О Русији / Вести из Русије

[Anette]

Број туриста у Москви расте

Број туриста, који су посетили Москву током 2011. године се повећао за 12% у поређењу са показатељима у 2010. години, изјавио је руководилац градског комитета за туризам и хотелијерство Сергеј Шпиљко.

“Москва засад није ушла у првих десет градова по броју међународних долазака. Али овај показатељ се у 2011. година повећао за 12% у поређењу са 2010. годином, а у I кварталу 2012. године – за 21% у поређењу са I кварталом прошле године ", изјавио је Шпиљко. Према његовим речима, половина туриста су из земаља ЗНД, у којима је миграната, радника више него туриста.

У априлу ниво оптерећености московских хотела са две и три звездице је износио 7,3%. "Према подацима Државне службе за статистику града Москве, број лица смештених у хотелима у 2011. години је порастао за 600.000 људи, број ноћења за 1 милион људи“, објаснио је Шпиљко.

Приходи хотела у престоници у 2011. години су достигли износ од 44 милијарде рубаља, а порески приходи су се удвостручили. „На тај начин, две године после кризе туристичка индустрија у престоници је приказала највиши темпо раста попуњености смештајних капацитета хотела“, истакао је Шпиљко.

С друге стране градоначелник Сергеј Собјањин је изјавио да се број страних туриста повећао и достигао ниво који је имао пре кризе. „Не би било лоше да се учврсти ова ситуација, и да се сваке године повећава туристички потенцијал нашег града", закључио је Собјањин.

„У овом тренутку у Москви има довољно хотела. Међутим, ако се број туриста у Москви буде повећавао, за две, три године у граду може опет да настане дефицит смештајних капацитета у хотелима", изјавио је Шпиљко.

Према његовим речима, цене хотелских услуга у Москви су „стабилне и конкурентне“. Рецимо, соба у хотелу са две, три звездице кошта 2.600-2.700 рубаља за ноћ, при томе минимална цена у хотелима те категорије износи до 1.000 рубаља. Кревет у хостелима кошта од 350 рубаља за ноћење.

Током 2011. године број соба у хотелима је допуњен са 736 соба. „Током 2012. године су отворена још четири хотела са 616 соба. За годину дана, према нашим претпоставкама, биће оспособљено 1.250 соба ", објаснио је Шпиљко. На рачун пансионата и хотела на територијама, које се припајају Москви број соба ће попунити за 2.500 соба.

Собјанин је замолио Шпиљка да се заједно са Комитетом за архитектуру града Москве доради начин размештања хотела у Москви, да би „јасно знали где и какви хотели треба да градимо и да би послали тачан сигнал инвеститирима ".

[Anette]

Већина Руса се сматра срећнима

Најновија социолошка истраживања показују да је број људи који себе сматрају срећним у Русији достигао рекорд - 82 одсто. Млади најсрећнији, образовани најзадовољнији

Иако се не скривају подаци о још увек многобројној сиротињи, а комунисти и друга опозиција доказују катастрофичну ситуацију, најновија социолошка истраживања показују да већина становништва у Русији живи у ”ведром расположењу”. Заиста оптимистично звучи да је број људи који себе сматрају срећним у Русији достигао рекорд - 82 одсто. До сада је рекорд био у марту 2008. када се тако осећало 77 одсто грађана.

Највише су срећни млади људи. А најзадовољнији својим животом су високообразовани. Чак 56 одсто је углавном задовољно својим послом.

Шта је за грађане Русије срећа?

На првом месту, осећај материјалне обезбеђености породице. Тако мисли 32 процената: њих 15 одсто радост доживљава у деци и унуцима, 10 посто се радује што има вољеног човека и што су сви здрави.

Сиромаштво је главни разлог осећаја несрећности. Својим животом је незадовољно 15 процената испитаника, а пре четири године 20 одсто. На другом месту узрока незадовољства су болест и старост, а ту су и конфликти у породици, лош посао...

У Русији су најсрећнији Московљани. Према исраживању из децембра 2011. године чак 78 одсто њих је задовољно својим животом, а међу младима чак 84 посто. У Москви се несрећнима осећа 16 процената грађана, а у Петербургу 19. На питање ”јесте ли ви срећни или не” у Санкт Петербургу је одговорило позитивно 76 од сто људи. У целој Русији позитиван одговор је дало око 66 одсто грађана.

Највећа просечна плата је у Јамало-ненецком аутономном округу - 59.000 рубаља, а у Хантимансијском аутономном округу је 46.000 рубаља, док је у Магаданској области 44.000 рубаља. Тек онда долази Москва са 43.000 рубаља просека.

Најмање просечне плате су на Кавказу. Последњи на лествици је Дагестан - 11.500 рубаља.

Најзадовољнији су у Москви у узрасту од 25. до 34. године, њих чак 90 одсто. Психолог Дмитриј Кљевцов каже да је разумљиво да су у Москви најрећнији, јер је главни град богатији него остатак земље. У Москви је много и дошљака а међу њима много оптимиста. Долазак у престоницу је за многе доказ да су успели. Просечна плата у Москви на крају 2011. порасла је око три процената и износила је 43.000 рубаља, око 1.100 евра. Плате расту не само у бизнису. Тако је просечна плата учитеља 50.000 рубаља, 1.200 евра. Градоначелник Москве Сергеј Собјањин тврди да се економија развијала стабилним темпом. Индустријска производња је расла 3,4 одсто.

Статистика показује да се највише људи досељава у Московску област, затим Краснодарски крај, Санкт Петербург и Лењинградску област. Процентуално највећи одлазак је из Башкирије, Јакутије и Дагестана.

Москва је била веома привлачна и у време СССР-а. Власти су пре 85 година у Москви увели тзв. прописку, дозволу боравка дошљацима из провинције. Песник Дмитриј Пригов је говорио да провинцијалци нису волели Московљане, јер су они били као ”племство”, али су сви желели да дођу у ”стољицу”.

”Прописка” је уведена 1927, а предност су имали они који су радили тешке послове. Градитељи метроа су добијали лимитиране дозволе, па су их Московљани погрдно звали ”лимитчики”. ”Лимитчики” су остајали да живе у Москви а већ њихова деца су имала ”алергију” на дошљаке из провинције.

”Срећа” доноси и несрећу. Московљанка у шестом поколењу Ирина Михајловна, предаје енглески на факултету, родила се у центру Москве на Патријаршијским језерцима у писму ”Комсомолској правди” жали се на ”пепељуге” из провинције које имају само један циљ да се удају и нађу кров над главом. ”Те придошле девојке су донеле много суза многим породицама. Мој брат се упознао и касније оженио девојком која је дошла из Саратовске области. Моја мама је била против тог брака. Добила је због тога инфаркт. Касније је и мој брат умро од алкохола јер је почео да пије са жениним пријатељима”, пише Ирина Михајловна.

У Русији живи 142.857.000 становника. У периоду од 2002-2010. број становника Русије смањио се за 2,3 милиона.

Москва има 11,5 милиона становника, што је за милион више од претходног пописа. Према анализама часопис ”Форбс”, у Москви живи 78 милијардера, у Њујорку 58, а у Лондону 39.

Међу 20 најбогатијих људи на свету нема Руса.

Једно од последњих испитивања показало је да 40 одсто провинцијалки које дођу у Москву машта да удајом реши стамбено питање. Остале више брине каријера.

Магистар Игор Кузњецов из Социолошког института Руске академије наука, у четири поколења Московљанин, види ствари потпуно другачије: каже да је већина његових студената дошла због школовања и неоснована су генерализовања ”домородаца”.

- Московљани воле да гунђају против дошљака, али неће да раде неке послове - тврди Кузњецов.

Директор Руског института културологије, такође Московљанин староседелац, Кирил Разлогов објашњава да велики градови увек привлаче амбициозне. Није ни битно свиђа ли се тај процес некоме или не, објашњава Кузњецов.

У последњих двадесет година у Москви је стигло око три милиона провинцијалаца из Русије и бивших совјетских република. У том периоду је у Москви је умрло милион људи више него што се родило. Од укупне миграције у Русији на Москву и Подмосковље отпада 46 посто. Од садашњиг становника Москве 47 одсто их се родило у Москви. ”Староседелаца” Москве, дакле оних којима су се ту родили прадедови, има тек око 150.000 до 180.000.

Извор:

Новости

[Guest]

Бесплатна апликација „Православни молитвеник“ за Nokia

05 уторак јун 2012

Posted by radiosvetigora in Модерне технологије

≈ Оставите коментар

З

бог многобројних молби, група програмера подржана од стрене портала Православие.Ру објавила је апликацију „Православни молитвеник“ за мобилне телефоне, за оперативни систем Symbian (погодан за велики број модела Nokiе). Молитвеник се може преузети на адреси: http://store.nokia.com/content/281812

Списак модела смартфона на које се могу поставити апликације налази се на адреси: http://www.developer.nokia.com/Devices/Device_specifications/?filter1=symbian3

Раније је иста група програмера пустила апликацију «Православни молитвеник» за iPhone и Android, а на Васкрс 2012. године појавила се бесплатна апликација „Православни календар“.

Све апликације су потпуно бесплатне.

[Guest]

Руски министар културе: Потребно је преименовати улице назване у част „џелата и убица“

06 среда јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Министар културе Руске Федерације, Владимир Медински на отварању изложбе „Русија у Светој Земљи. Поводом 130 година сарадње Императорског православног палестинског друштва са народима Блиског истока“ у уторак у Манежу предложио је властима Москве да размисле о преименовању престоних улица, које носе имена „терориста-револуционара“, у част њихових жртава, конкретно великог кнеза Сергеја Александровича (Романова) и његове супруге, свете преподобномученице Јелисавете Фјодоровне.

„Први предсједник Палестинског друштва био је брат Александра Трећег, гувернер Москве, велики кнез Сергеј Александрович Романов, кога су убили терористи. Његово дјело је наставила његова супруга Јелисавета Фјодоровна, коју су послије револуције звјерски убили револуционари, и данас је једна од најпоштованијих светитељки. Чини ми се, отварајући ову изложбу, ми морамо да се замислимо над тим. Вјероватно да над тим треба да се замисле и присутни представници власти Москве. Јер имена неких од терориста и њихових пратиоца и даље су на нашим улицама, али ми немамо улице ни Сергеја Александровича, нити улице свете Јелисавете Фјодоровне“, казао је Владимир Медински.

По његовим ријечима „њихова имена морају да стоје умјесто имена убица и џелата“.

Међу потоње, министар је навео Војкова, „учесника у убиству царске породице Романових ( у Москви има пет улица са његивим именом, као и метро „Војковскаја“), затим Халтурина и Жељабова, саопштава РИА Новости.

Именовати у њихову част објекте на мапи града, по мишљењу Мединског, исто је као кад би данас „назвали улицу Мовлади Удугова или Хатаба“. При томе, министар сматра да процес измјене топонима треба да иде постепено, „имајући у виду мишљење становника“, којима треба казати истину о историјским личностима. „Није потребно махати сабљом, али је потребно просвјећивати “, закључио је министар културе.

[Anette]

Дуван у Русији више него дуван

Министарство здравља Русије рачуна да ће закон против пушења бити дат влади у предвиђеном року, до 1. новембра.

Закон против пушења Министарство здравља је дало влади 20. маја. Пројекат предвиђа невиђено пооштравање мера проти впродаје и потрошње дувана – од ограничавања пушења на јавним местима до забране рекламе и спознорства од стране дуванских компанија. Неколико дана касније документ су вратили у ресор са захтевом да се прораде нијансе. Министарство здравља истиче да су примедбе чисто техничке и да ће до 1. новембра оне бити решене. Експерти сматрају да је нацрт закона још једном постао таоц противречности министарства. Одлучујући утицај у том конфликту има такозвани дувански лоби, истиче председник Руске антидубаснке коакције Кирил Данишевски.

Ствар није у детаљима. Дуванска индустрија је могла да организује врло снажан отпор преко читавог низа министарстава која нису ресорна – Министарство културе, пољопривреде, економског развоја. Министарств здравства стоји на врло исправним међународно признатим позицијама за заштиту здравља становништва. Али низ других ресора, на нивоу појединих чиновника, на чији ниво се спуштају питања усаглашавања, очигледно покушава да уклони ефективне мере из тог закона, активно се труде да закон учине потпуно неефикасним.

Једна од тачака нацрта закона претпоставља увођење минилане малопродајне цене цигарета. Такође се предлаже скоро 50% увећање акциза на дуван. Тако ће се цена дуванских производа у Русији приближити европској – од 2 до 5 евра. Сада, скреће пажњу министарство здравља, акцизе износе око четврт евра, што чини цигарете више него доступним задовољством. Ипак Министарство финансија такво нагло повећање не подржава и предлаже да се оно доведе до 2014. свега до 0,5 евра. Коментар шефа Међународне конфедерације удружења потрошача Дмитрија Јањина.

Дувански лоби је вероватно најутицајнији у Русији. За последњих 20 година ни једна ефикасна мера против пушења није била усвојена. Руско тржште је друго после Кине по обимима продаје продукције дуванских компанија, зато се оне за њега боре свом снагом. Имамо документарну потврду како Бритиш Американ Табако утиче на став Министарства економије, Министарства за индустрију и трговину по читавом низу питања у закону против пушења.

Паралелно са лобистичким структурама, закон против пушења критијује се и на нивоу грађана. У Русији је чак формиран савезни покрет за права, како се подвлачи, пунолетних пушача. Његов копредседник, познати глумац Михаил Бојарски указује да је потребно борити се не против пушача, већ против проблема пушења:

Велики број људи – научници, лекари, војници – пушачи су. И лишити их могућности да пуше није озбиљно. Најбоље је не пушити уопште, не почињати, али човек који пуши 30-40 година треба да има могућност да пуши на местима која су за то предвиђена. Тачније треба прво створити услове, а затим се борити.

Критичари нацрта закона праведно указују: пре него што се повећају цене дувана, треба да се повиси његов квалитет. Јер то што производе светски дувански гиганти у Русији не потпада под стандарде ЕУ. О саставу цигарета говори се и у припремљеном алтаративном нацрту закона против пушења низа посланика Државне думе. Његови аутори инсистирају да произвођачи треба да појасне на паковњу цигарета појам смола, да пишу који се отрови у њима садрже. Ускоро ће дати нацрт закона бити унет у руски парламент.

[Anette]

Јунски мраз

Бело паперје са топола, врућина и снег, новинари Си-ен-ен поново су зачудили репортажом о митинзима који су одржани у Москви 12. јуна. Проспект Сахарова је у њиховом сижеу био засут снегом, а демонстранти су били претопло обучени за ово годишње доба.

Лето у Москви заиста није врело, температура мало кад превладава ознаку 22 степена, а тропске кише су постале обавезни део престоничког живота. Између осталог, ако московљани мисле да време игра са њима неку игру, треба да погледају како престоничко лето виде они преко океана.

Први кадрови репоретаже о митингу одржаном 12. јуна изазивају шок. Заставе, транспаренти, беле траке и капе, све саме зимске шубаре. Проспект Сахарова под снегом, из уста демонстраната куља пара, а водитељ једног од централних канала САД мирно говори о новој акцији протеста.

О објективности не треба судити, очигледно да је видеоматеријал узет произвољно. Са једне стрне чудно је пошто је Си-ен-ен у читавом свету познат канал вести, са друге већ смо навикли, јер ако се сетимо правих зимских акција протета, у редакцији прекоокеанских колега оне су такође осветљавање под посбним сосом.

Децембарска Москва у етру Фокс Њуз тада се димила, по тротарима су гореле гуме, а оклопна возила су се пробијала кроз каменице и молотовљеве коктеле. Нема везе што су у позадини стајале палме, које ни лети у Москви не могу да се нађу, престоница није Сочи. А зими тим пре. Па и грчке заставе на зградама наводиле су на чудне помисли.

Тада су америчким новинарима наговестили да не треба мешати Москву и Атину, иако се та два града налазе на истом континенту, али ипак прилично далеко један од другог. Уз то грчки протести се по усијању страсти веома разликују од руских. Али географски аргументи овог пута не дирају информативну службу Си-ен-ен. Од стереотипа је једноставније кренути у вестима – ако је у питању Русија, значи тамо је снег, шубаре, сибирски мраз. Има и медведа, али ту се изгледа нису нашли погодни кадрови, штета што их нису позајмили с Нешнл Џеографик.

Ако ћемо озбиљно, непрофесионализам америчкх колега изазива недоумицу, скоро иритира. Да ли Си-ен-ен нема средстава да пошаље у Москву сопствену сниматељску екипу. Или озбиљно мисле да се Русија налази у Јужној полулопти, где је сада зима. Између осталог овај проблем се решава једноставно – куповином једног глобуса за читаву редакцију. Најважније је не заборавити да се погледа у њега пред осветљавање руских митинга.

Глас Русије

[Guest]

200 година од рођења Ивана Гончарова

Објављено од стране Светигора на 18. јун 2012.

МОСКВА, 18. јуна - Писац Иван Александрович Гончаров је рођен 18. јуна (6. јуна по старом календару) 1812. године у граду Симбирску ( од 1924. г. Уљановск) у трговачкој породици.

Гончаров је ушао у историју руске и свјетске књижевности као мајстор реалистичке прозе. Његови романи „Обична прича“,. „Обломов“ и „Понор“ представљају својеврсну трилогију, у којој су насликане све стране руског друштва 40-60-их година 19. вијека.

1852-54 године Гончаров је учествовао у експедицији вице-адмирала Јефимија Путјатина у Јапану на војном броду „Палада“, у својству његовог секретара. Утиске са тог путовања пренио је у циклусу есеја „Фрегата Палада“.

Гончаров је предавао руску књеижевност царевићу Николају Александровичу.

Иван Гончаров се упокојио у Петербургу 27. септембра 1891. године и сахрањен је у Александро-Невској лаври, а у доба совјетских власти његов прах је пренијет на Волково гробље.

Споменици Гончарову су подгинути у многим руским градовима и многи градови имају улице са његовим именом.

У Уљановску централна градска библиотека носи његово име, као и позориште и један од музеја.

Већ три вијека Гончаровски форум у том граду окупља писце и поклонике његове умјетности из разних крајева Русије.

2006. године установљена је и награда Иван Гончаров.

Извор: Православие и мир

[Anette]

Московски филмски фестивал

250 филмова са пет континената - ово је „улов“ селектора овогодишњег Московског филмског фестивала. Између осталог на своје учествовање претендовало је осам стотина филмова, а у главној конкуренцији је остало само 17 филмова. Зато можете замислити колико је темељан избор претендената на главну награду – „Златног Георгијеа“. „Сви филмови, чини нам се, достојни су да добију награду, али то ће жири да одлучи“ - говори програмски директор фестивала Кирил Разлогов:

„Ове године имамо специфичан жири - наставља Кирил Разлогов. - Постоји, с једне стране, старија генерација - Хектор Бабенко из Бразила и Адријана Кијеза из Италије, на другој страни - млади: рус Сергеј Лобан, Жан-Марк Бар - омиљени глумац Ларс вон Триера, и Јавор Гирдев - бугарски редитељ, који нам се представио на филмском фестивалу „Дзифт“ и освојио награду. То су људи различитих генерација и различитих естетика. Врло разноврстан овогодишњи програм и јесте последица веома разноликог жирија, и за мене, пун је мистерије. Волим сваки филм и желим да видим предности које га чине достојним награде.“

Москвски филмски фестивал, не желећи да се замрзне у развоју, ове године нуди велики број иновација. Прво, то је проширени такмичарски програм. Сада, овај програм има четири позиције: главна конкуренција, „Перспективе“ - за почетнике, документарни филм - и додатно - кратки филм. Друго, повећан је нетакмичарски програм и као последица тога, настао је посебан простор за чисто експерименталне радове, под називом „49 места“. Коначно, проширена је и област пословне комуникације: од ове године традиционално место „Moscow Business Square“ допуниће „Doors“.

Без изузетка, искључење иновације има један једини циљ: да обезбеди максимално прецизно „слику света“. „Овај задатак московски фестивал је испунио и испуњаваће увек“ - рекао је директор комуникација, историчар филма Пјотр Шепотиник:

„Верујем да наш фестивал увек пружа апсолутно објективну и потпуну слику о тренутном стању филма у датом тренутку свога развоја. А у овом тренутку, осим због холивудсих блокбастера, људи не иду у биоскоп. Људи ће на фестивалу имати шансу да виде све оно што је важно у филму. Ми покушавамо да покажемо све најзанимљивије, да покажемо све ново - већ првог дана имаћемо пет великих премијера!“

Главна премијера првог дана је, наравно, филм који је отворио фестивал. Овог пута - а то је још једна новина - отварање није резервисано за страни, већ за руски филм: ново дело режисера Романа Пригунова, филма „Духлес“ – филмска адаптација култне књиге Сергеја Минаева.“

Међу гостима Фестивала биће Тим Бартон, познати амерички филмски редитељ, коме ће бити уручена почасна награда „за допринос светској кинематографији“. Очекује се и „икона француског филма“, Кетрин Денев. На крају фестивала легендарна глумица ће добити специјалну награду, а филм „Заљубљени“ у коме она игра, ставиће тачку на 10-дневни маратон у Москви.

[Anette]

Данас се навршава 200 година од почетка Наполеонове инвазије на Русију 1812 године

Данас се обележава 200. годишњица од почетка Наполеонове инвазије на Русију 1812 године, у којем је Русија победила војску Наполеону, од које је била нападнута. Пре тачно два века, Наполеонове трупе су без објаве рата прешле граничну реку Њемен, и напале Русију.

Један од разлога за отпочињање рата је било одбијање Русије да подржи организовану од стране Наполеона, континенталну блокаду Енглеске - главног непријатеља Француске у то време.

Француски цар је планирао да заврши "Руску кампању" за три године. Рат је окончан у децембру 1812 године, ослобађањем територије Русије и поразом Наполеонове војске

[Anette]

Снажан земљотрес погодио Русију

МОСКВА - Снажан земљотрес јачине 6,7 степени Рихтера регистрован је данас недалеко од обале на далеком истоку Русије, саопштиле су сеизмографске службе.

Епицентар потреса налазио се у северном Пацифику, а за сада није издато упозорење о опасности од цунамија, преносе агенције. Како је пренео Итар-Тас за сада нема ни извештаја о повређенима.

Извор: Видовдан

[Anette]

Санкт –Петербург ће 7. јула по трећи пут обележити своју градску славу –Дан Достојевског у којој ће учествовати више организација из друге руске престонице. Цео програм ће бити представљен на официјелном сајту куратора пројекта-Библиотеке „ М.Ј. Љермонтов „: www.lplib.ru.

Прогам Дана Достојевског чине два пројекта Музеја достојевског: улична представа“Достојевски на Кузничном“ ФМД ( Фјодор Михајлович Достојевски ) Театра и акције која ће бити изведена под називом „Омладина –Достојевском“.

Празник: Достојевски на Кузнечном

Програм ће се одвијати код Споменика Достјевском на Великој Московској улици ,Кузнечном скверу од Владимирског трга до Музеја Достојевског.

Кузнични сквер ће бити претворен у улицу XIX века којом ће пролазити трговци и разносачи ,музиканти и други ликови из дела Достојевског.

Главни догађаји празника на Кузњечном биће уличне представе ФМД Тетара „Књижевни кадрил“ у којему ће гледаоцима бити представљени јунаци петербуршких писаца XIX века .Учествоваће глумци Александријског театра , театра „В.Ф.Комисаржевски „Таково театра, Театра младих на Фонтанки , театра „Радионица „ под руководством Г.Козлова и Театр комичне ексецнтричности „БИТКОМ“.На простору испред станице метроа „Владимирска „ представе ће изводити позориште „Луткарски формат „.

Код споменика генијалном писцу „ простор ће оживети“ живе скулптуре –Раскољњикова, Мармеладова, Алене Ивановне , Соњечке. Празник ће бити завршен свечаном шетњом од Музеја Достојевског до његовог споменика на Великој Московској улици и церемонијом полагања цвећа.

Програм екскурзија - траговима књижевних ликова

Планирана су и два програма екскурзија траговима књижевних ликова:“Раскољњиков у граду ( на Сеном тргу ) и „Музеј почиње из улице „( Владимирски трг ).У рејону Сењог трга млади познаваоци стваралаштва Достојевског ће причати о „кључим тачкама „ романа „Злочин и казна „ и помагаће читаоцима са картом у рукама у тражењу тачних адреса књижевних јунака .Около Владимирског трга водичи ексурзије ће провести учеснике по адресама које су повезане са животом и стваралаштвом Дотојевског и ликова из његових других дела („Двојник“, „Идиот“).

Izvor

[Anette]

9. јул - Дан жалости у Русији (ФОТО, ВИДЕО)

Руски председник Владимир Путин, прогласио је 9. јул даном жалости због губитка живота услед поплава у Краснодарском области и саобраћајне несреће у Украјини.

У несрећи аутобуса са руским ходочасницима у Украјини, у суботу ујутро, погинуло је 14 људи. У поплавама у региону Кубана, у ноћи субота на недељу, према последњим подацима, живот је изгубило 155 особа.

Према званичним подацима, број откривених жртава поплава у региону Кубана премашио је 170 људи. На десетине повређених се налази у болницама.

Око 13 000 домова је делимично или у потпуности потопљено. Путеви су оштећени, а телефонска комуникација је прекинута. У неким градовима је, због безбедности, обустављено електрично напајање. Без светлости је скоро 30 хиљада људи

Фото и видео на овом линку

[Anette]

У Украјини погинули руски ходочасници

Руски ходочасници су погинули у аутомобилској несрећи у Украјини. У суботу рано ујутро на цести Кијев-Черњигов изгубио је управљање и преврнуо се туристички аутобус. У њему су били руски ходочасници, углавном жене од 20 до 70 година, који су ишли да се поклоне светињама манастира Почајевска лавра.

Хаварија се десила на 199. километру пута Кијев-Черњигов око 5.30 ујутро, - испричала је портпарол МВС Украјине Јулија Јершова.

Путнички аутобус Сканија, који је кренуо из Псковске области РФ у правцу Кијева, изгубио је управљање, те се преврнуо. У аутобусу је био 41 човек. Према претходним подацима, сви су они држављани РФ, према последњим информацијама, 14 људи је погинуло, 29 је добило трауме различите тежине.

Чим се о том догађају сазнало, МВС РФ је организовало групу помоћи, - саопштила је заменик шефа Управе информација МВС РФ Јелена Смирних.

Из Москве у Кијев су кренула два авиона МВС РФ са оперативном групом МВС, 5 медицинских модула, стручњацима за медицинку катастрофа и спасавачима одреда Центроспас. Још један авион је кренуо са стручњацима Центра хитне психолошке помоћи МВС РФ. Отворена је врућа телефонска линија. Формирана је група психолога, који ће радити са рођацима.

Задатак МВС РФ је да пренесу пострадале грађане РФ у московске болнице. Нажалост, према медицинским налазима, неки рањеници не могу да буду транспортовани. Три човека су оперисана у месним болницама, она су у реанимацији. Лекари ће дозволити њихов превоз тек када се њихово стање стабилизује.

У вези са хаваријом је покренут кривични поступак за кршења правила безбедности саобраћаја. Истрага још није завршена, али је, према претходним подацима, возач заспао за воланом. Он је преживео, касније ће морати да буде саслушан.

Глас Русије

[Anette]

Зашто српски туристи још нису открили најдужи град у Европи и топло руско море?

Ако вас неко у Србији пита куда идете на море на летовање, а ви му одговорите у Русију, у град са суптропском климом, скоро сви ће вас гледати са неизмерним чуђењем и без речи. И још ако са осмехом додате, да намеравате шетати дугим плажама испод палми, затим пити кафу у летњим баштама бројних ресторана, а потом након врелог дана погледати уживо представу са делфинима - тек тада ће вас сви посматрати у неверици, мислећи да се само шалите.

Управо тако. Просечан српски туриста у својој глави повезује Русију искључиво са снегом, хладном зимом и дебелим капутима. По његовом мишљењу, у Русији нигде нема топлог средоземног мора са палмама и јужним воћем, него само смрзнуто копно негде далеко на северу. Али зашто је то тако? Зашто су српски грађани толико неинформисани о руским туристичким капацитетима, а пре свега о највећем руском летовалишту – Сочију, граду који се простире на преко 100 километара дуж обале Црног мора?

Пођимо редом и погледајмо где се одмарају туристи из Србије. У последњих неколико година, српски грађани су трошили на летовања у иностранству око 700 милиона евра годишње, што је позамашна сума у условима велике економске кризе, све веће инфлације и рекордне незапослености у земљи. У последњем периоду је сваке године на одмор у друге земље одлазило 500.000 грађана Србије преко туристичких агенција, и још око 200.000 грађана у сопственом ангажману.

Традиционално се највећи број српских туриста, њих око 50 процената, опредељује да свој одмор проведе у Грчкој, а затим и у Турској, Црној Гори, Бугарској. Међутим, нису само оближње балканске земље привлачне за туристе из Србије, већ је то и знатно удаљенија Шпанија, а такође и афричке земље – Тунис и Египат, у које је, барем до недавних догађаја у тим земљама, одлазило годишње око 60.000 људи.

А што се тиче егзотичних дестинација, као што је на пример далеки Тајланд, тамо је прошле године боравило још најмање 5000 овдашњих туриста.

Занимљиво је да сваке године и у Хрватској летује око 100.000 туриста из Србије, чак и поред многих инцидената и непријатности које доживљавају на хрватском приморју, само због своје националне припадности и српског језика којим говоре.

Дакле, шта нам говоре ови наведени подаци? Ради се о томе да у Србији, упркос катастрофалним економским показатељима, још увек постоји један слој становништва који може себи да приушти летовање на балканским плажама или на мало даљим дестинацијама. И шта је ту необично, вероватно се питате?

Најчуднија од свега је чињеница - да су српски туристи, чак и у условима велике финансијске оскудице, спремни да троше свој новац у земљама у којима владају немири, као што су Тунис или Египат, а такође и на местима где баш и нису сасвим добродошли, а у исто време скоро да не знају да постоји таква блиска дестинација, као што је то руско топло море, а пре свега град Сочи.

Сочи је у буквалном смислу речи светско чудо, зато што је то најдужи град у Европи, који се простире на 100 километара дуж обале Црног мора. У њему се налази преко 300 хотела и санаторијума, и годишње се тамо одмара 4 милиона домаћих и страних туриста. Многи од хотела су највише категорије из најпознатих светских ланаца. У Сочију ће се од 2014. године редовно возити трке Формуле 1, а те исте 2014. године у Сочију ће бити одржане и зимске олимпијске игре, с обзиром да је тај град, захваљујући свом идеалном положају између топлог мора и високих кавкаских планина, у летњем периоду велики летњиковац, а зими – велики зимски туристички центар. У том граду ће се 2018. године играти и неке од утакмица светског фудбалског првенства.

Такође, до Сочија се једноставно стиже директном авионском линијом из Београда, тако да не постоји ни један разлог да га напокон српски туристи не открију. Остаје само питање - када ће се то десити, и када ће грађани Србије масовније кренути да свој одмор проводе у овом светском туристичком чуду које им је надохват руке?

[Guest]

Закон о заштити верника: Pro et Contra

01 недеља јул 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

О потреби да се посебно заштите осећања верника у Русији, говорило се почетком 2012, после несрећног инцидента у храму Христа Спаситеља. Крајем фебруара, чланице руског феминистичког панк-рок бенда Pussy Riot упале су у храм и извеле „панк молитву“ са многим увредљивим изјавама на рачун шефа државе и цркве. Наступ девојака повредио је осећања многих људи, укључујући и невернике. Међутим, казна за ово дело (чланице бенда су од марта у притвору и прети им до седам година затвора), некима изгледа сувише оштра. Тако, преко стотину личности руске уметности, међу којима су и најпознатији глумци, редитељи, писци и музичари, потписали су жалбу Врховном суду и московском Градском суду и тиме подржали учеснице ове групе.

Постојећи закони не могу да заштите веру и религију од напада, сигуран је председник Одељења за односе цркве и друштва из Московске Патријаршије Протојереј Всеволод Чаплин:

Скрнављење верских осећања – јесте злочин који може да стане на крај грађанском миру у земљи и да изазове међусобно супротстављање огромне масе људи. Увреда верских осећања је изузетно опасна и треба је казнити не мање озбиљно него увреду за етничке преступе или скрнављења гробова или симбола државе.

Иницијатива посланика партије „Јединствена Русија“ да пооштри мере и да се допуни члан 282 Кривичног законика Русије „Изазивања мржње или непријатељства, као и понижавања људског достојанства” је не само подржан од стране Федерације Савета Русије, већ и од муслиманске заједнице. Међутим, председник Конгреса јеврејских верских заједница и организација Русије рабин Зиновиј Коган, напротив, уверен је да ће то довести до контраефекта и да ће над религијом и вером почети намерно да се ругају:

Мора постојати чврсто очување принципа једнакости права. Присуство било које групе грађана, које би имало посебну заштиту од злостављања, је неуставно. Посебно јер имамо секуларну државу, па црква и њена заједница немају никакву предност у односу на друге групе.

Мењање постојећих закона и увођење амандмана на њих се не исплати. Боље је тражити начин да се постигне консензус између друштвених и верских организација, сигуран је директор приватне истраживачке установе „Институт за религију и право“ Роман Лункин:

У отвореној демократској атмосфери, одређени иронични став, укључујући ту и религију и веровање је могуће. На пример, можете се сетити, како су реаговале папе током година на све скандале у вези са Католичком црквом. Недавно је био обнародован финансијски скандал у Ватикану, и Света Столица дуго није реаговала. Зато што током много година живота у демократском друштву, католици су навикли да постоје иронични људи, постоје атеисти, марксисти и секуларисти који тврде да је црква приватна ствар. И не реагују на такве изјаве и шале. Сигуран сам да, на ову позицију мора да се навикне црква, а посебно Руска православна црква.

Извор: Глас Русије