Празнословље

[marija]

Gospode i Vladaru života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi.

Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj meni, sluzi tvome.

O, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osudjujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

Zasto se molimo da ne zapadnemo u praznoslovlje? Pitamo se šta je tu tako strašno, pa svi mi brbljamo, ćaskamo, ponekad psujemo. Ali u Jevandjelju stoji: "A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kazu ljudi dati odgovor u dan Suda" (Mt12,36). Nisu reči naivne i bezopasne. Rečima se iskazuje dobro, lepota i mudrost, ali se rečima sve to i rusi. Zatrovane reči potiču iz zatrovane duše, a kako se reč širi, tako se i otrov rasprostire. "Današnje vreme globalne komunikacije je vreme praznoslovlja, koje nas otupljuje, uliva tudje ideje i misljenja i prisiljava nas da mislimo da su to naše sopstvene misli i stavovi." (A.S.) Za hrisćanstvo je dar reči - božanski dar. Jer je čovek slovesno (svesno) biće, koje se upravo svojom slovesnošću razlikuje od beslovesnih životinja. I sam Bog se naziva Logosom, odnosno Slovom, Reččju. "U početku beše Logos i Logos beše u Boga i Logos beše Bog" (Jn1,1). Zbog velike i tvoračke sile reči, hrisćanstvo se užasava prazne reči, praznoslovlja. Ima li ikoga ko ne bi sve dao da nekada nije izgovorio nesto. Ali izrečena reč se ne može poništiti. Zato se Velikoposnom molitvom sv. Jefrema Sirina i moli: "Ne daj mi duha lenjosti, uninija, vlastoljublja i praznoslovlja". Očišcenjem duše se obnavljaju i reči, a tako se obnavlja i sav život čovekov. Ne treba se dakle truditi i govoriti visokoumnim frazama, jer je to isto praznoslovlje, već treba govoriti mereći svaku reč merom pravde, istine i dobra.

http://www.egliseorthodoxeserbe.org/ser/pravoslavlje/rezultat.php?id=2

Imam blag utisak da je u  vreme u ikome živimo sve više prisutno praznoslovlje.

[Nikadel]

prvo mitarstvo gde mnoge duse padaju.

[Jelena Vitorovic]

Mitarsva, koliko sam cula, nisu pravoslavnog porekla. Ona su kasnije usla u pravoslavni koncept prekogrobnog zivota i predstavljaju antipod rimokatolickog Purgatorijuma. Sustinski, ona nisu Pravoslavnog duha!

[marija]

Mitarstva ostavimo po strani s obzirom da nisu dogmat.

danas sve i svašta svodimo pod praznoslovlje, ponekad praznoslovlje može biti i razgovor između dva teologa ako ništa ne nauče jedan od drugog, koliko razgovora smo slušali gde ljudi jedan drugog slušaju ali ne čuju, gledaju ali ne vide

dans praznoslovljem nazivamo čak i razgovor o vremenu, o garderobi, šahu...šta je ustavri praznoslovlje?

[Guest O.Ugrin]

Praznoslovlje, kao sto sama rec kaze, jeste - PRAZNO SLVOVO! Zar to nije jasno po sebi? E, sad, drugo je pitanje sta mi smatramo za prazno slovo, mada mozemo po analogiji odnosa utvrditi da prazno slovo jeste slovo koje je izgovoreno samo da bi bilo izgovoreno i da postoji u etru samo po sebi i za sebe i da je totalno samodovoljno jer nije upuceno drugom ili za drugog vec za sebe i radi sebe. Radi zadovoljavanja sopstvenih potreba, neretko trivijalnih i povrsnih, nacina prevazilazenja, sada vec obesmisljene i neurozama raznih vrsta opterecene, svakodnevice. No, to prazno slovo jeste posledica jednog nacina zivota i jednog hoda... nazalost, sve cesceg i cesceg. Ali, o tome u mom novom tekstu... Do tada, mislite o tome. 0110_hahaha

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[w.a.mozart]

otac Sveta iz crkve u Leskovcu često kaže-ne volim praznoslamije........kad neko mlati praznu slamu 0110_hahaha

[marija]

ne volim nikakav razgovor gde iz povratne informacije ne mogu ništa naučiti, tj. ono što je drugima na štetu kako može biti meni na korist 0110_hahaha

[w.a.mozart]

auuuuuuuuuuu....ti bi u današnjem školstvu bila najmirniji djak,to je sigurno......  0110_hahaha

[Милан]

Митарство једанаесто

Једанаеста јоште црња стража,

Где демони истјазују душу

За безумну гордост и охолост:

За горђење Божјим даровима,

За горђење здрављем и јунаштвом,

За горђење стасом и лепотом

Што ће црви у земљи разјести,

За горђење влашћу и богатством,

Чему свему смрћу конац бива,

За охолост наспрам родитеља,

За охолост наспрам пријатеља,

За охолост наспрам сиромаха,

За охолост наспрам незналица,

За охолост спрам Божјег закона,

За охолост спрам Божије цркве,

За охолост којом Ева згреши,

Адам паде и Рај се затвори.

Све то душу у окове веже

И држи је и дужну и тужну.

То ће душа видет представљено,

То ће душа чути поновљено,

Поновљено од црних демона,

А пред лицем Божјих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Божјег страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ страшну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Божјег страха, много молитава,

И премного дела милосрђа

И праштања туђих прегрешења -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство дванаесто

Дванаеста јоште црња стража,

Где се душа за гнев истјазава,

За гнев брзи и непокајани,

И за јарост и срдиту љутњу

Од које се зажарује душа,

Зажарује пакленим пламеном,

А скрива се за Божију светлост.

Гневом Каин уби брата свога,

Гневом Саул гоњаше Давида,

Гнев је искра пакла огњенога

И претеча свађе и убиства,

Те за гнев је тешко истјазање,

За гнев душе против брата свога,

За гнев душе против Бога свога,

За гнев душе против родитеља,

За гнев душе против пријатеља,

За гнев сваки осим против греха.

Све ће душа видет представљено,

Све ће чути поновљено,

Поновљено од црних демона,

А пред лицем Божјих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи

Док се душа нечим не оправда,

И грехове гнева не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца

И Божије Мајке ходатајства

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство тринаесто

Тринаеста јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За освету и за злопамћење,

Господ рече: моја је освета!

Но грешни се мимо Бога свете,

Грех плаћају са двоструким грехом.

Зло плаћају са злом, и са горим.

И зато се душа истјазава,

Јер је много душа злопамтила,

Зло памтила и о злу мислила,

Злом се грдним пуна напунила

Као бунар водом замућеном,

К'о ливада отровним змијама.

Грешна душа грех ће свој видети,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство четрнаесто

Четрн'еста јоште црња стража

Где се душа страшно истјазава

За убиство страшно душегубство,

За учешће у туђем убиству,

За наговор брата на убиство;

За убиство жене ил' човека,

Ил' нејака чеда у колевци,

Ил' живога плода у утроби,

За убиство пушком из заседе,

Или ножем ил' мучким тровањем,

За убиство руком или срцем:

Ко смрт жели к'о да је убио.

Своје грехе душа ће видети

На овоме страшноме митарству,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза и кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство петнаесто

Петнаеста јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За гатарство и за врачарије,

За бајања и за одбрајања,

Призивања у помоћ демона,

И тражење појаве духова,

И за то се душа истјазава,

Све ће душа чути поновљено

Што је икад на земљи гатала,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И док своје грехе не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Много вере и суза кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ тамну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и кајања,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство шеснаесто

Шеснаеста јоште црња стража,

Где се душа за блуд истјазава,

За страст страшну што скрнави тело,

Тело скверни а дух помрачава

И човека целог раслабавља.

И за то се душа истјазава -

За блуд телом, за блуд помислима,

Ил' маштањем, песмом, ил' речима,

За грешење и на грех мамљење,

За венчање духа са прашином.

Све ће своје блудне прљавштине,

Све ће душа видет представљене,

И све ће их чути исказане,

Исказане од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и кајања,

И грехова својих исповести,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Душа себе оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и кајања,

И грехова својих исповести,

Много страха, много молитава,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство седамнаесто

Тад долази јоште црња стража

Где демони истјазују душу

За прељубу смрадну и пагубну,

За прељубу венчаних супруга,

За прељубу с венчаним човеком,

За прељубу са женом венчаном,

Грех је ово Богоотпадништва,

Грех је ово идолопоклонства,

Грех је ово крађе и неверства,

Проневера понајвеће тајне,

Грех је овај тешко искупити,

И за то се душа истјазава.

Све ће душа видет представљено,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере и молитве,

Немадне ли сузних покајања,

Немадне ли страха Божијега,

И премного дела милосрђа

Наспрам бедних и наспрам невољних,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања,

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и молитве,

Ако л' има страха Божијега,

Ако л' има сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство осамнаесто

Тад долази јоште црња стража

Где демони истјазују душу

За ужасне содомске грехове,

За гршења насупрот природе,

За блуђења и стоколоштва

И за смешу крви с рођацима -

Тешки греси против Бога Жива

И противу људског достојанства,

И за то се душа истјазава,

Све ће душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као пламен пећи

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грхове своје не искупи,

Немаде ли душа оправдања,

Немадне ли душа добрих дела,

Немадне ли вере и молитве,

Немадне ли страха Божијега,

Немадне ли сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа оправдати неће

Нит корака на више крочити

Но у крило пада демонима.

У ноћ црну у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и молитве,

Ако л' има страха Божијега,

Ако л' има сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висине диже

Узношена Божјим ангелима.

Митарство деветнаесто

Тад долази јоште црња стража,

Где демони истјазују душу,

За јереси и крива учења

И од свете вере одступања,

Одступања од вере Христове,

Како нам је Христос оставио,

Апостоли свети рашили,

Мученици крвљу потврдили,

Светитељи славом прославили.

И за то се душа истјазава,

За охола своја мудровања,

И догмата светих извртања

По земаљском уму и памети,

Мимо свето Божје откровење,

Завођења људи од истине,

Завођења, крива тумачења,

Веровања у зла нагађања,

И слављења лудих учитеља.

Све што душа у томе сагреши

У овоме веку краткорочну,

Све ће душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божјих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли сузних покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања,

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има суза покајања,

И премного дела милосрђа,

И праштања туђих прегрешења,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Митарство двадесето

Тад долази јоште црња стража,

Где се душа страшно истјазава

За немилост и немилосрђе,

За немања благог сажаљења,

За немање срца ни милости

Наспрам људи грешних ил' праведних,

Увек проси у Бога милости:

Милост прима но милост не даје,

Милост прима, а немилост сеје,

Таква душа са Богом ратује,

Са свецима и са ангелима.

И зато се душа истјазава,

Све ће душа видет поновљено,

Све ће чути од црних демона,

А пред лицем Божијих ангела,

И стид ће је као огањ пећи,

Но с тог места не може утећи,

Док се душа нечим не оправда

И грехове своје не искупи.

Немадне ли душа оправдања,

Немадне ли других добрих дела,

Немадне ли вере ни молитве,

Немадне ли страха Божијега,

Немадне ли сузних покајања,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника,

Метанија добрих духовника -

Тад се душа оправдати неће,

Нит корака навише крочити,

Но у крило пада демонима:

У ноћ црну, у ноћ без свитања,

У дом плача, вечног шкргутања.

Ако л' има других добрих дела,

Ако л' има вере и молитве,

Ако л' има страха Божијега,

Ако л' има сузних покајања,

И још уз то молитве светаца,

И Божије Мајке ходатајства,

И вапаја браће и сродника,

Метанија добрих духовника -

Тад се душа у висину диже,

Узношена Божјим ангелима.

Прође л' душа сва ова митарства

Са ангелом својим хранитељем,

Оправда ли себе за недела,

За недела у овоме веку,

У овоме краткорочну веку,

Имадне ли више добрих дела,

Више добрих него ли паклених -

Тад ће душа весело се дићи

И пред престо Вишњег Бога стићи,

У Рај ући међу светитеље,

Светитеље и красне ангеле:

И красоту којој слике нема,

И у живот ком сравњења нема,

И у радост којој краја нема,

И у славу земљи непознату,

Да благује и да се радује,

И са Христом у вечности живи,

Створитељу вечно да се диви,

Да се диви и да Га прославља -

То је наук Светог Православља.

Извињавам се модераторима што ово преносим на овој теми о празнословљу али морао сам да одговорим на овако слободну (у духу времена) изјаву.

СВАКО ВАМ ДОБРО ОД ГОСПОДА ЖЕЛИМ.

[w.a.mozart]

ko je autor ovoga..............ko tvrdi da su mitarstva učenje pravoslavne crkve....kada ih je crkva priznala......kada su razmatrana...............ma kad bi ovo bilo tačno ja bi se ubio....demoni da mi sude,eeeeeeeeeeeej------- crvenilo crvenilo dada joooj joooj joooj joooj

njihov broj i opis,nema smisla,ni da komentarišem......................

[marija]

zar ne postoji tema mitarstva crvenilo

:smiley:

za večeras opustite se malo a ja odoh u "svoju kolibu"  crvenilo

http://thegoodnessoflife.com/

[Дејан]

A ima i ona prica iz prologa, kad su prosijaci se okupili i razgovarali kako im jedan bogatas nikada nista nije dao zato sto je sebican.onda su mu oni oteli jedan hleb iz ruku.Zbog toga ga je gospod pomilovao i spasio.Ili kad je jedan bogatas gadjao prosijake lukom pa je taj luk prevagnu na vagi da se taj covek spasi.Ja kad budem umro necu se uzdati u svoja dela vec u LJUBAV BOGA ZIVOGA

[w.a.mozart]

ne,zašto..........tema je baš adekvatna  0110_hahaha

[Дејан]

A ima i ona prica iz prologa, kad su prosijaci se okupili i razgovarali kako im jedan bogatas nikada nista nije dao zato sto je sebican.onda su mu oni oteli jedan hleb iz ruku.Zbog toga ga je gospod pomilovao i spasio.Ili kad je jedan bogatas gadjao prosijake lukom pa je taj luk prevagnu na vagi da se taj covek spasi.Ja kad budem umro necu se uzdati u svoja dela vec u LJUBAV BOGA ZIVOGA

?? ?????? ?? ?? ?????? ???? ??????, ???? ???? ???? ?????. ? ??????? ?? ????? ?? ???? ?????? ????????? "?? ?????? ?? ????????". ????? ?? ?? "??????". 0110_hahaha

nisam ti ja sin,a nemam nista protiv tvog misljenja o meni i mojim postovima.

[w.a.mozart]

"Да, ми данас живимо у свету који не заслужује да постоји.

postupaj sa svakim onako kako zaslužuje i ko će ostati neizbiven.....ovo je rekao............. 0110_hahaha