Предраг М

Драги форумаши и пријатељи,
Због недостатка администрације која би бринула о томе ко и шта пише на форуму, јер се овде веома брзо навуку они који би да уче Цркву како треба да буде Црква, форум ће бити затворен за даља коментарисања. Сајт Поуке.орг ће и даље да настави да постоји, бар као артефакт неких бољих времена и  дружења. 
 
Хвала свима који су градили ову интернет заједницу.
 

Будући, да нико није одговорио на моју приватну поруку и питање: Да ли читају катизме?, нема смисла да и надаље правим распоред. 
Једноставно је тако због слабе посећености форума.
Хвала на разумевању. 

Да ли се смејати или плакати питање је. Реакција Хрвата:
x.com
X.COM  

Kakav narod takva vlast, sve smo mi to zaslužili. 

To bese pokret za buducnost covecanstva na koji nas precednik nema vremena da ode jer se priprema za let u ameriku... 
Istovremeno ljudski isprdak i sluga mamona i jevrejskog cionizma nazalost istovremeno i ministar spoljnih poslova Srbije marko djuric potpisuje sa SAD sporazum o energetici i nastoji da ne dodje do obnavljanka srpsko ruskog energetskog sporazuma na prolece 2025.
Ko nas je kleo nije dangubio. A bice da nije niko nego da smo takvi. Da sutra vucic izdajnik i olos izadje i kaze predajemo kosovo prozivala bi ga proevropska opozicija reda radi a zapravo presrecni. 
Nacionalna opcija u Srbiji vise ne postoji. Nema je. Medju narodom sramno malo a politicki mi smo mrtvi. 

Тако да Духу Светоме не смета оно што зурлотима смета.

Како објашњаваш присуство Копта у цркви Христовог гроба на велику суботу када се призива Благодатни огањ? 
 

Зашто Црква уопште и треба да има став о овом питању?
 

I katolik i pravoslavac kada izgovore da smo mi jedna crkva govori i uči suprotno od verske zajednice kojoj pripada. I jedna i druga verska zajednica uče za sebe da su JEDNA sveta, katoličanska (saborna) apostolska crkva. Kao što svi mi vrlo dobro znamo kako su nastali Ukrajinci i ko stoji iza tog projekta ali sa hipnotisanima ne vredi raspravljati.

Pa, nema druge nego google :
Teorija
Teorija 2
Teorija 3
Teorija 4

читам коментаре и видим да псалтир слично делује на све нас. Мене, умирује, окрепљује, сабира ми мисли, вади из чамотиње, стварно је псалтир моћан .... 

НЕЋЕ МОЋИ, Колико кошта југословенство?
ОДГОВОР на ово, наизглед, тешко питање дао је сасвим неочекивано глумац-политичар српског порекла Сергеј Трифуновић.
СРБИЈИ треба Сергеј Трифуновић - наслов је текста који је пре неколико година за београдски "Данас" написао Игор Бесермењи, негдашњи спикер телевизије Н1, посебно хвалећи Трифуновићев, како је навео, "шупичкуматерину" став. Морам признати да осећам извесну нелагоду што се, четири године касније, морам сасвим сложити с насловом објављеним у једном таквом листу из пера једног таквог "писца" (како је "Данас" тада представљао Бесермењија).
За олакшавајућу околност себи узимам то што су разлози за исти закључак код Бесермењија и мене сасвим различити. Док је "писац из Новог Сада" 2019. био опчињен Сергејевом "борбом против диктатуре" и истицао да "он ту нема коме да се правда", ја сам данас фасциниран системом вредности којим се Трифуновић води и мислим да он може Србима отрежњујуће послужити (поново) као (још) један пример врлина другосрбијанштине.
Као да из поступка Пунише Рачића нису научили како просечан Србин реагује на питања типа "Колико кошта та ваша српска крв? Колико кошта Кајмакчалан? Да платимо - па да будемо мирни!", данашњи баштиници западноевропских вредности код нас упорно понављају ту мантру, питајући колико кошта ово и колико кошта оно верујући да буквално све има своју цену. Тако ми је, на пример, пре неког времена у једној телевизијској емисији, залажући се за увођење санкција Русији, директор "Српског телеграфа" Саша Миловановић поставио питање "колико смо то дужни Русији, да платимо". Сличан приступ имао је својевремено и главни уредник "Недељника" када је предлагао да услов за гласање на евентуалном референдуму о очувању Косова и Метохије у оквиру Србије буде уплата од сто, двеста евра, јер "то кошта". И тако даље, и тако даље.
Да нас наш понос, врлине и слобода коштају неки новац стално нам помињу. Заборављају, притом, праву цену за то која је плаћана, која се плаћа и која ће се плаћати не у еврима или доларима него у крви. Да они то просто не могу да схвате и да за њих та проливена крв (све док није њихова, ваљда) нема апсолутно никакву вредност најбоље нам је ових дана демонстрирао управо Сергеј Трифуновић и на томе му хвала.
У априлу ове године, гостујући на једном подкасту, Сергеј Трифуновић је дословно рекао: "Од Хрвата нисам имао никаква зла, од Срба јесам. Ја лично, коме су Хрвати побили доста фамилије у Јасеновцу, Старој Градишки. Интересантно је да сви ти велики Срби који 'е идеш на море'" Је л' вама неко страдао у Јасеновцу и Старој Градишки? Е, па видиш, мени јесте. Осам у Јасеновцу, 28 су побиле усташе. Ујак ми се родио у Старој Градишки." Дакле, то што су Сергеју поклали 28 чланова породице није ништа против њега лично, и то је, по свему судећи, успео да им опрости, да пређе преко тога у духу братства и јединства и југословенства. У реду, то је лепо од њега, великодушно и "југословенски", да не кажемо хришћански.
Али само неколико месеци касније држава Хрватска успева коначно да се замери Трифуновићу. Оно што усташе нису постигле клањем 28 чланова његове породице, успео је неки сплитски судија казнивши га са "преко 1.500 евра". Сергеј се у моменту одриче свог југословенства и у најновијој чланици велике европске породице, "којој сви тежимо", види непатворено зло, заклиње се да "никада више неће доћи у Сплит". Да у хрватским снагама безбедности види реинкарнацију Францетићеве Црне легије било је довољно 1.500 евра, али не и 250.000 протераних и све остало. Ето, имамо одговор колико једног представника "просвећене српске елите" може да кошта југословенство. И то не обично него, како је "Блиц" писао 2014, "право југословенство" јер је Сергеј "радио у Београду, хвалио Загреб и носио мајицу босанског генерала" (Трифуновић је 2011. на премијери филма "Монтевидео, Бог те видео" у Сарајеву носио мајицу са ликом генерала такозване Армије БиХ Јована Дивјака, одговорног, између осталог, за покољ регрута ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године).
Али ценом од 1.500 евра није плаћена само вера у југословенство него и у једну од најузвишенијих европских вредности - правну државу и владавину права. Треба ли да вас подсећам колико се носиоци проевроунијског и прозападног духа ан женерал куну у владавину права и правну државу? Док Брисел није увео "кластере", најважнија поглавља у преговорима о приступању ЕУ била су управо поглавља 23 и 24 која се тичу правосуђа, људских права, слобода и безбедности, што су, како нам је ономад немачки ГИЗ тврдио, "основне вредности на којима почива Европска унија".
Једначина је једноставна - не поштујеш закон, полиција те приводи, судија те кажњава. То је тако у свим "цивилизованим земљама", што би оно рекли. Дакле, ако ти је то врхунска вредност, ствар принципа, онда треба да урадиш једну од две ствари - да поштујеш закон такав какав јесте, или да прихватиш да сносиш последице. Све друго је нецивилизирано, кај не? Да је Сергеј Трифуновић оно за шта се издаје да јесте, требало би у небеса да диже државу Хрватску, а не да му она одједном због примене закона постаје "усташка", кад већ то није била док је протеривала и клала. У ствари, примена закона је ни на који начин и не чини "усташком", мада је једно време тамо и клање било законито.
Елем, није ово текст о Сергеју Трифуновићу. Ово је текст о општем духу међу неојугословенима и еуропејцима, којима вредности престају када коштају "преко 1.500" евра, којима је устав светиња када га наводно крши председник, а тоалет-папир када спречава "признавање реалности" у виду косовске независности. Зато нам је потребан Сергеј Трифуновић и њему слични - да се освестимо.
 
https://www.novosti.rs/c/vesti/kolumne/1281437/nece-moci-koliko-kosta-jugoslovenstvo
 

Богојављење у Земуну

значи нисам најгори од сву децу  па нека ти је наздравље и спасење  

18 месеци пакла, без цркве, без причешћа. Богу хвала причестио сам се пре 3 недеље, и сада већ иде много лакше.
 

А  В  Г  У  С   Т   2022

Нису била пророштва него рад. Детаље не могу да износим, али сам потурио леђа. Ово што весели Добровић покушава око Пећаршије је дебилно; што сам имао да кажем о ЦГ рекао сам, сада је то историја. Та пророштва су ми се остварила и то у длаку, па не разумем када неко хоће - као Добровић - да пиша уз ветар. Радује ме пак да су се неки овде наватали светог страха, па не желе да им Ава Римски нешто прорекне. 

Ne znam koliko si  u toku, ali pre Slovacke, rublje za gas u vrednosti 10 mil. e kupio je niko drugi do Vatikan. Pa tek onda Slovacka. A kako izgleda, Nemacka i Austrija ce da kupuju preko Madjarske kao posrednika - to sve skupa njih kao pokriva da nisu kupili rublje, a Madjarskoj daje priliku da se lepo ugradi i nakrivi kapu.
Ali to tamo nije Balkan. Istraga uopste nece da pocne, jer su je u UN danas blokirali - Britanci.
Zasto?? Pa kad je slicna istraga sprovedena prosli put u Siriji (slican povod, razume se), otkrilo se mnogo poganog bas sa njihove (zapadne) strane. Ovde su Rusi vec nakupili sve dokaze da je u pitanju zlocin ukronacista, i spremni su da to tresnu u lice svima, tako da se zapadnima uopste ne isplati da se bilo sta pocinje, jer ce to da ih strovali u jos dublji medijski i politicki glib.
Balkanski recept vise ne pali nigde, narocito ne kod Rusa, koji su ovih godina unazad dobro ispekli zanat.

Али не можеш да пренебрегнеш историјске датости и сећање једне Кине, једне Индије и једне Русије, а још и других многољудних народа. Рекло би се да ти не видиш стварност пред очима, али и како би када си дебело на западу. Седи ди си, ни за диси ниси.

То што си рекао долази из твоје главе, тј. менталног склопа, формираног по идеологији Запада. Али та идеологија губи тло под ногама, јер супротставио јој се већи дио свијета и стварно стање је потпуно другачије. Ово што се дешава није само питање Русије, већ и Кине, Индије, скоро читаве Азије, Африке и Јужне Америке, и представља пад те западне идеологије и доминације. Све друге приче су продукт западних медија, као перјанице те идеологије, која покушава да опстане и само је још "силна" у тим медијима и човјеку "испранога мозга", патолошки заљубљеном у Запад.