Икар Губелкијан

Hvala svima na odgovorima. Prošlo je bez ikakvih trzavica, sve po redu, jedino je zbog velike gužve ispovest morala da ide ubrzanim tokom, pa osim iskrenog kajanja greha, onako generički, dalje nije išlo. Ostalo sve super, a čak je i pirotehnike bilo mnogo manje negoli proteklih godina. Baš lepa božićna atmosfera.

E to ja nazivam svadba s ukusom! Bravo, prelepi ste!
 
A ja da se pohvalim da ako nam Bog podari zdravlja, krajem marta postajem ćale  

Lament nad Beogradom
JAN MAJEN i moj Srem,
Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini,
priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem
i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde,
nego neka čudovišta, polipi, delfini,
što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,
i urliču: "Prah, pepeo, smrt je to."
A viču i rusko "ničevo" -
i špansko "nada".
 
Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu,
sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu,
i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajiš kao iskopan stari mač.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plač.
A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,
Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje.
 
ESPANJA i naš Hvar,
Dobrović mrtvi, šejk što se u Sahari beli,
priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.
Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći,
već neki papagaji, čimpanzi, neveseli,
što mi se smeju i vrište u mojoj samoći.
Jedan se "Leiche! Leiche! Leiche!" dere.
Drugi mi šapće: "Cadavere!"
Treći: "Leš, leš, leš."
 
Ti, međutim, širiš, kao labud krila,
zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budiš veselost, što je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba,
prelivši krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati.
 
TI, PROŠLOST, i moj svet,
mladost, ljubav, gondole, i, na nebu, Mljetci,
priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet,
u društvu maski, koje je po mene došlo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi,
nego neke ruševine, aveti, i stećci,
što ostaju za nama na zemlji, i u travi.
Pa kažu: "Tu leži paša! - Prosjak! - Pas!"
A viču i francusko "tout passe".
I naše "prošlo".
 
Ti, međutim, stojiš nad širokom rekom,
nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit.
Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom,
i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti imaš streljača pogled prav i nem.
Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge,
a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad dođe čas da mi se srce staro stiša,
Tvoj će bagrem pasti na me kao kiša.
 
LIŽBUA i moj put,
i svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut
i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,
nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni,
što mi kažu da nisu zveri, da nisu krivi,
da im život baš ništa nije dao,
pa šapću "não, não, não"
i naše "ne, ne".
 
Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini,
do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.
Ti slušaš svog srca lupu, u dubini,
što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan.
Tebi su naši boli sitni mravi.
Ti biser suza naših bacaš u prah.
Ali se nad njima, posle, Tvoga zora zaplavi,
u koju se mlad i veseo zagledah.
A kad umorno srce moje ućuti, da spi,
uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti.
 
FINISTÈRE i njen stas,
brak, poljupci, bura što je tako silna bila,
priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas,
dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.
Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan,
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
što viče: zrak svake sreće tone u Okean.
Pa mi mrmlja reči "tombe" i "sombre".
Pa krešti njino "ombre, ombre" -
i naš "grob" i "mrak".
 
Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni,
iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put.
Dok meni dan tone u tvoj ponor rečni,
Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut.
Ja ću negde, sam, u Sahari, stati,
u onoj gde su karavani seni,
ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati,
Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni.
A kad mi slome dušu, koplje, ruku i nogu,
Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.
 
ŽIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini,
priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca našeg pozorišta.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više
nego neka pena, trenuci, šapat u Kini,
što šapće, kao i srce, sve hladnije i tiše:
da ne ostaju, ni Ming, ni jang, ni jin,
ni Tao, trešnje, ni mandarin.
Niko i ništa.
 
Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni,
kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah.
Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.
Grlim još jednom na Tvoj kamen strmi,
i Tebe, i Savu, u Tvoj Dunav trom.
Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj,
to ime će biti poslednji šapat moj.
 

'Ladno čovek gledao klipove na tjubu o ravnoj zemlji, i za sedam dana odlučio da piše knjigu. Stručnjak, nema šta.

Искрене честитке Партизановцима на дуплој круни од представника црвено-беле стране.

Ne kapiram isto potrebu da se truju vaskolikim internetom, kad im već sve svetovno smrdi.

'Ladno čovek gledao klipove na tjubu o ravnoj zemlji, i za sedam dana odlučio da piše knjigu. Stručnjak, nema šta.

Све сте већ рекли, да додам само своје искуство.
И ја сам имао проблем с том немани, све било океј, одличњак, после добар гимназијалац, успешан спортиста, кући ствари, кхм, не баш ружичасте, али да не залазим у ту причу. Рекао бих да је главни проблем то што сам оставио да сва осећања само тињају у мени. После све пукло и отишло к врагу, баталио сам у школу да идем, бог драги није могао да ме извуче из кревета, скроз црне мисли и меланхолија, почео да пијем интензивно, све и свја. Поможе ми после садашња партнерка, Богу хвала да је имала живаца тад, увукла се игром случаја, свеже заљубила, па кад видела куда плови брод било јој жао да барем не покуша. Звоцала, звоцала, натерала ме код психијатра, и ископала негде да смо имали неки програм у земљи где можеш, кад напуниш 21 годину да полажеш матуру иако ниси радио средњу, мада у принципу то ретко ко положи, јер је тешко научити градиво са часова које ниси похађао три године, је ли. Научим то, положим, упишем факс и ту ми је промена животне средине буквално живот спасила. Укратко, ишчупасмо се, иде живот својим неким нормалним током. Има додуше, ако си у нормалном стању, склоност ка депресији и неке добре особине, сензибилност је скроз другачија, осећај за лепо (не нужно естетски) је врхунски, усреће ме мале ствари, као мирис надолазећег лета рано ујутру и пре свега, нисам циничан када је у питању живот. С годинама сам нашао и унутрашњи мир и њиме такође повратак Цркви, па ми и то помогло да додатно учврстим личност. Укратко, ако су потребни и лекови, узмите, ја сам користио годину дана, али то ти дође само као помоћ, не решење, после тога је нужно одјебати све опојне супстанце, јер ти нуде оно што не требаш - ескапизам, и на све то треба додати и редовну физичку активност, јер подиже серотонин. Трчање је кева и помогло ми да спасим главу.
А кад се неко ишчупа, нека не мисли да је готово, у питању је хронично стање и кад крену мисли да лутају, одмах трчање, књига и социјализација.
Ах да, има још једна последица, од веома екстравертиране особе сам постао поприлично интровертиран.

Hoće, ako prati uputstva. Ja sam imao problem jer konvencionalne masti nisu pomogle, pa su mi morali onda po receptu dermatologa da namešaju mast u apoteci, mast sa jakim mirisom sumpora. Onda što je bilo najgore - radilo se o 14odnevnom tretmanu, gde po uputstvima lekara nisam smeo da menjam ni odeću ni posteljinu tih 14 dana (možda je bilo 10), a posle tretmana okupaš se ko čovek i onda obavezno prokuvavanje odeće i posteljine.
Nije stvar opasna, ali je fakin crno zlo, ja sam mislio da ću da poludim.

@OP, šamaraj majmuna, samo umereno. Kao što ti ne odgovara dnevno pojesti 2 kile šargarepe, tako valjda imaš i meru u ljuštenju iste.  i biće sve okej.

Iskreno ću ja da ti odgovorim, da se maneš Srba, Srbije, NDH i R Srpske. U tvojoj zemlji postoji fragment Srba i sa njima niko nikakav problem niti ima niti će imati, niti su tvoje postojanje i kultura ovisni o njima. 
Razrešite crkveno pitanje, pa da se za vajkada razdužimo, a onda krenite 'jopet' u neki pokolj sa 'Albancite', samo nas tada, iskreno te molim, ljubazno preskočite i neka vam Sof... ovaj Skoplje rešava problem.

Matori, pitao sam te lepo isprva: koliko imas radnog iskustva i koliko si zena ispratio na porodiljski. Posto ide tajac po drugi put, sasvim je jasno. Pricas o stvari o kojoj pojma nemas, to jest zivotu.
I time si diskvalifikovan, ad fuckin hominen [emoji41]

Poslano z mojega SM-A520F z uporabo Tapatalk

Лепо прочитати овакву вест. Поготово ову цитирану. 

Био је то увек прави циркус. 

Tajni sastanak... ja sa mnom i @Danijela. Pa... pre jedno dvae`s minuta. Ajd` ziveli, u zdravlje svima...
...

Ево и мене

Dzentlemensi i Drifterski tim.

Juce na konferenciji "Hriscanski orijent" u Torunju, u vreme pauze sam se malo opustila  

Iskreno ću ja da ti odgovorim, da se maneš Srba, Srbije, NDH i R Srpske. U tvojoj zemlji postoji fragment Srba i sa njima niko nikakav problem niti ima niti će imati, niti su tvoje postojanje i kultura ovisni o njima. 
Razrešite crkveno pitanje, pa da se za vajkada razdužimo, a onda krenite 'jopet' u neki pokolj sa 'Albancite', samo nas tada, iskreno te molim, ljubazno preskočite i neka vam Sof... ovaj Skoplje rešava problem.

Извор:https://www.patriarchate.org/-/anakoinothen-30-05-2018- 
Свети и Свештени Синод, сабран данас под председавањем Његове Свестости, размотрио је захтев шизматичке Цркве у Скопљу, поткрепљено и писмом Премијера премијера БЈРМ, Његове Екселенције г. Зорана Заева, за преузимање иницијативе од стране Васељенске Патријаршије за поновно враћање ове Цркве у канонски поредак под именом Архиепископија Охридска, и одлучио је  да прихвати то, и да учини све што је потребно према неприкосновеним одредбама историјско-канонске компетентности и привилегија првопрестолне Васељенске Патријаршије.
У Патријаршији, 30. маја 2018. год. 
Од Првог Секретара Светог и Свештеног Синода

View full Странице

А геноцида ни НДХ не би ни било да није било ВМРО

Онај линк који си поставио је бугарска ВМРО пропаганда из тог времена. Ако ниси обратио пажњу шта постављаш, углавном се радило о члановима ВМРО, који су били терористичка формација и убијали су српске цивиле, војску и жандармерију. Ја погледао. Исто тако, ако ниси погледао, прича се о злочинима који су Бугари правили над српским становништвом у појединим местима, па онда ВМРО напушта та места у страху од одмазде оних које су клали и убијали.
Та ВМРО пропаганда је почела одмах после Првог балканског рата, и трајала је све негде до деведесетих, а понегде и даље траје. Да су Срби лоше водили Македонију, постављали лоше кадрове и све остало, то је давно познато. Али нити су праивли покоље, нити су имали разлога за тако нешто, јер су Македонце сматрали својом браћом Србима из Старе Србије.
Исто тако, да су се обрачунавали са ВМРО терористима, и то је познато, и ту нема ничег спорног.

Pitanje "Da li možemo da računamo na vas bar u sledećih 6 meseci?" je fer i potpuno ostvarivo čak i u slučaju već postojeće rane trudnoće pri zapošljavanju. 
Ja sam samo jednom išla na trudničko bolovanje, kad me je lekarka u komisiji izgrdila što sam lično došla, umesto da ležim, a i tad sam otišla tek kad me je ginekolog ozbiljno zamolio da se ne igram. Jer sam osećala odgovornost prema studentima i koleginicama koje su me menjale.
Imali smo kolege koji su iznenadno odlazili na odsustvo na nekoliko meseci/godinu dana jer im se ukazala neka prilika, i ostavljali haos za sobom. Sa porodiljskim, svi imaju mesece da se spreme na odsustvo radnice, ona sama može da obuči zamenu, i znaju tačno koliko će trajati. I ogromna većina žena će to pravo iskoristiti jednom do dvaput. U mom slučaju su na kraju zadržali i moju zamenu, jer se povećao obim posla, pa je bio win-win.