Претражи Живе Речи Утехе

Одрастање, само по себи, веома је сложен процес. И на том путу препуном изазова, склапање пријатељстава и изградња детета као социјалног бића сасвим сигурно је један од најважнијих задатака. Људска бића, у својој природи, имају потребу за друштвом других људи. Ми смо, као што сте сигурно много пута чули, социјална бића. А потреба детета да се уклопи и да у свом окружењу пронађе место, да буде прихваћено и поштовано, високо је у хијерархији потреба. Док покушава да се уклопи, свако од нас нужно ће правити компромисе јер је то део прилагођавања. Међутим, јако је важно да у том процесу не изгубимо себе и да сачувамо самопоштовање. Зато је наш задатак, као родитеља, да децу научимо да нађу средину, створе здрава пријатељства, а уједно да сачувај себе. Ово су најважније лекције. 1. Нећеш се сваком допасти и то је у реду Важно је да деца не носе са собом терет потребе да угоде свима. То се, најчешће, ствара у породици, када од деце очекујемо да нам се не супротстављају, буду послушни и тихи. Деца тако уче да је важно угодити другима, јер ћеш им се тако допасти. Али, много је битније да дете научимо да је потпуно у реду то што ће постојати нека деца која с њима не желе да се друже. Јер управо онда, када смо свима добри и са сваким се добро слажемо, постоји шанса да смо заправо изгубили себе. 2. Добри пријатељи увек ће поштовати кад им кажеш НЕ. „Ниси ми другарица, ако нећеш данас код мене“, „Ако се будеш играо с њим, нисмо више другари“. Објасните деци због чега им они који им говоре овакве ствари, НИСУ пријатељи. Рећи НЕ је вештина која се учи и почните тако што ће дете у свом дому имати право да каже НЕ. 3. НИКАД се не мењај да би се уклопио. Пронађи пријатеље који воле правог тебе Ово, можда, звучи као још једна фраза, али научити да волите себе и да истрајете у томе да останете доследни себи, значи постићи највиши ниво самопоштовања и здравог самопоуздања. То значи да сте свесни себе и својих вредности и да, ако се мењате, то чините јер сте ВИ препознали потребу за тим, а не због тога што то неко други од вас очекује. Било да је у питању начин говора, стил облачења, фризура, избор музике, објасните свом детету да ће га само искреност према себи и учинити особом коју ће сви поштовати. 4. Не мораш бити пријатељ неком ко се не понаша као пријатељ Склони смо да говоримо деци да према свима треба да буду љубазни и да сваком пруже шансу. И то је апсолутно тачно. Међутим, као ни одрасли, ни деца не морају да буду другари са онима чије им друштво не прија. Можда је неко велика причалица, неко воли грубо да се игра, а неко гледа друге са висине. Децу би требало да учимо да према свима буду пристојни, али да не морају са свима бити другари. 5. За стицање пријатеља потребно је време и труд. Али кад једном успеш, видећеш да се исплатило. Оно што важи и за све добре ствари у животу, важи и за искрена пријатељства. Не можемо их узимати здраво за готов и не могу опстати без много труда. https://zelenaucionica.com/pet-izuzetno-vaznih-stvari-o-prijateljstvu-kojima-moramo-nauciti-decu/

Високопреподобни отац архимандрит Данило (др Љуботина) био је гост професора Горана Раденковића у емисији "Духовни портрети" Телевизије Храм. Наравно, да свеобухватни портрет овог познатог духовника, није могуће сместити у трајање једне телевизијске емисије, али је изузетно отворен приступ многим болним темама оца архимандрита Данила, учинио да се емисија гледа у једном даху. Архимандрит Данило (Љуботина) је објаснио своју пацифистичку, миротворачку улогу у току грађанског рата у Хрватској (1991-1995), затим је сведочио о екуменским настојањима да се превазиђе раскол у хришћанству, не остављајући по страни и актуелне проблеме Католичке цркве у Европи у попуњавању свештеничког и теолошког подмлатка. Такође, изнео је своју високу оцену бившег папе Рацингера, као искреног и дубоког католика који је уважавао Православље, и тежио научно поткрепљеном дијалогу. Говорио је о значају црквенословенског језика у нашој Цркви, који је још од времена Светог Саве, по оцу архимандриту, нашао праву меру у превођењу са грчког, како смисла, тако и "интерпункције" оригиналних црквених служби. Посебну пажњу посветио је великим православним теолозима 20. века од којих је имао прилику да се учи не само богословствовању, већ и љубави која је незаобилазна у преношењу православног предања. Неизбежна је била прича о пореклу Љуботина и српском селу Перој у Истри, коју је архимандрит Данило "зачинио" причом о судбини целог српског народа на подручју некадашње Карловачке митрополије, износећи податак да је у доба митрополита Стратимировића та црквена организација била беспрекорно организована за три милиона православних Срба. То је упоредио са данашњим тешким стањем Цркве и верујућег народа ван Србије. Свесрдно Вам препоручујемо ову емисију и надамо се њеним наставцима.