Претражи Живе Речи Утехе

Из штампе је изашла књига на енглеском језику "Nikola Tesla: A Spiritual Portrait" аутора презвитера др Оливера Суботића, управника Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке Српске православне цркве. У питању је значајно проширено издање књиге "Тесла: Духовни лик" која је објављена такође на Благовести пре четири године. Енглеско издање објављено је са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, и садржи његову уводну реч, као и уводну реч блаженопочившег Патријарха Иринеја из првог српског издања. Опширније у наставку. "Nikola Tesla: A Spiritual Portrait" је монографија одштампана у тзв. coffe table book формату на 420 страна квалитетне штампе у боји. У односу на прво српско издање, које је послужило као основа, енглеско је значајно волуминозније (има пуних 100 страна више) и доноси мноштво нових података, опсервација, критичких осврта и закључака. Ово дело садржи и специјалне текстуалне додатке и мапе рађене посебно за ову прилику, да би страни читаоци могли ближе да се упознају са историјом Срба и наше Цркве, а у вези са Николом Теслом и његовим прецима који су махом били православни свештеници и војници-граничари. За израду студије "Nikola Tesla: A Spiritual Portrait" коришћено је око 350 примарних извора (који укључују Теслину аутобиографију, чланке, интервјуе, предавања, личну преписку и забележене говоре), више од 120 секундарних извора (претежно новинских чланака из Теслиног времена), преко 80 терцијарних извора (у које спадају и најпознатије светске студије о Тесли, као и изабрани чланци домаћих и страних аутора) и више од 100 одредница допунске литературе. Монографија је урађена уз коришћење харвардског система референцирања и писана је научно-популарним стилом, са циљем да приказ духовног лика једног од највећих светских проналазача свих времена буде утемељен на историјским чињеницама, што веродостојније и без идеализације. Поред Музеја Николе Тесле, који је аутору дао на располагање своју богату текстуалну и фото архиву за потребе истраживања, значајан допринос садржају књиге дали су Српска академија наука и уметности, Матица српска, Народни музеј Србије, Музеј града Београда и Народни музеј Панчево. Поменуте институције су, за потребе илустровања студије, из својих дигиталних архива уступиле релевантне историјске фотографије и позната уметничка дела у високој резолуцији. Издавач књиге је Задужбина „Петар Мандић" (teslamandic.org), доброчина установа посвећена неговању успомене на Теслине свештеничке претке, а суиздавачи су Музеј Николе Тесле, Агенција за издаваштво Бернар, Издавачка кућа Прометеј и Фондација Лаза Костић. Покровитељ књиге је београдска компанија Smartberry, која је покрила трошкове превода, коректуре и штампе. Aутор се и овог пута у потпуности одрекао прихода од продаје књиге у корист Задужбине „Петар Мандић". Предвиђено је да сав приход од књиге буде усмерен у изградњу етно-музејског комплекса посвећеног свештеничким прецима Николе Тесле, који су потицали из фамилија Тесла, Мандић, Калинић и Будисављевић. Комплекс би у свом централном делу имао најсветије знамење хришћанства – Часни Крст. У току је припрема за штампу другог, проширеног српског издања књиге, чији излазак из штампе се очекује током ове године. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46342

Мисионарско одељење АЕМ организује ново предавање на енглеском језику у оквиру "Nеvski talks" пројекта - у среду, 26. фебруара 2025, од 18.30 часова, у парохијском дому Храма Светог Александра Невксог, на тему "Свети Јован Шангајски - живот, дело и наслеђе". Говориће г. Бранислав Бубало који је живео две деценије у Калифорнији и присуствовао канонизацији Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског, 1994. године у Сан Франциску. Житије Светог Јована чудотворца Шангајског и Санфранцисканског Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар. Још као дечак Михаило Максимовић разликовао се од остале деце: тешко је говорио, мало је јео, није волео гимнастику ни плес. Његова француска дадиља прешла је, под дечаковим утицајем, у православље. Као осамнаестогодишњак Михаило је завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету где је дипломирао четири године касније. Кад је у Русији избила револуција, официр Максимовић је кренуо у рат на страни цара борећи се против бољшевика. Рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром. У време грађанског рата у Русији са породицом је дошао у Србију. Живећи као избеглица у оскудици бивши племић зарађивао је за живот своје породице продајући дневне новине, између осталих и „Политику“. Овог необичног и сиромашног продавца новина сви су добро знали у Београду по томе што је и зими и лети ишао бос. Свакога јутра кренуо би прво у Патријаршију да тамо службеницима прода новине. Нико од њих није знао да је племић аскета, вредни продавац новина већ завршио два факултета. У Београду је потом уписао и 1925. године завршио Теолошки факултет. У руској цркви у Београду га је владика Антоније, поглавар Руске заграничне цркве, произвео у чин чтеца. Замонашио се у Миљковом манастиру код Свилајнца 1925. године узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском. Свети синод Српске православне цркве поставио га је 1929. године за суплента Богословије у Охридској епархији у Битољу. Охридском епархијом тада је управљао владика Николај Велимировић. Ђаци Богословије приметили су да отац Јован једе мало, и то само једном дневно, да се никада не љути и никада не спава, већ проводи ноћи клечећи пред иконом. Од дана свог монашког пострига па до смрти, никада није спавао у постељи. Пошто никада није спавао, дешавало се да га за време часа ипак ухвати сан. У Битољу се убрзо прочуо као добротвор и доброчинитељ. Отац Јован Максимовић посебно је поштовао светог Наума охридског јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. Управо са иконом светог Наума обилазио је болнице и молио се за здравље болесника. Још из тог времена потичу приче о његовим чудотворним исцелитељским моћима. Године 1934. постао је епископ Руске заграничне цркве и послат је у Шангај. У Шангају је основао Сиротиште светог Тихона Задонског које је удомило чак три и по хиљаде деце. Несрећне и напуштене малишане налазио је по буџацима шангајских четврти изгладнеле и болесне. Тешко су га погађале и посете душевним болесницима и за њих се посебно молио. Сачувана су многобројна сведочанства некадашњих смртно болесних људи којима је Јован Шангајски помогао. Руси су, после доласка комуниста на власт у Кини, поново кренули у изгнанство. Епископ Јован био је с њима. Свети синод Руске заграничне цркве поставио је владику Јована 1951. године за архиепископа западноевропског. Дошао је у Париз. Служио је свету литургију на француском и холандском, баш као својевремено на грчком, црквенословенском, кинеском, или касније енглеском. Свети синод преместио је потом Јована Максимовића у Сан Франциско да би помагао завршетак градње тамошње велике Саборне цркве посвећене Пресвета Богородици. У Сан Франциско стигао је у јесен 1962. године. Док је службовао у Паризу, називали су га Јованом Босим јер је често ишао бос. Није се обувао јер су му ноге стално биле отечене будући да га готово нико никада није видео да лежи и одмара се. Последње четири деценије свога живота није имао уобичајени сан, одлучио се на подвиг ноћног бдења не спуштајући се никада на кревет. Његов узор у томе био је свети архиепископ Мелентије Леонтович чије су мошти почивале у Успењској цркви у Харкову и који је узео на себе молитвени подвиг борбе са сном проводећи ноћи непомично стојећи руку подигнутих увис и никада не лежући у кревет. У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја – Коренаја“).Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: „Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“ За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне православне цркве у Сан Франциску, Калифорнија. Свети Николај жички: о Светом Јовану Шангајском Продавац београдских новина кинески владика У Китају сада се броји између 20 и 30 хиљада православних Кинеза. Кад би сви православни Кинези живели у једноме граду, тај град би био колико наш Прилеп. Руска мисија тамо има сада три епископа, и то: преосвећеног Виктора у Пекигу, Јувеналија у Тианцину и Јована у Шангају. Садањи владика Шангајски, Јован, свршио је правне науке у Русији. У време безбожничке револуције он је са својим родитељима пребегао у Србију. Његов отац Борис, негда вођ дворјанства, остао је у Београду у први мах без средстава и занимања. Мајка о. Јована, Глафира Стефановић Севастијановић, порекла је српског, од Срба негда пресељених у Русију. Да би исхранио себе и своје родитеље Јован се примио за продавца београдских новина. И с тим занимањем свршио је богословски факултет у Београду 1925. год. Потом је постављен за наставника гимназије у Великој Кикинди. Затим се замонашио у манастиру Миљкову. Замонашен је од знаменитог духовника архимандрита Амвросија. Рукоположио га + архиепископ Чељабински Гаврил. За тим је дошао за наставника Богословије у Битољу 1927. год. Ту је служио до 1934. године, када је изабран за епископа Шангајског, и посвећен друге недеље по Духовима у руској цркви Свете Тројице у Београду. Спомен о оцу ЈОВАНУ остао је неизгладљив у срцима свих православних Битољчана а особито богослова. Док је био у Битољу, он је светлио као звезда својим примером. Чак ни толика удаљеност од Битоља није могла смањити сјај те звезде. У цркви Св. Благовештења где је о. Јован две године служио из дана у дан, име његово спомиње се на богослужењима као и у разговорима. Његове су молитве помагале, његова љубав очаравала, његов аскетизам изазивао дивљење. Ето, таквога мужа изабрао је Господ и упутио у кинеско царство, да буде Његов јеванђелист и лученосац. Сви му желимо здравље и многолетство. Мали мисионар, 1934. Извор: Светигора Икона са честицом моштију Светог Јована Шангајског у београдском саборном храму Лета Господњег 2009, у Саборну цркву стигле су, из Америке, преко Свете Горе, честице моштију Св. Јована Шангајског, трудом једног од парохијана Саборног храма. На дан када га Црква прославља, 2. јула исте године, служeна је Света Архијерејска Литургија у Саборном храму. Од тога дана, братство Саборног храма је, по благослову Његове Светости, установило редовну седмичну службу – акатист Св. Јовану Шангајском. Јула 2011. године, икона са моштима је кренула пут Сремске Митровице, где је служен акатист Светоме у три храма, а међу њима и у затворском параклису Св. Петке, у оквиру Казнено-поправног дома. У немој тишини и са потресном озбиљношћу, многи и са покајним сузама, осуђеници су прилазили моштима на поклоњење. Током свечане градске литије, која је пратила мошти Светитеља, народ је излазио на улице у великом броју, посипајући пут Светоме цвећем, поклањајући му се у сузама и молећи за помоћ. Био је то један од највеличанственијих догађаја на овим просторима. У свечаним богослужењима учествовало је читаво Сремскомитровачко намесништво, заједно са Епископом сремским г Василијем, као и протојерејем-ставрофором Петром Лукићем, старешином београдског Саборног храма. Икона са моштима Св. Јована Шангајског и Санфранцисканског налази се данас у Саборном храму, крај северне певнице. * Саборник – лист београдског саборног храма - посвећен Св. Јовану Шангајском можете преузети овде Специјално издање Саборника – листа београдског саборног храма - посвећено доласку моштију Св. Јована Шангајског у Сремску Митровицу погледајте овде * Кондак Славни апостола Христових наследниче, јавио си се да нас маловерне и хладне срцем спасеш. Древних светих благодаћу и подвизима обукао се јеси, зато си од Бога и Небесне тајне добио. О предобри хранитељу сиромаха, који дајеш наду од света одбаченима, о светилниче Христов, Божанственим пламом у освит Страшнога Суда ужежени. Моли се за нас, светитељу оче Јоване, да се и наша срца разгоре пламеном спасоносне љубави за Христа и да се спасу душе наше у времена последња. Извор: архива СПЦ Извор: Радио Слово љубве

Најновијим, десетим предавањем мисионарског пројекта NevskyTalks на енглеском језику, које је одржано 21, октобра 2024. г. у просторијама Мисионарског одељења АЕМ, на веома инспиративан начин, представљен је развој православног хришћанства у Мексику. Предавање је одржао професор енглеског језика у Мексику г. Нектарије Мина Гевара (Nectarios Mina Guevara), православни Мексиканац који с времена на време посећује Србију и члан је литургијске заједнице цркве Светог Александра Невског. Модератор предавања је био презвитер др Оливер Суботић. У свом излагању, предавач је присутне је упознао са стањем православне мисије у тој земљи, са освртом на мисионарски рад различитих јурисдикција и њиховим особеностима. Било је речи о литургијском животу православних хришћана у тој земљи, при чему су присутни посебно пријатно били изненађени бројем православних хришћана у Мексику. Следеће предавање на енглеском језику у оквиру редовног NevskyTalks циклуса биће крајем новембра месеца, на тему „Православље у Сједињеним Америчким Државама“. https://мисија.срб/одржано-предавање-на-енглеском-језик/

О Православљу на Сејшелима, где протојереј-ставрофор Сергиос (Срђан) Јаношевић већ 15 година служи као старешина и први свештеник, под јурисдикцијом Грчке православне патријаршије Александрије и целе Африке, говориће вечерас, 23. септембра 2024. године, у парохијском дому храма св. Александра Невског на Дорћолу, Срђана Јаношевић, ћерка оца Сергиоса. Срђана је уредник у Сејшелској новинској агенцији, са богатим искуством: била је Главни секретар за штампу председника Републике Сејшела, доцент за енглеске студије на Универзитету Сејшела, ТВ репортер за Сејшелску радиодифузну корпорацију и дописник агенције "Франс Прес". Предавање почиње вечерас у 19 сати у просторијама Мисионарског одељења АЕМ у парохијском дому цркве на Дорћолу. Сви су добродошли! Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Да ли сте знали да се Моцарт, као дечак од 14 година, молио сваки дан и да је правио молитвене спискове које би узимао од верника у окружењу? А да би Хендл завршио у дужничком затвору да, услед непредвиђених околности, није био принуђен да састави ораторијум Месија, што је на стотине сиромаха спасило сигурног утамничења? Да ли сте знали да су Бахова најбоља дела настајала у време поста? Шта је то давало толику снагу Јохану Себастијану Баху да је, у тоталном слепилу после операције оба ока, био у стању да пружи утеху својој супрузи Ани, да не би пала у очајање због његовог тешког стања? Зашто је Шопеново срце сахрањено у цркви Часног Крста у Кракову? Све то и много чега другог, чућемо од проф. Марине Милић Радовић током предавања на тему "Уметници и хришћанство", које ће у оквиру редовног циклуса предавања на енглеском језику бити одржано у четвртак 29. августа 2024. године у 19 часова. Предавање ће се одржати у просторијама Мисионарског одељења, у парохијском дому Храма Светог Александра Невског у Београду (ул. Цара Душана 63 б). Улаз је слободан. Марина Милић Радовић, професор камерне музике на новосадској Уметничкој академији, је призната пијанисткиња која је 19 година живела у Лондону. Снимила је две плоче које је Рик Вејкман продуцирао; има статус признатог BBC Radio 3 уметника, као и ексклузивног “Стенвејовог уметника”; основала је Фондацију “Лаза Костић” у Лондону 1991. Последњих двадесет година професорка Марина Милић Радовић живи и ствара у Новом Саду. Изузетни примери живе вере великих музичара и уметника су свакако били велики ослонац у вери нашег предавача који је позван да отвори нову сезону NevskyTalks рaзговора о хришћанској вери у организацији Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Извор: Мисионарско одељење АЕМ

Одсек за спољашњу мисију Мисионарског одељења АЕМ наставља организацију серије предавања на енглеском језику у оквиру "NevskyTalks" пројекта, усмереног ка раду са страним држављанима заинтересованим за православно хришћанство. У четвртак, 30. маја 2024. године у 19 часова, у просторијама парохијског дома храма Светог Александра Невског на Дорћолу, предавање на тему "Михајло Пупин - верни син Српске Православне Цркве" на енглеском језику одржаће презвитер Александар Секулић, војни свештеник запослен у Генералштабу Војске Србије и сабрат Невског храма. Улаз је слободан. Извор: Радио "Слово љубве"

Као што је и најављено, у организацији Мисионарског одељења АЕМ, а у сарадњи са храмом Светог Александра Невског, 25. 4. 2024 је одржано предавање на тему „Тајна Цркве“ на енглеском језику. Предавач је био ђакон др Ђорђе Петровић, професор догматике у београдској Богословији „Светог Саве“ и свештенослужитељ који је више година провео на Западу школујући се на познатим богословским академским институцијама. На почетку вечери, присутнима се обратио презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења и модератор догађаја. Он је укратко представио пројекат NevskyTalks и у наставку се осврнуо на тему, наводећи павловски доживљај Цркве као Тела Христовог, изведен из искуства богопознања. Одмах потом је дао реч професору Петровићу, који је одржао изузетно садржајно предавање, начином достојним богословских установа на којима се школовао. Особиту пажњу је професор Петровић ставио на литургијски доживљај Цркве и догматску терминологију Символа вере у домену еклисиологије. Увиди које је професор Петровић изнео у свом предавању су били дубоки. Присутни су могли чути много тога: о Цркви као заједници призваних и одазваних, о Тајни Христа и нашег односа са Њим кроз Цркву, о разлици између нествореног и створеног… У наставку је уследила плодна размена мишљења, у којој је професор Петровић стрпљиво и зналачки одговарао на питања свих присутних, а са модератором размењивао мишљења на тему адекватног превода богословских термина значајних за ову тему. Духовно вече је трајало укупно око 90 минута. И овог пута NevskyTalks је окупио слушаоце пореклом са свих страна света: из Америке, Канаде, Аустралије, Ирске, Бурундија. На предавању је присуствовао и један професор из Турске, који се стицајем околности нашао испред Невског храма непосредно пред почетак догађаја. А било је, као и увек до сада, и грађана Србије који су дошли да виде како изгледају предавања за стране држављане у оквиру NevskyTalks мисионарског пројекта. На крају духовне вечери, презвитер Оливер Суботић је испред Мисионарског одељења АЕМ захвалио ђакону Ђорђу Петровићу на одличном предавању и најавио присутнима да ће следеће сабрање у оквиру NevskyTalks циклуса бити крајем маја месеца. Предавач ће бити презвитер Александар Секулић, који је такође студирао у САД и сабрат је храма Светог Александра Невског. https://мисија.срб/одржано-предавање-тајна-цркве-на-енг/

У оквиру даљег развоја мисионарског пројекта NevskyTalks, Одсек за спољашњу мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке организује предавање и духовни разговор на енглеском језику на тему „Тајна Цркве“. Предавање ће бити одржано у четвртак, 25. априла 2024. године у 19 часова, у просторијама парохијског дома храма Светог Александра Невског на Дорћолу. Предавач је ђакон др Ђорђе Петровић, професор догматике у београдској Богословији Свети Саве, а модератор духовних разговора у наставку је презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ. Улаз је слободан. https://misija.rs/predavanje-na-temu-tajna-crkve-na-engleskom-jeziku/

У храму св. Александра Невског на Дорћолу на Ђурђиц, 16. новембра 2022. године, почела је нова мисионарска делатност братства ове београдске цркве - духовни разговори о вери на енглеском језику. На првом сусрету у Парохијском дому овог храма тема је била "Православно хришћанство - вера светитеља", а разговор са младима из Аустралије, Канаде, Етиопије и Холандије водио је презвитер др Оливер Суботић. Следећи разговор ће бити одржан у децембру на тему молитве, а братство ће наредних дана објавити и тачан датум и време одржавања. Званични Инстаграм профил "Разговора о вери" на енглеском језику је на следећеој адреси: https://www.instagram.com/nevskytalks/ Извор: Црква св. Александра Невског

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Информативна служба Српске Православне Цркве, у сарадњи са стручним тимом компаније Телеком Србија, објавила је нову верзију званичне интернет странице Српске Православне Цркве (spc.rs). Значајна новина су верзије на на руском (spc.rs/ru), енглеском (spc.rs/en) и грчком језику (spc.rs/gr). Портали на сва четири језика имају идентинчан дизајн, а садрже и низ нових визуелних и садржајних решења. Поред тога, на адреси pravoslavlje.spc.rs покренут је и нови портал Православље, који наставља вишедеценијску традицију истоименог најстаријег информативног гласила Српске Патријаршије. Портал Православље ће објављивати вести из живота епархија Српске Православне Цркве и њиховој издавачкој и културној делатности, репортаже, интервјуе, огласе… Извор: СПЦ.РС

кликните на слику та већи приказ