nikolay

Владета Јеротић - о комуникацији : Човек је биће које је неминовно упућено на друго биће. Човек је комуникативно биће, дакле, он осећа дубоку потребу да се искаже, да нешто о себи саопшти, да ступи у некакав додир и везу са другим особама. На тај начин човек не само да излаже суду јавности другог човека оно што је од духовних и материјалних добара стекао, већ он проверава своје физичке, емотивне и интелектуалне квалитете, водећи рачуна да то увек буде пред оним у кога има поверења, а најчешће је то особа коју воли. Жива комуникација између људи, у ствари, јесте размена оног што јесмо, у виду прећутних или гласно постављених питања и одговора, али комуникација је у исто време давање и узимање. о срећи : Ако изузмемо срећу ствараоца који је успешно завршио неко своје дело или загонетну срећу мистичара који доживљава сједињење са Богом, нема веће среће за човека у животу од успелог физичког, душевног ( емотивног) и духовног сједињења са партнером.

Фотографисао прву јагорчевину јуче а данас на истом мјесту

БЕСЕДАо бризи за спасење наших ближњихНико да не гледа што је његово,него сваки да гледа што је другога. (I Кор. 10, 28)То је начело светитеља Божјих, и сада и некада, од увек и довека. То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати најсавршеније, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно начело за сваку врсту тешкоћа, са којима се савремени људи боре, боре без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим, ближњим и даљним; брине се где ће бездомни преноћити, како ће се гладни нахранити, чиме ли наги оденути. Брине се и моли се Богу, да се суседи њени спасу; да срце своје испуне љубављу према Богу; да ум свој управе к Богу; да се неваљали врате с пута неваљалства; да се колебљиви у вери утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи буду уписани у Књигу Живих у царству светлости.Но пазите, браћо, како исто тако од речи до речи може да гласи и начело ђаволско, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело како да га очува у чистоти од греха, него свак да гледа туђе тело како да га оскврни и уништи. Нико да не гледа своју душу како да је спасе, него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни, оклевета, осиромаши, упропасти. Нико да не гледа свој дом како да га сазида и обнови, него свак да гледа на дом туђи како да га спали и поруши. Нико да не гледа своје житнице како да их напуни, него свак да гледа туђе житнице како да их покраде и испразни. Видите ли, Браћо, како ово начело може да буде начело добра и начело зла: мач оштар с обе стране; ангел или сатана. Погледајте како је ово начело, у сатанском духу и облику, данас узело маха на све стране!О Господе Душе Свети, који си ове свете речи пустио у свет кроз језик апостола Божјег, као светле зраке сунчане, да нас обасјају а не да нас сагоре, помози нам, да их испунимо у правом смислу небесном, на славу Бога Тројединога а на спасење душа наших. Теби слава и хвала вавек. Амин. Из Охридског Пролога св. владике Николаја беседа за 22. јануар ( 9. по јулијанском)

Е, супер, сад ће нам и монаси у Њемачку на гастарбајт

Све је могуће оном ко верује, поручује нам Господ Исус Христос више пута у Јеванђељима. Како је, међутим, тешко данашњем човеку да верује! А Бог нам се ништа мање или ређе не открива данас, него некад, у време Мојсија или Христових апостола. Открива нам се непрестано у "ситницама" свакодневног живота: у сунчаном дану или олуји, на мору или у планини, у осмеху вољеног човека, у хлебу и вину, у лету птице, у верности пса и ћудљивости мачке, у хаику-песмицама и слављењу Бога људским гласом. Ако само једном, за секунд застанемо пред овим Божијим објављивањима, већ смо ухваћени у рибарску галилејску мрежу и постали смо плен "луде љубави Божије". А тада, збиља, можемо све чинити, јер смо поверовали. "Природним" путем, јер је то Божији пут, преображаваћемо своју природу, чинећи је "новом твари", јер "старо прође, гле, све ново постаде". Таблица закона на којој је исписана "судбина" наша, наслеђе и "кисело грожђе" предака, "зла" природа људска са свим њеним страстима - разбијена је Христовим Преображењем. Свако од нас људи могућ је Јаков, Јован и Петар, којима би дата Благодат Божија да сагледају Светлост света између "природног" Илије и законодавца Мојсија. Једним скоком савлађујемо вером пут од Давида - који у Псалмима (27:7) види већ све унапред и изрече: Узда се срце моје у Њега, и поможе ми, и процвета тело моје - до Павла који дочека Њега и ускликну: "Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје" (Фил 4:13). Божији угодници већ су све за нас урадили, пут нам утрли, сузе избрисали, тугу отклонили. Само треба да поверујемо, а онда нам ни Крст неће бити тежак, ако и будемо морали да Га носимо на Голготу: личну и националну. Јер ће нам Вера, Нада и Љубав на крају Пута шапнути: " Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах" (2 Тим 4:7). Владета Јеротић - Повратак Оцима

Знам да није право мјесто, али ето чисто мало подсјећање да је плашт св. Петке донесен из Јашија 2011. године у храм св. Петке у селу Подбрду поред Мркоњић Града, гдје се и данас налази. Света Петко моли Бога за нас.