Тања1

Нема Александре. Рат и мир је написао у најсрећнијим годинама 1860-тих. Ана Карењина је истовремено и психолошки, образовни роман, породични роман - са великом резервом - историјски роман.  Угао гледања је скоро Хомеровски, и Толстој га је сам поредио са "Илијадом". Рат и мир се дешава око два рата између Наполеона Француске и Александра Русије 1805 и 1812. Већина ликова су измишљени, али историјске личности као Наполенон, такође се појављују. И сви су они тако живи и присутни и недостају када затвориш књигу. Рат и мир је више од 1.500 страница.  Ану Карењину је написао 1870, након периода интензивног васпитно-образовног рада и под растућом депресијом и осећајући да смрт чини живот бесмисленим. 'Ана Карењина' је углавном о браковима, нарочито : Аниној хладноћи, коју она уништава при индискретној заљубљености, и њена супротност Константину Левину, која одговара Толстојевом идеалу.  Шта је треће велико Толстојево дело, је дискутабилно. У обиму је то "Васкрсење", али Толстој није задовољан овим делимично сатиричним романом, који је објавио да прикупи новац за једну 'прогоњену' религиозну секту. Васкрсење говори о једном човеку и његовој подршци заједници, који као  члан Пороте открива да проститутка, којој треба судити, је млада жена, коју је у своје време завео и одвео на стрмој пољани када је она била веома млада. Он прихвата његову кривицу, одлази са њом у егзилу и осваја своју унутрашњу слободу. Због ове књиге "Васкрсење" Толстој је избачен из Руске Цркве.  Уместо "Васкрсење" би можда требао да прочиташ једну дугу новелу 'Хаджи -Мурат' где се Толстој враћа свом чисто књижевном стилу и ратничком животу међу  чечене и прелепом Кавказу.

Хаджи-Мурат (повесть)

То је последњи Толстојев роман (1899) у којем мења фронтални напад на православну цркву, која га поново искључује  1901. Иначе је брачни сукоб Толстојевих легендаран. То је била аутора амбиција да своје имање претвара у модел заједнице, укључујући и педагошке идеје у једној школи за децу сељака. То се сударило са његовим наглим темпераментом, и ништа мање са финансијским одоговорностима његове супруге и мајке њихове 13 деце. 1910 Толстој је коначно напустио дом и умро усамљен на железничкој станици, Астапово.  Ако је то Васкрсење, онда сам ја Михаил Шолохов.

Aлександре, читала сам Рат и Мир, Ану Карењину...Тихи дон, један од најчитанијих романа руске и светске књижевности, али то је већ дело писца Михаила Александровича Шолохова добитника нобелове награде за књижевност, најбољи историјски роман икада написан, бар мени.

Толстој се бавио много својом интерпретацијом хришћанства. Његова вера је била недогматска и изазивала је комешање. Покушао је да забрани пут марксистичко-социјалистичкој теорији класне борбе тако што је социјална питања чинио социјалним питањем појединца. У наставку својих теорија писао је о сексуалним планираним гадостима. Сексуална жеља није природна,  већ је такође вештачки обрађена од "природе страсти". У новели Креутзер-соната (1890) убија један човек у лудилу љубоморе своју жену, коју је првобитно оженио због сексуалног нагона. Толстој је проповедао своје јеванђеље које треба да одустане од жеље и других животних задовољстава. Једноставан живот је био идеалан. Посебно је писац презирао модеран и површан живот аристократије у главним градовима. 1880 је почео да живи своје етичке принципе једноставности  и окренуо леђа аристократском свету. Успео је да пошаље ударне таласе широм света, јер се сазнало, пошто је био Гроф, да иде обучен у сељачке хаљине и да живи живот и храни се једноставно на исти начин као сељаци. То је прво велико писање Толстојево, а друго је Ана Карењина 1877 (љубавни троугао који се завршава трагично самоубиством). Роман  је више злокобан од романа Рат и мир, јер постоји само један могући крај. Страст, егоистичка страст. Оно што разликује Толстојев роман од других савременика је да Ана није крива човеку и друштву,него Богу. Међутим, Толстој јесте био "геније руске књижевности" али стварати  своје Јеванђеље је велика ГОРДОСТ, нажалост.
 

Dakle, otac Gavrilo ne kaze "zaboravite" nego:
otac Gavrilo - Bog blagoslovio, sestro! Zaboravi na depresiju. To je nova i izmišljena bolest. U duhovnoj terminologiji to se zove uninije, a od te bolesti oboljevaju oni koji nisu um svoj zaposlili molitvom, nego su u svoje misli ubacili svakakva maštanja i kojekakve fantazije, i ne trude se da ih molitvom i postom odbace od sebe...
 
Vodite racuna kako citirate.

ЖИВКО ПЕТРОВИЋ Јевреји на водама Вавилонским, 1844

 
ПАВЛЕ СИМИЋ Полагање Христа у гроб, 1856.

 
СТЕВАН АЛЕКСИЋ Успење Богородице, 1906.

 
УРОШ ПРЕДИЋ Свети Георгије убија аждају, 1930

 
ЈОВАН ПОПОВИЋ Богородица са Христом, 1842

Извор
 

Да ли си обрађено дрво – летва, или си дрво на киши?

Косничев Александр Евгеньевич (род. 1970) Ростовские звоны. 2004 г.

Православие в живописи
АЛБУМ
 

По овоме ne umeju da ponove šta si rekao видим да наставница стоји поред табле.  Досадно је када наставник стоји поред табле и говори. Мени је то сувише досадно. Тако да би и мени испред табле причала на глуве уше. Деци је данас досадно да пишу оловком, воле да имају храну у школи, јер најбоље уче кад су добро сити. Ја сам увек волела разноврсне, иновативне и забавне часове, нове теме, трке, филмове, рад са пројектима, списак је дугачак да се приближи настави, тако да није досадно...школа треба да буде забавна, традиционални разред/класа, као што смо/сте раније имали, постаје брзо досадна. Драга наставнице, помогни прво себи да би помогла деци.
 

Ifølge pålidelige tyske kilder omkom om­kring 500.000 mennesker i Jasenovac, hovedsageligt serbere, jøder og si­gøj­nere.
 Према поузданим немачким изворима убијено је око 500 000 људи у Јасеновцу, углавном Срба, Јевреја и Цигана.
http://www.folkedrab.dk/kilder/kilde-undervisningsboeger-om-koncentrationslejren-jasenovac-i-kroatien-under-2-verdenskrig
Danski Institut za Internacionalne Studije

Зоран Ђуровић: О причешћу две речи
Јако леп дан. Литургија са мало људи, али се продужила до вечерас. И кроз тај наставак људи улазе у Тајну. Сатана је све урадио да одбије људе од причешћа. И ради и данас преко ових његових сарадника који одбијају под изговором побожности људе од причешћа. Лудачка идеја припреме за причешће... Да ли си спреман за причешће? Ја бих као поп морао свакодневно да постим по том правилу, а да дам да ми неко други са женом прави децу. Објашњавах, на линији Василија Великог, како дете не зна рационално ко је његова мајка али познаје сису и како мајка много више зна ствари око своје бебе. А да је дојење неопходно. Тако се ми овде дојимо Христом. У овом свету смо као бебе. Не знамо. Али ћемо једног дана знати као што смо познати. 
И гледам вечерас жену која прича као права хришћанка, а ништа није знала о хришћанству. Јела је јутрос, јер узима и лекове, али јој рекох да се причести јер ко зна када ће јој се прилика поново указати. И да ли ће је имати. Каква је лепота настала из целодневног дружења... 
Ја сам давно поздравио неки јуридичко-моралистички свет. То кад кажем не мислим да не разликујем шта је добро или зло, а гледам да никоме не чиним зло. У две заповести је све садржано. Нема ту много памети. 
Није ово пролазна ствар, него нешто што је сазрело временом. Ова ће и даље да ме оптужује као маскилисту, али је то безначајна ствар, која улази у сферу шале, док она улази у сферу божанског. 
Не желим да причам превише, јер је то нека интима коју овде не бих делио, али сам скоро у Палерму имао и случај миропомазања једног детета са озбиљним проблемима, а које је, како кажу његове бабе (тајна обављена као у време комунизма у бившој Југи, тајно), променило поглед. 
Како сам имао много оваквих ситуација, видим да Господ на почетку даје и "објективне" знаке који се препознају. 
Ови "душебрижници" заборављају да је Господ и Јуди дао причешће. Притом заборављају да је Господ бисер који не може да се опогани. Па они узимају да вагају коме дати или не тај бисер. На нашим фрескама се показују анђели који у пехарима скупљају Исусову крв. Али је она праштала на све стране, јер су њега бичевали и млатили из све снаге. Та крв је капала на земљу. И то је наша храна. И ти узимаш себи за право да одлучиш од причешћа девојчицу од 6 година која је пре литургије у манастирском дворишту појела трешњу? Људи, да ли смо ми људи? 
Овде је неверје на сцени. Опсесивни покушај неверника да Господа замене правилима. Дојиља је закон. Та Млекопитатељница...

26x36 cm

Поставићу и овде линк ,,иконе, цртежи“.
 
http://www.mosip.ru/index.php?do=photo&onpage=1
 
Овај приказ прецизних цртежа, може бити од помоћи почетницима, да виде како изгледа пре наношења боје, могу прекопирати или нацртати „од ока“, наравно угледајући се на неке цртеже. Ја цртам од малих ногу, откад знам за себе и волим да цртам, бојење цртежа је много већа ствар и захтева ОГРОМНУ студију и мукотрпан рад, вољу и стрпљење, боље је прво извежбати цртеж, како каже Лапис лазули.

Ја много волим серију Топ гир о моторним возилима, аутомобилима.
 
https://www.youtube.com/user/TopGear

Овај је завршио своју мисију
 

Стари мост, Через Р.Шерну

Nema dalje... Ukusi su različiti istina... U naprednoj Srbiji BAŠ dolaze do izražaja...





 

Ваљда је негде идеја да се прикаже Патријарх кад је путовао трамвајем... 

Највероватније да није имао било какве теолошке представе кад је ово радио. Свакако, дело није толико лоше.

Види се да се не разумете у уметност 

Gledacemo da izgubimo.

Како се то и зашто ради...? Као и увек, нема никаквог увода, go with the flow

То су људи који су тренутно на челу државног апарата. Али нису држава. Не постоји дефиниција шта је држава, али постоји дефиниција који су то елементи који чине једну државу, а то су становништво, територија и ефективна власт на некој територији.