пре 12 минута, Ђорђе Р рече

Турско ропство је неупоредиво са тренутном ситуацијом. Израел је ОК поређење, ал није добро решење, због примене силе.

Нису сви албанци терористи и криминалци. И код нас су на власти протуве, па не треба због тога кажњавати народ.

Ово је главна заблуда због које део нашег становништва и постаје равнодушан према питању КИМ. Ситуација је идентична са окупацијом Турске, и још гора јер су на њиховој страни и Европа и део Азије. Арнаути, или албанци су Турско племе које ни Турци не воле. Они су насиљем и етничким чишћењем заузели део наше територије, окупирали. Није ни сваки Турчин у Србији био лош, али је власт насилничка и она мора да оде, а шиптари који хоће да остану, нека остану. 

пре 16 минута, Ђорђе Р рече

Не могу они да забране повратак. Наравно да безбедоносна ситуација није добра, ни за албанце, ни за србе. То су проблеми који морају да се решавају.

Наравно да могу посредно да забране као што то и раде: претњама, насиљем, убиствима, отимањем и куповином земљишта.

пре 17 минута, Ђорђе Р рече

Ал генерално, гледајући трендове миграција, и територије КиМ и теротирије остатка Србије се празне. То је добрим делом узроковано политиком, тј. лошим животним стандардом.

Мислим да је на КИМ много бољи стандард јер је то криминална држава и све више албанаца купује српске куће и земљу чак и у местима која су била потпуно српска.

1 hour ago, Ведран* рече

Не слажем се. Замрзавање конфликта није решење него одлагање решења. 

Црква није држава и не може нити треба да прави свеобухватне анализе ефеката неких могућих решења, тим пре што их и не предлаже. Црква указује на одређене принципјелне ставове и елементарне моралне (па и правне) принципе, што је у ово време опште погубљености и ситничаве трговине изгледа веома потребно.

Принципијелни став на који Црква указује подразумева да се тренутна ситуација може решити само на један начин - тиме што ћемо рећи да нисмо спремни да понудимо ништа више сем аутономије ("суштинске" или какве год) Албанцима. То ће потврдити пат позицију и обесмислити сваке даље разговоре, будући да је очигледно да се ни "договори" о питањима битним за неки свакодневним живот неће применити ако постане јасно да ће статусна питања остати нерешена. Тако да ми изгкеда да тај принцип утиче и на конкретна решења која долазе у обзир.

Ако Црква сматра да треба замрзнути конфликт и ако апелује у том смислу на оне који ће о томе одлучивати, онда је једино озбиљно и да аргументују тај став тиме што ће објаснити и шта радити у случају да замрзнути конфиликт доведе до неких од потенцијалних последица - угрожавање Срба на КиМ, прекид економске сарадње са западним земљама и сл. Додатно, треба објаснити и какве то конкретно повољније међународне околности треба да чекамо и која је шанса да их дочекамо.

Улога Цркве је да брине о свом народу - она мора да објасни зашто је за српски народ у целини и из перспективе будућности боље решење да се конфликт замрзне него да се спор реши, па макар и мање или више неповољно по нас. Свако ко предлаже замрзнут конфликт треба да демонстрира да су ризици које тај приступ са собом носи мањи од оних које носи отвореност за поделу или неки облик независности Косова. Свакако важи и обрнуто.

пре 1 сат, Ведран* рече

Бизарно је заиста да наш председник на састанку са Путином прича о Бриселском споразуму, док је Путин тај који помиње и инсистира на резолуцији УН-а.

Није уопште бизарно.

Председник је бриселски комесар за подручје Србије. Само ради оно што му је у опису посла.

пре 52 минута, Predrag iz sela Banje рече

Ово је главна заблуда због које део нашег становништва и постаје равнодушан према питању КИМ. Ситуација је идентична са окупацијом Турске, и још гора јер су на њиховој страни и Европа и део Азије. Арнаути, или албанци су Турско племе које ни Турци не воле. Они су насиљем и етничким чишћењем заузели део наше територије, окупирали. Није ни сваки Турчин у Србији био лош, али је власт насилничка и она мора да оде, а шиптари који хоће да остану, нека остану. 

Ако желиш да поредиш са Турском окупацијом, можеш да поредиш само са окупацијом Мале Азије, где су Грци била већина. Чије су овце, онога је и планина, одувек је важило, и важиће.

Израел је нешто друго, и Израел (етничко чишћење и протеривање арапа) се толерише само због Холокауста. Ал ни то не може довека трајати.

Јевреји не могу да се пореде са србима, јер смо дијаметрално супротни, по менталитету. Колико год се они држе заједно, ми увек идемо одвојено, и увек се боримо међу собом, а не само са спољним непријатељем.

пре 6 часа, Ђорђе Р рече

Ово није тачно. Срби и те како желе да се врате тамо, само да им се омогући нормалан живот.

Mozes li necim potkrijepiti ovu tvrdnju? Ja takodje nisam cuo da neko zeli tamo da se vrati posto im se tamo ne moze omoguciti nikakav normalan zivot. Cak i da im se obezbjedi mir, mislim da se oni tamo ne bi vratili, narocito zbog ekonomskih mogucnosti, nemastine itd. 

Zasto bi nasi gasterbajteri tamo kupovali zemlju kada je to rizicno institucionalno pravno okruzenje za biznis?

Mislim mozes ti ovako da teoretises, mogli bi ovo, mogli bi ono, medjutim kada covjek zeli da ulaze u biznis sigurno da gleda koja mu je solucija najbolja, sto ulaganje na KiM svakako nije. Nije ni u Srbiji, CG ili BiH a ne na KiM. Varas se ako mislis da je neko toliko naivan i ulaze s ciljem stvaranja uslova za novu seobu Srba. To mozda mozes ocekivati i desilo se jedino kod Jevreja u 20 .vijeku. Svake godine je oko 40 000- 50 000 stanovnika manje, u Srbiji 35 000 kao posledica veceg mortaliteta a ostalo kao posledica migracija na zapad. Jos gore, migriraju uglavnom oni koji su, mladji, radno sposobni, najobrazovaniji. Nisam gledao detaljno ali cini mi se da je u Srbiji prosjecna starost skoro 43. godine. Zamisli ako bi Srbija usla u EU do 2030, to je jos veci, daleko odliv ljudi iz zemlje. Zatim imas penzionere i drzavni penzioni fond koji nema ko da finansira sa tolikim odlivom. Jedina sreca, mada je vise tuga posto danas imas na jednog penzinera 1.4 radnika, kad bi sve svi osigurali bilo bi 2.2, ali se izdvajanja za penzije iz budzeta smanjuju godinama od 2012 do 2017 sa 48% na 35%, mada mnogi i ne docekaju penziju.

@Ronald Слажем се са тобом. Ал наше жеље, молитве, треба да иду у том (економском) правцу да се ситуација промени. А не да се промени ситуација на геостратешком плану, и да ми дођемо војно на КиМ, и протерамо, побијемо, раселимо албанце.

Људи се селе тамо где је повољна економска клима, где је стабилна безбедоносна ситуација.

Како то извести, то је велико питање.

Сматрам да је улазак у ЕУ велика прилика. Дакле наддржаву, са слободом кретања, пословања, правном уређеношћу... Ал таква ЕУ тек треба да настане.

Што се тиче тврдње да срби желе да се врате на КиМ, то је евидентно. Ја први, иако сам само био тридесетак пута на КиМ, радо бих се доле преселио да живим. Лепше земље нисам видео. Користим сваку прилику да одем доле, било на планинарење, било на ходочашће. Људи одлазе одатле, за бољим животом, ал носе у срцу КиМ.

пре 2 часа, Срђан Шијакињић рече

Принципијелни став на који Црква указује подразумева да се тренутна ситуација може решити само на један начин - тиме што ћемо рећи да нисмо спремни да понудимо ништа више сем аутономије ("суштинске" или какве год) Албанцима. То ће потврдити пат позицију и обесмислити сваке даље разговоре, будући да је очигледно да се ни "договори" о питањима битним за неки свакодневним живот неће применити ако постане јасно да ће статусна питања остати нерешена. Тако да ми изгкеда да тај принцип утиче и на конкретна решења која долазе у обзир.

Ако Црква сматра да треба замрзнути конфликт и ако апелује у том смислу на оне који ће о томе одлучивати, онда је једино озбиљно и да аргументују тај став тиме што ће објаснити и шта радити у случају да замрзнути конфиликт доведе до неких од потенцијалних последица - угрожавање Срба на КиМ, прекид економске сарадње са западним земљама и сл. Додатно, треба објаснити и какве то конкретно повољније међународне околности треба да чекамо и која је шанса да их дочекамо.

Улога Цркве је да брине о свом народу - она мора да објасни зашто је за српски народ у целини и из перспективе будућности боље решење да се конфликт замрзне него да се спор реши, па макар и мање или више неповољно по нас. Свако ко предлаже замрзнут конфликт треба да демонстрира да су ризици које тај приступ са собом носи мањи од оних које носи отвореност за поделу или неки облик независности Косова. Свакако важи и обрнуто.

Koliko sam ( ja ) shvatio celu ovu pricu sa stavom Crkve, jeste, da nasi arhijereji naglasavaju da je KiM nasa stara zemja ( i svetinja ) koja ne moze da se otudji od nase drzave bilo kojim 'kompromisom' ili politickom odlukom. 

Pa, neka, politicari i Vucic razmisljaju, sta i kako. Ako nas ucenjuju sa Zapada, neka kaze, to i to' je problem, takva je situacija,....i, da vidimo, sta cemo da radimo , kao nacija i drzava.

Ali, Vucko' verovatno ima neke druge planove, zbog toga i 'vice' i negoduje na ovakav stav i poruku Crkve i stvara atmosferu koja ce' odgovarati njegovim ( planovima ).

Ne bi me cudilo, da uskoro krene jos neka negativna medijska kampanja (  ) , prema Crkvi i arhijerejima i svestenstvu.  

пре 36 минута, Ђорђе Р рече

@Ronald Слажем се са тобом. Ал наше жеље, молитве, треба да иду у том (економском) правцу да се ситуација промени. А не да се промени ситуација на геостратешком плану, и да ми дођемо војно на КиМ, и протерамо, побијемо, раселимо албанце.

Људи се селе тамо где је повољна економска клима, где је стабилна безбедоносна ситуација.

Како то извести, то је велико питање.

Сматрам да је улазак у ЕУ велика прилика. Дакле наддржаву, са слободом кретања, пословања, правном уређеношћу... Ал таква ЕУ тек треба да настане.

Што се тиче тврдње да срби желе да се врате на КиМ, то је евидентно. Ја први, иако сам само био тридесетак пута на КиМ, радо бих се доле преселио да живим. Лепше земље нисам видео. Користим сваку прилику да одем доле, било на планинарење, било на ходочашће. Људи одлазе одатле, за бољим животом, ал носе у срцу КиМ.

Djordje ja iskreno mislim da si ti dosta nostalgican i emotivno vezan za KiM sto zbog manastira i kulturno istorijslih znamentiosti sto zbog licnog utiska i simpatija koji za tebe ima KiM. Medjitim daleko da je tako sa vecinom ljudi, pa cak i sa KiM, mnogi koji nisu bili samo vicu na glas, medjutim realno ih nije mnogo briga za KiM. A mnogi sa KiM su se dobro udomili u Novom Sadu i Beogradu tako da vise ni ne misle na KiM.

A ratom niko nista nece postici, ovi koji pozivaju na rat su izgubili osjecaj za realnost, niti u Srbiji ima ko da ratuje, nece penzineri ratovati.

Sad kad pogledam tebe i Dzu koja je sa KiM, mogu ti reci da je ona daleko manje nostalgicna, cak mislim da nikad nije pomenula da ima ikakvu zelju da se vrati dolje.

Stav Sabora SPC nije zapovest nego savet u smislu najtoplije preporuke kako ne bi doslo do vecih sirenja sukoba a i podela na drustvenoplitickom i geopolitickom planu, ugaoni kamen.

пре 2 часа, Bokisd рече

Koliko sam ( ja ) shvatio celu ovu pricu sa stavom Crkve, jeste, da nasi arhijereji naglasavaju da je KiM nasa stara zemja ( i svetinja ) koja ne moze da se otudji od nase drzave bilo kojim 'kompromisom' ili politickom odlukom. 

Pa, neka, politicari i Vucic razmisljaju, sta i kako. Ako nas ucenjuju sa Zapada, neka kaze, to i to' je problem, takva je situacija,....i, da vidimo, sta cemo da radimo , kao nacija i drzava.

Нажалост, ово је питање за сваког Србина, грађанина Србије, значи за све нас, не само за политичаре... или би барем требало да буде.

Проблем је што постоји својеврсна асиметрија информација у односу на политичаре - ми нисмо заправо сигурни какво је стање, не знамо да ли постоје притисци о којима говори Вучић, не знамо колико су јаки, немамо ништа на основу чега бисмо могли да проценимо шта би биле последице једног (замрзавње конфликта) а шта другог избора (некаква подела или некакво признавање независности). Те информације би Сабор, као колективно тело, требало би паметних и мудрих људи, можда могао да има пре нас и да понуди неке анализе.

Кључно је питање шта је добро за Србију и Србе... Да ли постоји један одговор. Да ли ико може у име целог народа рећи за шта се вреди жртвовати а за шта не. Да ли ико разматра да ли је народ спреман да се жртвује и у којој мери... Итд. даље. Ствар ми делује много сложеније од тога да се констатује да је по међународном праву и свему осталом Косово Србија. 

пре 5 часа, Срђан Шијакињић рече

Ако Црква сматра да треба замрзнути конфликт и ако апелује у том смислу на оне који ће о томе одлучивати, онда је једино озбиљно и да аргументују тај став тиме што ће објаснити и шта радити у случају да замрзнути конфиликт доведе до неких од потенцијалних последица - угрожавање Срба на КиМ, прекид економске сарадње са западним земљама и сл. Додатно, треба објаснити и какве то конкретно повољније међународне околности треба да чекамо и која је шанса да их дочекамо.

Уопште се не слажем. Чак и да је овде реч о ставу државе, а не Цркве, оваква образложења су суицид за сопствену позицију. Зато што се она не дају само народу, и да ту остају, него се чују и од стране противника на домаћој (ту подразумевам и КиМ) и међународној сцени и тиме им се даје већи маневарски простор.

То се просто не ради, нарочито не док још трају преговори. 

Порука Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији

Ми, епископи Српске Православне Цркве, древне и славне Пећке Патријаршије, благодаћу Светога Духа сабрани на редовно заседање Светог Архијерејског Сабора у историјском седишту српских архиепископа и патријараха, манастиру Пећкој Патријаршији, и првопрестоном Београду, у години припремâ за обележавање 800-годишњице стицања аутокефалије, односно самосталности наше Светосавске Цркве (1219-2019), у бризи за опстанак и добробит српског народа и његових светиња на Косову и Метохији, упућујемо, на челу са Његовом Светошћу нашим Патријархом, ову поруку верним синовима и кћерима наше свете Цркве, као и домаћој и светској јавности.

Питање Косова и Метохије представља српско црквено, национално и државно питање првог реда. Наша Црква као духовна мати нашега народа у целини и Србија као држава највећег дела српског народа, којој територија Косова и Метохије и припада, носе највеће бреме одговорности за очување те наше историјске покрајине у границама Србије и за будућност српског народа у њој.

Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, представља неотуђиви средишњи део Србије, о чему убедљиво сведочи традиционална духовна свест наше Цркве, у којој Косовски Завет означава израз централне поруке Новога Завета, конкретно доживљене у историјском искуству српског народа, као и свест српског народа о свом идентитету, духовним и етичким вредностима и историјском путу. Косово и Метохија, са нашег становишта, није питање ни националне идеологије или митологије нити, штавише, само територије већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације. Просперитет Србије се не може градити на дезинтеграцији онога што представља камен темељац њеног идентитета и њене историје и државности.

Српска Православна Црква понавља и потврђује свој вековни став о Косову и Метохији, истоветан од епохе светородне лозе Немањића и од Косовског боја до дана данашњег, а у наше дане од Меморандума наше Цркве о Косову и Метохији из 2003. године па наовамо. Она никада није напустила Косово и Метохију нити ће икада са њега одступити. У свим условима и недаћама остаће са својим древним светињама и са својим верним народом.

Што се тиче државно-правног статуса наше државе на Косову и Метохији, односно њеног пуног суверенитета и интегритета, Сабор понавља јасан, више пута изречен став поглавара Српске Православне Цркве, Његове Светости патријарха Иринеја: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“. Ми се искрено надамо, уз молитву Господу да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права. Мир је неопходан услов да би косовско-метохијски Срби могли да живе слободно, без страха за голи живот и да правда за њих истовремено буде и правично решење за тамошње Албанце и за све заједнице које живе на Косову и Метохији.

Очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи и конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. Никада као сада нисмо имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочимо да се на Косову и Метохији не гради друштво људи једнаких права и слобода него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва.

Косовске албанске институције, од краја рата 1999. године, а посебно од проглашења такозване независности, 2008. године, показале су јасно и нескривено да желе да створе етнички чисту албанску државу на овом простору и да у њој нема места за Србе, па ни за остале не-Албанце. Очигледно кршење људских права Срба уз масовне прогоне после завршетка рата, заустављање процеса повратка прогнаних Срба, спречавање повратка узурпиране имовине и непоштовање правâ Српске Православне Цркве не улива наду да би се положај Цркве и народа могао побољшати на неком „независном Косову“, уз било чије и било какве гаранције, јер садашње косовске власти не поштују ни сопствене законе. Најбољи пример кршења правâ нашег народа и Цркве јесу спречавање формирања функционалне Заједнице српских општина, непоштовање одлуке Уставног суда Косова о земљи манастира Високих Дечана, што признају и кључни међународни фактори на Косову и Метохији, блокада регулисања правног положаја Српске Православне Цркве и српске културне баштине. Недавна одлука такозване владе Косова да гради магистрални пут поред манастира Високих Дечана директно је кршење елементарних правних норми. Иако су канцеларије ЕУ и ОЕБС-а, као водеће западне мисије на Косову и Метохији, јасно указале на то да је овакав пут противзаконит, косовска „влада“ не одустаје од пута који би дугорочно угрозио манастир Дечане, најзначајнији споменик УНЕСКО-а у Метохији. Ово су само иницијални наговештаји како би се „независна држава Косово“ понашала према нашој Цркви и њеном верном народу.

Сабор посебно захтева неповредивост верских права и слобода српског народа и осталих народа на Косову и Метохији. Та права и слободе неодељиво су повезани са положајем и статусом наших светиња – манастира, цркава, грoбаља, споменика културе... Србија чини све, – а и у будућности ће чинити, – за заштиту, обнову, рестаурацију и очување тих светиња и споменика сакралне и културне баштине и у томе има неподељену подршку релевантних међународних установа, пре свега УНЕСКО-а. За бригу о њима непрекидно и неуморно се залажу и највиши представници наше Цркве јер то није дневнополитичко питање него суштинска историјска стварност и идентитетска вредност српског народа. Ми не можемо да пасивно ћутимо пред чињеницом да је значајан део тог црквено-духовног и културног наслеђа већ уништен, и то наочиглед читавом свету, а да преосталом наслеђу прети иста судбина. У вези са тим, питамо се и питамо: како ће они који су своју побуну почели паљењем конакâ Пећке Патријаршије (1981) њу и остале српске светиње и споменике културе штитити у будућности?

Подсећамо све на то да међународи правни поредак, успостављен у свету после Другог светског рата, у потпуности оправдава став Српске Православне Цркве, државе Србије и српског народа по овом болном питању. То важи и за јавно мњење у већини држава на свету, од којих многе, међу њима и највеће земље, укључујући и неке европске земље, па и земље чланице Европске уније, не признају нелегалну сецесију и једнострано проглашену „независност“. Не признају је ни најрелевантније међународне институције (Уједињене нације и Организација за европску безбедност и сарадњу пре свега).

Без сагласности Србије и Савета безбедности УН и без консензуса свих европских земаља (међу којима чак пет чланица ЕУ не признаје независност Косова) ова ситуација не може бити насилно промењена и поред свих политичких притисака са којима се суочавају како Србија тако и поједине друге земље које не прознају „независно“ Косово. После вишедеценијског прогона и дискриминације нашег народа и уништавања сто педесет наших светиња – нажалост, у присуству међународних снага – признавање незаконито проглашене независности наше јужне Покрајине, што се упорно настоји наметнути Србији, дугорочно би угрозило опстанак наше Цркве и народа и допринело проглашавању српских светиња за косовске или албанске споменике културе. Све би то убрзано довело до дезинтеграције православног хришћанског идентитета у целом српском народу и представљало би право „убијање сећања“ (memorycide) српског народа.         

У јавности се и даље сусреће идеја о подели Косова и Метохије између Србије и самопроглашене „косовске државе“. Притом се, свесно или несвесно, пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признавање „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела Косова и Метохије аутоматски био остављен на милост и немилост режиму такозване државе Косово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиљен на егзодус.

Напомињемо да је тешка ситуација на Косову и Метохији последица систематског неиспуњавања и подривања Резолуције 1244 Савета безбедности, која гарантује повратак прогнаникâ и слободу свима, без обзира на порекло. Упорни покушаји појединих земаља да се на Косову и Метохији по сваку цену изгради грађевина на живом блату довели су свет у ситуацију да Косово и Метохија под влашћу некадашњих вођа ОВК данас, више него икада, представља црну рупу Европе и преседан који прети дезинтеграцији многих земаља широм Европе  и света. Оно што је створено на безакоњу не доноси мир и перспективу ни самим косовским Албанцима.

Мотив за ову нашу пастирску поруку и овај очински апел није само напор да се заштите витални верски, национални и државни интереси српског народа већ и јеванђелска љубав према свима и свакоме, укључујући и косовско-
-метохијске Албанце, и молитвена жеља да Бог, Једини Чевекољубац, Који жели да се сви људи спасу (IТим. 2, 4), просвети све нас и све људе светлошћу богољубља и братољубља. Амин, Боже дај!

пре 3 часа, Ђорђе Р рече

А не да се промени ситуација на геостратешком плану, и да ми дођемо војно на КиМ, и протерамо, побијемо, раселимо албанце.

Иако ја нисам овде предлагао војну интервенцију, помало ме вређају ове речи. А већ неколико пута си ово поновио па зато реагујем.

Стратегија српске војске у ратовима никада у историји није била протеривање, убијање и расељавање народа. Па то сигурно не би била ни у случају неке евентуалне интервенције на КиМ. 

Већина тих Албанаца на КиМ су наш народ, нормални људи, као и ми, који само желе да живе у миру у номалној држави. Ни једна нормална држава у свету не убија и не протерује свој народ. А Србија, без обзира на све проблеме, јесте држава која не протерује и не убија ни друге, а камоли своје људе. 

И још једн ствар. Неко је поменуо став Сабора да оно што је силом отето се и враћа, али је погрешно пренео да је Сабор рекао да се силом враћа. Није тако речено, него овако како сам ја написао изнад. 

Надам се да ће питање КиМ да се реши пре него Војвода7 стави "лајк" уместо "дислајка" на било коју моју поруку. 

Мислим да су за ово прво ипак далеко већи изгледи  

пре 15 минута, Ведран* рече

Уопште се не слажем. Чак и да је овде реч о ставу државе, а не Цркве, оваква образложења су суицид за сопствену позицију. Зато што се она не дају само народу, и да ту остају, него се чују и од стране противника на домаћој (ту подразумевам и КиМ) и међународној сцени и тиме им се даје већи маневарски простор.

То се просто не ради, нарочито не док још трају преговори. 

Али не видим шта ту има ново, све су то идеје и размишљања које су одавно присутна, а своде се на то да ли можемо да живимо пристојно у случају да нам запад окрене леђа, у економском смислу (барем још више него што је тренутно стање)...

Ако не постоје никакве анализе (које не морају да буду наравно у форми детаљних степ-планова), значи да ће о целој ствари одлучити врло узак круг људи, првенствено политичара. Не знам како би народ, пошто ће све вероватно завршити са неким алиби референдуом, могао да формира одлуку ако појма нема шта су вероватне последице неке од одлука, а шта су само страшила која политичари смишљају за домаћу употребу.