Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[Arsenija]

Jedan kineski mudrac objašnjava strategiju ratnika svjetlosti: „Navedi svog neprijatelja da povjeruje kako neće postići velike uspjehe ako te odluči napasti; na taj način, umanjit ćeš njegovo oduševljenje. „Nemoj se libiti da privremeno istupiš iz borbe, ako uvidiš da je neprijatelj jači; nije važna pojedinačna bitka, već konačni ishod rata. „Ako budeš bio dovoljno jak, nemoj se uopće stidjeti izigravati slabića; to će nagnati tvog neprijatelja da izgubi opreznost i napadne prije vremena. ,,U jednom ratu, sposobnost iznenađivanja protivnika predstavlja ključ pobjede.“

Paolo Koeljo

[JESSY]

Živio sam mnogim životima kroz duge eone. Čovjek, pojedinac, nije moralno napredovao posljednjih deset hiljada godina. Potpuno stojim iza toga. Razlika između neukroćenog ždrijebeta i strpljivog teretnog konja je prosto razlika u izvježbanosti. Izvježbanost je jedina moralna razlika između današnjeg čovjeka i čovjeka od prije deset hiljada godina. Ispod njegove tanke kože moralnosti koju je sam uglacao leži isti divljak koji je bio i prije deset hiljada godina. Moral je društveno bogatstvo, priraštaj kroz bolne vijekove. Novorođenče će postati divljak osim ako se ne izvježba, ako se ne uglača apstraktnom moralnošću koja se toliko dugo sakupljala...Pitam vas, da li se danas propovjeda viši moral od onog što ga je propovjedao Hrist, Buda, Sokrat ili Platon, Konfucije i kogod je bio autor "Mahabharate"? Blagi Bože, prije pedeset hiljada godina, u našim totemskim porodicama, naše su žene bile čistije, naši grupni odnosi čvršći i pravilniji. Moram da kažem da je moral koji smo upražnjavali u onim starim danima bio viši od morala koji se upražnjava danas. Nemojte da žurno odbacite ovu misao. Sjetite se naših dječijih radnika, naše potplaćene policije i iskvarenih političara, naše iskvarene hrane i našeg ropstva u kome su kćeri siromaha. Kada sam bio Sin Planine i Sin Bika, nije se znalo šta je prostitucija. Bili smo čisti, kažem vam. Nismo ni sanjali o takvim dubinama obespravljenosti. Da, i sve današnje niže životinje su čiste. Potreban je čovjek sa svojom maštom, potpomognut svojim vrhunskim poznavanjem stvari, da izmisli smrtne grijehe. Niže životinje, druge životinje, nesposobne su za grijeh.
Brzo sam proletio kroz mnoge živote u mnogim vremenima i mnogim mjestima. U starim vremenima kažnjavali smo drastično i ubijali brzo. To smo činili zato što smo to željeli, zbog hira, ako želite. Ali nismo bili licemjeri. Nismo zvali štampu, i sveštenstvo, i univerzitete da opravdaju svojevoljnost divljaštva. Činili smo ono što smo željeli da činimo, uspravljeni, i uspravljeni smo se suočavali sa posljedicama i kaznom, i nismo se krili iza skuta klasika ekonomije i građanskih filozofa, nismo se krili iza skuta pridruženih propovjednika, profesora i izdavača..."

 

Džek London, "Zvjezdana lutalica"

[JESSY]

"Uopšte uzevši, žena neće obmanuti muža, neće ga izdati,sem ako joj on sam pokvari ili pogazi srce, ili ako je ne obeshrabri i odgurne svojom sitničavošću, svojim egoizmom, svojom uskogrudošću, svojom ništavnom i bijednom prirodom.Pri tom, voli! Neka se ona ne osjeća kao tvoja ženka, nego kao tvoja najdraža glava,tvoje dijete, tvoj prijatelj; nosi je u njedrima, nek joj bude toplo, i budi spokojan; iz godine u godinu ona će se sve čvršće pribijati uz tebe, dok ne srastete kao sijamski blizanci. Ako joj ne daš to, ako je pokvariš, uništiš svojom ništavnošću - otići će!Otići će čim se neke plemenitije ruke pruže prema njoj, jer mora da ode,jer je njoj ta toplina i priznanje potrebno kao vazduh da bi mogla da diše...."
"
Život bez dogme ", Henrik Sjenkjevič

[JESSY]

Lepota fizicka, to je neosporno jedna plemenita covekova vrlina. Uostalom, telesna lepota je samo spoljni izraz viših unutrašnjih covekovih lepota, jer lepota nije nikad bila osobina zlikovaca i nevaljalih žena; i, neosporno, uvek pored fizickih lepota u istom coveku boravi još nekoliko bilo duševnih ili duhovnih kvaliteta prvog reda. Priroda je uvek izgradivala svoje pravo majstorsko delo s punom ljubavlju i izdašnošcu, i nikad nije bila tvrdica ni u pogledu drugih osobina tog privilegovanog lica. Bilo je, istina, i bezumnih žena medu lepoticama, kao i lepih ljudi medu glupacima. Ali je to bio svagda redak slucaj; jer su uvek imali pored lepote ili blagorodno srce bez puno pameti, ili vecu pamet bez mnogo srca. Ako lepotice obicno svrše život u katastrofama i skandalima, cesto i ružnim ili glupim, to je zato što postanu žrtve tudih strasti i tudih sujeta. Ako su lepotice cesto neobrazovane, to je što je negovanje njine lepote bilo za njih važnije od nege njihovog duha. Svakako, lepota nije nigde usamljena. Ahil je bio najlepši mladic u Grckoj, ali i najveci heroj; a Sofokle je bio najlepši mladic, ali i najveci pesnik. Hipatija iz Aleksandrije je bila lepotica koja je imala trostruku oreolu: lepote, vrline, i ucenosti; ona je bila i veliki astronom i filozof svog vremena. Pompadur je bila najlepša žena, ali i veliki diplomat i državnik. Lepota je plemstvo i blagodet koju je Bog spustio na narocito izabrape medu ljudima; lepota je i blagos lovena, jer ona kao sunce izaziva život, nosi zdravlje, i inspiriše religiozno osecanje. Kao što su anticki Grci sva svoja božanstva pravili lepim, i hrišcani su najzad slikali lepim sve najvece licnosti svoje crkve: Bogorodicu, Hrista, svetog Ðorda i sve arhangele. Uostalom, stari Grci su verovali da ružan covek ne može biti ni dobar. Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto. Ljubavnice Luja XIV, najveceg ljubavnika medu svim kraljevima, nisu bile lepe, nego samo žene od duha i od srca. Gospodica Lavalijer je bila cak vrlo malenog stasa, bogknjava, smedih ociju, velikih usta, zuba ne baš najlepših; a koracala je ružno, jer je bila hroma. Takvu je opisuje njen poznanik Bisi Rabiten, rodak slavne gospode de Sevinje. Ali Rgbiten zatim dodaje da je Lavalijer imala pogled strastan i uman, reci pune duha i bleska, i da je bila iskrena i duševna, vrlo verna i sva predana, i, najzad, da je bila ucena. I Mekole u svojoj istoriji govori da su ljubavnice engleskog kralja Džemsa II, savremenika Luja XIV, bile veoma ružne, skoro rugobe: Ana Hajt, a još nakaradnije Arabela Cercil i Katarina Sidle. Bilo je slicnih ukusa i medu filozofima. Dekart je prvi put voleo jednu razroku devojku, i otad je za ceo život imao slabost i simpatiju za razroke žene. Pesnik Bodler je bio zaljubljen u nakaze. Ima odista najlepših ociju koje ne umeju pogledati i najlepših usana koje se ne znaju osmehnuti. Obe ove velike i neopredeljive lepote su nematerijalne, jer su iskljucivo duševne. Lep pogled i lep osmeh nemaju cak ništa zajednickog sa bojom ociju ili formom usta. Špa njolka ume da pogleda, a Francuskinja ume da se osmehne. Osmeh, to je zora i svitanje tela, najveci dogadaj i najlepši izraz duševnog u materiji. Ima ociju koje se smeju, i ociju koje govore, i ociju koje cute; a ima ociju koje izgledaju da uvek nešto osluškuju i cekaju. Najlepše oci ima slovenska žena, jer uvek izgledaju zacudene.

Jovan Ducic

[JESSY]

"Ustežem se da tom nepoznatom, bolnom i mučnom osećanju nadjem lepo i ozbiljno ime - tuga. To osećanje je tako sveobuhvatno, tako sebično, tako potpuno, da se pomalo stidim što mi se ranije tuga uvek činila časnom. Poznavao sam, naime, jedino dosadu, kajanje, mnogo redje grižu savesti, a nju ne. Danas me, medjutim obuzelo nešto kao svila, nešto meko, nešto što me razdražava, udaljuje od ostalih."

"Jedino me još u krevetu, pred zoru, kada čujem samo huktanje automobila po pariskim ulicama, katkad iznevere moje misli i onda se vraća leto sa svim njegovim uspomenama. Ana! Ana! -Dugo i tiho, ponavljam to ime u tmini. I onda se u meni radja nešto, što zatvorenih očiju dočekujem pod njegovim pravim imenom. - Dobar dan tugo!"

Fransoaz Sagan

[Драгана.]

Ova zena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moc. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pecinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoce, da trazi od njega obicne stvari ali da zahtijeva i nemoguce, da osjeca oduševljenje ali i ogorcenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.
Zbog nje, iskljucive, i ljudi su mi postali blizi

[Драгана.]

...Nisam računao na njen ponos. Iznenadila me njena samosvesnost, njena nadmoćna hladnoća, njeno potpuno vladanje sobom. Suviše je jaka, i isključiva, kao i ja, samo ne žuri da to pokaže, tiha je i uporna, uverena da će biti onako kako ona hoće. Njen otpor nije pobuna, već strpljivo zauzimanje položaja, ne za trenutak, već za dugo vrijeme..
~Meša Selimović~

[Снежана]

..."Понављање и сећање је исто кретање, само у супротном смеру. Јер оно чега се сећамо, било је и повратно се понавља, насупрот чему се стварно понављање унапред сећа. Зато понављање, ако је могуће, усрећава човека, док га сећање чини несрећним. У сваком случају под претпоставком да оставља себи, време за живот и не тражи одмах у часу свога рођења неки изговор да се поново извуче из живота, нпр. што је нешто заборавио"...

Кјеркегор "Понављање"

[Нифада]

Сабирање

 

Да ли сам срећан или несрећан не испитујеш

Осим што радосно једну ствар имам на уму-

да у великом сабирању које садржи толике бројеве,

ја нисам тамо једна од тих многих јединица.

У коначном збиру нисам урачунат.И та ми је радост довољна.

                                                                                         К.Кавафи (с)

[JESSY]

[JESSY]

Ivo Andrić - Ne ruši sve mostove

Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom što leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
... uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoći je lakše neshvaćeno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene.

[JESSY]

 Zamrseno klupko-zivot! Nista nije izvesno. Kazu da su planovi-snovi razboritih ljudi, ali nema sigurnih planova uprkos razboritosti; ne znas sta je iza okuke, kakvo jutro ce osvanuti...
Kako da shvatimo svemir, kako da shvatimo svet, kada nismo u stanju da shvatimo ni sami sebe?!
Ipak, vidis, to vreme strasti jedino je sto u nasim zivotima zaista vredi. Bar zakratko uspinjes se na vrhove, koracaspo oblacima, dotices zvezde i u samom si vrlu zivota.
Ali, to penusanje, ta tacka kljucanja, taj krajnji uzlet-ne mogu da traju!

- Mislim da je veoma tesko voleti izuzetno lepu zenu. To je kao da posedujes blago koje bi svi hteli, a i ona je stalno na udaru iskusenja.

Nada Marinkovic - Naslednici

[Натан]

О славном пробоју Солунског фронта, француски генерал Франше д’Епере je записао: “То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…”

[JESSY]

U životu postoji jedna vrednost koja često drugima ostaje skrivena, ali je čovek oseća duboko u svojoj duši: to je vernost ili nevernost onome što osećamo da je naša sudbina ili vokacija koju treba da ispunimo.

Sudbina, kao uostalom sve što je ljudsko, ne ispoljava se apstraktno već se oživotvoruje u nekoj okolnosti, na nekom malenom mestu, na nekom voljenom licu, u rođenju nekog siromaška na periferiji neke imperije.
Ni ljubav, ni istinski susreti, pa čak ni duboka razmimoilaženja, nisu plod slučajnosti, već su nam na tajanstven način predodređeni. Koliko sam se samo puta u životu začudio što u tolikom mnoštvu ljudi na svetu nailazimo na one koji, na izvestan način, vuku konce naše sudbine, kao da pripadamo istovetnoj tajnoj organizaciji, ili poglavljima jedne iste knjige!
Nikad nisam saznao da li ih prepoznajemo zato što smo već tragali za njima, ili smo tragali za njima zato što su već bili nadomak naše sudbine. Sudbina se ispoljava putem znakova i nagoveštaja, koji nam se isprva učine beznačajni, a za koje tek kasnije uvidimo da su bili od presudnog značaja.
Tako se dešava da u životu često poverujemo da smo izgubljeni, dok u stvari uvek idemo ka određenom cilju, ponekad vođeni našom najočiglednijom, ali u drugim prilikama, možda i bitnijim za naš život, nekom snažnom i nepokolebljivom voljom i nama samima neznanom, u susret mestima, osobama ili stvarima koje, na ovaj ili onaj način, jesu, ili su bile, ili će da budu, od odlučujuće važnosti za našu sudbinu, voljom koja ide u prilog našim prividnim htenjima ili ih osujećuje, pomaže ili odmaže našim težnjama i često, što nas još više začuđuje, vremenom dokazuje da je budnija od naše svesne volje."

Ernesto Sabato

[Данче*]

Херој не воли крв и насиље. Херојство је племенито и чисто и наивно. Херој не убија за своје задовољство, ни из личне освете, ни из личне сујете, него само из љубави за идеју правде, и за добро других људи. Херој побеђује јаче од себе, и ставља срећу слабих изнад среће јаких, а то значи сасвим противно начелима саме природе. Добри људи не знају за криве путеве, јер по њима не иду; само кривоумни људи најпре изаберу криве путеве. Херој мора бити узор не само сјајном смрћу него и светим животом, и обратно.

 

-Јован Дучић