Најбољи чланови
Популаран садржај
Showing content with the highest reputation on 08/27/14 in all areas
-
ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ
Manastir Bradaca and 14 others је реаговао/ла на Баба за тема
СВЕТА СВЕТА ЛИТУРГИЈА Нећемо се овде бавити детаљима расправе између “новотара” и “зилота” (како себе међусобно називају). Са обе стране изречено је много неодмерених и ружних речи које нису послужиле приближавању ставова и међусобном разумевању, већ само дубоком укопавању ровова и исцрпљивању какво иначе доноси рововско ратовање. Узмимо да се у најбољем смислу- једна страна више бавила активирањем верних у Светој Служби, а друга очувањем Тајне. Осим честог или тек повременог причешћивања, једна од препознатљивих тема расправе постали су иконостас и царске двери на иконостасу. Да ли за време службе двери треба да буду отворене или затворене? Упрошћено, једни сматрају: ако су двери отворене, тиме се постиже активирање верних у Литургији, свест о заједничком приношењу дарова и силаску Светог Духа на све окупљене у цркви. Позивају се на старију праксу цркве. Црква је заиста Тело Христово па је одвајање свештеника као главе сабрања најблаже речено – лош знак. Ако су затворене – други сматрају да се боље чува Тајна за коју нису увек сви подједнако спремни и избегава се брисање границе између римокатоличког богослужења и православне Свете Литургије, то јест спречава се релативизација и угрожавање Истине Православља. Позивају се на новију праксу Цркве. Човек се запита да ли се можда ове две добре и озбиљне полазне намере могу некако помирити. Макар до извесне мере. Можда и могу, или макар се силна енергија покренута у сукобу може конструктивно усмерити. Постоји један детаљ из некадашње црквене праксе на који су указивали неки озбиљни теолози који нуди занимљив поглед на Литургију. Наиме, у некадашњој пракси Цркве, постојао је један важан тренутак који је оставио траг и у Литургији коју данас служимо. На крају првог дела Литургије, такозване “литургије оглашених” ђакон изговара “Оглашени изађите! Нико од оглашених да не остане!”. Некада су после овог позива излазили из цркве сви оглашени (они који се тек спремају за крштење, “катихумени”), али и сви они који се из било ког разлога неће причестити на тој литургији! Верни, одређени за то, затварају и закључавају за онима који изађу врата цркве! Они који остану, учесници су “Литургије верних”. Молиће се, предвођени свештеником и ђаконом, и сви ће се причестити. Можда су двери (врата) заиста од посебне важности, али не толико отварање и затварање током Службе царских двери колико улазних врата цркве? Свако ко иоле редовно долази на Литургију, и има иоле свест о заједничкој молитви и причешћивању, може да замисли последице обнављања ове праксе. Она мири и потпуну отвореност и затвореност која чува Тајну. О набоју молитве који се формира у тајанственом затвореном простору Светиње не треба трошити много речи, као ни о томе да се онда може наслутити како на околину делују они који после овакве Литургије и Светог Причешћа изађу из затворене цркве. Такође може се замислити и колико се повећава жеља за учествовањем у Светој Литургији до краја оних који су из цркве морали да изашђу после литургије оглашених. Занимљиво је да ни једној ни другој сукобљеној страни не смета обесвећивање Тајне њеним директним телевизијским преносом који се редовно организује за велике празнике. Камера хладно приказује све детаље Литургије, понекад скоро да улази у Свети Путир и све то бачено је под ноге баш свима. И вернима и невернима и непријатељима. Заједничка молитва свих за све, естетски моменти службе са појањем и малим входом, читање јеванђеља и проповед која му следи (понегде се и данас проповеда одмах после јеванђеља док сви још увек памте шта су чули), довољни су за мисионарску па и молитвену функцију Литургије без причешћа. Утолико би међу првим конкретним и видљивим потезима у црквеној обнови било то да се по завршетку литургије оглашених а пре литургије верних угасе камере и из цркве изађу сви који се неће причестити! Литургију можда могу да се снимају само они који су добили посебни благослов и којима је циљ да уметничким средствима представе Литургију широј публици. Па и то са одређеним ограничењима. Осим очувања Тајне, можете да замислите какав би то мисионарски (да не кажем пропагандни) значај имало међу оним неупућеним Србима. Да нешто не могу тек тако да процењују са висине, уз зевање и бурек, него да и за њих Литургија остане као Тајна у којој могу да учествују тек ако се потруде. Ви то можете да затражите. Можете да лобирате, да љубављу извршите притисак на свештенство и епископе да не допусте обесвећивање Тајне! Неко ће наравно рећи – па онда ће сви једноставно хтети да остану у цркви и причешћиваће се без икаквог критеријума. Да ли ће баш бити тако? Да ли је Народ Божији баш толико бесловесан? Уосталом, није довољно само извести један овакав радикалан а неопходан потез. Потребно је уз њега активирати целокупан црквени живот, увести сталне озбиљне разговоре о вери у парохијама. У садашњим околностима – тешко, али никако немогуће. А ако се то, или за почетак нешто слично, не уради - све расправе о Светој Литургији биће бесплодне и имаће у најбољем случају само академски значај. Не заборавите оно што многи од вас већ знају - обновљена Света Литургија постаће реактор обнове црквеног живота на здравим основама, а самим тим и покретач враћања живота овом народу и земљи на самрти. Facebook15 points -
Доказ да је Русија напала у Украјину https://pbs.twimg.com/media/BwDQU7NIEAAyNAj.jpg10 points
-
Како да поставите здраве границе? Када су питали старца Пајсија Светогорца како да се опходе са људима који немају мере, или непрестано оптерећују друге својим проблемима; он је саветовао да у односу са људима морамо бити толико пажљиви да их не повредимо, али да и не нарушимо свој унутрашњи мир. Неопходно је стрпљење и правило процењивање. Можда неко заиста има потребу да се растерети и жели да исприча шта га мучи. Ако је тако, твоје је да истрпиш и да са добрим расположењем прихватиш то што се дешава. Ствар стила Али, ако неко непрестано долази са разним причама, или нас на било који начин омета, покушајте да преузмете иницијативу. Предложите му да прошетате или да посетите неку изложбу, да погледате филм. Пронађите начин да преусмерите његову пажњу. Ако тај човек прихвата ваше предлоге, мења своје расположење и теме разговора, добили сте пријатеља. Ако је непоправив и једноставно му је кукњава стил живота, онда ће врло брзо побећи од вас и тражиће другу жртву. Шта су то границе? Постоје физичке, емоционалне, менталне, духовне и сексуалне границе. Оне су водиље како се неко односи према себи и људима који га окружују. Под тим се подразумевају уверења, мишљење, ставови, стечена искуства и социјализација сваког од нас. Границе су мера оног што примамо и дајемо људима, па нас тако и одређују, јер дефинишу шта је то што ми сматрамо исправним или неисправним. На пример, неко сматра неприхватљивим да га зовете после 21 сат, док неко други, иако би се можда изненадио, не би му био проблем да га позовете и у 3 сата после поноћи. Када су наше границе нездраве? Када имамо осећај крвице, јер смо некоме рекли НЕ. Када непрестано угађамо другима нарушавајући свој мир и интегритет. Онда када ћутимо, јер се бојимо да заузмемо став. Када усвајамо туђе мишљење, да бисмо били прихваћени. Када нас други безобзирно ометају, да бисмо удовољили њиховим захтевима. Када дајемо само да бисмо били прихваћени. Када се преко мере уносимо у туђе проблеме и желимо да их решимо. Када не испољавамо своја осећања и потребе у односима са блиским људима. Али, морам вам рећи: нису други људи проблем. Ми сами повређујемо своје границе. Када допустиш некоме да ти помери границе, ти заправо сам помераш своје границе. Идеш против себе, иако се осећаш лоше. Збуњени смо, не знамо шта нам се дешава, а границе постају веома компликована категорија. Тешко нам је да дефинишемо шта је добро, а шта лоше. Шта је исправно или неисправно; шта желимо или не желимо – и тако у недоглед. Како одредити и разумети своје границе? Веома једноставно: наше границе се ни по чему не разликују од наших осећања. Оно што осећамо сигнализира нам да ли су нам границе нарушене. На пример, ако неко каже нешто што нас је повредило, тај човек је нарушио нашу емоционалну границу. Исто тако, неко може да нас присиљава да попијемо више алкохола него што нам прија. Ако подлегнемо притиску, опет смо нарушили своју границу. Зато је веома важно да смо увек свесни својих осећања. Линија која раздваја Границу можемо да дефинишемо као линију која раздваја наш осећај задовољства, испуњености, интегритета, наших потреба, и оно најважније, нашу личну истину, од оног што се дешава око нас. Зато онај ко не слуша и не поштује своја осећања, повређује своје границе. А онај ко не слуша и не поштује шта други осећа, нарушава његове границе. Ослушкујте Осећања никада не можемо да порекнемо. Зато, ослушкујте себе! Ослушкујте своја осећања! Управо она нас подсећају где су наше границе. Када научимо да препознајемо осећања, онда ћемо бити у складу са собом – са нашом личном истином. Друштво, родитељи, пријатељи нико нам не може рећи где су и које су наше границе, иако се сви грчевито труде у том задатку. Зато је веома важно знати ко смо и шта желимо. Шта нас највише боли? Веома често о границама размишљамо буквално. Када нам, на пример, неко директно учини зло. Али, најболније повређивање граница је када се неко кога сматрамо веома блиским удаљава од нас или нас игнорише. Неретко се дешава да се дете пожали родитељима како много раде и немају времена за њега. А родитељи грде дете и говоре му да они проводе са њим више времена него остали родитељи са својом децом. Тада се дете осећа постиђено и мисли да је незахвално. Почиње да се повлачи и полако ствара лажно ја које потискује љутњу. Дете се више не буни, постаје наизглед захвално и задовољно, а у суштини је дубоко у себи љуто и незадовољно. Тако постајемо људи какви мислимо да бисмо требали да будемо, а стидимо се себе какви смо и ко смо. Тешко нам је да поставимо границе: зато што дајемо предност осећањима и потребама других људи зато што не познајемо себе зато што не осећамо да имамо право зато што верујемо да постављањем граница угрожавамо односе зато што никада нисмо учили да поставимо здраве границе Када је настала збрка? Када смо били деца неко је имао забрану да испољи своја осећања. Друге су убеђивали да то како се осећају није баш тако, или да није у реду да се тако осећају. Да оно што смо видели, нисмо заправо видели. Да не желимо то што мислимо да желимо. Да није у реду да идемо својим путем. И на крају, ми више не знамо ни ко смо ни шта хоћемо. Тако смо се нахранили несигурношћу и тескобом. Почели смо непрестано да идемо против себе. Здраво самопоуздање тј. чување свог интегритета је основа свих граница. Једини начин да поставимо здраве границе јесте да се вратимо својим осећањима – да их разумемо и прихватимо. Маска Када негујемо лажно ја, онда нема здравих односа ни са ближњима. Дајемо им маску, али том маском хранимо и себе. Не дозвољавамо себи да се сагледамо. Поистовећујемо се са својом маском и она постаје наш идентитет. Очајнички тражимо неког ко ће разумети како се осећамо, али што је најгоре ни сами не знамо како се осећамо. Немогуће је да знаш ко си, шта желиш и да оствариш добре односе, ако не знаш тачно како се осећаш. Отпор Када говоримо о границама важно је разумети да граница није одупирање ономе што не желимо. Већина људи има проблем са границама, зато што их поистовећује са отпором. Здраве границе су управо у складу са нашим поимањем радости, испуњености и ентузијазма. То је стање целовитости, самосагледавања, самоприхватања, духовне хигијене и велике пажње (трезвености). Чувајте своје, поштујте туђе Границе никада нису фиксне и утемељене. Оне се током живота мењају и шире. Али, важно је знати да границе треба мењати с обзиром на то како се човек осећа, а не како би требало да се осећа. Или да мења границе у складу са туђим потребама и ставовима. Квалитет живота нам се може значајно побољшати, ако људима кажемо да нам је стало до тога како се заиста осећају и да нам кажу, ако им нешто смета. Исто тако, ако желимо да будемо испуњени и да увек правимо добре изборе, непоходно је да знамо како се осећамо. И када је потребно да то и кажемо. Изграђивање граница је од суштинског значаја на путу самопознања. Покушајте сада Напишите десет ставки због којих сте тренутно незадовољни. Можда сте у лошим односима са неким или вас мучи неки догађај, тренутна околност. Пажљиво прочитајте шта сте написали и постваите себи питање: Шта тачно осећам и зашто се тако осећам? Да можда не нарушавам неке своје границе у овом случају? Следећи корак је шта ћете предузети како бисте рехабилитовали нарушене границе и прихватили то како се осећате. Пишите доле о својим искуствима. Огњена Лазић http://duhovnaterapija.wordpress.com/2014/08/16/granice/9 points
-
9 points
-
9 points
-
Тема јасна из прве поруке
Олимп and 7 others је реаговао/ла на Grizzly Adams за тема
Вучићу, ко је сад Супермен?8 points -
8 points
-
Horoskop ne citam niti me zanima. Gledanje u solju, svaki put kad neko dodje kod mene i okrene solju ja ga [pitam zna li da "gleda" pa ako zna obavezno zovem u kupatilo da pogleda u solju jel sve u redu , posle toga retko ponove gresku .8 points
-
8 points
-
"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана
Aleksandra_A and 6 others је реаговао/ла на Дијана. за тема
"Ви сте со земљи.... ви сте свјетлост свијету. .. Не може се сакрити град што на гори стоји... Коме је више дано, више ће се и тражити од њега... Коме је мало дано, биће мало бијен, коме је много дано, биће много бијен.. Морају доћи саблазни, али тешко ономе преко кога долазе... За сваку празну ријеч даћеш одговор у дан суда... Тешко вама књижевници и фарисеји...Кад слијепац води слијепца, оба ће у јаму пасти...Свако царство које се изнутра раздијели, пропашће...Оснивам Цркву своју и врата адова неће је савладати." Ставила сам све ове ријечи Господње у један контекст, јер чини ми се да говоре о истоме: не само о нашој одговорности за своју душу у дан Суда, него за нашу одговорност како чинимо и дјелујемо у свијету, у заједници, међу људима, и у Цркви. Јер и Бог наш (према истинитом богопознању) не остаде незаинтересовани 'демиург' (стваралац који се за творевину више не занима) него сиђе међу нас да га упознамо и заволимо, да нас поучи како да се вратимо Оцу, и да за нас страда од нас самих. Кад погледамо око себе, видимо преовлађујуће зло и патњу. Видимо и свијетле примјере људскости, храбрости у супротстављању злу или залагању за добро, љубави, доброти и милости. Не долази то ни само од нас који смо позвани на то. Бог има своју дјецу кроз коју дјелује небитно ко је, из којег народа или конфесије. То је оно добро које одржава свијет, овакав, док не дође нови. На нас који тежимо за Христом, силније напада Кушач, (обмањивач и ругач). Моћно је то биће/тј.бића и изложени смо непрекидно борби с њима. Стално се освједочујемо на својој кожи и уопште углавном добрих људи, о злоби и разјарености духова поднебесја. То видимо стално кад нас поражава, разочарава, саблажњује зло у нама самима (онолико колико смо га свјесни), и у другима, нарочито онима од којих по природи ствари више очекујемо. Зато нас погађа више кад било ко коме је више дано, ко има више памети, већу моћ у друштву, или само над људима, или рецимо само дјецом (као нпр.просветари, социјални радници) учини нешто лоше, ту моћ не искористи на добро, но на зло. То је зло страшније кад га чине друштвени стубови и ауторитети, они којима је више дано. Између осталог, кад се говори о Цркви, оно лоше, неморално, неодговорно, некорисно, или управо штетно па чак и зло, што чине одговорнији људи у Цркви, представља велику штету за саму Цркву, повређујући вјерне а одбијајући оне који су ван вјере, тј. потенцијално вјерне. Сувише лако, ја бих рекла и лакомислено је рећи, опстаће Црква упркос нама. То звучи као да бисмо се радо ми сви извукли од одговорности за себе, за друге, и за Цркву на крају крајева. Како ћемо знати шта је лоше, да не подлегнемо обмани? Па просто, рекао нам је Господ све. "По плодовима њиховим познаћете их". Просто, гдје, како год изгледала нека идеја рационална, оправдана, из добре намјере и са добром сврхом, кад видиш плод идеје да је смутња, да је раздор, да је неслога и нељубав, међу људима и у Цркви, знаш одакле долази. То се дух обмане успјешно наругао. Идеје су врло важна ствар. Ко год је размишљао о историји било које земље и човјечанства, видио је како су велика зла опредмећена у великом броју људи, а коријен зла се могао лоцирати у некој идеји (иако несретни мислилац није уопште желио то ни слутио такву могућност, па кажу рецимо да Маркс није крив за марксизам а Ниче за фашизам). На нашем вјерском језику, упутио нас је Апостол (испитујте духове, да ли су од Бога). Зато није мала важност не само тога шта ми чинимо у нашим животима, него и шта говоримо, и о чему и како расправљамо, између осталог и на форумима, па рецимо и на овом форуму. Ја сам рецимо овде и дошла да учим о вјери, а нарочито да нађем одговоре о крупним питањима која на очи свих нас потресају Цркву, као расколи, екуменизам и слично. Не могу рећи да сам успјела да докучим одговор. Често ми се супротни ставови чине оправдани, сваки донекле и у нечему. Има разложности у ставовима, али нема разложности у људима, па се дијелимо на ове и оне, а и Апостол нам је рекао, нема Павловог ни Петровог, него смо сви Христови. Дијелимо се, умјесто да се сабирамо и да превазилазимо разлике. Али ми увијек и у свему можемо да освијестимо нешто што не ваља, да га распознамо, препознамо, и да то промијенимо. То је фасцинантно. То је она теже разумљива прича о нашој слободи. Слободи у мјери разума и одговорности. Нама хришћанима дат идеал уподобљавања Христу, на начин голубије безазлености а змијске мудрости, чистог ока и срца, не са поистовјећивањем са изабраношћу што нам годи, јер 'многи ће први бити посљедњи а посљедњи први', већ са сталном свијешћу о већој одговорности ако нам је више дано. (Набацала сам површније доста тога, па ако буде интересовања, причаћемо...)7 points -
Detalji su nevazni:7 points
-
Novak Đoković u kandžama demona (by Miroljub Petrovic)
Милан Ракић and 6 others је реаговао/ла на Баба за тема
Ова тема је давно требала бити на депонији и закључана7 points -
7 points
-
6 points
-
6 points
-
„Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovjek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspjehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usljed njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrijednosti ne razumije i ne cijeni. Sve cijeni prema tome, koliko šta doprinosi uspjehu u životu, a uspjeh uzima u „čaršijskom” smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrijednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavljenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je pretjerano visoko mišljenje o sebi samom. U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uvjerenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš” – izraz koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca. Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je uspio postati ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo”. Iz te svoje tekovine ili bolje reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: „Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!” Njemu je izgledalo nepojmljivo da se čovjek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmljivo da čovjek kraj punog čanka ostane gladan. Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovjek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspjeha, vidi se kako je on moralno zakržljao. Pored poluintelektualca koji je uspio, postoji i poluintelektualac koji nije uspio. Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste. Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je objelodanila dvije stvari: 1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito osjeća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi; 2. Da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju da spriječi pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.” Tekst preuzet iz Politikinog zabavnika, koji je objavio dio teksta iz knjige “Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera” (1964, Kanada), pod naslovom “O intelektualcu” Slobodana Jovanovića, srpskog istoričara, književnika, političara Kraljevine Jugoslavije.6 points
-
Уф,мени ово баш јесте радикално и слутим колико ће бити делотворно... И замислите сцену,где на пола литургије излазе људи који се из неких својих разлога не причешћују,а други остају, а на вратима цркве стоји црквењак који диже и спушта решетке ,да не би неко не позван ушао ?! Не знам,и тако мало људи посећује Цркву,да би најбоље било да врата и не постоје,и да је свако добро-дошао, и онај што дађе сабајле и онај у минут до 12, тако нас учи еванђеље... Да,и не видим проблем тв преноса, ако бар једну душу наведе да пожели да је гледа уживо, онда је она своју сврху испунила...5 points
-
"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана
Aleksandra_A and 4 others је реаговао/ла на Grizzly Adams за тема
Што рече један - свему има време. Некад је време за "женски принцип", некад за "мушки". Некад да се буде помирљив, некад агресиван. А за све то је потребна велика зрелост и искуство које сакупљамо углавном кроз грешке...5 points -
Novak Đoković u kandžama demona (by Miroljub Petrovic)
Никола Поповић and 4 others је реаговао/ла на Баба за тема
Кад год прочитам овај наслов пада ми на памет Штефица Цвек ... Новак Ђоковић у раљама живота! Мрзи ме да правим монтажу, ко разуме разумеће... )5 points -
5 points
-
Novak Đoković u kandžama demona (by Miroljub Petrovic)
Милан Ракић and 4 others је реаговао/ла на Grizzly Adams за тема
Стварно...? А ми мислили сви успевају... :.mislise.5 points -
Ован 21.03 - 20.04 Дошла је јесен, планирате зимницу, цврц, схватили сте у последњем моменту да немате довољно средстава за зимницу.Заправо немате довољно средстава ни за шта. Размишљате да дигнете револуцију, али немате довољно средстава. Не питајте шефа за повишицу. Бик 21.04 - 20.05 Гурали сте вредно све ове године , придржавајући се златног правила да упорност побеђује. Мада је то ваша карактерна особина ипак последњих дана се питате а шта би било да сте толику упорност имали прилику показати у некој фирми на западу .Не питајте шефа за повишицу. Близанци 21.05 - 20.06 Мањи прилив новца. Већи неће ни бити. Размишљате о дуговима. Не брините , ни држава не стоји боље.Не питајте шефа за повишицу. Рак 21.06 - 20.07 Као и увек имате велике планове. Али као и до сад живите у Србији. Имајте увек у виду да још увек није време да добијете оно што заслужујете. Не питајте шефа за повишицу. Лав 21.07 - 21.08 Ствари полако почињу да се мењају на боље. То би могло да вас нервира пошто сте научили да је све лоше.Веома вам се допада што нова власт хапси на сваком ћошку. Размишљате да би било добро да ухапси и вашег шефа.Не питајте шефа за повишицу. Девица 22.08 - 22.09 Уколико се ситуација не погорша , сигурно је да се неће побољшати, али небудите песимистични.У здрављу су могући проблеми са осцилацијама у кућном буџету. Не питајте шефа за повишицу. Вага 23.09 - 22.10 Заинтересовани сте за свој новац који се налази у туђем поседу.Не питајте шефа за повишицу. Шкорпија 23.10 - 22.11 Не питајте шефа за повишицу. Стрелац 23.11 - 20.12 Осећате да губите доста времена на споредне ствари. Усредсредите се на посао и не питајте шефа за повишицу, постоји могућност да вас замене неким млађим и гладнијим. Јарац 21.12 - 19.01 Хазардне игре вам доносе велико задовољство. Хиљаде долара које свакодневно добијате на свој рачун показују вам колико имате среће у виртуелним играма на Фејс Буку . Не питајте шефа за повишицу.Задовољите се виртуелним парама. Водолија 20.01 - 18.02 Неки ваш покушај да покушате да се саберете је измакао контроли , пошто сте се већ одали пићу пазите само да количина унесеног алкохола не прелази вашу телесну тежину, јер вам јетра већ одавно не гарантује хепи енд. Срећа ваша немате посао , иначе би вам пало на памет да питате шефа за повишицу. Рибе 19.02 - 20.03 Ако сте у опозицији , спремите се да проведете наредних 8 година у оскудици и штедњи а могуће је и у затвору. Ако сте на позицији, спремите се да проведете наредних 8 година у оскудици и штедњи а могуће је и да пређете у опозицију.5 points
-
Virtuelna tura po 28 poljskih crkva i manastira. Sjajno uradjen projekat. http://www.puszczaknyszynska.cerkiew.pl/4 points
-
ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ
Фидер and 3 others је реаговао/ла на Mironosica за тема
Problem je šta ?4 points -
Женска лепота
Срђан Ранђеловић and 3 others је реаговао/ла на Grizzly Adams за тема
Жан-Клод Ван Дам има ћерку: Ал` да сам момак ја би ту био опрезан...4 points -
Припреме за светски рат и антиратна коалиција
Juanito and 3 others је реаговао/ла на Justin Waters за тема
Ma da opste je poznato da se masovne migracije dogadjaju zbog prirodnih ljepota i dobre klime. Jer covjek ne zivi o hljebu vec je recno da se zivi samo od sunca i dobrog vazduha. Eh, dapace burazeru migriranje zbog klime i prirodnih ljepota mogu sebi da priuste samo bogatija lica, iskljucivo rijetki pojedinci koje ne moraju da misle kako ce zaraditi licni dohodak da izdrzavaju sebe i porodicu. Migracije se desavaju od kad je svijeta i vijeka ne radi klime niti prirodnih ljepota vec radi okruzenja u kome moze da se stvaraju dobra kako bi se zivjelo. Ali sta ja tebi objasnjavam kad ti to vrlo dobro znas. Da je Rusija onoliko pozeljna koliko SAD za emigraciju tj radi dobrog ekonomskog standarda, uredjenog sistema, otvorenih mogucnosti za licno napredovanje u poslu ili karijeri, i generalno za bolji i kvalitetniji zivot, ti ne bi rekao ovo sto si rekao za SAD, vec buduci pravoslavna, jos bi pohvalio Rusiju kako joj je to sve Bogom dano.Ne brini se Amerika polako "umire" kao i kapitalizam, vec jedno sto godina.....i nikako da umre jadna....Da neko napada Rusiju direktno oruzijem, to niko nije glup toliko. Zapadu ne treba nikakav rat sa Rusijom, jer to bi znacilo samo novi treci svjetski, a to nikome nije u interesu. Sukob ce se nastaviti na geopolitickom i ekonomskom planu, sankcije, prepucavanje oko spornih teritorija i podrucija. Rusija vec sad trpi ogromne posljedice uvedenih sankcija, sto ce im sigurno usporiti ekonomski rast, i povecati inflaciju cime ce izgubiti milijarde. Ali moraju da trpe sad i pokazuju misice, a iza ledja se grizu za usne jer boli kad ti milijarde odlaze u nepovrat. Kad bi zapad htjeo oni bi mogli u potpunosti slomiti Rusiju preko noci sa totalnim sankcijama, ali nije im i to cilj jer Rusija je veliko trziste, zato ju sad samo pomalo handre. E ovakva vrsta rata ce se voditi ubuduce, samo sto je SAD u ovakvom ratu iskusan i lukav protivnik, i ono najmanje sto ces vidjeti je nekakav slom. O nekakvom trecem svjetskom ratu, ja vidim da nekakve "strucne" analize i predvidjanja dolaze iskljucivo od ruskih analiticara, oni kao da zele da se to dogodi...isticu kao i oni apokalipticari koji stalno pricaju o antihristu, porobljavanju i ratovima kao navijeni.4 points -
tekst je stvarno odlican.... :good2: bilo bi lepo da se prosiri....4 points
-
4 points
-
Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина
Kaludjerovic Sreten and 3 others је реаговао/ла на Ненад Р. за тема
4 points -
4 points
-
4 points
-
Па пази, лепо је све то, али поливање хладном водом за неке људе може да буде јако опасно, о чему нико не размишља, а можда и не зна унапред, јер никада није проверавао срце. Баш ме занима да ли би исто мислио кад би неки бескућник појео ко зна колико стару храну из контејнера и изазвао остале... Ја сам потпуно за глобалне акције сличног типа, али само уколико се не заснивају на физичкој способности и храбрости (или лудости) учесника. Сто долара тренутно не могу да донирам у једном даху, а да се поливам ледом једноставно не желим, баш као што не желим да једем из контејнера. И онда сам као некаква кукавица ако не прихватим изазов? Ма важи. Хајде сад ја да покренем кампању ”води љубав и окачи снимак на нет или донирај сто долара за истраживање неплодности” и да кренем да шаљем хришћанима. Акција са ледом је дискриминаторска. Наравно, не сумњам у најбоље намере и потпуно разумем човека који ју је покренуо.4 points
-
http://www.pravoslavie.ru/english/73209.htm4 points
-
4 points
-
4 points
-
4 points
-
4 points
-
4 points
-
4 points
-
4 points
-
Vi rekoste da mogu da se postavljaju slike delova tela forumaša, da se to računa isto kao i ceo forumaš. Evo onda jedna morska.4 points
-
Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина
Драгана Милошевић and 2 others је реаговао/ла на Данче* за тема
УСПЕНИЈЕ [1] ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ При одласку свом из овог живота Пречиста Владичица зажеле да види свете апостоле који се беху због проповедања Еванђеља разишли по васељени. Она мољаше Господа и о томе, да у часу исхода свог не види кнеза таме и страшилишта његова, него да сам Син њен и Бог дође са светим Анђелима Својим и прими душу њену у свете руке Своје, као што јој то обећа раније. А када Владарка наша, преклањајући колена, узношаше на Гори Маслинској молитве и благодарења, тада се дешаваше ова чудесна појава: маслинова дрвета, као да имаху душе, савијаху врхове своје наниже и клањаху се заједно с Богородицом; када се Мати Божија поклањаше до земље, тада се и дрвета повијаху наниже; а када Она устајаше од поклоњења, тада се и дрвета исправљаху; дрвета служаху Богородици као слуге, поштујући Богоматер. По завршетку молитве Пресвета Богородица се врати дома, и одмах се затресе све од божанске силе која невидљиво окружаваше Богоматер, и од пресвете славе која Њу обасјаваше Свечесно лице њено, које је и до тада свагда сијало благодаћу Божјом јаче него лице Мојсијево када је Мојсије на Синају говорио с Богом, засветли се тада много више неисказаном славом. И стаде се Пречиста припремати за свој одлазак. Пре свега она обавести о томе свог усињеника, љубљеног ученика Христовог Јована (ср. Јн. 19, 26), и показа му лучезарну грану, остављајући му аманет да је при спроводу њеном носи пред одром њеним. Затим Пресвета Дјева каза о своме скором одласку и осталима у дому који јој служаху. Потом Она нареди да њену одају и одар украсе, и да их кађењем омиомире, и да начине много свећа и запале их, и да уопште спреме све што је потребно за погреб. Свети Јован Богослов одмах посла к светом Јакову, брату Господњем, првом епископу јерусалимском, и к свима сродницима и ближњима, обавештавајући их о скором престављењу Божје Матере и означујући сам дан њеног престављења. Свети пак Јаков извести о томе све хришћане, не само оне у Јерусалиму него и оне по околним градовима и селима. И к Пресветој Богородици слегоше се са светим Јаковом сви сродници и велико мноштво верних. И свима њима Пресвета Владичица исприча све што јој Арханђео рече о њеном пресељењу на небо, и у потврду тога показа им палмову грану из Божјег раја донесену, која је као сунчани зрак сијала светлошћу небеске славе, а коју јој даде њен благовесник свети Архангел Гаврил. Слушајући из пресветих уста саме Пречисте Богоматере вест о њеној брзој кончини сви присутни хришћани плакаху, и сав се дом напуни јаука и ридања, и сви мољаху Свемилостиву Владичицу као општу Матер свију, да их не оставља сироте. А Мати Божија их мољаше да не плачу него да се радују њеном одласку, пошто ће Она, ставши близу престола Божијег и лице у лице гледајући Сина и Бога свог и разговарајући с Њим очи у очи, лакше молити и умилостивљавати доброту Његову за све. При томе их Преблагословена Богородица увераваше да их по престављењу свом неће оставити сироте, и да ће не само њих него и сав свет посећивати, надгледати, и помагати невољнима. Оваквим утешним речима Пресвета Богородица отираше сузе онима који плакаху, уклањаше тугу из срца њихових, и утишаваше ридање њихово. Пречиста Владичица затим наложи односно двеју риза својих, да се даду двема сиромашним удовицама које јој с усрдном љубављу служаху, добијајући храну од ње. Односно пречистог тела свог Она остави завештање, да оно буде погребено у Гетсиманском врту, крај Горе Маслинске, недалеко од Јерусалима, јер тамо беше гробница светих праведних родитеља њених Јоакима и Ане, и светог праведног Јосифа, заручника њеног, при долини Јосафатовој, која се простирала између Јерусалима и Маслинске Горе, и у којој су се сахрањивали убоги житељи града Јерусалима. Када Пресвета Богомајка издаваше ове предсмртне налоге, изненада настаде хука као силна грмљавина, и мноштво облака окружи дом светог Јована Богослова: јер по Божјем наређењу свети анђели узеше свете апостоле расејане по разним крајевима васељене ради проповеди Еванђеља, и неочекивано их донесоше на облацима у Јерусалим и поставише на Сиону пред вратима дома где живљаше Мати Божија. Угледавши један другога, свети апостоли се радоваху и уједно се у чуду питаху: Који је разлог због кога нас Господ сабра заједно? - К њима изиђе свети Јован Богослов и поздрави их са радошћу и са сузама, обавештавајући их при томе о скором одласку Пресвете Богородице са земље. Тада разумеше свети апостоли, да их Господ ради тога сабра са разних крајева васељене да присуствују блаженој кончини Пречисте Матере Његове и да чесно погребу њено пресвето тело. И срца светих апостола испунише се велике жалости због одласка Пресвете Богоматере. Ушавши у кућу, свети апостоли угледаше Богоматер где седи на одру пуна духовног весеља, и поздравише је говорећи: Благословена си Ти од Господа сатворившег небо и земљу! - Мир вам, браћо, изабрани од Господа! одговори им Пречиста. И упита их: Како дођосте овамо? - Свети апостоли јој казаше да сваки од њих силом Духа Божјег би узет са места где проповедаше и на облацима донесен на Сион. Пречиста Дјева прослави Бога што испуни жељу срца њеног услишавши молитву њену: да види свете апостоле при кончини својој. И рече апостолима: Господ вас доведе овамо ради утехе душе моје, која се има разлучити од тела, како то захтева смртна природа, јер се већ приближи одређено ми од Створитеља мог време. - А они јој на то са тугом говораху: За време твога боравка на земљи, Владичице, ми се утешавамо, гледајући на тебе као на самог Господа и Учитеља нашег; а сада, лишавајући се твога присуства на земљи, како ћемо поднети тешку тугу и жалост срца наших? Али пошто Ти одлазиш у надсветске обитељи по вољи рођеног од Тебе Христа Бога, ми се с једне стране радујемо Божјој одлуци о Теби, а с друге оплакујемо наше сиротанство, јер више нећемо видети овде Тебе, Матер и Утешитељку нашу. Говорећи ово свети апостоли се купаху у сузама. А Пресвета Богородица их тешаше говорећи: Не плачите, пријатељи и ученици Христови, и моју радост не помућујте својом тугом, него се радујте са мном, јер одлазим ка Сину и Богу моме. Тело пак моје, које сам ја сама припремила за укоп, ви на одру однесите у Гетсиманију и погребите, па се опет вратите на наложену вам проповед Еванђеља. А мене, ако хоће Господ, можете видети и по мом одласку. Док Богоматер тако разговараше са светим апостолима, стиже и Богом изабрани сасуд, божанствени апостол Павле. Припавши к ногама Пресвете Богородице он јој се поклони, и отворивши уста своја величаше је многим похвалама. Радуј се, говораше свети апостол, Мати Живота и изложење моје проповеди! Јер иако се не насладих гледањем лица Христа Господа мог овде, на земљи, пре вазнесења Његова на небо, ипак, гледајући сада Тебе, сматрам да видим Њега. Са светим апостолом Павлом беху и блиски ученици његови: Дионисије Ареопагит [2], Јеротеј [3] и Тимотеј [4]. Беху присутни и остали апостоли, из броја Седамдесеторице. Сви они беху сабрани Духом Светим, да се удостоје благослова Пресвете Богородице, и да својим присуством увеличају величанственост њене сахране. Пресвета Богомајка, дозивајући к себи поименце, свакога од светих апостола благосиљаше и хваљаше веру и подвиге у проповедању Еванђеља Христова; свакоме Она жељаше вечно блаженство, и мољаше се за мир целога света. ГРОБ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Настаде петнаести дан месеца августа, и приближи се очекивани благословени час, трећи час дана, у који се Пресвета Богородица имала преставити. У одаји бише упаљене многе свеће; свети апостоли узношаху славословље Богу; свебеспрекорна Дјева лежаше па украшеном одру, и спремна за блажени одлазак Она очекиваше долазак многожељеног Сина свог и Господа. И изненада обасја кућу неисказана светлост славе Божије, од које се помрачи сијање свећа. И ужас спопаде све којима се то виђење откри. Они видеше кров куће отворен и слава Господња силажаше с неба: и гле, сам Цар славе Христос са безброј архангела и ангела, и са свима Небеским Силама, са светим праоцима и пророцима који унапред предсказиваху о Пресветој Дјеви, и са свима праведним душама, приближаваше се к Пречистој Матери Својој. Угледавши приближавање Сина, Пресвета Богомати с великом радошћу кликну речи своје песме: Велича душа моја Господа, и обрадова се Богу Спасу моме, што погледа на смерност слушкиње Своје (Лк. 1, 46-47). И подигавши се са одра, као да иде у сусрет Сину свом, Она се поклони Господу своме. А Он, приближивши се, и с љубављу гледајући на Њу, говораше: Ходи Ближња моја, ходи Голубице моја, ходи најскупоценији Бисеру мој, и уђи у обитељи вечнога живота. Мати Божија поклонивши се одговори: Благословено име Твоје, Господе славе и Боже мој! Ти си изволео изабрати мене смирену слушкињу Твоју за служење тајни Твојој; стога ме помени, Царе славе, у вечном царству Твоме; Теби је познато да ја свим срцем заволех Тебе и сачувах поверено ми од Тебе благо, и сада прими у миру дух мој, и заштити ме од власти таме да ме никаква сатанска сила не сретне. - А Господ, тешећи је преслатким речима, говораше јој да се не боји сатанске силе која је већ сатрвена ногама њеним; и с љубављу је позиваше да смело пређе од земље к небу. На то Пресвета Дјева с радошћу одговори: Готово је срце моје, Боже, готово је срце моје (Пс. 107, 2). Затим, изговоривши поново своју некадању реч: Нека ми буде по речи твојој (Лк. 1, 38), Она опет леже на одар. Осећајући неисказану радост од гледања пресветлог лица премилог Сина свог и Господа, и препуна усхићења од преслатке љубави к Њему, Она предаде пресвету душу своју у руке Сина свог; при томе Она не осети никакав бол, него као да заспа слатким сном. Јер Онај кога Она заче не повредивши девичанство и роди без бола, узе и свечесну душу њену из тела без бола, и не даде да тело њено види труљење. И одмах отпоче сверадосно и преслатко појање анђела, у коме се чујаху често понављане од анђела речи Гаврилова поздрава Пресветој Дјеви: Радуј се, Благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! (Лк. 1, 28). И тако од свих Небеских Чинова беше свечано праћена пресвета душа Богоматере, ношена на рукама Господњим у вишње обитељи. А праћаху је очима и свети апостоли, који се удостојише гледати ово преславно виђење, као што некада тронутим очима праћаху Господа када се узносио са Маслинске Горе; и стајаху дуго запрепашћени, и као у неком заносу. Затим дошавши к себи, они се поклонише Господу који са славом узнесе на небо душу Своје Матере, и с плачем окружише одар Пресвете Богородице. Пресвето лице њено сијаше као сунце, а од пречистог тела њеног излажаше чудесан дивни миомир, какав се не може наћи на земљи нити језиком људским описати. И сви са страхом и побожношћу целиваше то пречисто тело, одајући му свечано поштовање; и освећиваху се од додира к њему, и осећаху у срцима својим превелику духовну радост, од благодати Пресвете Богородице. А даваху се и исцељења болеснима: слепима се очи отвараху, глувима слух, хромима се ноге исправљаху, духови нечисти се изгоњаху, и свака се болест одмах лечаше од самог додира одра Пресвете Богородице... Одломак из књиге "Житија светих за август", Свети Јустин Ћелијски http://pricalica.blog.rs/blog/pricalica/arhiva/2010/08/3 points -
3 points
-
Три вида Божије благодати старца Јосифа Исихасте
Viktor Ljvovic and 2 others је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић за тема
Три су вида Божије благодати: очишћење, просветљење, савршенство. Три су и стања нашег живота: природно, натприродно и противприродно. Овим стањима човек усходи и нисходи. Три су и велика дара које добија: виђење, љубав, бестрашће. Тако "у пракси" делује благодат очишћења, која му помаже да се очисти од грехова. И свакога ко се покајао, благодат га је подстакла на покајање. И све што чини је по благодати, мада то не схвата онај који је поседује, да је благодат та која га одржава и води. И сразмерно свом напретку, усходи или исходи или остаје у истом стању. Ако има ревност и самоодрицање, уздиже се до виђења, за којим следи просветљење Божанским знањем и у мањој мери бестрашће. Ако му се охладе ревност и жеља, повлачи се и дејство благодати. Онај за кога кажемо да зна да се моли, јесте онај који зна шта жели и тражи од Бога. Онај који зна да се моли, не говори много и без смисла и не тражи ништа небитно, већ зна место, начин и време и тражи битно и корисно за душу. Беседи умно са Христом. Хвата га и држи и говори му: "Нећу те никада оставити". Онај који се моли тражи опроштење грехова, тражи милост Господњу. Ако захтева нешто велико, када за то још није одговарајуће време, не даје му Господ. Јер Бог све даје по реду. А ако га замараш тражећи, предаје те духу обмане (прелести) који те обмањује лажном благодати, приказујући ти друго уместо стварног. Зато није корисно да тражимо превише. Али ако га и услиши, пре његовог очишћења од греха, када није све по реду, штетно је по њега попут змија отровница. Ти треба да имаш чисто покајање, да будеш послушан свима, и благодат ће ти сама доћи без да је тражиш. Човек попут детета тражи од Бога Његову свету вољу. Бог као благ Отац, му шаље благодат, али му даје и искушења. Ако трпи искушења без жалбе, додаје му још благодати. Што више благодати прими, толико више има и искушења. Када те окруже демони да се боре са тобом, не ударају те тамо где ћеш их лако победити, али те кушају тамо где си слаб. Тамо где их не очекујеш, нападају на утврђење. А кад наиђу на слабу душу и на слабу тачку, увек побеђују и остављају те одговорним за свој пораз. Тражиш благодат од Бога? Уместо благодати ти шаље искушење. Не можеш да издржиш борбу и падаш? Не додаје ти још благодати. Опет тражиш благодат? Опет долази искушење. Опет пораз? Опет лишавање благодати и то заувек. Значи мораш да изађеш из борбе као победник. Издржи искушење до смрти. Падни мртав у борби и вичи лежећи доле паралисан: "Нећу те пустити, Преслатки Исусе! Нити ћу те напустити! Бићемо нераздвојени заувек, а ради Твоје љубави умирем у борби". А Он се изненада појављује у борби и гласно виче: "Ево ме! Прикупи сву своју снагу и следи ме!". А ти се испуниш светлошћу и радошћу: "Тешко мени, јадноме! Тешко мени злом и бескорисном! Пре сам слушао о Теби, а сада су Те виделе моје очи, зато и оптужујем себе, сматрам да сам прах и пепео". Тада се испуниш Божанском љубави. А твоја душа гори попут Клеопине. А за време искушења не напушташ више борбу, али трпиш невоље мислећи да како су прошла претходна искушења, проћи ће и ово. Али ако се обесхрабриш и жалиш се на искушење и нећеш да га трпиш, тада уместо победи треба непрестано да се кајеш: за грехове током дана, за непажњу током ноћи. И уместо да расте благодат, расте твоја жалост. Зато немој устукнути од страха пред искушењима. А ако и паднеш више пута, а ти устани. Немој да губиш присебност. Немој се обесхрабрити. То су облаци који ће проћи. И када се уз помоћ благодати очишћења ослободиш од свих страсти, прешао си преко онога што се зове "пракса" и тада твој ум прима благодат просветљења и креће се према виђењу. А прво је виђење духовних бића: Како је Бог све створио за човека, па чак и ове анђела да му служе. Колику вредност, колику величину, које величанствено одредиште има човек - тај дах Божији! Да не живе ово мало времена овде у изгнанству, него да живе вечно са својим Створитељем. Да гледа Божије анђеле. Да слуша њихову неизрециву песму. Каква радост! Каква величина! Чим се заврши овај живот и затворимо очи, одмах се отварају друге и започниње нови живот. Истинска радост којој нема краја. Овим размишљањем се ум зарања у такав мир и спокојство, које се шири целим телом и потпуно се заборавља на све у овом животу. Таква виђења следе једно за другим. То нису фантазије које обликује ум, већ су то енергије благодати, која даје значење и ум се бави виђењем. То не ствара сам човек, већ то долази само и заокупља ум виђењем. А тада се ум протеже и постаје другачији. Просветљује се. Све је отворено за њега. Испуњава се мудрошћу, као кад син наслеђује оца. Зна да је ништаван, да је земља, али и да је Царев син. Нема ништа, али има све. Испуњава се теологијом. Непрекидно виче потпуно свестан, признајући да је једно ништа. Настао је од земље, а животна снага му је дах Божији - његова душа. Одмах затим му душа лети на небо! То је удах, дах Божији! Тело је сачувано, остало на земљи, а он се винуо на небо! Ја сам син вечног Цара! Ја сам Бог по благодати! Ја сам бесмртан и вечан! За трен се могу наћи поред мог Оца небеског! То је право одредиште човека, зато је створен и треба да оде одакле је дошао. Таква су виђења која заокупљају духовног човека. И чека тренутак када ће напустити земљу и винути своју душу на небо. Буди храбар дете моје и са овом надом трпи сваку бол и тугу. Једном ћемо после мало времена бити удостојени да уживамо у томе. За све нас је исто. Сви смо ми деца Божија. Њега дозивамо дан и ноћ и нашу слатку Мајчицу, Пресвету Богородицу, која никада не оставља онога ко јој се моли. превод са грчког Сања Павков 19.август 2014. (Старац Јосиф, "Изложење монашког опита", пог. 11, Манастир Филотеј, стр 84-88. – извод на новогрчком језику) Манастир Лепавина3 points -
Novak Đoković u kandžama demona (by Miroljub Petrovic)
Плутон and 2 others је реаговао/ла на Aquilius Cratus за тема
Na zivce ide?3 points -
"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана
Јелена011 and 2 others је реаговао/ла на Grizzly Adams за тема
За љубав је потребно двоје. Мени је досадило да истину "увијам у обланде" и подилазим људској незрелости јер сам укапирао да многи то не виде као толеранцију и позив на дијалог, него као слабост коју злоупотребљавају. Ако видим идола на тргу онда се прекрстим, мацолу у руке, па руши. Без обзира колико му се људи клања... Боже помози.3 points -
"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана
Игор Шеваљевић and 2 others је реаговао/ла на Trifke за тема
Hteo sam samo u vezi ovoga sto si napisala o merilima po kojima cemo poznati od koga je sta. Ako cemo uzeti merila koja si navela Hristovo jevandjelje je izazvalo vise nesloge smutnje i svega drugog sto bi se moglo podvesti pod ono sto si napisala nego bilo sta drugo u istoriji covecanstva. Hristos je cak i naglasio da nije dosao da donese mir nego rat, da rastavi roditelje od dece isli/ Na ovoj zemlji nemoze biti tog idealistickog mira. Do drugog Hristovog dolaska ce biti rat i to svuda i na svakom mestu pa i u crkvi. Cak siguran sam da sto se vise blizi njegov dolazak vise ce sukoba biti na svim nivoima jer djavo i ne ore i ne kopa. Kako onda prepoznati prevaru pa tako sto cemo se vise pribliziti Bogu. Ne postoje neki racionalni parametri koji nas mogu voditi u toj stvari vec samo Duh Sveti. Ono sto smo naucili i saznali ce u takvim situacijama biti upotrebljeno od Duha Svetoga i nece biti problema. Mozda ovo sto napisah izgleda nerazumno ali citatjte Sv Pismo citajte zitija svetih pa cete videti da su sveti ljudi vrlo cesto radili stvari koje su za njihovo vrme bile sablazan a o pometnji koju su izazivali da i ne govorimo. Eto tako samo malo cisto da otpocnemo diskusiju. Inace mogu ti reci da mi se jako svidja tema i nacin na koji si je postavila. :good2:3 points -
3 points
-
Je li to mozda lici na ovo ovde nadjeno3 points
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.