Претражи Живе Речи Утехе

Дана, 29. августа, када Црква прославља Усековање главе светог Јована Крститеља (по новом календару), у женском манастиру Сајднаја пројавило се чудо. За време Божанствене Литургије са иконе светог Јована Крститеља почело је да тече миро и крв. О наведеном чуду, посведочила је и игуманија манастира Феброња, која је показала икону. Манастир Сајднаја је древни православни манастир Пресвете Богородице - на арапском и арамејском "Сајднаја" значи "Владичица наша". Извор

30. јуна, на празник светих Апостола, у Мерсину и Искандаруну (источна Турска) организована је конференција Антиохијске Патријаршије ‘Породица као мала Црква’. Ова конференција била је повезана са престолним празником Антиохијске Патријаршије – светих апостола Петра и Павла, који се слави 29. јуна. Конференција је намењена пре свега омладини: учествовало је у њој 500 дечака и девојака – верника Цркве антиохијске у Турској. Конференцију је предводио специјалан гост – епископ Константин (Кајјал), игуман манастира св. Илије у Шлајја у Либану. Он је одржао је ‘Породица као мала Црква и начин изградње свете породице’. Такође, свештеници из региона причали су са омладином о православном разумевању породице, одгајању деце и улогама мужа и жене. После тога у цркви служен је молебан, на коме су се сви присутни захвалили Господи Христу за могућност организовања овог сусрета. Конференција се завршила у вечерњим сатима музичким наступима и заједничком трпезом љубави (агапом). Извор; превод pouke.org

Седамнестог јуна, у Понедељак Светог Духа, у манастиру св. Ђорђа ‘Хумејра’ у Долини хришћана у Сирији, по благослову патријарха антиохијског Јована, организован је сусрет свештеника из Сирије и Либана. Учествовао у њим преко 100 изабраних отаца из 12 православних митрополија дејствујућих у овим државама. Сусрету су преводили митрополит Хаурана и Џабал ал-Араб Сава (Есбер), митрополит Ладакије Атанасије (Фахд), епископ Сафите Дмитрије (Шарбак) и епископ Маалуле Ефрем. Девиза сусрета је била ’Заједно према бољој служби’. Састанак је почео молитвом. После ње приказан је филм, где патријарх Јован причао је о служби свештеника, која мора бити испуњена Светим Духом. После филма предавање одржао је отац Игнатије Даруџ; рекао је, да свештеник је икона Христа. Такође је изјаснио да циљ сусрета су заједничка молитва, упознавање, дискусија, измена искуства. Касније свештеници су били поделени на групе, у којим су биле дискусије на одређене теме. Сусрет завршио се молитвом. Чини се, да то је био први у историји такав велики састанак свештеника Цркве антиохијске у Сирји и Либану. Извор; превод: pouke.org

12. маја терористи су бомбардовали градић Ас-Сукајлабија. Он се налази близу Хаме, има око 14 хиљада становника, већином православних. Циљ напасника је био научни центар за децу. Погинуло је четири детета и једна одрасла жена, а шесторо деце је рањено. Сви су били православни. Још истог дана митрополит Хаме Никола (Баалбаки) предводио је сахрану погинулих – по арапском православном обичају сахрана се служи још истог или следећег дана од смрти, а кроз целу седмицу фамилија покојника прима саучешћа у цркви или близу ње. На основу sana.sy Извор слике

Током 11. и 12. априла председник Грчке, Павлос Павлопулос, посетио је либанску земљу. Визита је била кратка, тако да је била велика почаст што је грчки председник преподне у петак провео у манастиру Пресвете Богородице у Баламанду, који је једно од седишта православног патријарха Антиохије, а такође овде се налази богословија ове Цркве и универзитет, који је основао предходни патријарх антиохијски, Игнатије (Хабиб Хазим). Црква антиохијска припремила је специјалан дочек: у цркви је одслужена кратка доксологјиа, којој су присуствовали патријарх Јован (Јазиџи) и 12 епископа ове Патријаршије, председник Универзитета Баламанд Елијас Варрак, семинаристи богословије и ученици православне основне школе која овде функционише. Једна од највећих либанских станица, MTV, организовала је директан пренос свечаности, који може да се погледа овде: Патријарх Јован одликовао је пресденика Павлопулоса специјалним одликовањем антиохијске Цркве – орденом светих Петра и Павла. Рекао је, да је сигуран, како грчка Црква, као и грчка држава, могу да имају важну улогу у сједињавању православне фамилије у целом свету. Патријах Јован је указао на вишевековне културне и духовнуе везе између Грчке и Либана, а такође и да велики број садашњих свештеника и јерарха антиохијске Цркве, захваљајући грчкој држави, студира или је студирао на грчким факултетима. На крају поглавар антиохијске Цркве подсетио је на нестале православне митрополите Павла (Јазиџи) и Јована (Ибрахима) – 22. априла биће већ 6 година, од кад су исламисти киднаповали ове владике. До сад Антиохисјка Патријаршија није добила озбиљну помоћ од света у истраживању, шта се десило са овим јерарсима, где су и да ли су живи. Извор; превод pouke.org

Либан је јединствена арапска земља, у којој број хришћана чини скоро половину свих становника. Може се рећи, да су овде, прво хришћанство проповедали не апостоли, него сам Христос; Либан је више пута поменут у Светом Писму, тако да су либански хришћани потомци првих хришћана. Либан је мала земља, броји око 5 милиона становника, који су јако подељени у вези религије, не само између ислама и хришћанства, него такође постоје унутрашње поделе у овим религијама код Либанаца. Православни хришћани чине негде 8-10% становника Либана, сви они припадају Антиохијској Патријаршији. Мапа Либана - жута боја означава места, у којим већина становника је православна Хришћани су присутни у свим великим и средњим градовима, а такође постоји регион, у којем су већина људи православни, зове се Ал-Кура. У њој живи око 70 хиљада људи, броји 52 села и градића. Такође једна од најчувенијих и најбогатијих области либанске престонице, Бејрута, је већином православна, зове се Ашрафијја. Саборна црква св. Ђорђа у Бејруту Не може да се заборави, да већина Либанаца и особа либанског порекла живи изван Либана, пре свега у Северној и Јужној Америци; то је негде од до 14 (!) милиона људи, од којих не мали број је православан. Због ових демографских компликација, политички сyстем Либана такође је компликован, на пример: председник мора да буде хришћанин маронита, премијер муслиман суннита, вицепремијер православни хришћанин ,председник парламента муслиман шиита, подпредседник парламента православни хришћанин. Такође се то тиче и парламентариста: 128 места је равно подељено између хришћана и муслимана. У хришћанском делу 14 места је дедикована православним. Центар Бејрута, на једној слици, починајући са леве стране: црква маронитска, сунитска џамија, православна црква, римокатоличка црква, гркокатоличка црква. Штавише, због ових религиозних подела, у Либану доста велики број дана сматра се као нерадни дани или као државни празници. Свака субота и недеља су нерадни дани, осим тога, што се тиче православних празника, слободни су: 1 јануар (Обрезање Господње), 6 јануар (Богојављење), 25 март (Благовести), православни Велики Петак, 15 август (Успење Богородице – Велика Госпојина), 25 децембар (Божић). Цела Антиохијска Патријаршија користи новојулијански календар. Православни Либанци су увек играли важну улогу у култури свог народа, између њих су: митрополит Џурџ Кходр (философ, писац, „арапски златоусти“); Фаируз (Fairouz) позната такође као Нур Хаддад (најчувенија савремена певачица арапске музике); Антун Саадех (политичар, оснивач Сиријске нацијоналне партије); Џорџ Антониус (политичар, философ, једна од најпознатих личности арапског национализма); Илијас Хури (писац), Асси Рахбани (музичар, композитор); Зијад Рахбани (композитор, музичар, писац); Џибран Туини (новинар); Гхассан Туини (политичар, новинар); Најла Туини (новинарка, политичар). Такође најпопуларнија либанска газета, Ан-Нахар (An-Nahar, буквално „Дан“) је у православним рукама, исто као и један од најгледанијих тв канала, МТВ (MTV; Мурр ТВ - Murr TV). Због тога у газети Ан-Нахар редовно су публковане проповеди чувених либанских теолога. МТВ емитује за неке недеље и празнике православне службе из различитих места, исто као и концерте црквене музике. У регији Ал-Кура ради једнах од највећих и поштованијих универзитета у Либану и целом Леванту, то је Универзитет Баламанд. Власник овог универзитета је Антиохисјка Патријаршија, и његова историја почиње од јако старог манастира Успења Пресвете Богородице, у којем радила је богословија. 30 година уназад, док је трајао рат у Либану, патријарх Игнатије Четврти (Хазим Хабиб) је проширио Баламанд, основао је више факултета да не би била само богословија. У богословији на самом нивоу лиценцијата (бакелора) учи се око 60 семинариста из Либана, Сирије и Турске. Манастир Баламанд У Либану постоје 6 православних митрополија (епархија) Антиохисјке Патријаршије: Митрополија Бејрута (17 парохија у Бејруту и околини) Митрополија Захле и Баалбек Митрополија Библос и Батрун позната такође као Митрополија Горе Либан (99 парохија) Митрополија Триполиса и Ал-Куре Митрополија Тира и Сидона Митрополија Аккара (око 67 хиљада верника). Црква св. Ђорђа у Ал-Мина У свакој митрополији постоје неколико мушких и женских манастира, између њхих доста је древних, на пример манастир Хаматура. Чудотворна икона "Сајјидат ал-Бахр" (Владичица Мора) у Батрун Извор слика: wikipedia, своја