О Русији / Вести из Русије

[pretorius]

?????????? ??? ??????? ?????? ?? ???? ?????? ????

??????, 11. ???????? 2009 ?.

?????????? ??? ???????, ????? ?????? ?????? ? ??????? ???????, ?????? ?? ???? ????? ? "????????" ????? ????????? ????? ????????, ???????? ?? ???????????, ?????? ?? ?????????.

????? ?? ??????? ?????????

[Guest Оливера]

Само сам пренела вест. Њихов иззбор. За оне који не знају:

Евпатий Коловрат, легендарный русский богатырь, сражавшийся против монголо-татарских завоевателей в 13 в. О борьбе рязанского «вельможи» Е. К. и его «полка» (числ. 1700 чел.) с татарами после взятия ими Рязани (1237) рассказывается в древнерусской «Повести о разорении Рязани Батыем» (1-я пол. 14 в.). «Повесть» прославляет силу, отвагу и патриотизм Е. К. и его сподвижников («храбов»), вступивших в неравный бой с полчищами Батыя. В схватке Е. К. был убит. Батый, поражённый мужеством Е. К. и его дружинников, повелел отдать тело героя уцелевшим рус. воинам, схваченным в бою, и отпустить их из плена. В некоторых редакциях «Повести» указывается отчество Е. К.— Львович и рассказывается о торжественных его похоронах в Рязанском соборе 11 января 1238 года.

Использованы материалы Советской военной энциклопедии в 8-ми томах, том 3.

[Guest Оливера]

Былинный герой или реальная историческая личность?

Илья Муромец - самый известный, но в то же время самый загадочный герой русского эпоса. Трудно найти такого человека в России, который не слышал бы никогда об этом славном богатыре из древнего города Мурома. Большинство знает о нем лишь то, что запомнилось им с детства из былин и сказок, и часто бывают поражены сложностью и многозначностью этого образа. Над разрешением загадок, связанных с ним, уже почти два столетия бьются ученые разных специальностей, но тайны все же остаются.

Наши предки XVI - начала XIX вв. не сомневались в том, что Илья Муромец - реальная историческая личность, воин, служивший киевскому князю. Между тем русские летописи не упоминают его имени. Зато он является главным действующим лицом не только наших былин, но и германских эпических поэм XIIIв., основанных на более ранних сказаниях. В них он представлен могучим витязем, княжеского рода Ильей Русским. В документальном источнике имя этого известного героя впервые упомянуто в 1574 г. Посланник римского императора Эрих Лассота, посетивший Киев в 1594 г., оставил описание гробницы Ильи Муромца, находившейся в богатырском приделе Софийского собора. Для знаменитого героя и его товарища был сооружен специальный придел, т. е. им была оказана такая же честь, как и великим князьям. В то время богатырская гробница была уже пуста; останки же известного Ильи были перенесены в Антониеву пещеру Киево-Печерского монастыря. В 1638 г. эти мощи были описаны иноком этой знаменитой лавры Афанасием Кальнофойским, который определил, что Илья Муромец жил 450 лет назад, т. е. в 1188 г.

Эти останки богатыря до сих пор находятся на том же месте и являются неопровержимым доказательством реальности Ильи Муромца. Для многих современных людей бывает откровением тот факт, что популярный герой эпоса почитается святым Русской Православной Церковью. Илья Муромец был официально канонизирован в 1643 г. в числе еще шестидесяти девяти угодников Киево-Печерской лавры. Память святого богатыря совершается 1 января по новому стилю. Самое раннее дошедшее до нас изображение святого Ильи Муромца - гравюра из Киево-Печерского патерика, выложенная печерским "изобразителем" Ильей в середине XVII в.

Московский паломник Иоанн Лукьянов оставил любопытное описание мощей Ильи Муромца, которым он поклонялся в 1701 г.: "Тут же видехом храброго воина Илию Муромца, в нетлении, под покровом златым ростом яко нынешних крупных людей; рука у него левая пробита копием; язва вся знать на руке". По свидетельству очевидцев останки представляют собой хорошо сохранившуюся мумию, принадлежавшую человеку довольно высокого роста (около 180 см). Отсутствуют лишь обе ступни ног. Кроме глубокой округлой раны на левой руке видно такое же значительное повреждение в левой области груди. Создается впечатление, что герой прикрыл грудь рукой, и ударом копья она была пригвождена к сердцу. Мощи облачены в монашескую одежду. Над гробницей находится образ святого Ильи Муромца.

http://nicbar.narod.ru/muromez.htm

[Guest Оливера]

16.12.2009.

Проверавање придржавања норми противпожарне безбедности започето је широм Русије после пожара у пермском ноћном клубу „Хрома кобила“ који је проузроковао смрт 148 лица. Према писању листа „Вједомости“, државно тужилаштво је дало дозволу за такве провере. – Инсистираћемо на затварању свих клубова који крше противпожарна правила – говоре инспектори који тренутно не могу да дају тачну информацију о томе колико је клубова у земљи већ проверено. По мишљењу експерата, требало би пре тужења суду дати локалима време за отклањање недостатака и затим их поново проверити. Најчешће се и у клубовима крше управо прописи противпожарне безбедности: затрпани су кутијама резервни излази, нема противпожарног система вентилације, а зидови су обложени лако запаљивим материјалима. Већи део клубова који су се нашли у црном списку налази се у центру Москве – подвлаче „Вједомости“.

Представници руске и украјинске штампе спремни су да учине све што је у њиховој моћи за побољшање односа између Москве и Кијева. Замршена ситуација на руско-украјинском информационом пољу — пише „Росијскаја газета“ – везана је за недовољан број објективних и промишљених информација, ре честе случајеве извртања појединих чињеница. Ситуација се може санирати сталним контактима руководилаца медија – сматрају учесници данашњег састанка главних и одговорних уредника најтиражнијих периодика и водећих новинских агенција Русије и Украјине у Москви. Професионални новинари намеравају да истичу у први план социјално-културне и хуманитарне аспекте који уједињују 2 земље. Поред публикација, планирају се наступи главних и одговорних уредника водећих издања пред студентима новинарских факултета руских и украјинских високошколских установа, мирне и пословене расправе о проблемима у оквиру стално округлог стола под називом „Кијевски дијалог“.

„Независимаја газета“ обавештава читаоце о благостању Владмира Жириновског, лидера Либералнодемократске партије која је ових дана навршила 20 година. Декларација о приходима сведочи да данас Жириновски има само скроман стан у Москви. јавни политичар не воли да говори о изворима својих прихода. По правили, странка пријављује само оне приходе који су видљиви. Посебну пажњу привлачи аутомобил њеног лидера – луксузни црни „мајбах“. Стручњаци за такве аутомобиле истичу украсе од ретких врста дрвета, фину ручно штављену кожу. Фотеље за масажу, бар и фрижидер за ВИП-путника. Експерти процењују такву палату на точковима на 80 хиљада евра. Када је пре 2 године апсолутни монарх једне афричке земље, Свазиланда, купио за себе нови „мајбах“, то је изазвало скандал у штампи и уличне протесте. У демократској Русији јавни политичар и лидер парламентарне странке намерно демонстрира своје богатство и – ништа, друштво ћути – закључује „Независимаја газета“.

У Москви је премијерно приказан цртани филм „Хајде да другујемо“ – први у свету анимациони филм за глуву децу. Сви јунаци се у њему служе језиком гестова – саопштава „Росијскаја газета“. – Лица цртаног филма Весељак, Бистра глава, Дебељко и Мила су забавни степски пси који сањају о победи на турниру градске сабраће и зато се окупљају у чопор. Главна специфичност филма је у томе што је створен специјално за глуву децу – говори аутор идеје пројекта Татјана Мерзљакова. – То је својеврсно учило књижевног језика гестова. Као и њихови вршњаци из обичних школа, глуви дечаци и девојчице у свом друштву користе сланг измишљајући гестове којих нема у класичном језику. Цртани филмови попут овог „Хајде да другујемо“ омогућују формирање општих норми језика за глуве на савременом нивоу. Према подацима издања, биће снимљене још 2 епизоде овог филма, а за септембар 2011. аутори планирају пројекцију широм земље још једног дугометражног филма за глуве особе.

Глас Русије

[Свет-лана]

Евпатий Коловрат - рязанский боярин и воевода.

Когда в 1237 году, после шести дней героической обороны Рязанское княжество подверглось полному разорению и разграблению монгольским войском и все жители, кто не пал в бою, были поголовно вырезаны ("...не осталось в городе ни стонущего, ни плачущего - все вместе лежали мертвыми..."), Евпатий Коловрат находился в Чернигове.

Услышав о нашествии Батыя, он немедленно выступил из Чернигова с небольшой дружиной на помощь рязанцам. Но застал Евпатий землю рязанскую уже опустевшей и разоренной, людей убитыми, а церкви сожженными.

"И воскричал Евпатий в горести души своей, распаляясь в сердце своем. И собрал небольшую дружину - тысячу семьсот человек, которых Бог сохранил вне города. И погнались вслед безбожного царя, и едва настигли его в земле Суздальской, и внезапно напали на станы Батыевы". Началась жестокая, беспощадная схватка.

Монгольские полки были смяты. Ужас и паника охватили их. Захватчикам показалось, что это мертвые рязанцы ожили и мстят им. Сам же Евпатий, насквозь проезжая сильнейшие монгольские полки, бил их беспощадно, истребляя лучших воинов армии Батыя.

В пылу битвы, когда тупились от ударов мечи, Евпатий брал мечи вражеские и продолжал сокрушать врага. Видя его бесстрашие, то, как он храбро и мужественно ездил среди неприятельских полков, испугался даже сам Батый.

Батый решил послать против Евпатия лучшие, отборные полки. Окружив Евпатия, монголы попытались захватить его в плен. Сам Хоставрул (родственник Батыя, хваставшийся, что он сможет взять Евпатия в плен живым) выехал против него один на один. Русский богатырь рассек хвастливого завоевателя пополам до седла. Схватка возобновилась. Евпатий продолжал безжалостно истреблять лучших, знаменитых воинов Батыя, рассекая одних до седла, других перерубая пополам.

Испугавшись такого проявления мужества и силы, монголы, не сумев одержать победу над Коловратом и его дружиной в открытом бою, решили использовать против них камнеметные машины. Наведя огромное количество машин на Коловрата и остатки его дружины, монголы открыли интенсивную стрельбу и с большим трудом смогли убить русского богатыря.

Когда тело Коловрата принесли Батыю, тот послал за своими мурзами и князьями. Собравшиеся, пораженные храбростью и мужеством Коловрата, единодушно заявили: "Мы со многими царями, во многих землях, на многих битвах бывали, а таких удальцов и резвецов не видали, и отцы наши не рассказывали нам. Это люди крылатые, не знают они смерти и так крепко и мужественно, на конях разъезжая, бьются - один с тысячею, а два - со тьмою. Ни один из них не съедет живым с побоища".

И воскликнул тогда Батый, глядя на тело Евпатия: "О Коловрат Евпатий! Хорошо ты меня попотчевал с малою своею дружиной, и многих богатырей сильной орды моей побил, и много полков разбил. Если бы такой вот служил у меня - держал бы его у самого сердца своего".

Отдавая дань проявленному мужеству, Батый вернул тело Коловрата оставшимся в живых людям из его дружины, захваченным израненными в битве и приказал отпустить героев, не причиняя им никакого вреда.

Подвиг Евпатия Коловрата, на примере которого воспитывались многие поколения русских людей, стал образцом воинской доблести, мужества, героизма и беззаветного служения своему Отечеству и народу.

Памятник Евпатию Коловрату в родном его городе Рязани (автор - скультор-самоучка Олег Седов)

[Guest Оливера]

Награда За веру и верност најбољим од најбољих

За веру и верност – друштвена награда са таквим називом постоји у Русији већ у току 17 година. То је високо одликовање, које су основали руски фонд Андреја Првозваног и центар Националне славе Русије. Она се годишње уручује истакнутим политичарима, научницима, делатницима културе, представницима различитих професија као симбол признања њихових заслуга од стране друштва.

Један од носилаца награде За веру и верност-2009 је председник Ингушетије Јунус-Бек Јевкуров. Награда му је била уручена за велики лични допринос учвршћењу руске државности, за херојизам и храброст.

Управо Јунус-Бек Јевкуров је у јуну 1999. командовао јединицом руских специјалаца који су извршили муњевито пребацивање из Босне на Косово, које је ушло у историју као једна од најуспешнијих миротворних акција руских војника. За храброст и херојизам, које је он испољио при успостављању уставног реда у Северо-Кавкаском региону Наредбом председника Русије му је додељено звање Хероја РФ. Лети ове године је на Јунус-Бека Јевкурова био извршен подмукли атенатат, дуже време се он налазио између живота и смрти. Упркос песимистичким прогнозама Јевкуров не само што се опоравио, већ се вратио послу. Приликом уручивања Јунус-Беку Јевкурову награде За веру и верност присутни су устали и поздравили га аплаузом.

Још један носилац високе међународне награде постао је ректор МДУ «Ломоносов» Виктор Садовничиј. У току 17 година он руководи главном високом школом земље.

- Та награда припада не само мени, већи читавом огромном колективу Московског универзитета, — каже Виктор Садовничиј. Ја ћу уложити све напоре ради тога да служим нашем народу, нашем образовању, младој генерцији која је позвана да учврсти моћ Русије.

Носилац награде За веру и верност постала је ове године и монахиња Адријана. Она има 88 година. Читав њен живот је пример служења Богу и Отаџбини. Наташа Малишева (то је световно име Адријане) у 19. години је добровољно отишла у рат, била извиђач, преводилац, медицинска сестра. Она је више пута прелазила линију фронта, извршавајући најопасније задатке. После рата је будућа монахиња радила на конструисању мотора првих балистичких ракета и космичких бродова у тиму легендарног Корољова. Она се замонашила 1993. године, те је све своје снаге уложила у обнављање Пјухтицког подворја у Москви. Мене често питају шта има заједничко између извиђача и монахиње. Има много заједничког. И ту, и тамо желиш да помогнеш људима, — признала је матушка Адријана.

- Живот ми није био једноставан, али сам увек осећала да нечија добра рука, поуздана и чврста, увек ме усмерава и подржава. Читав мој живот прожимају две велике љубави – љубав према вери Православној, и љубав према Отаџбини. Та два осећања ни за тренутак ме нису напустила, увек сам живела с њима.

Према традицији се свим носиоцима награде За веру и верност уручују дипломе и знаци награде — Сребрна звезда и трака од моара.

17.12.2009

[Guest Оливера]

Кредити, таксисти и вакцинација — шта је веће зло?

Србија и Русија су се договориле да ће Москва издвојити кредит од 200 милиона долара на име покрића једног дела дефицита српског буџета за 2010. годину. – Кредит се даје уз годишње камате од 3,6 одсто годину – то је доларска стопа ЛИБОР плус 2,95 одсто – прецизирао је премијер Мирко Цветковић у интервјуу за београдски магазин „Економист“. Фрагменти овог интервјуа размештени су јуче на сајту српске владе. Споразум о зајму још треба да прође кроз процедуру ратификације у парламентима обе земље. Осим тога, Москва и Београд ће наставити преговоре о руском кредиту од 800 милиона долара за реализацију инфраструктурних пројеката у Србији за реализацију којих се планира ангажовање руских компанија.

Поред финансијских проблема, а експерти се различито односе према зајмовима у иностранству, Србија је суочена са протестима таксиста и свињским грипом.

Јуче је Београд 10 сати био у опсадном стању. Учесници протестне акције, таксисти и возачи камиона, захтевцали су пореза, цатрина на ктзеретне аутомобиле и резервне делове за њих, предузимање ефикасних мера против таксиста који немају лиценци и конкуришу професионалцима, као и укидање принудно опремања таксија контролним апаратима-касама. Предвече власти су пристале на потписивање споразума према којем ће већина захтева бити регулисана у наредна 3 месеца. Треба рећи да ситуација коју су српски новинари окарактерисали као саобраћајни колапс скоро сваког дана настаје у Москви и никакав протест није потребан. Изјављујемо искрено саучешће становницима Београда засновано на потпуном схватању њиховог стања.

Јуче је започета и вакцинација против вируса грипа А-Х1Н1. Први је овој процедури био подвргнут министар здравља Србије Томица Милосављевић. Министрова вакцинација је извршена у Београду у присутности новинара. Тренутно Срби имају 260 хиљада доза вакцине против свињског грипа „Фоцетриа“ коју је разрадила транснационална фармацеутска корпорација „Новартис“. Очекује се да ће до краја године земљи бити испоручено 620 хиљада доза. Држављани Србије вакцинишу се бесплатно. Штампа се последњих недеља кида између 2 верзије, наиме: свињски грипа је велика превара и вакцина је шкодљива и опасна. Уосталом, можда ће министров пример разбити неке сумње.

18.12.2009

Глас Русије

[Свет-лана]

А у нас начинают ваять ледяные скульптуры!!! https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/smil443643319dc3d.gif

Сначала так:

http-~~-//[flash=http-~~-//gorod48.ru/play/pl.swf?file=bb394ad9ab206e6ef7a9c0ec69bcf286447d74d68151d2ef43adf6f37825bc5d&id=1261124282&BufferTime=6&autoStart=false&link=http-~~-//gorod48.ru/]

Потом вот так:

А потом так 

      

      

[Guest Оливера]

Благо вама! Добро вече ,Цецо! Јел хладно у Москви?

[Свет-лана]

????? ????! ????? ???? ,????! ??? ?????? ? ???????

????? ????, ???!

??? ??? ???? ???? 20 ???????? ??????, ??????? ??????: -17

??? ??????!!! ???? ??????????? ? ???? ???? ? ??? ??? ??????????? ?? ????? ? ??????!!! :smiley:

[Guest Оливера]

????? ????! ????? ???? ,????! ??? ?????? ? ???????

????? ????, ???!

??? ??? ???? ???? 20 ???????? ??????, ??????? ??????: -17

??? ??????!!! ???? ??????????? ? ???? ???? ? ??? ??? ??????????? ?? ????? ? ??????!!! :smiley:

? ???, ?????  ????? -4 ? ??????? ????. ? ??? ?????? ?????????? , ? ???????

[Свет-лана]

? ???, ?????  ????? -4 ? ??????? ????. ? ??? ?????? ?????????? , ? ???????

?? ??????, ??????? ? ???? - ??? ? ???????. ??? ?????? ??????? ? ????????????. ? ?????? ??? ???? ??????? ??? ?? ????????? :smiley:

????? ???????? ??????? ?????????? ?? ????????

? ??? ??? ????:

[Guest Оливера]

Ој, хвала, прелепа је...давно нешто лепше нисам видела, хвала ти хвала  

[PD]

PROMOCIJA ČASOPISA „RUSIJA DANAS“ U KRALJEVSKOM DVORU

Beograd, 22. decembar 2009 – Uz podršku Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra II i pod pokroviteljstvom Nj.E. g-dina Aleksandra Konuzina, ambasadora Ruske Federacije u Srbiji, večeras je u Kraljevskom Dvoru zvanično predstavljen časopis „Rusija Danas“.

Ovaj luksuzni mesečnik na više od 300 strana je potpuno posvećen Rusiji, njenoj kulturi, istoriji, umetnosti, modi, gastronomiji, sportu, političkim i svim drugim temama značajnim za Rusiju danas.  Ovo je po prvi put u svetu da se pokreće ovakav časopis, potpuno posvećen Rusiji, koji će izlaziti na jeziku koji nije Ruski. 

U ime Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra II gostima su dobrodošlicu poželeli g-din Dragomir Acović i g-din Dušan Babac, članovi Krunskog Veća, i poželeli im mnogo uspeha sa novim magazinom. Nj.E. g-din Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji je govorio o značaju ovog projekta za Rusiju i za razvoj tradicionalno dobrih odnosa između Rusije i Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, gde će se ovaj časopis prodavati.

Nj.E. g-din Aleksandar Konuzin je izneo i svoju viziju budućeg razvoja ovog projekta, i predstavio prvi broj časopisa koji donosi članke o Puškinu, Medvedevu, Mihalkovu, Putinu, Patrijarhu Kirilu, Gagarinu, a takođe i o Momi Kaporu, Leonidu Šejki, Petru Škundriću, Slavi Vladislaviću, Mateji Kežmanu.

Gostima se obratio i Protojerej – stavrofor Vitalij Tarasjev, predstojatelj Podvorja moskovske Patrijaršije u Srbiji, koji se najtoplije zahvalio NJ.K.V. Prestolonasledniku Aleksandru II na gostoprimstvu, i podsetio kako je deda Prestolonaslednika Aleksandra, NJ.V. Kralj Aleksandar I, svojevremeno pružio utočište brojnim ruskim umetnicima, od kojih su neki, na primer Nikolaj Krasnov, oslikavali i podrum Kraljevskog Dvora. Gosti su bili u prilici da vide i izložbu o razvoju bliskih odnosa između Srbije i Rusije tokom istorije. Među eksponatima su se nalazili i primerci iz ruskog odeljenja Vojnog muzeja, kolekcija ikona Ruske Pravoslavne crkve u Beogradu, kao i dve slike iz zbirke Kraljevskog Dvora („Hrist hoda po moru“ Ivana Konstantinoviča Ajvazovskog i „Morski pejzaž“ Alekseja Hanzena).

- KRAJ-

Нисам сигурна да ово иде овде али можете пребацити ако је ван теме.  :smiley:

[Guest Оливера]

Srbija je stala u red za Evropu

– takav je opšti lajtmotiv ruskih medija koji ove nedelje pišu o Balkanu: u njima se raspravlja o problemima i perspektivama Beograda na putu u evropsku porodicu.

Dnevnik „Komersant“ smatra da Brisel, najverovatnije, neće otvoreno tražiti od Beogradada prizna nezavisnost Kosova. Ali brzina evropske integracije Srbije direktno će zavisiti od njene aspremnosti da se odrekne aktivnih napora za polaganje svojih prava na ovu pokrajinu. Po mišljenju izdanja, kjlučno će biti rešenje Međunarodnog suda pravde o legitimnosti nezavisnosti Kosova i ukolikop ovo rešenje ne bude u korist Srbije, onda rukovodstvo zemlje, citiramo, „može mirne savesti da objavi da je učinilo sve za vraćanje Kosova i – da se usredsredi na stupanje u EU“.

A izdanje „Stoletije“ smatra da trenutno evropsku budućnost Srbije sprečava NATO. Postoji diskretno pravilo prema kojem država-pretendentkinja na članstvo u EU prvo mora da uđe u sastav Severnoatlantske alijanse. Da li je to slučajno ili ne, ali upravo tako je vršen oko 10 novih članica u EU. „Stoletije“ piše da Srbija u ovoj situaciji predstavlja poseban slučaj: ovde se nikada neće zaboraviti, niti oprostiti Zapadu agresija 1999. godine. I dok evropske ambicije Srbije podržava skoro 80 odsto stanovništva, dotle pretežna većina Srba ne teži člasnstvu u NATO-u.

Idemo dalje. Analitičko izdanje „Slon.ru“ smatra da EU spasava Srbiju iz zagrljaja Moskve. Još pre mesec dana – čitamo na njegovoim stranicama – niko nije mogao pretpostaviti da će 2009. godina postati za Beograd toliko uspešna u pitanju evropsle integracije: ekonomska u zemlji se pogoršala, vlasti su bile primorane da otkažu gej-paradu, niz usvojenih zakona nije odgovarao evropskikm standardima i, što je najglavnije, lokalne specijalne službe uzaludno su pokušavale da uhapse Mladića i Hadžića.

Čime se može objasniti takvo ublažavanje stava Brisela prema Beogradu? Razlog toga treba tražiti u osetnom poboljšanju odnosa između Beograda i Moskve, dodatni podstrek čemu je dala okotobarska poseta predsednika RF Dmitrija Medvedeva srpskom glavnom gradu – smatra analitičar beogradskog Instituta za politička istraživanja Aleksandar Pavič. Ekspert smatra da je Brisel odlučio da je za njega veoma nepromišljeno da preda Srbiju pod kontrolu Moskve – jer, ruske kompanije su na teritoriji ove zemlje planirale preivše zamašnih projekata. Evropi nije potrebna ruska baza na Balkanu i najbilji način da to izbegne je što brže uzimanje Srbije pod svoje krilo — konstatuje sagovornik izdanja „Slon.ru“.

Tokom narednih pola godine u EU će predsedavati Španija, saveznica Srbije u kosovskom pitanju. „Slon.ru“ piše da je sasvim moguće da će Madrid insistirati na što bržoj ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i na izdvajanju dodatnih finansijskih sredstava iz fondova EU za Srbiju.

Neočekivanu idilu u odnosima Brisela i Beograda ne mogu da pokvare ni vanredni opšti izbori u Srbiji o mogućnosti održavanja kojih se u najskorije vreme govori sve glasnije – smatra rusko Internet-izdanje. – Srpska napredna stranka se u pitanju o stupanju u EU ne razlikuje od vladajuće sada koalicije „Za evropsku Srbije“.

Nastavljamo pregled ruske štampe.

Internet-list „Vzgljad“ navodi miščjnje eksperta iz Instituta za međunarodne odnose Artjoma Maljgina. U celini, stupanje Sarbije – to je ozbiljno povećanje EU pošto je to potencijalno jaka zemlja koja nipošto nije slabija od Rumunije ili Bugarske koje su se već učlanile u EU – smatra on.

Uostalom, postoji jedno „ali“: u EU se beleže antisrpska raspoloženja koja su, pre svega, svojstvena realitivno malim zemljama Zapade Evrope. To može da bude, na primer, Holandija koja se već pokazala u ovom pogledu. Ove zemlje će pokušavati da do kraja regulišu političko ponašanje Srbije, da je nateraju na kajanje – tvrdi gn Maljgin. – To, uostalom, ne smeta Srbiji da ima povoljnije šanse za stupanje u EU, nego, recimo, Turska ili Makedonija.

Po mišljenju sagovornika internet-lista „Vzgljad“, za Brisel je stupanje Srbije u EU dodatna varijanta stabilizacije situacije na Balkanu. A šta je to za Srbiju koja se bori za teritorijalni integritet? Jer, prijava za učlanjivanje u EU nije samo prijava za članstvo u ekonomskom bloku, već i prihvatanje spoljne politike koju EU sprovodi – smatra ruski ekspert iz Instituta za međunarodne odnose.

25.12.2009