Да се женама дозволи улаз на Свету Гору?

[ВИЛМА]

@ nishizawa

brate, nisi sam. sam pises ali ima, sigurna sam, jos forumasa koji misle isto kao i ti.

u svoje ime mogu da kazem da mirne duse potpisujem svaki tvoj post na ovu temu, isto kao i justinijanov i aquiliov.

@ostali

uopste mi nije jasno zasto sa toliko negativnih emocija ulazite u ovu temu. sta zapravo branite (ili mislite da branite), Svetu goru od nishizawe, ili Pravoslavlje od nishizawe? ja nigdje ne vidjeh da on poziva na puc na sv goru. ne vidim da je pozvao zenski svijet , ni pravoslavni ni nepravoslavni, da napravi invaziju na Atos i da time ugrozi vjekovno pravilo. covjek samo postavlja neka potpuno normalna pitanja, koja su nam vjerujem svima nekad pala na pamet, i na njih daje sasvim razumne i smislene odgovore. zauzvrat je dobio sijaset uvreda tipa "ko si ti da nam kazes" ili "koji si ti autoritet da avato uopste dovodis u pitanje" i slicno. e, upravo se zbog tih i takvih reakcija malo ko i usudjuje da se javi u ovoj temi. niko ne voli da bude isprozivan kao drzak i bezobrazan, uostalom vidjeli smo kako su se provele anastasija i mileva kada su se usudile da na najkulturniji nacin podrze ovo sto covjek pise.

sto se mene licno tice, naravno da postujem i postovacu svaku odluku Crkve dok god je na snazi i dok je sama Crkva ne promijeni. to me, medjutim, nece sprijeciti da se pitam i da pitam zasto su neke od tih odluka donijete i da li je bas svaka na mjestu.

sHa_sarcasticlol 0110_hahaha smej.gif

[nishizawa]

Са овим се слажем 101%. Али у том случају је требало да покренеш тему/петицију/гласање против луксуза у манастирима и монашког неиспуњавања завета које су дали пред Богом и Црквом (наравно, ако приче о сателитској и чирокијима на Атосу нису плод твоје маште или зле намере). Верујем да тада не би наишао на овако велики број неистомишљеника. Међутим, уместо тога, ти се залажеш за додатно обремењивање (другим искушењима савремености већ обремењених) становника Свете Горе.

Не знам на који начин си схватио ову тему, али она свакако нема за циљ да ја њоме "исправим" начин на који живе Светогорци - реално, нити ја нити било ко са овога форума у Цркви није никакав фактор чија би реч нешто значила. Ма како то било тешко поверовати - чак и моја дрскост има границе. Ово је само форумска дискусија - не знам зашто си све ово тако (пре)озбиљно схватио.

Не знам само који си егзегетски или ерминевтички инструментаријум користио када си наведене речи ап. Павла везао за gender-сензибилно поимање учешћа у евхаристији. Напротив, апостол у том одељку прича о општем односу закона и благодати, тј. објашњава да се први не укида, већ испуњава у другом, и да они који поверују у васкрслог=есхатолошког Христа добијају залог наде у долазеће Царство где се укидају природне (мада Богом благословене) карактеристике и разлике (полне, етничке, социјалне). Тако су св. Оци одвајкада, а и савремени библисти у складу са њима, тумачили те речи, чије значење се и без тога, снагом сопствене очигледности, само намеће.

Твоја примедба је технички на месту, мада суштински мало тога мења. Истина је да сам се у жељи да поједноставим ствари послужио препознатљивим цитатом који, ако ћемо да терамо мак на конац, у конкретном контексту има (и) друго значење. Међутим, порука коју сам донекле учитао у наведени цитат, сложићеш се, није фалсификат, нити је супротна јеванђељу - напротив.

Наравно, могао сам уместо тога написати омањи социотеолошки трактат о томе на који је начин хришћанство изменило положај жене у друштву, колико је револуционарна идеја једнакости полова у евхаристији (макар у оквиру јудеохришћанске културе и предања), као и о томе колико је садашње стање ствари резултат утицаја изворних јеванђелских вредности, а колико друштвених прилика у којима се Блага Вест ширила. Шта да радим, лењ сам, признајем.

На жалост, постоји већ неко време веома иритирајућа тенденција да ликови са Богословског факултета своје непознавање фундаменталних теолошких дисциплина покушавају да надоместе јефтиним причицама о Бићу & заједници, епископу & евхаристији, Другости & солипсизму (добро, ово последње већ полако постаје passé чак и на ПБФ-у). Шта год да их човек пита, које код сувисло објашњење или тумачење да затражи - увек добије један те исти одговор, тј. квазиаргументовани псеудотеолошки бућкуриш састављен од горе набројаних мантри.

Иако мојим годинама прија када ме неко доведе у везу са факултетом, на исти нисам свраћао претерано често у последњих десетак година, па слабо знам шта је тренутно пасе а шта није. Ипак, иако верујем да умем да будем иритантан, ипак мислим да си се овде провозао - мени мја писанија не личе на копипејстове онога што се прича на БФ. У сваком случају, хвала на прилици за преиспитивање.

НАРАВНО да се безмало све на свету може, на овај или онај начин, довести у везу са тако широким појмовима, па и са евхаристијом, јер им њихова свеобухватност и космичка димензија по дифолту гарантују велики семантички потенцијал. Али је ствар елементарне културе дијалога (да не кажем научне акривије) да се конкретни предмет истраживања/спознаје/теме разговора објашњава или доказује коришћењем такође конкретних, што сведенијих методолошких "алатки" и једнозначних термина. Ако је, дакле, тема ове расправе довођење у питање основаности одређене историјски посведочене праксе у једном тако специфичном сегменту црквеног живота као што је монаштво (притом још и светогорско монаштво), онда се не могу користити неки произвољни, општи аргументи (или "аргументи") који не би извирали из контекста, постулата, унутарњег етоса, историјске и канонско-правне заснованости монаштва као таквог. Другим речима, не може се расправљати о монаштву са позиције опште, "ванвременске и ванпросторне" евхаристијске еклисиологије, притом једва "на мишиће" повезане са истргнутим из контекста библијским предлошком.

И овде се делимично могу сложити са тобом - начин мог излагања је све само не научан. Међутим, ми се ипак не налазимо на научном симпозијуму, постови на форуму ипак нису научни радови, а други учесници у расправи (без намере да било кога вређам) ипак нису теолози. Не знам да ли си приметио - и овако упрошћена дискусија многима овде није ни мало једноставна за праћење, делом због предрасуда, делом због емотивног набоја са којим се овој теми приступило.

Гледе посведочене праксе - свака пракса, ма колико била добра и делотворна, уме да буде двосекли мач. Иако верујем да је уклањање жена из монашког окружења делотворно у борби са страстима као што су блуд и похота, с друге стране давање таквог специјалног статуса једној скупини монаха уме да буде погубно у борби против гордости и сујете. Без намере да било кога оптужујем - ипак верујем да ћемо се сложити да, када неко да себи за право да анатемише свог патријарха, то ипак говори штошта.

А ако ћемо о делотворности - има и других начина да се изађе на крај с похотом, питање је само докле је неко решен да иде. Од свега овога би било далеко лакше поступити на начин на који је поступио ориген, и решити ствар во вјеки вјеков. Ипак, према ономе што нам Јеванђеље налаже, то би била превелика цена, па се та пракса ипак није усталила. Моје је лично мишљење да се може дискутовати о томе да ли је Авато случај када је дара скупља него мера, и вреди ли крњити литургију зарад тога.

Што се св. Максима тиче, ја сам наслутио, а Валентина показала, да се ради о његовом цитирању аеропагитских списа. Сама чињеница да је св. Максим био убеђен да се под именом светог Дионисија не крије смиреномудрени монах који није хтео да се потпише правим именом, већ управо онај слушалац беседе апостола Павла и његов каснији ученик, чини св. Максима не баш поузданим ауторитетом кад је ова проблематика у питању, а још мање чини Псеудо-Дионисија веродостојним хроничарем Богородичиног живота и смрти, јер је без икакве сумње доказано да је живео бар пет векова после тих догађаја за које у својој литерарној имагинацији тврди да им је присуствовао. Дакле, тврдња да је Богородица до краја живота пребивала у Јерусалиму није ничим доказана (што не значи и да није доказива), тј. она је ништа мање "бајка и легенда" од, како ти верујеш, исте такве "бајке" о посећивањуСвете Горе од стране Богоматере. Што не значи да и ова друга прича није један ретроактивни, литерарно уобличен статус кво, али то до сада није доказано, или бар мени није познато. А чак и када би се то доказало, не би се могло користити као аргумент против досадашњег устројства светогорског живота, већ искључиво као историографска критика накнадних, књижевних покушаја апологије дотичне праксе, чиме се нимало не оспорава њена, историјом и чудима посведочена благодатност.

Иако још увек не могу да се сетим где то тачно Ареопагит говори о житију Пресвете (није да вам не верујем, просто се не сећам, па бих волео да ме, уколико сте у могућности, подсетите), мислим да то опет није ствар од пресудног значаја. Све и да је Свети Максим преписао од Ареопагита целу ствар без да је имао потврду из неког другог извора, ипак мислим да се може сматрати да ни Ареопагит није целу ствар просто измислио, већ да се и он послужио неким предањем или извором.

Тако да, како год окренеш, с једне стране имамо два конкретна и призната имена, која се позивају на предање које је у њихово време постојало, насупрот (за сада) неименованом извору, који се позива на (за сада) непроверено предање. Ако би неко умео да баци мало светла на аутора наведеног предања, такође бих му био јако захвалан.

У сваком случају, овде се и није радило о томе, већ о начину на који се наведено предање доживљава код нас - тако је рекла Богородица, и тачка. Мислим да ипак и те како постоје разлози да се у ово предање посумња.

П. С.

Драго ми је да си се коначно смирио, па можемо да дискутујемо ко људи.

Немогуће је да то што ти видиш и схваташ није до сада, за све ове векове, схватио нико од стотина и хиљада светитеља, епископа, патријараха, Сабора помесних Цркава, истакнутих теолога... И зато би било лепо да нам кажеш да ли је пре тебе још неко од ауторитета у Православљу тврдио ово што ти тврдиш.

Или треба да верујемо да си једини ти схватио да се ради о нејеванђелској пракси заснованој на измишљеној легенди?

Родољубе, ако успеш да пређеш преко моје нечувене дрскости да се, упркос чињеници да сам нико и ништа, и да се нико од духовних горостаса који су живели пре мене није сетио да покрене ову тему ипак запитам о оправданости Авата, која се може упоредити само са сатанском гордошћу - наведи неки контрааргумент ономе што у својој гордости и охолости промуцах.

Ако не - људски те молим, престани да вртиш у круг једну исту причу.

[nishizawa]

У Цркви Христовој нема ничега што је непотребно, сувишно, заостало...

Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви.

sHa_sarcasticlol

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,14818.0.html

[Ромејац]

У Цркви Христовој нема ничега што је непотребно, сувишно, заостало...

Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви.

sHa_sarcasticlol

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,14818.0.html

Већ сам видео тему.

Лоше ти је поређење. Ово није опште прихваћена пракса у цркви, а и људи се згражавају када чују за ово.

Монах Артемије је зато и дошао до стања у коме се налази.

[Sirena]

У Цркви Христовој нема ничега што је непотребно, сувишно, заостало...

Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви.

0110_hahaha

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,14818.0.html

узе ми ријеч...  sHa_sarcasticlol

... и поређење је одлично јер си ти , ромејац, рекао да 

У Цркви Христовој нема ничега што је непотребно, сувишно, заостало...

а овдје ти се лијепо доказује да има

[Ромејац]

У Цркви Христовој нема ничега што је непотребно, сувишно, заостало...

Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви.

bleh

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,14818.0.html

узе ми ријеч...  womens

... и поређење је одлично јер си ти , ромејац, рекао да  

У Цркви Христовој нема ничега што је непотребно, сувишно, заостало...

а овдје ти се лијепо доказује да има

Стварно невероватно како се цитирају речи извађене из контекста! Ниси видео да сам написао да ово није опште прихваћена пракса у цркви. Као и ове речи: Монах Артемије је зато и дошао до стања у коме се налази. Пошто се помиње да се то дешавало за време његовог управљања епархијом.

"Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви" - зато се и саблажњавамо када чујемо за ово дешавање и зато се оно није ни одржало.

Наведене речи можеш наћи код светог Макарија Александријског:

Једном Свети Макарије Александријски упита Анђеле који су га пратили по пустињи: „Пошто је од светих Отаца предато да се у цркви врши принос Богу за преминулог у трећи, девети и четрдесети дан, каква онда од тога бива корист по душу покојника?" Анђео одговори: „Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve380.htm

Тако и ови бонови 1312_womens не одржаше се,  womens

[Toma]

Ne znam, nisam monah na Svetoj Gori, ali sam uvek njihovu praksu posmatrao drugačije od ostalih.

Nije svim ženama zabranjen pristup Svetoj gori već je samo jednoj ženi dozvoljen

pristup 'tamo' i to Presvetoj Bogorodici.

E sad da li je taj stav isključiv ili uključiv - to zavisi od nas i da li vidimo čašu sa vodom

polu punom ili polu praznom.

[Родољуб Лазић]

Немогуће је да то што ти видиш и схваташ није до сада, за све ове векове, схватио нико од стотина и хиљада светитеља, епископа, патријараха, Сабора помесних Цркава, истакнутих теолога... И зато би било лепо да нам кажеш да ли је пре тебе још неко од ауторитета у Православљу тврдио ово што ти тврдиш.

Или треба да верујемо да си једини ти схватио да се ради о нејеванђелској пракси заснованој на измишљеној легенди?

Родољубе, ако успеш да пређеш преко моје нечувене дрскости да се, упркос чињеници да сам нико и ништа, и да се нико од духовних горостаса који су живели пре мене није сетио да покрене ову тему ипак запитам о оправданости Авата, која се може упоредити само са сатанском гордошћу - наведи неки контрааргумент ономе што у својој гордости и охолости промуцах.

Ако не - људски те молим, престани да вртиш у круг једну исту причу.

Добро, ово је мало компликованији начин да кажеш да до сада нико од ауторитета у Православљу није посумњао у веродостојност предања о Богородичиној заповести да жене не улазе на Свету гору.

А контрааргумент све време и износим - предање се у Православљу сматра веродостојним, јер да није тако, не би ти био први који покрећеш то питање, када је пре тебе (у праву си) било толико духовних горостаса, осетљивих на и најмања застрањења (а камоли на оно што ти називаш "нејеванђелском праксом" и "измишљеном легендом"). Тако да се не ради о томе да се "нико није сетио" да покрене ову тему,  него нико није хтео то да учини из поштовања према Пресветој.

А ако је предање веродостојно, онда покретање теме нема никаквог смисла.

Све се врти око тога - да ли је или није предање веродостојно? Ти тврдиш да није, посредно - на основу списа св. Максима, а ја тврдим да јесте, такође посредно - на основу чињенице да нико од многобројних ауторитета (ни појединац, ни Сабор) НИКАД то није доводио у питање, иако им је, несумњиво, морало бити познато оно што је св. Максим о томе писао.

Дакле, једино што има логике је да је предање истинито, веродостојно, и да је то разлог што је Авато прихваћен у Цркви, као изузетак за ову специфичну монашку заједницу.

[Sasa Kolbas]

Немогуће је да то што ти видиш и схваташ није до сада, за све ове векове, схватио нико од стотина и хиљада светитеља, епископа, патријараха, Сабора помесних Цркава, истакнутих теолога... И зато би било лепо да нам кажеш да ли је пре тебе још неко од ауторитета у Православљу тврдио ово што ти тврдиш.

Или треба да верујемо да си једини ти схватио да се ради о нејеванђелској пракси заснованој на измишљеној легенди?

Родољубе, ако успеш да пређеш преко моје нечувене дрскости да се, упркос чињеници да сам нико и ништа, и да се нико од духовних горостаса који су живели пре мене није сетио да покрене ову тему ипак запитам о оправданости Авата, која се може упоредити само са сатанском гордошћу - наведи неки контрааргумент ономе што у својој гордости и охолости промуцах.

Ако не - људски те молим, престани да вртиш у круг једну исту причу.

Добро, ово је мало компликованији начин да кажеш да до сада нико од ауторитета у Православљу није посумњао у веродостојност предања о Богородичиној заповести да жене не улазе на Свету гору.

А контрааргумент све време и износим - предање се у Православљу сматра веродостојним, јер да није тако, не би ти био први који покрећеш то питање, када је пре тебе (у праву си) било толико духовних горостаса, осетљивих на и најмања застрањења (а камоли на оно што ти називаш "нејеванђелском праксом" и "измишљеном легендом"). Тако да се не ради о томе да се "нико није сетио" да покрене ову тему,  него нико није хтео то да учини из поштовања према Пресветој.

А ако је предање веродостојно, онда покретање теме нема никаквог смисла.

Све се врти око тога - да ли је или није предање веродостојно? Ти тврдиш да није, посредно - на основу списа св. Максима, а ја тврдим да јесте, такође посредно - на основу чињенице да нико од многобројних ауторитета (ни појединац, ни Сабор) НИКАД то није доводио у питање, иако им је, несумњиво, морало бити познато оно што је св. Максим о томе писао.

Дакле, једино што има логике је да је предање истинито, веродостојно, и да је то разлог што је Авато прихваћен у Цркви, као изузетак за ову специфичну монашку заједницу.

[Родољуб Лазић]

А у прилог томе да манастири нису исто што и било која литургијска заједница,  те да за њих важе посебна правила, између осталог и у погледу присуства  жена у мушким одн. мушкараца у женским манастирима, и у погледу опхођења са гостима и ходочасницима (тако да је Авато само до крајности и на најстрожи начин спроведено правило које иначе важи и за друге монашке заједнице):

Правило 47. Пето-шестог васељенског (Трулског) Сабора:

"Ни жена у мушком, ни мушкарац у женском манастиру да не спава; јер верни морају бити слободни од сваке смутње и саблазни, и морају управљати свој живот за пристојну и лепу службу Господњу. А који ово учини, био он клирик, био световњак, нека се одлучи."

Правило 20. Седмог васељенског сабора:

[...]" У једноме манастиру не смеју живети монаси и монахиње, јер заједничко живљење даје повода прељуби. Монаху нека не буде слободно да са монахињом говори кад хоће, или монахиња насамо да разговара са монахом; ни монах да спава у женском манастиру, нити монахиња с њиме насамо да једе. И кад се од стране мушких доносе монахињама ствари потребне за живљење, те ствари нека ван врата прими игуманија женског манастира, заједно са каквом старом монахињом. А ако се догоди да монах зажели видети неку своју рођаку, нека говори с њом у присуству игуманије у мало речи и кратко, па нека брзо од ње одлази."

Типик Св. Пахомија, 52. правило:

"Ако дођу на врата манастира људи световњаци или болесници, или жене, примиће поједине на различита места, према одредби игумана и према полу; посебно ће и са већом чашћу и услужношћу примати жене, са сваким страхом Божјим. Одредиће им место одвојено и удаљено од мушкараца да нико нема прилике за саблазан. Ако дођу увече, не смеју бити одбијене, него ће добити, како рекосмо, одвојено и затворено место, са свом ревношћу и  и опрезношћу, да братство може слободно вршити своје дужности, те да нико нема повода за гунђање".

Типик св. Бенедикта Нурсијског, 53. поглавље:

"Сви гости који нам долазе нека буду примљени као Христос, јер ће Он рећи: "Гост бејах и примисте ме". Свима нека се искаже примерено поштовање, особито домаћима по вери и ходочасницима.

[...] Игуман и гости имају засебну кухињу, да не би гости када долазе у неодређено време сметали браћи. Кухињу за госте преузимају на годину дана два брата која ће добро обављати ту службу.

[...] Без допуштења се нико не сме дружити с гостима или с њима разговарати. Ко их сретне или види, нека их, како рекосмо, смерно поздрави, замоли њихов благослов и удаљи се, говорећи да му није допуштено разговарати с гостом".

Као што видимо, за манастире важе специфична правила, јер монаси/монахиње у принципу (треба да) сасвим редуковано комуницирају са особама супротног пола, и то "под "надзором"; такође, гости и ходочасници се примају, али су (у принципу) у контакту само са монахом-гостопримцем, и бораве у одвојеним просторијама како не би реметили манастирски ред.

То су нека генерална правила у погледу "мешања" монаха/монахиња са спољним светом. Дакле, врло редуковано. А Аватом су та оштра правила само доведена до крајности. У том смислу, Авато јесте изузетак, али изузетак који је у православној васељени прихваћен (због схватања да је предање на којем је Авато заснован веродостојно) и до сада није био оспораван.

[nishizawa]

Типик Св. Пахомија, 52. правило:

"Ако дођу на врата манастира људи световњаци или болесници, или жене, примиће поједине на различита места, према одредби игумана и према полу; посебно ће и са већом чашћу и услужношћу примати жене, са сваким страхом Божјим. Одредиће им место одвојено и удаљено од мушкараца да нико нема прилике за саблазан. Ако дођу увече, не смеју бити одбијене, него ће добити, како рекосмо, одвојено и затворено место, са свом ревношћу и  и опрезношћу, да братство може слободно вршити своје дужности, те да нико нема повода за гунђање".

Типик св. Бенедикта Нурсијског, 53. поглавље:

"Сви гости који нам долазе нека буду примљени као Христос, јер ће Он рећи: "Гост бејах и примисте ме". Свима нека се искаже примерено поштовање, особито домаћима по вери и ходочасницима.

[...] Игуман и гости имају засебну кухињу, да не би гости када долазе у неодређено време сметали браћи. Кухињу за госте преузимају на годину дана два брата која ће добро обављати ту службу.

[...] Без допуштења се нико не сме дружити с гостима или с њима разговарати. Ко их сретне или види, нека их, како рекосмо, смерно поздрави, замоли њихов благослов и удаљи се, говорећи да му није допуштено разговарати с гостом"

Управо тако.

[Родољуб Лазић]

Као што видимо, за манастире важе специфична правила, јер монаси/монахиње у принципу (треба да) сасвим редуковано комуницирају са особама супротног пола, и то "под "надзором"; такође, гости и ходочасници се примају, али су (у принципу) у контакту само са монахом-гостопримцем, и бораве у одвојеним просторијама како не би реметили манастирски ред.

То су нека генерална правила у погледу "мешања" монаха/монахиња са спољним светом. Дакле, врло редуковано. А Аватом су та оштра правила само доведена до крајности. У том смислу, Авато јесте изузетак, али изузетак који је у православној васељени прихваћен (због схватања да је предање на којем је Авато заснован веродостојно) и до сада није био оспораван.

А то што наглашаваш, треба ставити у контекст, дакле:

посебно ће и са већом чашћу и услужношћу примати жене, са сваким страхом Божјим. Одредиће им место одвојено и удаљено од мушкараца да нико нема прилике за саблазан. Ако дођу увече, не смеју бити одбијене, него ће добити, како рекосмо, одвојено и затворено место, са свом ревношћу и  и опрезношћу, да братство може слободно вршити своје дужности, те да нико нема повода за гунђање".

Игуман и гости имају засебну кухињу, да не би гости када долазе у неодређено време сметали браћи.

Без допуштења се нико не сме дружити с гостима или с њима разговарати. Ко их сретне или види, нека их, како рекосмо, смерно поздрави, замоли њихов благослов и удаљи се, говорећи да му није допуштено разговарати с гостом".

[nishizawa]

А мени се опет чини да се овим правилима изричито заповеда да се, и поред тога што се контакт са посетиоцима, поклоницима, а поготово женама у одређеној мери редукује, никоме не сме одбити гостопримство.

[Родољуб Лазић]

То су нека генерална правила у погледу "мешања" монаха/монахиња са спољним светом. Дакле, врло редуковано. А Аватом су та оштра правила само доведена до крајности. У том смислу, Авато јесте изузетак, али изузетак који је у православној васељени прихваћен (због схватања да је предање на којем је Авато заснован веродостојно) и до сада није био оспораван.

Све се врти око тога - да ли је или није предање веродостојно? Ти тврдиш да није, посредно - на основу списа св. Максима, а ја тврдим да јесте, такође посредно - на основу чињенице да нико од многобројних ауторитета (ни појединац, ни Сабор) НИКАД то није доводио у питање, иако им је, несумњиво, морало бити познато оно што је св. Максим о томе писао.

[Ратко :(]

Каква дивна посвећеност Богу, Света Гора баш таква каква јесте.

Старац Порфирије, старац Пајсије, старац Јосиф, старац Арсеније Спилеот, старац Емилијан....