RUSSIA vs USA

[Juan Valdez]

Ja stvarno nerazumem stalno ta prica oni su potrosacko drustvo.Mi smo kso nrki  filozofi.Iz toga proizilazi da oni mogu da kupuju a mi filozofiramo ispred prodavnice.

Уопште се не ради о томе какав је ко појединачно. Има Американаца који су сјајни људи и вероватно смо ми данас гори него они, јер смо у економски пукли, па су људи мало изгубили компас. И свакако се не може банализовати и свести на начин куповине у продавници, мада и те како има и с тим везе.

Говоримо о принципима на којима се скоро званично заснива све - од свакодневног живота, преко угоститељства, туризма, инустрије, трговине, па чак и до академије и саме културе, што је тотални апсурд. У Америци је све ово засновано на потрошачким принципима. У Европи није. У Европи постоји култура ради културе. У Америци то никада није тако било. Ја сам прво мислио да је то био мој врло субјективан осећај, а онда сам нашао овај текст кога је један Енглез (професор са Кембриџа) написао још почетком прошлог века и нисам могао да верујем колико се све до најситнијих детаља подудара са мојим искуством.

[Juan Valdez]

Не контам те?

Гуча за сад према ономе шта показује не показује ништа више од једне свињарије. Џаба трубачи, џаба све када је према истраживањаима, како оно беше сваки други или тећи посјетиоц гуче наливен алкохолом.

Па и на Егзиту су сви пијани, а неки вала и надрогирани, па то не значи да на Егзиту немаш изузетну музику и музичаре. Џими Хендрикс знамо како је живео и како је умро, али то не значи да није био можда и најбољи електрични гитариста свих времена. Какав је то чистунски и линеаран поглед на свет? Појединим музачирима у Гучи се диве најбољи амерички џез трубачи. А такви су једним добрим делом управо због нашег менталитета, јер се менталитет и те како пресликава на свирку, осим ако не свираш механички. И ја идем њих да чујем, да се дружим, да пробам купус, а и да се налијем мало, некад и мало више, па шта?

Карактеристика америчког друштва јесте потрошачки менталитет, али свакако није и једини начин на који Американци живе. А узимо и да јесте, зар је неко други много бољи од истог? Зар се код нас не примају све потрочашчке особине које прате америчко друштво? У Америци измисле ријалитије, а у код нас они псотану још популарнији сходно проценту гледаности у односу на проценат становништва. Много тога из потрошачке кухиње што је изашло у САД, боље се примило код нас него код њих.

Одговорио сам шта мислим под потрошачким друштвом у претходној поруци.

[Juan Valdez]

Наравно, да се одмах оградим, моји ставови су искључиво везани за дилему САД vs. европска култура и начин живљења и рада. Никако нисам на страни ових русофила, диктаторољубаца, стаљиниста, националиста и сличних, нити имам дилему шта је боља алтернатива, поменута екипа или САД.

[Grizzly Adams]

Ако ћемо већ о историји, на каквој су подлози настале Сједињене Америчке државе...црнци, ропство, и слично...

Ово је сасвим супротно од истине. Ропство су донели Европљани који су се доселили у Америку, јер је у то време ропство било уобичајено у целом свету. Међутим, једна од првих ствари коју су Американци урадили након одвајања од Европе (тј. проглашења независтности) јесте да крену у борбу против ропства и то се завршило грађанским ратом у коме су белци гинули да би ослободили црнце.

САД су у ствари заслужне за укидање ропства у западном свету. Друга је ствар ово пост-хладноратовско империјалистичко мајмунисање, то је сасвим супротно подлози на којој је саграђена Америка. Оснивачи су поставили принципе мирољубиве републике која гледа своја посла, али су поједини касније злоупотребили власт.

Комунисти у СССР-у су побили око 50 милиона својих грађана, од тога добар део верника. То је злочин вероватно непревазиђен у историји, десет пута гори од Холокауста. Проблем је само што зликовци који су то радили и дан данас живе у сред Москве и примају државне пензије уместо да им се суди као Нацистима.

[Juan Valdez]

Ово је сасвим супротно од истине. Ропство су донели Европљани који су се доселили у Америку, јер је у то време ропство било уобичајено у целом свету. Међутим, једна од првих ствари коју су Американци урадили након одвајања од Европе (тј. проглашења независтности) јесте да крену у борбу против ропства и то се завршило грађанским ратом у коме су белци гинули да би ослободили црнце.

1890. није више било Европљана. Али ипак део Американаца није могао да поднесе да црнци буду слободни, па још и једнаки. Наравно, где једнакост да им одузму, када је то једно од core Аmerican values, сви морају да буду једнаки, али нигде не пише да је сагрегација забрањена.

http://en.wikipedia.org/wiki/Separate_but_equal

[Igor_NumberOne]

http://youtu.be/gO4xe3hFUTo  0102_laugh  4chsmu1 0102_laugh

...читах све ове исцрпне коментаре и Ваша уважена разнолика мишљења и ето, схватих, на основу свеобухватних ставова, да смо ми негде између овде две силе, биле оне овакве или онакве оне су ипак, на жалост, ето сурова реалност свих нас...па ето једног дана ће нам доћи на ред, силом прилика, питање дал`ћемо тамо или `вамо, на које ћемо морати јасно да одговоримо обзиром да нећемо моћи више бити у средини, златној или каквој већ... свакако одгледах овај клип, насумице одабран и...остадох без коментара заиста...

[Aragorn]

Iskreno,ja se uvek iznova zapanjim kad uocim glorifikaciju zlatnog teleta i njegovih tekovina.Sve treba da bude obratno tj u funkciji coveka.Nazalost,mnogi od nas 'hriscana' to zaboravljamo, pa onda logicno sledi apologija novog rimskog carstva.Da tragedija bude veca,negdasnje rimsko carstvo je zaista imalo kulturu i kult koji je isao sa njom,ali ovo danas nema ama bas nikave veze vise ni sa kakvim smislom.Ovo je sve svedeno na limenku za koka kolu.Sve je ovde obezliceno i svedeno na cifru,na kolicinu.Ako je potrebno izraziti tkz 'americku kulturu' sa jednom reci,onda je to - broj.Tako zalosno i bedno,coveka nedostojno.Kroz tekovinu broja,kao pojma i svrhe svega,u USA se sve izrazava, pa covek postaje i jeste,tek samo tacka u liniji neke statistike, graficki izrazene.Da li govorimo o sportu,industriji,kulturi,cokoladi,gacama,nebitno je.Sve je broj.I tu je pocetak i kraj,kao i krajnji smisao.Za sva pitanja postoje vec spremljeni odgovori i prava je jeres posezati za drugacijim mehanizmima,jer toboze to nije americki,sta god to znacilo.Takodje,ovde govorimo o samozadovoljnoj 'civilizaciji' koja van sebe same ne zna ni za sta drugo,niti ima potrebe da zna.Bespredmetno je navoditi dugi niz porazavajucih 'resenja' i 'pomoci' ,takodje i 'razumevanja' koje Ameri ispoljavaju,kada zakorace iole van svoga dvorista.Broj tripova koje ispoljavaju,u odnosima prema drugima,je zapanjujuci,a nude sebe i svoje kao 'resenje' za celi svet koji,naravno, treba da im bude zbog toga bezgranicno zahvalan.Po pravilu,kada se ne prihvate ta i takva resenja,svaki put posezu za klaustrofobijom i posledicno silom i busanjem u grudi.Sve bih ovo na jedno, 'pre nas nije bilo nista' i 'od nas pocinje svet'.Kome se ovo svidja,samo neka izvoli.Meni se od toga gadi.

[Juan Valdez]

Ovo je sve svedeno na limenku za koka kolu.Sve je ovde obezliceno i svedeno na cifru,na kolicinu.Ako je potrebno izraziti tkz 'americku kulturu' sa jednom reci,onda je to - broj.Tako zalosno i bedno,coveka nedostojno.Kroz tekovinu broja,kao pojma i svrhe svega,u USA se sve izrazava, pa covek postaje i jeste,tek samo tacka u liniji neke statistike, graficki izrazene.Da li govorimo o sportu,industriji,kulturi,cokoladi,gacama,nebitno je.Sve je broj.I tu je pocetak i kraj,kao i krajnji smisao.

"Ja mislim da je u 20. veku došlo do jedne male deformacije, jer je u tom procesu tehnologizovanja svih odnosa pomalo stvoreno jedno uverenje da je ljudska zajednica kao preduzeće ili kao neka ekonomska kategorija, pa se posmatra kroz korist i cenu."

Dr Zoran Đinđić

Takodje,ovde govorimo o samozadovoljnoj 'civilizaciji' koja van sebe same ne zna ni za sta drugo,niti ima potrebe da zna.

"Suština svih organizovanih sistema, bilo da su pojedinačna živa bića ili zajednice, države ili društva, je to da se nalaze u nekom okruženju koje na bitan način utiče na sudbinu, opstanak, uspešnost tog organizma. Veoma je važno za taj organizam ili organizaciju da razume svoje okruženje, da, ako je moguće, ustanovi neke pravilnosti u ponašanju tog svog okruženja i da mu se prilagodi.

Naravno, postoje retki izuzeci, kada je organizam u stanju da toliko utiče na svoje okruženje da mu uopšte nije važno šta se u tom okruženju dešava, jer ga on definiše. Primer je Amerika danas, organizam koji smatra da uopšte nije bitno šta se događa u svetu, koji je prirodno okruženje te zemlje, nego smatra da je ta zemlja toliko moćna da može oblikovati i dizajnirati svoje vlastito okruženje.

U istoriji su se nekoliko puta pojavili takvi primeri, koji su vodili sudaru sa realnošću. Ispostavilo se da nijedan organizam, bilo da je država ili ideologija nije dovoljno moćan da kontroliše svoje okruženje. Svako ko je to pokušao, na kraju je propao, od Rimskog carstva do danas. Još je Čarls Darvin kao veliko saznanje formulisao: "U surovoj borbi za opstanak uspevaju, ne ni najveći ni najjači ni najpametniji, nego oni koji se najbrže prilagođavaju promenama u svom okruženju". To je formula uspeha.

Onaj ko misli da je njegovo okruženje samo pozornica na kojoj on definiše svoja pravila, izvesno vreme može da živi u toj iluziji. Posle izvesnog vremena on se sudara sa posledicama svoje arogancije i na kraju strada."

Dr Zoran Đinđić

[Aragorn]

Why?

Samo lud covek ideoloskog kalupa, može da abolira Srbe od naših svakojakih gluposti koje smo skloni sami sebi da činimo.Ali, to nema nikakve veze sa USA i svako uporedjenje sa njima je bespredmetno.

USA je kancer na telu čovečanstva.Ovaj demonizam koji šire i 'civilizaciju' koju nude treba preskočiti velikim korakom.Taj i takav način korišćenja ljudi i tvorevine i dovodi do ekološke katastrofe, ali ne samo u pogledu prirode, vec i svakog drugog poimanja sveta i života. To je samo stvaranje potrošača i svodjenje čoveka na nivo automata za koka kolu i broj koji nosi na sebi.Kome to nije jasno treba da sedne sam sa sobom i porazmisli o svojoj percepciji.

Što se tiče Rusije....Dugačka je priča o tome ko je i kako doneo komunizam u nju i sa kakvim ciljem i totalno je van teme uporedjivati slučaj sa USA jer je neuporedivo,zbog raznoraznih okolnosti...

Da se ne shvatimo pogrešno. Uopšte ne glorifikujem Putina, ni na koji način. Ali,da ga napadaju Amerikanci?!To je urnebesno smešno.

Ma potpis, bre! Sve tacno do zadnje tackice...

Nego, danas ljudi nekako "imaju oci a ne vide, i usi imaju a ne cuju..."

Kao da smo u nekom stanju kolektivne medijske narkoze - zadojeni smo onim sto nam serviraju i ne vidimo dalje od toga...

Ако су они само потрошачи, ми укључујући и Русе ту наравно, онда само кафанџије и бећари, сведени на ниво аутомата за испијање алкохола и кркање хране.

Da li shvatas kolika je razlika u ova dva koje poistovecujes?Svako ponasanje izvire iz kulture koja ga je iznedrila i civilizacije u cije se tekovine kune.Ako ne shvatas razliku izmedju mentaliteta potrosaca i orvelovskog epiloga te i takve 'civilizacije' ,sa jedne strane i glorifikovanja duha i svesnosti o prolaznosti koje se ispoveda u becarskom etosu,sa druge strane,izlisno je komentarisati dalje.

[Aragorn]

Takodje,ovde govorimo o samozadovoljnoj 'civilizaciji' koja van sebe same ne zna ni za sta drugo,niti ima potrebe da zna.

"Suština svih organizovanih sistema, bilo da su pojedinačna živa bića ili zajednice, države ili društva, je to da se nalaze u nekom okruženju koje na bitan način utiče na sudbinu, opstanak, uspešnost tog organizma. Veoma je važno za taj organizam ili organizaciju da razume svoje okruženje, da, ako je moguće, ustanovi neke pravilnosti u ponašanju tog svog okruženja i da mu se prilagodi.

Naravno, postoje retki izuzeci, kada je organizam u stanju da toliko utiče na svoje okruženje da mu uopšte nije važno šta se u tom okruženju dešava, jer ga on definiše. Primer je Amerika danas, organizam koji smatra da uopšte nije bitno šta se događa u svetu, koji je prirodno okruženje te zemlje, nego smatra da je ta zemlja toliko moćna da može oblikovati i dizajnirati svoje vlastito okruženje.

U istoriji su se nekoliko puta pojavili takvi primeri, koji su vodili sudaru sa realnošću. Ispostavilo se da nijedan organizam, bilo da je država ili ideologija nije dovoljno moćan da kontroliše svoje okruženje. Svako ko je to pokušao, na kraju je propao, od Rimskog carstva do danas. Još je Čarls Darvin kao veliko saznanje formulisao: "U surovoj borbi za opstanak uspevaju, ne ni najveći ni najjači ni najpametniji, nego oni koji se najbrže prilagođavaju promenama u svom okruženju". To je formula uspeha.

Onaj ko misli da je njegovo okruženje samo pozornica na kojoj on definiše svoja pravila, izvesno vreme može da živi u toj iluziji. Posle izvesnog vremena on se sudara sa posledicama svoje arogancije i na kraju strada."

Dr Zoran Đinđić

Da stvar bude jos vise porazavajuca,ako je to uopste moguce,pokojni Zoran je samo ponovio reci citave armije mislilaca iz predhodnih 2000 godina koji su analizirali razloge za propadanje svih carstava i sve se svodi na ovo predhodno receno.

Stavimo prst na celo i zamislimo se.Da li covek uopste ista uci iz svoje istorije?A posle nam kriv djavo kad se mnogi pozivaju na reinkarnaciju i kruzni tok svih mehanizama u prirodi i na kraju i u ljudskom drustvu i celokupnom covecanstvu....

[Aragorn]

Ovo je sve svedeno na limenku za koka kolu.Sve je ovde obezliceno i svedeno na cifru,na kolicinu.Ako je potrebno izraziti tkz 'americku kulturu' sa jednom reci,onda je to - broj.Tako zalosno i bedno,coveka nedostojno.Kroz tekovinu broja,kao pojma i svrhe svega,u USA se sve izrazava, pa covek postaje i jeste,tek samo tacka u liniji neke statistike, graficki izrazene.Da li govorimo o sportu,industriji,kulturi,cokoladi,gacama,nebitno je.Sve je broj.I tu je pocetak i kraj,kao i krajnji smisao.

"Ja mislim da je u 20. veku došlo do jedne male deformacije, jer je u tom procesu tehnologizovanja svih odnosa pomalo stvoreno jedno uverenje da je ljudska zajednica kao preduzeće ili kao neka ekonomska kategorija, pa se posmatra kroz korist i cenu."

Dr Zoran Đinđić

O ovome je bilo dosta reci u okviru razlicitih predavanja grupe TED i zapanjujuce je koliko se lako dijagnostikuju svi problemi sa kojim se danas susrecemo,jednom, kad prihvatimo da smo civilizacijski skrenuli i logicno sve izvire iz toga.Bog da pomene Zorana.

[Juan Valdez]

glorifikovanja duha i svesnosti o prolaznosti koje se ispoveda u becarskom etosu,sa druge strane,izlisno je komentarisati dalje.

”Кафана је Академија; многи су све што знају научили у кафани. Нигде се на тако малом простору не може чути толико животних мудрости као у кафани.” Паја Вуисић

Узгред, ево га један врло индикативан текстић за оне који још увек не схватају шта је заправо америчко потрошачко друштво. Уместо лекција клавира може да се стави практично било шта.

http://hubpages.com/hub/european-and-american-methods-of-piano-teaching

[Justin Waters]

Ивице, јесу ли тебе друге прилике натјерале да одеш у САД, или си тамо добровољно отишао, па ћеш се евентуално вратити кад завршиш школовање?

Има ли нешто у САД да би могао да окарактеришеш као добро?

[Juan Valdez]

Ивице, јесу ли тебе друге прилике натјерале да одеш у САД, или си тамо добровољно отишао, па ћеш се евентуално вратити кад завршиш школовање?

Наравно да сам добровољно отишао. Рецимо да нисам знао тачно како је, то јест, имао сам погрешну представу. А онда сам полако почео да увиђам да нисам одавле и већ сам био спреман да се пребацим негде у Европу, али сам ипак остао из личних непрофесионалних разлога. Шта ће касније бити, не бих знао. Можда Шпанија...

Има ли нешто у САД да би могао да окарактеришеш као добро?

Häagen-Dazs сладолед.  facenew22222222

Шалу на страну, добро је овде много тога, само зависи за кога. Ако ти је циљ да што брже напредујеш у практично било ком послу, па и да добро зарадиш, ово је земља за тебе. То је можда једина чиста истина од свих хвалоспева који се могу чути о Америци. Нигде то није могуће као овде. Све остале предности, што се мене тиче, су врло релативне и много зависе од тога о каквом се типу личности ради.

Академије су без сумње добре, само је питање шта то тачно значи. Далеко највећи број научних радова годишње се објави у САД. Ипак, треба напоменути да ова бројка постаје мало другачија када се узме у обзир укупно улагање у науку, тада је САД иза многих земаља. Овде ти се све заснива на огромним парама. Убаце у машину милион људи (Кинеза барем има колико хоћеш и све их је више јер беже од све већег сиромаштва (да, добро су чули билбије и остала екипа)) и милион долара. Из тога мора да изађе неко ко је најбољи на свету. Има много људи који се супер сналазе у таквом систему. Ако имаш идеју, скоро је сигурно да ћеш имати ресурсе да покушаш да је оствариш. Додатна предност је што је већина светских стручњака управо овде, па често долазе да држе предавања. И тако даље, има доста доброг и вероватно би многи људи били задовољни. Али ја нисам. Све је углавном алгоритам, без много улажења у дубину, то се углавном сматра врло штетним. Педагогије нема, све је тренинг. Циљ њиховог образовног система је да те што брже оспособи за рад, а не да те што боље образује. За инжењере ово и није толико лоше, претпостављам, али када ми неко своди науку на алгоритам, често без интересовања за суштину, тада ми нагло проради киселина у желуцу.

[Aragorn]

Све је углавном алгоритам, без много улажења у дубину, то се углавном сматра врло штетним. Педагогије нема, све је тренинг. Циљ њиховог образовног система је да те што брже оспособи за рад, а не да те што боље образује.

facenew22222222