RUSSIA vs USA

[Grizzly Adams]

Узгред, ево га један врло индикативан текстић за оне који још увек не схватају шта је заправо америчко потрошачко друштво. Уместо лекција клавира може да се стави практично било шта.

http://hubpages.com/hub/european-and-american-methods-of-piano-teaching

Пошто сам из личних разлога веома упућен у музичко образовање, ево да објасним како заиста стоје ствари пошто се овде мешају бабе и жабе.

Амери имају такве поједностављене школе, на пример "Сузуки метод" (који је измислио Јапанац, али ајде...), чија суштина јесте да већина људи не жели да се професионално бави музиком, већ само да научи основне ствари "за своју душу". Због тога они не малтретирају децу скалама, арпеђима итд. него се фокусирају на то да деца заиста нешто одсвирају на свом нивоу могућности и интересовања. И резултат јесте фасцинантан - скоро сва деца науче да свирају бар један инструмент и свака школа има по неколико оркестара (гудачки, дувачки итд) који наступају и имају концерте. Сваки већи град у САД има "симфонијски оркестар за младе" (http://www.cyso.org, http://www.atlantasymphony.org/Community/ASYO.aspx, http://www.syso.org, http://www.nyys.org, http://www.sdys.org, http://gmys.org ...) у којем се већ свирају веома озбиљне композиције и где учествују они најбољи. Они обично имају приватне учитеље са којима се ради веома озбиљно. Шта та деца свирају некад је заиста фасцинантно. Тако нешто код нас и не постоји, па не можемо да упоредимо.

Е сада, сасвим је погрешно поредити децу из њихове основне школе са, на пример, децом из неке наше школе за младе таленте. Њих треба поредити са свом оном децом из наших обичних основних школа која не свирају ни један инструмент, а оркестар су видела можда само на телевизији. Наравно, све њих су наставници музичког малтретирали да уче некакве "скале" које не разумеју и никада неће имати никакве користи од њих, осим што су замрзели музику (бар класичну) за цео живот.

Значи, тај "текстић" мало погрешно представља ствари. Ту се под "европска школа" подразумева како раде најбољи и најталентованији, а под "америчка школа" како се ради са обичном децом која немају намеру да се професионално баве музиком. Њихов приступ обичној деци је у ствари пуно бољи јер их не малтретирају теоријом музике која им не треба и само може да им се смучи. Крајњи резултат је да је код нас 90% народа музички неписмено, код њих 90% зна да свира бар један инструмент.

[Justin Waters]

Узгред, ево га један врло индикативан текстић за оне који још увек не схватају шта је заправо америчко потрошачко друштво. Уместо лекција клавира може да се стави практично било шта.

http://hubpages.com/hub/european-and-american-methods-of-piano-teaching

Пошто сам из личних разлога веома упућен у музичко образовање, ево да објасним како заиста стоје ствари пошто се овде мешају бабе и жабе.

Амери имају такве поједностављене школе, на пример "Сузуки метод" (који је измислио Јапанац, али ајде...), чија суштина јесте да већина људи не жели да се професионално бави музиком, већ само да научи основне ствари "за своју душу". Због тога они не малтретирају децу скалама, арпеђима итд. него се фокусирају на то да деца заиста нешто одсвирају на свом нивоу могућности и интересовања. И резултат јесте фасцинантан - скоро сва деца науче да свирају бар један инструмент и свака школа има по неколико оркестара (гудачки, дувачки итд) који наступају и имају концерте. Сваки већи град у САД има "симфонијски оркестар за младе" (http://www.cyso.org, http://www.atlantasymphony.org/Community/ASYO.aspx, http://www.syso.org, http://www.nyys.org, http://www.sdys.org, http://gmys.org ...) у којем се већ свирају веома озбиљне композиције и где учествују они најбољи. Они обично имају приватне учитеље са којима се ради веома озбиљно. Шта та деца свирају некад је заиста фасцинантно. Тако нешто код нас и не постоји, па не можемо да упоредимо.

Е сада, сасвим је погрешно поредити децу из њихове основне школе са, на пример, децом из неке наше школе за младе таленте. Њих треба поредити са свом оном децом из наших обичних основних школа која не свирају ни један инструмент, а оркестар су видела можда само на телевизији. Наравно, све њих су наставници музичког малтретирали да уче некакве "скале" које не разумеју и никада неће имати никакве користи од њих, осим што су замрзели музику (бар класичну) за цео живот.

Значи, тај "текстић" мало погрешно представља ствари. Ту се под "европска школа" подразумева како раде најбољи и најталентованији, а под "америчка школа" како се ради са обичном децом која немају намеру да се професионално баве музиком. Њихов приступ обичној деци је у ствари пуно бољи јер их не малтретирају теоријом музике која им не треба и само може да им се смучи. Крајњи резултат је да је код нас 90% народа музички неписмено, код њих 90% зна да свира бар један инструмент.

Супер објашњењо. 

Суштински је да се у Америци не поклања пажња педагогији, него тренингу. За неке је то неприхватљиво, међутим Американци размишљају практично. Ивица је навео један примјер који је по њему лош у односу на европски, јер каже да се не поклања пажња педагогији, него тренингу. Тј сведено је образовање на то да се научиш радити, а не да идеш мало дубље, да образовању даш ноту културе, философије, естетике, и чега још не.

Хм, па ја не знам шта бих друго рекао осим да је ово добар приступ. Зар није већина људи уствари таква да их не занима улажење у дубље свере око послова? Хоће ли неко досегнути Бетовена у музици, или Гаудија у архитектури, или Фруда у хидраулици, или Ајфела у инжењерству то је ствар потпуног ангажмана поједница који свакако тако нешто може досегнути уколико то жели да досегне. Али не може школа да свима понуди такав ниво образовања да свакога направи попут ових величина.

Ми имам лош систем школовања, за мој појам, управо јер не учимо људе на факултетима како да раде, него их затрпавамо разним теоријама које никад неће у животу користити. Зато наши људи кад изађу са факултета, па и они одлични углавном не знају ништа да раде, и треба им период од неколико година да се прилагоде струци.

Мислим да је исправан систем образовања да се људи науче да нешто конкретно раде, а свако залажење у дубину је ствар да одлуке сваког појединца колико ће се посветити томе. Одлика амеирчког друштва је нико неће бити спутан ако хоће да буде најбољи у нечему. Ако неко хоће да даје изврсне резултате из науке, да доприноси њеном развоју, он ће то свакако моћи направити, и имаће сва потребна средства, ако је цијена да би се то постиглно, силно финансијко улагање, па шта онда?

Тачно је да у САД хвали ниво културе који је постигла Европа и који је и данас присутан у њој, али не заборавимо да је Европа и тај свој зенит углавном раније постигла, а дана мање више и Европа живи америчким начином живота који је више оријентисан ка тренингу него педагогији.

[Juan Valdez]

Па текст управо о томе и говори и уопште не спорим да је тако као што си написао.

Моја поента је следећа: музика је ствар талента. Неко ко није талентован за музику, не треба да се утренирава да свира инструмент и да се на тај начин музика своди на технику. Американци су успели да све сведу на технику, обезвреде и обесмисле. Теби је резултат фасцинантан, мени се гади.

Тако исто имају чудесне тренинге из разних наука у (добрим) основним школама. Једном сам се пријавио да волонтирам на неком такмичењу основаца. Ем сам се замало шлогирао колико и шта деца знају, ем ме било срамота јер скоро ниједан одговор нисам знао. Е онда сам почео да радим као асистент и све ми је постало јасно - немају најосновнију математичку логику, јер су ликови као ти утриповали да је то дављење деце. Шта ће им када неће да буду професионални математичари.  

”I took a speed reading course and read 'War and Peace' in twenty minutes. It involves Russia.” Woody Allen

[Милан Меденица :)]

подсећа ме на алфе, бете, гаме ... Врли нови свет 

[Juan Valdez]

Што волим када се наше покондирене тикве праве паметнијим од самих Американаца који имају директно искуство са терена.  

http://blogs.forbes.com/ciocentral/2011/01/20/danger-america-is-losing-its-edge-in-innovation/

[Justin Waters]

Па текст управо о томе и говори и уопште не спорим да је тако као што си написао.

Моја поента је следећа: музика је ствар талента. Неко ко није талентован за музику, не треба да се утренирава да свира инструмент и да се на тај начин музика своди на технику. Американци су успели да све сведу на технику, обезвреде и обесмисле. Теби је резултат фасцинантан, мени се гади.

Тако исто имају чудесне тренинге из разних наука у (добрим) основним школама. Једном сам се пријавио да волонтирам на неком такмичењу основаца. Ем сам се замало шлогирао колико и шта деца знају, ем ме било срамота јер скоро ниједан одговор нисам знао. Е онда сам почео да радим као асистент и све ми је постало јасно - немају најосновнију математичку логику, јер су ликови као ти утриповали да је то дављење деце. Шта ће им када неће да буду професионални математичари.  

”I took a speed reading course and read 'War and Peace' in twenty minutes. It involves Russia.” Woody Allen

Па да ли је музика ствара талента? Хоћеш да кажеш да свирати треба само неко ко има потенцијал Слободана Тркуље? Не мислим да је баш тако. Зависи како се гледа, да ли је чаша полу празна, или полупуна.

Ако се већина у друштву научи свирати основне ствари на неком инструменту, да ли то значи да ће се тиме угушити потенцијал да неко призведе неко фасицинантно музичко дијело? Ја не мисли да хоће.

Хаспико је већ неко давно једном смислио, и шта сад ја не бих требао научити баратити бузукијем, и за своју душу себи свирати хасапико?

Постоји ли некакав конкретан доказ да у Америци због такве праксе не постоје, или је све мање људи који врхунски свирају гитару и стварају добру музику?

[Милан М.]

Samo sto tamo

prava i slobode ne ugorzavaju Amerikanci nego lokalni diktatorosi koji drze narod u bedi, siromastvu i teroru

a uzgred su najveci pljuvaci Amerike u svojim demagoskim govorancijama kao toboz amerika je kriva za

nesrecu tih ljudi a ne Cavezi, Sadami i ostala lokalna zlikovacka avangarda.

Те диктаторе (сувише) често постављају САД. То није никаква теорија завере, него само стратегијски немилосрдан приступ спољној политици.

На Хаитију су САД киднаповале председника (и одвели га у Јужну Африку) и поставиле свог човека, па сада Хаити, који је пре тоге био један од водећих произвођача пиринча, увози пиринач. Хаићани су били једни од ретких народа који су се самостално ослободили колонијалног поретка, били су велики борци за слободу, да би данас постали народ који ће кад их погоди земљотрес да очајава и говори да ништа не може да уради без помоћи света.

Но, ипак сте у праву. Није крива (само) Америка.

Вук на овцу своје право има,

ал тирјанству ногом стати за врат,

довести га познанију права,

то је људска дужност најсветија.

[Juan Valdez]

Ми имам лош систем школовања, за мој појам, управо јер не учимо људе на факултетима како да раде, него их затрпавамо разним теоријама које никад неће у животу користити. Зато наши људи кад изађу са факултета, па и они одлични углавном не знају ништа да раде, и треба им период од неколико година да се прилагоде струци.

Мислим да је исправан систем образовања да се људи науче да нешто конкретно раде, а свако залажење у дубину је ствар да одлуке сваког појединца колико ће се посветити томе.

Ово би било тачно када би једина занимања на свету била инжењерска и економска. Хајде ми, молим те, објасни, шта би ти то конкретно научио студентне књижевности да раде, баш ме занима како би их утренирао?

И баш ме занима како би студенте фундаменталних наука (физике, хемије и биологије) ослободио ”разних теорија које неће никада у животу користити”?

http://forum.b92.net/topic/63704-fakulteti-u-srbiji/page__st__180__p__3134835#entry3134835

Иначе, овај Шредингер ти је велики американофил, само што за разлику од вас бизнисменски орјентисаних мисли даље од стомака.

[Justin Waters]

Што волим када се наше покондирене тикве праве паметнијим од самих Американаца који имају директно искуство са терена.  

http://blogs.forbes.com/ciocentral/2011/01/20/danger-america-is-losing-its-edge-in-innovation/

Ово ти је лош начин комуникације. Као да хоћеш на силу прилика да некоме нешто докажеш што се теби свиђа или не свиђа.

[Justin Waters]

Ми имам лош систем школовања, за мој појам, управо јер не учимо људе на факултетима како да раде, него их затрпавамо разним теоријама које никад неће у животу користити. Зато наши људи кад изађу са факултета, па и они одлични углавном не знају ништа да раде, и треба им период од неколико година да се прилагоде струци.

Мислим да је исправан систем образовања да се људи науче да нешто конкретно раде, а свако залажење у дубину је ствар да одлуке сваког појединца колико ће се посветити томе.

Ово би било тачно када би једина занимања на свету била инжењерска и економска. Хајде ми, молим те, објасни, шта би ти то конкретно научио студентне књижевности да раде, баш ме занима како би их утренирао?

И баш ме занима како би студенте фундаменталних наука (физике, хемије и биологије) ослободио ”разних теорија које неће никада у животу користити”?

http://forum.b92.net/topic/63704-fakulteti-u-srbiji/page__st__180__p__3134835#entry3134835

Иначе, овај Шредингер ти је велики американофил, само што за разлику од вас бизнисменски орјентисаних мисли даље од стомака.

Па шта ош да кажеш да студент физике, биологије или хемије у Америци не може ништа више научити на факултету, осим како да се утренира?

[Juan Valdez]

Постоји ли некакав конкретан доказ да у Америци због такве праксе не постоје, или је све мање људи који врхунски свирају гитару и стварају добру музику?

Где сам ја то рекао?

Аи постоји доказ да имаш гомилу балавурдије која по јутјубу тражи да им се дају таблатуре од песама које су, реално, тежине ”Вишњичица род родила”, јер им је неко усадио трип да знају да свирају, а музику не осећау уопште.

[Aquilius Cratus]

Samo sto tamo

prava i slobode ne ugorzavaju Amerikanci nego lokalni diktatorosi koji drze narod u bedi, siromastvu i teroru

a uzgred su najveci pljuvaci Amerike u svojim demagoskim govorancijama kao toboz amerika je kriva za

nesrecu tih ljudi a ne Cavezi, Sadami i ostala lokalna zlikovacka avangarda.

Те диктаторе (сувише) често постављају САД. То није никаква теорија завере, него само стратегијски немилосрдан приступ спољној политици.

На Хаитију су САД киднаповале председника (и одвели га у Јужну Африку) и поставиле свог човека, па сада Хаити, који је пре тоге био један од водећих произвођача пиринча, увози пиринач. Хаићани су били једни од ретких народа који су се самостално ослободили колонијалног поретка, били су велики борци за слободу, да би данас постали народ који ће кад их погоди земљотрес да очајава и говори да ништа не може да уради без помоћи света.

Но, ипак сте у праву. Није крива (само) Америка.

Вук на овцу своје право има,

ал тирјанству ногом стати за врат,

довести га познанију права,

то је људска дужност најсветија.

Isto koliko smo ja i ti neforumasi. Ali stas's te price su ovde ukorenjene vec  22+ godina pa i ne cudi da

ih mnogi cak veoma inteligentni usvajaju kao aksiom.

[Juan Valdez]

Па шта ош да кажеш да студент физике, биологије или хемије у Америци не може ништа више научити на факултету, осим како да се утренира?

Нисам рекао да не може ништа да научи, али је чињеница да неке основне ствари не мора да научи ако неће, што је апсурдно ако ће да се да се назове хемичарем, физичарем или биологом.

S obzirom na to da sam ja ovde iskusila samo postdiplomske studije mozda nisam dovoljno kompetentna da pricam o redovnim studijama iz ugla studenta, ali iz ugla asistenta na redovnim studijama ipak sam stekla neki utisak o tome kako cela ta prica ovde izgleda.

Da moram da pocnem celo studiranje iz pocetka, opet bi se odlucila za ovu varijantu- diplomirati u Srbiji a magistraturu i doktorat u Americi. Jedan jedini razlog za to postoji: mislim da u Srbiji mozete steci kompletnije znanje i bolje se potkovati za ono sto vas ceka kasnije. Ovo vazi u slucaju da planirate da nastavite studije, jer u protivnom diplomirati u Americi je možda bolje s obzirom da mozete bolju praksu da steknete. Iako je sistem skolovanja u Americi mnogo slobodniji nego u Srbiji u smislu da mozete sami da birate mnoge ispite, to moze da se pokaze kao lose ako se ne razmisli prvo dovoljno o svemu. Na primer: redovan student astronomije u Americi ce morati da ispuni neku kvotu astro ispita pri cemu ce dosta moci sam da izabere, morace da uzme jos par kurseva iz nekih drugih prirodnih nauka a ostalo moze da bira iz raznih oblasti; i sve je to lepo jer astronomija i astrofizika su lepe price ali one se mogu razumeti jedino ako ste prvo odslusali dovoljno ispita iz matematike i fizike; međutim, s obzirom na sistem skolovanja u Americi moze da se desi da neko diplomira iz ove oblasti i onda dodje na postdiplomske a da pri tome nije odslusao ni jedan kurs iz elektromagnetizma i da shvati da mu to predstavlja problem. S druge strane, u Srbiji nemate sta da birate- to su ispiti koji se nude i koje morate poloziti da biste diplomirali iako medju njima ima stvari koje vam mozda nikada vise nece trebati. Medjutim, time sticete mnogo kompletnije znanje iako mozda ne uspete dovoljno da se specijalizujete (na pr. trenutne studije astrofizike u Beogradu nemaju ni jedan kurs iz kosmologije sto je dosta bitna i zanimljiva grana ako zelite da se bavite astrofizikom).

Znaci, ako zelite na redovne studije u Ameriku najbitnije je napraviti dobar plan na osnovu toga sta zelite posle- ako zelite samo diplomu onda pokusajte sto vise da se specijalizujete, a ako zelite da nastavite studije i posle toga onda je bitno shvatiti koje vam to sire znanje treba i potrudite se da ga dobijete.

[Justin Waters]

Постоји ли некакав конкретан доказ да у Америци због такве праксе не постоје, или је све мање људи који врхунски свирају гитару и стварају добру музику?

Где сам ја то рекао?

Аи постоји доказ да имаш гомилу балавурдије која по јутјубу тражи да им се дају таблатуре од песама које су, реално, тежине ”Вишњичица род родила”, јер им је неко усадио трип да знају да свирају, а музику не осећау уопште.

Па таква пјесма се може и научити одсвирати? Или је сваки тон ствар космичке инспирације?

Не знам што пуно компликујеш око музике. Врхунска музика ће увијек бити ствар талента, вриједног рада, инспирације, утицаја средине итд...док имаш просто композиција које се могу научити - истренирати.

[Juan Valdez]

Постоји ли некакав конкретан доказ да у Америци због такве праксе не постоје, или је све мање људи који врхунски свирају гитару и стварају добру музику?

0203_cool

Где сам ја то рекао?

Аи постоји доказ да имаш гомилу балавурдије која по јутјубу тражи да им се дају таблатуре од песама које су, реално, тежине ”Вишњичица род родила”, јер им је неко усадио трип да знају да свирају, а музику не осећау уопште.

Па таква пјесма се може и научити одсвирати? Или је сваки тон ствар космичке инспирације?

Не знам што пуно компликујеш око музике. Врхунска музика ће увијек бити ствар талента, вриједног рада, инспирације, утицаја средине итд...док имаш просто композиција које се могу научити - истренирати.

Врхунска математика ће такође бити ствар талента, вредног рада и свега осталог, али то не значи да деци која уче само основе математике треба нудити формуле за најпростије проблеме уместо их научити да резоном дођу до решења.

Јустинијане, схвати, предавао сам им. Деца су дошла из најбољих школа и не могу да се снађу без формуле, а ради се о пропорцији која је еквивалентна каматном рачуну. Никаква виша математика. Не вреди. А далеко од тога да су глупи, као што многи о њима имају предрасуде. Напротив. Али шта да се ради кад су их научили да мисле шаблонски и алгоритамски и никако другачије.