Jump to content

Препоручена порука

  • 6 months later...

Постављена слика


Облик греха речју јесте празнословље, навика да се говори о непотребном и празном, да се своје и туђе сећање пуни случајним отпацима. Празнословље је жеља да се говори, која прелази у навику. Уколико празнослов не каже све што је хтео, осећа да је болестан и разбијен, као алкохоличар без вина. Празнословље удаљава благодат Божију. Празнослов постаје бреме за околину, због тога треба да се учимо великој науци - ћутању. Празнослов је непријатељ своје душе и крадљивац туђег времена. Уз празнословље иде и многословље, али се ипак на известан начин разликује од њега.
Многословни човек може да говори о потребном и корисном, али притом употребљава такво обиље речи које уопште није потребно. Многословни не може да одвоји главно од секундарног, чини се да седи на сеоским колима који иду толико споро да не знаш кад ће на одредиште. Беседа с таквим човеком оставља осећај разбијености и замора, пажња слаби и постепено престајеш чак и да схваташ о чему ти прича. Многословље је истовремено гордост која воли да се покаже и одсуство културе размишљања. Овоме се додаје такође одсуство поштовања према сабеседнику, којег не питају да ли жели да слуша или пак не зна како да се извуче на обалу од ове бујице речи.
С ким човек нарочито треба да се труди да не буде многослован? Као прво, с човеком који је старији од тебе по годинама; као друго, с оним ко боље од тебе познаје материју о којој говориш и схвата на пола речи; као треће, с монахом, који по свом чину треба да се бави унутрашњом молитвом, при чему свака сувишна реч омета његово унутрашње делање; као четврто, с непријатељем који жели да те ухвати на речи како би те обрукао; као пето, с болесником којем си дошао у посету; као шесто с човеком који има мало времена и којем је распоређен сваки минут; као седмо, с оним ко те непрекидно прекида, гледа за време разговора на све стране и најчешће на сат, ко одговара неповезано (очигледан знак да си му досадио и да те човек не слуша), ко се у твом присуству љути на жену и децу или грубо тера мачку која се мазећи таре о његове ноге, ко слушајући те затвара очи (то значи да му се од твојих речи већ дрема, јер су приликом занимљивог разговора очи сабеседника широко отворене и усмерене према теби). И чак ако свега овога што је речено нема, ипак је боље не говорити много.
Не треба говорити о ономе што не знаш, у шта ниси сигуран, што је речено с духовном штетом по оне који те слушају. Треба говорити о ономе у чему си зналац, што је корисно за друге и притом треба говорити кратко. Боље је ако се код људи појави жеља да говориш још него жеља да што пре заћутиш. Чак и у добром треба поштовати меру. По речима Премудрог, ако си нашао мед једи колико ти је потребно да се не би прејео и избљувао га.[12]
Питање: Кад дискусија може да донесе корист?
Одговор: Кад обе стране желе да поделе информације и да открију истину и кад човек јавно треба да брани своја уверења.
Питање: Могу ли спорови и дискусије да доведу човека до вере?
Одговор: Постоје две врсте неверја: од незнања и од развраћености воље (при чему је овде најгора духовна гордост). Али, док се у првом случају човек може подстаћи да се озбиљније односи према питањима гледања на свет, у другом случају у човеку почиње да говори повређено самољубље, које га чини глувим (али не и немим).
Питање: Коме не треба веровати?
Одговор: Човеку који:
* много обећава;
* стално говори о својој части и о својим врлинама;
* хвали људе у очи и брука их иза леђа;
* у свакој прилици се куне у љубав и оданост;
* користи у свом говору превише шала и пословица.
Питање: Кад треба прекинути дискусију?
Одговор: Кад човек не тежи ка томе да схвати онога с ким говори, већ да утврди своје сопствено мишљење. Кад је предмет разговора непознат сабеседнику и незанимљив. Кад један прекида другог. Кад човек понавља једно исто. Кад не говори, већ декламује као глумац на сцени (ово значи да нема доказа и уместо разума у њему делују емоције). Кад човек игнорише чињенице и уместо да одговара на питање скаче с једне теме на другу. Кад сматра да је у свему у праву и не признаје да греши. Кад човек наступа у улози свезналице. Кад не говори о принципима већ о личностима. Кад уместо доказа на ред долазе отровни подсмеси. Кад човек не одговара на тему. Кад човек говори превише не дајући сабеседнику да убаци ни реч (то је знак самозаљубљеног глупака који не поседује јасност размишљања, већ с насладом слуша свој глас као меломан арију Каруза; у том случају ако се разговор настави то више неће бити дијалог, већ два међусобно изолована монолога). Ако човек дозвољава себи некоректност у опхођењу, увредљив тон и изразе (јуродство без светости губи свој шарм и претвара се у свакодневну свињарију). Уопште, треба имати на уму да се у срцу сумира човеков живот и у разговору пре свега звучи садржај срца и страст душе. Људи који се налазе на различитим духовним таласима престају да се разумеју: после овакве беседе не долази до зближавања, већ до још већег разилажења.
У сваком случају треба се сећати признања преподобног Арсенија Великог: "После разговора сам се често кајао, а после ћутања - никада."

Одломак из књиге "УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА" - Архимандрит Рафаил Карелин

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/UmeceUmiranja/UmeceUmiranja.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...

tracanje.jpg

 

Питање валаамском монаху: Како се правилно понашати, кад неко пред тобом осуђује другог човека?

 

Одговор: Са расуђивањем. Ако видите да можете да исправите човека, онда можете да му кажете, а ако не, боље је отићи или прећутати. Али, постоје случајеви када се не сме ћутати. То је, рецимо, када неко клевета.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/02/blog-post_5.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Матеј 12,36.

 

А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан суда.

 

Дали се празном ријечи може сматрати свака ријеч која није плод присуства у човјеку Духа Светога?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једино ваљано је кад човјек не говори собом него Богом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 7 months later...

Zanimljivo da su sociolingvisti i psiholingvisti mjerenjima ustanovili da najveći dio slobodno vođenih razgovora u ljudskoj populaciji, preko 80%, dakle ne onih u sklopu već planiranih predavanja u obrazovnom sistemu i sl. spada upravo na tu kategoriju o kojij si otvorio temu - na te takozvane "prazne razgovore". A samo petina na intelektialno malo zahtijevnije razgovore. I ustanovili su još nešto važno: da ustvari oni pune vrlo važne socijalne funkcije, da društvo bez dubokoumnih razgovora o filozofiji i smislu svijeta i svemira, teologiji itd. može bez problema funkcionisati ali bez onih svakodnevnih lupetanja tipa: komšinica mi rekla, frizerajski tračevi, kafanska naklapanja ne može, zapalo bi u vrlo važne komunikacijske probleme i krize. Radilo se o ozbiljnim sociometrijskim istraživanjima.

 

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zanimljivo da su sociolingvisti i psiholingvisti mjerenjima ustanovili da najveći dio slobodno vođenih razgovora u ljudskoj populaciji, preko 80%, dakle ne onih u sklopu već planiranih predavanja u obrazovnom sistemu i sl. spada upravo na tu kategoriju o kojij si otvorio temu - na te takozvane "prazne razgovore". A samo petina na intelektialno malo zahtijevnije razgovore. I ustanovili su još nešto važno: da ustvari oni pune vrlo važne socijalne funkcije, da društvo bez dubokoumnih razgovora o filozofiji i smislu svijeta i svemira, teologiji itd. može bez problema funkcionisati ali bez onih svakodnevnih lupetanja tipa: komšinica mi rekla, frizerajski tračevi, kafanska naklapanja ne može, zapalo bi u vrlo važne komunikacijske probleme i krize. Radilo se o ozbiljnim sociometrijskim istraživanjima.

 

:)

 

ja nikada skoro ne vodim prazne razgovore,meni je to teški teret psihički,moj krajnji domet praznih razgovora je kad me neko pita kako sam, šta radim,a znam da me pita samo reda radi,svi ostali moji razgovori nisu prazni,bez obzira sta lupetam imaju neku dublju svrhu...

tako da se ja slažem sa ovom konstatacijom iz knjige,primjetio sam da su žene dosta sklonije praznim razgovorima i uopšte licemjerju...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

bez obzira sta lupetam imaju neku dublju svrhu...

 

to i ja oduvijek tvrdim , nego mi ne vjeruju ! :)))

 

Jasno da su žene mnogo češće pokretačice i učesnice praznih razgovora , nego što su to muškarci . Mada znam i nekoliko muškaraca koji su gori od svih žena koje sam ikada čuo kako razgovaraju uprazno . 

"Ох, та ја сам Човек! Човек!" 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам сигурна да су жене покретачи празних разговора.

Пре него што сам почела да радим тако сам мислила.

Међутим у пракси се показало супротно.

Искрено не бих то делила по половима, има нас разних.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

kako sam, šta radim,a znam da me pita samo reda radi,svi ostali moji razgovori nisu prazni,bez obzira sta lupetam imaju neku dublju svrhu..

 

Neke od najgorih stvari: Kada te neko pita šta radiš, a stoji pored tebe,

Ili kada te neko zove ujutru onako sabajle, a ti kad se javiš sledi pitanje "Da li spavaš?" 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo šta kaže drevna kineska mudrost, posvetna taoistička knjiga Ji Đing o tome:

 

Mudrac govori samo tada kad ima šta važno da kaže a svaka mu

je riječ odmjerena, dragocjena i puna dubokoga smisla i značenja.

 

Kad bismo se pridržavali toga 99% ljudi ne bi imalo šta progovorit do smrti.


Ja kad bi se pridržavao toga više nikad ništa u životu progovorio ne bih. 

To bih se prije smrti dočekao nego toga da se sjetim i padne mi na um nešto

takvo puno dubokoga smisla i značenja, sav bi život u ćutanju proveo, jašta!

Da ga vidim tog takvog koji će govorit samo stvari odmjerene, dragocjene i pune 

dubokoga smisla i značenja. Počev od mene, kod mene sve kipi od takvih stvari, omg!

 

joooj 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zanimljivo kako ima ljudi koji uvijek imaju nešto važno da kažu, recimo moja komšinica. Baš prekjučer letajući po uredima i kancelarijama nekakvim sam se za tih par sati tamo sjedeći i čekajući da me dođe reda naslušao takvih tračeva da sam mislio da će mi glava puknut od toliko informacija najednom. Recimo o nekakvoj njihovoj komšinici koja hoda do bordela radit kao prostitutka, ne plaća stan, pravi se da je socijalni slučaj a ima para ko direktorica banke. I da su je selili iz stana, tog što ga nije htjela mjesecima platit, valjda opštinskog u nešto drugo i da do dan danas šoferima nije platila taj Umzug, seljenje, stěhování i još niz takvih sličnih vrlo važnih i detaljnih informacija. Trebalo mi dva dana da dođem sebi i da mi to izvjetra iz glave. Tek danas sam već pozaboravljao većinu tih strahota kojih sam se naslušao u ponedeljak. Sreća moja da brzo zaboravljam, u školi mi to bila mana al za ovakve stvari je to sjajna prednost. Sljedeći put ponesem mp3 ili čepove za uši, to je baš bio atak na psihu, naslušat se takvih stvari o kojima ništa ni ne želiš znat.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Evo šta kaže drevna kineska mudrost, posvetna taoistička knjiga Ji Đing o tome:
 
Mudrac govori samo tada kad ima šta važno da kaže a svaka mu
je riječ odmjerena, dragocjena i puna dubokoga smisla i značenja.
 
Kad bismo se pridržavali toga 99% ljudi ne bi imalo šta progovorit do smrti.
Ja kad bi se pridržavao toga više nikad ništa u životu progovorio ne bih. 
To bih se prije smrti dočekao nego toga da se sjetim i padne mi na um nešto
takvo puno dubokoga smisla i značenja, sav bi život u ćutanju proveo, jašta!
Da ga vidim tog takvog koji će govorit samo stvari odmjerene, dragocjene i pune 
dubokoga smisla i značenja. Počev od mene, kod mene sve kipi od takvih stvari, omg!
 
joooj

 

mudrac je za mene negativna stvar,ne volim mudrace,mnogo su mi draži otvoreni ljudi

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...