Да ли волите бол?

[JESSY]

Сања, да ли си читала о старцу Порфирију? eheeeej

[malaMaia]

Meni je dosta boli vise... al da nije nje bilo ne bih nasla svoj put...  eheeeej

[Никола Ђоловић]

Samo ne bi bilo zgoreg da ne zaboravimo divnu misao sv. Jefrema Sirina koji kaze da bi Adam - da nije pogresio odbitkom zajednice sa Bogom - imao poznanje bola i stradanja umno ali bez iskustva bola i stradanja svoje prirode, zbog cega u Starom Zavetu i pise da kad Adam poznade zlo, Bog (Trojica, izmedju Sebe) govori da je covek postao Bogu nalik, jer Bog zna sta je zlo, bol i stradanje ali ga nema u svom iskustvu. Medjutim, sa novozavetnim zapletom Ocovecenja, vidimo da Bogocovek ima i to poznanje radi spasenja coveka i tvorevine.

Tako, konacno, mozemo zakljuciti da je svaka bol posledica smrtne prirode.

Demantovati tako nesto, znacilo bi negaciju Bozijeg dara Vaskrsenja.

[SANJA]

Сања, да ли си читала о старцу Порфирију? facenew22222222

Nisam čitala, a nisam znala ni da je svetac. stadaradim

[Пацифиста]

Samo ne bi bilo zgoreg da ne zaboravimo divnu misao sv. Jefrema Sirina koji kaze da bi Adam - da nije pogresio odbitkom zajednice sa Bogom - imao poznanje bola i stradanja umno ali bez iskustva bola i stradanja svoje prirode, zbog cega u Starom Zavetu i pise da kad Adam poznade zlo, Bog (Trojica, izmedju Sebe) govori da je covek postao Bogu nalik, jer Bog zna sta je zlo, bol i stradanje ali ga nema u svom iskustvu. Medjutim, sa novozavetnim zapletom Ocovecenja, vidimo da Bogocovek ima i to poznanje radi spasenja coveka i tvorevine.

Tako, konacno, mozemo zakljuciti da je svaka bol posledica smrtne prirode.

Demantovati tako nesto, znacilo bi negaciju Bozijeg dara Vaskrsenja.

animal037

[Никола Ђоловић]

- ако је веровати неким статистикама, бол ослобађа ендорфин, тако да имамо парадоксалну синтезу радости и бола.

- један други аутор је говорио да на пример једна посекотина, тиме што показује могућност зацељења, има своју тежњу да се васпостави у јединство. Исти аутор (чијег имена се не сећам) је у том акту видео потврду васкрсења.

- један старац-пустињак је неком човеку залечио ране тако што је лек стварао од мртвих животиња и ђубрива, па тиме помазао оболелог. На крају је овај човек исцелио своје ране а старац га поучио да је то залог васкрсења у самој творевини.

дискутабилно? dada

[Divad]

- ако је веровати неким статистикама, бол ослобађа ендорфин, тако да имамо парадоксалну синтезу радости и бола.

- један други аутор је говорио да на пример једна посекотина, тиме што показује могућност зацељења, има своју тежњу да се васпостави у јединство. Исти аутор (чијег имена се не сећам) је у том акту видео потврду васкрсења.

- један старац-пустињак је неком човеку залечио ране тако што је лек стварао од мртвих животиња и ђубрива, па тиме помазао оболелог. На крају је овај човек исцелио своје ране а старац га поучио да је то залог васкрсења у самој творевини.

дискутабилно?  dada.

Човек је чудо. -Могуће.-ЈАКО дискутабилно

[звечанац]

Не, не волим бол, нормално..... tuzansmajli8904 Ни физички, а још мање психички. Али, ако га не волим, то никако не мора да значи да га се плашим. Ако морам да бирам између физичког и психичког, бирам физички бол....Краће траје, док психички ем што утиче на цео организам, а и оставља велике последице (какве такве) на живот човека...А сем тога, навик'о сам на физичку бол.  0409_feel Док на психичку (мислим на највеће пс. боли), Хвала Богу, још нисам имао искуства да се суочим са њима.

[jermel]

Nije li nama Hrišćanima ideal upravo ta paradoksalna radost u bolu, radost u tuzi (bez težnje ka uživanju).Strah (pa i strah od bola koji je prirodan) samo Ljubav izgoni i izdiže nas iznad prirode. Šta li je Krst ako ne bol i tuga kao duševni bol.

Sv. Jovan Zlatoust u "Besedi o krstu" - "Danas imamo praznik i slavlje, jer se naš Gospod nalazi prikovan na krstu... Krst je temelj našeg spasenja, krst je pretpostavka bezbrojnih dobara."

A kod blaženog  Avgustina nalazimo ovo: "Poznajem tri krsta. Jedan krst koji spasava, i to je krst Hristov. Tim krstom se spasava i čovek. Drugi krst je krst razbojnika raspetog s desne strane. A poznajem i treći krst kojim čovek može izgubiti večnost. To je krst razbojnika raspetog s leve strane. Tipovi ovih ljudi (dvojica razbojnika), predstavljaju celokupno čovečanstvo. Krst razbojnika s desne strane prihvata i preuzima na sebe krst Hristov. Krst razbojnika sa leve strane predstavlja onaj deo čovečanstva koji ne prima krst Hristov i tako se gubi. I uopšte, krst ne možemo izbeći ni na koji način."

[Никола Ђоловић]

Nije li nama Hrišćanima ideal upravo ta paradoksalna radost u bolu, radost u tuzi (bez težnje ka uživanju).Strah (pa i strah od bola koji je prirodan) samo Ljubav izgoni i izdiže nas iznad prirode. Šta li je Krst ako ne bol i tuga kao duševni bol.

Sv. Jovan Zlatoust u "Besedi o krstu" - "Danas imamo praznik i slavlje, jer se naš Gospod nalazi prikovan na krstu... Krst je temelj našeg spasenja, krst je pretpostavka bezbrojnih dobara."

A kod blaženog  Avgustina nalazimo ovo: "Poznajem tri krsta. Jedan krst koji spasava, i to je krst Hristov. Tim krstom se spasava i čovek. Drugi krst je krst razbojnika raspetog s desne strane. A poznajem i treći krst kojim čovek može izgubiti večnost. To je krst razbojnika raspetog s leve strane. Tipovi ovih ljudi (dvojica razbojnika), predstavljaju celokupno čovečanstvo. Krst razbojnika s desne strane prihvata i preuzima na sebe krst Hristov. Krst razbojnika sa leve strane predstavlja onaj deo čovečanstva koji ne prima krst Hristov i tako se gubi. I uopšte, krst ne možemo izbeći ni na koji način."

.mislise.

ali procitaj moj prvi komentar na ovoj temi - mislim prva strana - jer je ocigledno da ni Sam Hristos nije imao superiroran odnos prema bolu.

Drugo, ovde nije problem bol koji mi hriscani mozemo da preobrazimo u nesto vise, vec je rec o onima koji nemajuci odnos sa Bogom opituju samo nistavilo.

[jermel]

ali procitaj moj prvi komentar na ovoj temi - mislim prva strana - jer je ocigledno da ni Sam Hristos nije imao superiroran odnos prema bolu.

Drugo, ovde nije problem bol koji mi hriscani mozemo da preobrazimo u nesto vise, vec je rec o onima koji nemajuci odnos sa Bogom opituju samo nistavilo.

У праву си, и то само доказује да је Господ заиста и у сваком погледу примио људску природу која у својој бити непревазилази смрт односно смртна је и самим тим има страх од ње. А сваки бол је наговештај смрти-ништавила-раскида јединства.

Што се тиче другог нисам разумео шта је ту питање.

[Никола Ђоловић]

ali procitaj moj prvi komentar na ovoj temi - mislim prva strana - jer je ocigledno da ni Sam Hristos nije imao superiroran odnos prema bolu.

Drugo, ovde nije problem bol koji mi hriscani mozemo da preobrazimo u nesto vise, vec je rec o onima koji nemajuci odnos sa Bogom opituju samo nistavilo.

У праву си, и то само доказује да је Господ заиста и у сваком погледу примио људску природу која у својој бити непревазилази смрт односно смртна је и самим тим има страх од ње. А сваки бол је наговештај смрти-ништавила-раскида јединства.

Што се тиче другог нисам разумео шта је ту питање.

0442_feel

Vise je konstatacija nego pitanje.

Tema je slicna onoj o zlostavljanju dece a ovde je prvo bilo reci o tome - vidi komentare.

Ali smo napravili i mini-osvrt na medicinsko poimanje.

A tu nema uvek hristoloskih poimanja, niti ih uvek moze biti kao sto su neki insistirali da se svaki bol moze poturiti pod domen Bozije jurisdikcije.

[jermel]

....kao sto su neki insistirali da se svaki bol moze poturiti pod domen Bozije jurisdikcije.

То је потпуно чудна концепција за Хришћане, јер Бог је дошао међу нас да био постао наш сапатник а не да би нам се наругао.

Једна од великих препрека за прескакање човеку старога завета - Богочовек а не велики Инквизитор.

[Никола Ђоловић]

....kao sto su neki insistirali da se svaki bol moze poturiti pod domen Bozije jurisdikcije.

То је потпуно чудна концепција за Хришћане, јер Бог је дошао међу нас да био постао наш сапатник а не да би нам се наругао.

Једна од великих препрека за прескакање човеку старога завета - Богочовек а не велики Инквизитор.

0442_feel

[Aquilius Cratus]

Nije problem u bolu nego u projekciji buducnosti koji pravimo nad istim. Kada nas nesto boli moze

da boli i toliko da vidimo zvezde ako sigurno znamo da taj bol u buducnosti blizoj ili daljoj ne znaci

ukidanje naseg bica nije nikakv problem. Tu su anelgetici  i zivi se sa bolom cak sta vise sasvim

lepo, sraste bol sa nasim bicem i kao i da ga nema.

Ali kada bol pa makar bio mali daje i najmanju indiciju da ce u budusnosti doci do ukidanja naseg

bica ili dela bica bol postaje nepodosljiv i uz sve analgedtike sveta.