Претражи Живе Речи Утехе

На Светој Гори, у Хиландару, пре 17 година, крстио се и примио свету тајну православља. Монаси су му наденули име Сава. Сава Хиландарски. На званичној страници Универзитета Окајама, на ком предаје историју уметности и српски језик, пише његово име Мићитака Сава Сузуки. А још као студент, пре готово четрдесет година, стигао је први пут у Србију. Дошао је на специјализацију код чувеног професора Војислава Ђурића. Научио прве речи на нашем језику. Упознао Београд, занемео пред лепотом Студенице, Жиче, Грачанице... Овде је пронашао другу домовину. Мићитака и Србија. Веза која, каже, никада неће бити покидана. - За Србију ме је везало то што сам овде пронашао корен европске културе. Док је Запад сав окренут материјалном, код вас се, а да нисте ни свесни, очувало духовно. Постоји равнотежа - започиње своју причу овај професор историје уметности. - Када сам први пут крочио на тло Европе, из Јапана сам дошао бродом, па возом. У Русији ме је одушевила византијска уметност. Посебно иконе. А онда сам дошао у Србију и открио да је византијска уметност овде још лепша, аутентичнија, да нигде на свету не постоје већа ремек-дела. Икона је, сматра, најважнији садржај хришћанства. То је портрет богочовека, а прихватање контрадикције да је Бог уједно и човек, каже, суштина је вере. Када је први пут видео Студеницу, професор Сузуки био је потресен њеном лепотом. - Тај манастир врхунац је европске средњовековне уметности - без дилеме процењује овај стручњак. Помогао је у добијању помоћи јапанске владе за обнову манастира на југу Србије. Тако су рестауриране фреске у Цркви Светог Јована у Јасуњи крај Лесковца. Неколико година стручњаци су скидали слој цртежа из 20. века, да би испод заблистао аутентичан фрескопис стар пет векова. Да би лепоту српских манастира представио својим сународницима, на јапански језик је превео монографију "Хиландар" Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и Војислава Ђурића. А за Јапанце каже да се суштински разликују од Срба, православаца. - У Јапану сви много раде. То је нека врста болести, да се све време троши на рад. И због тога су људи много депресивни. У Србији је сасвим другачије - примећује проф. Сузуки. - Православље заговара радовање животу. Истина, овде би ипак могло мало више да се ради. Имам пријатеље који раде на универзитету и који, само што су отишли на посао, већ се враћају кући. Иако му је пола душе у Србији, наш саговорник ипак има јапанске навике. У минут тачан и много вредан. Зато је уз свој редовни посао, професора историје уметности на Универзитету Окајама, себи наметнуо још један - на универзитету предаје српски језик. - Кад сам у Јапану, мој српски звучи одлично. Кад дођем у Србију, онда чујем колико грешим - самокритичан је. - Нисам лингвиста, али радује ме да студенте учим српски језик. А и они се радују. Сваке године имам их између 20 и 30 у групи. А једне године било их је више од стотину. Јапанцима, а и другим страним студентима, српски звучи необично, као што овде звучи јапански. Зато воле да га уче. Мада многи и не знају где је Србија. Тешко је разликују од Сибира и стално питају је ли тамо много хладно. А последњих година, студенти у Јапану, захваљујући професору Сузукију, из прве руке могу да сазнају више о нашој земљи. Универзитет Окајама финансира боравак наших академаца и професора тамо, где се усавршавају у области јапанског језика и културе. Баш као они данас у Окајаму, Сузуки је седамдесетих први пут дошао у Београд. Крштење на Хиландару - На Хиландар нисам отишао са планом да се крстим. Али док сам тамо боравио, пожелео сам да то урадим - присећа се Мићитака Сузуки. - Мислио сам да нисам спреман, јер нисам знао молитве, ни да се правилно прекрстим. Ђакон ми је рекао: "Вера у Бога је довољна. Све остало ћеш научити". И. Мићевић; Вечерње новости

За време свечаног чина, Протоепистат одлазећег састава предао је, у складу са предањском праксом жезал, симбол административне власти на Светој Гори, антипросопу (представнику) манастира Велика Лавра, јеромонаху Никодиму. Представнику велике Лавре, као првом у хијерархији светогорских манастира, припада част да уручује симбол управне власти новопостављеном протоепистату. Током церемоније, после молебана и поклоњења чудотворној икони Пресвете Богородице „Достојно јест“, представник Велике Лавре, јеромонах Никодим, уручио је жезал архимандриту Стефану Хиландарцу, новопостављеном Протоепистату на челу новог састава Свете Епистасије. Ове године њен састав чине о. Стефан Хиландарац, о. Павле Ксиропотамски, о. Никодим Светопавловски, о. Пајсије Григоријатски. За генералног секретара је изабран о. Козма Симонопетријски. У претходном мандату Свету Епистасију су чинили о. Гервасије Ивиронски, јеромонаси Јероним Симонопетријски и Епифаније Пантократорски, као и монах Никифор Филотејски. Чину примопредаје извршне власти присуствовали су представници свих атонских манастира, цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу, представници цивилних власти Грчке, полиције и многобројни поклоници. Извршна власт на Светој Гори је организована на следећи начин: Двадесет светогорских манастира је сврстано у пет група по четири. На челу сваке групе се налази један манастир чији представник сваких пет године даје протоепистата (прота) који је те године на челу Свете Епистасије. Остале чланове Епистасије дају три манастира из групе. Манастирске тетраде изгледају овако: а) 1. Велика лавра 2. Дохијар 3. Ксенофонт 4. Есфигмен б) 1. Ватопед 2. Кутлумуш 3. Каракал 4. Ставроникита в) 1. Ивирон 2. Пантократор 3. Филотеј 4. Симонопетра г) 1. Хиландар 2. Ксиропотам 3. Свети Павле 4. Григоријат д) 1. Дионисијат 2. Зограф 3. Свети Пантелејмон – Русик 4. Констамонит Извор: Манастир Хиландар

У манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима, на празник Тројице, 27. маја 2018. после Свете Литургије која почиње у 9 часова и трпезе љубави, биће представљена књига „Са Тибета на Свету гору старцу Пајсију“, аутора грчког теолога Јаниса Коцабасиса, а књигу ће представити отац Макарије из манастира Хиландара који је и превео са грчког, потврдио је Радију о. Стефан из манастира у Сланцима. Књига је доживела бројна издања и до сад је преведена на више светских језика, а говори о преображају младог Јоргакиса – од будистичког монаха до сусрета са старцем Пајсијем и враћања путу вере отаца до свештеника у Америци. Извор: Радио Слово љубве

Како је објавио отац Доситеј Хиландарац, данас у подне се упокојио јеромонах Кирило Хиландарац, један од "најлепших украса монаштва" како је у књизи о њему "Ниси мали" написао аутор Душан Убовић. Пре монашења човек ванредно узбудљивог живота, где је од малих ногу побегавши још као дечак у манастир и путујући по свету стигавши и до Америке где се бавио разним пословима, 1985. године дошао је у Хиландар. И као мирјанин и као монах, био је сведок једне епохе; монах Калист, отац Тадеј, војвода Ђујић, многи игумани Хиландара и многе владике су биле његови савременици. Бог нека му души опрости

-Људи данас заборављају на ношење крста, њихов конформизам и жеља за угодношћу слаби дух хришћана, што има одраза и на само монаштво које излази из народа, оценио је јеромонах Доситеј на предавању о теми Монашком стазом ка Царству небеском, којем је, међу многобројном публиком, присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије. Јеромонах Доситеј је, обраћајући се окупљенима у Епархијском културном центру, навео да је везивање човека за материјалне ствари једна од највећих препрека у стицању савршене љубави. Он је истакао да су монаси живи сведоци вјере који су се одлучили за жртву која је знак љубави, да би се што више приближили Богу. Сабрат манастира Хиландар је личним примером сведочио о тешкоћама и лепотама монашког живота и појаснио монашке завете послушности, нестицања или сиромаштва и безбрачности. Јеромонах Доситеј је рекао да људи морају бити отворени да чују реч Божју, јер није довољан само предавач, већ и слушаоци да чују. Он је закључио да предавања служе томе да људи продубе знања и да њихова вера не буде само на нивоу обичаја. Божићни циклус предавања наставља се наредне недеље на тему Тајна школе о којој ће говорити дечији психијатар Светомир Бојанин. Извор: Епархија зворничко-тузланска