Jump to content
  • александар живаљев

    Др Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице

    Из скорашњих неауторизованих снимака одјекнуле су као бомба у редовима тзв. другосрбијанаца Патријархове речи: „Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже ‘а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене’, па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре бедо једна…“.

     

    Трупе другосрбијанаца су стисле линије и као један нагрнули на српског Патријарха г. Порфирија. Како се Повереник за заштиту равноправности (на ФБ страници нису исправили повереник у повереница, па би им ваљало наплатити казну, јер не користе родно сензитивни језик; тј. требало би у Закон о родној равноправности да убаце и члан који прописује таксу за непрописно изражавање), Бранкица Јанковић препознала у Патријарховим речима, отписа: „Дубоко су понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ. Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у душтву – деца и жене. У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи“.

    4666-300x127.jpg

    Само особа која није стекла употребу разума, или пак је руковођена подлим мотивима, може да не види у Порфиријевој реченици сингулар, а не плурал, што је Жељко Познановић лепо приметио. Зар ово није таргетирање, етикетирање и замена теза? Атрибут бедан/бедница или именица бедник/бедница постоји у српском језику, и не служи да би се тиме окарактерисао цео род или врста, него индивидуа или група. Тако да кад кажемо: „бедни Марко“, не мислимо да су сви мушкарци бедници. Наравно да можемо тако тумачити ако смо „добронамерни“ као Јанковићка/Јанковићева, не знам одакле јој презиме, па да је не увредим.

    Више је него срамно помињати трагедије које су нас скоро задесиле; СПЦ је урадила што је могла, мени је запало да одржим први парастос у Ружици за пострадале. Јутрос сам био у затвору да исповедим  једног младића који је убио своје родитеље. Био дрогиран. Ми радимо, а имамо незахвалну дужност да вадимо кестење из ватре. Не кажем да смо сви свеци, као што и међу неолибералима има часних људи.

    Иначе, Патријарх је имао више пута осврте на ову кугу убиства жена, која је иначе планетарна пошаст.[1] Не може се сваки пут говорити на једну те исту тему. Затрави се. Будући да сам живео у Риму 20 година, имао сам времена да размишљам о феминициду који је у Италији раширенији него овде. Главни мотив видим у погрешном васпитању које су мајке вршиле, јер су одгајале mammone – размажена мушка деришта која су претерано везана за мајку, тако да не могу да поднесу крај једне везе, јер вереница или жена су дужне да у њему виде бога.

    Сада ће повереник да каже како сам мрзилац женског рода и да мајкама приписујем сву кривицу. Није, питање је превише комплексно, а у Станковићки не видим саговорника на ову тему.

    Повереник је испала још и „мала беба“ у односу на председника Удружења „Маме су закон“, Татјану Мацуру. Гостовала је 14. маја 2023 у јутарњем програму Nova S[2]. Ови људи су комедија – нама веле да не знамо српски, јер језик у коме смо се родили је сада нешто друго, па нас ваља преваспитати – а сами праве невероватне грешке: И кад смо веренице, за патријарха смо јаснице  и беднице.

    Волеле би да буду Патријархове веренице, али само ако је он по њиховом укусу! Мацура је поновила све тезе из оркестра Станковић, али је додала и од свога. Продубила тему. Тако помиње раскошну софру испред Патријарха. Порука: док народ гладује и тугује, Патријарх и попови се ождеравају. Наравно да ова комесарка није то рекла овим речима, али порука је упућена „куки и мотики“ да устане. Што је најлуђе, она вређа присутне људе (а којима се и сама обраћа), називајући их „простотом којој се Патријарх додворава“. Мисли на простаке или плебс. Добро није рекла олош, што је српски еквивалент за грчко охлос, масу која је пратила Исуса. Не може да каже да је Порфирије народски патријарх, иако слуша Азру и сл., а он то јесте – јер Азра јесте данас народњаци. Он је само „последња превара“, јер под маском модерности прикривен је фундаменталиста.

    Етикетирање се у овим круговима немилосрдно спроводи. Сликају те са пивом, одмах кажу: Алкохоличар! Пред трпезом: Изелица! Давно Исус рече за себе: Дођох, једем и пијем, а они веле, ево изелице и пијандуре! Дође Јован, не једе и не пије, веле, ђаво је у њему! – Неки владика који би возио Ферари, а да је по њиховом укусу, не би никада био черечен за раскалашност. Игром случаја знам да Порфирије једе нешто мање од мене, а ја једем јако мало. Сада, неко би казао: Мора да има бубине или пантљичару чим је толико мршав па му се не прима.

    Татјана позива, као верница/вереница Патријарха да се извини. Ми који бринемо о душевном здрављу особа које долазе у цркву, имамо највише проблема са опрелешћенима. Тако неки умисле да су свеци који лете по небу, други да су „нормални“ верници; једна, филозоф, ми каза давно: Јесте да сам некрштена, али сам православка! Не знам да ли је и Мацура из тог клуба…

    Свој бесловесни дискурс је завршила тиме да „повлачи сваку лепу реч о особи која оволико мрзи жене“. Неко са Nova S је био довољно интелигентан да из видеа постованог на ЈТ исече то што сам у стримингу гледао, јер је видео да се ова залауфала и почела да се котрља низ брдо без икаквих кочница. Уклонили су дебилоштину.

    Рат против Порфирија се водио док је он био још епископ, а таргетирани су били све особе које су му блиске: неке су прогласили силоватељима, друге папистима итд. Водили су рачуна о сваком детаљу. Нисмо ми били гађани, него он.

    Проблем је сада што су самом Патријарху нацртали мету, означили га као мизогена, тако да када се сам шета (што бих му препоручио да више не ради), свака која флипне може да удари на њега. Припрема се идентична атмосфера која је претходила атентату на Ђинђића.

    Ради других, а не комесарки, појаснио бих један моменат. Сваки дискурс је амбијетализован. Овде имамо свечани ручак, што није академски простор. Потпуно је небитно што су неки „добронамерни“ снимали Патријарха испод стола (били по задатку), или преко пута. Патријархов речник и геста су такви да не могу да по својој природи одговарају екстремистима са леве или десне. Ни фундаменталистима, ни хипицима. Чуди ме да ови модернисти не верују психолозима који тврде да и псовка може бити лековита, као и ружно, бурлескно и увредљиво. Пре њих је исто говорио св. Августин, као и грчки филозофи. Када питате другосрбијанце о Исусу, они ће вам рећи да је био јако фин и пристојан човек, са дубоком емпатијом. By the way, Мацура говори да се ваља убацити предмет емпатија у ОШ, а колико су она и њене колегинице показале емпатије, или научне скрупулозности, па да све лепо провери, видесмо довољно. Патријарх је утемељен на Писмима и Оцима. Не може се очекивати да и речник или forma mentis му нису у складу са истим изворима. Исус уредно вређа људе, како сам навео у једном тексту. Тако каже: лажов, лисица, куче, разбојник, пас, свиња, сатана, перверзњак, неверник, зао, прељубник, злотвор, будала, пород отровница, слепац, лицемер, змија итд. Када се напише неко ново Писмо, ја ћу веровати у такво, али за сада знам ко су ми мајка и отац, брат или сестра. Да ме пак неко силује и да ме тера да певам Интернационалу, мало је много.

     

     

     

    [1] https://www.youtube.com/watch?v=G-Ab1UGtIIA

    [2] https://www.youtube.com/watch?v=bF2Kv0HBd8g




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 3 минута, kopitar рече

    Hvala, nekako mi je na prvu.da ima samo Božansku volju pošto je i njegova ličnost samo Božanska.

    Ali da je imao samo božansku volju onda ne bi bio potpuni čovjek.

    Траба само да прочиташ о животном путу светог папе Мартина, какав ја то исповедник заједно са Максимом био, какве су то патње, какво издајство од свих, остављеност од свих, а само права вера је била јача од свега тога. Нису то узалудне ствари, него ће тек бити актуелне и тек ће бити прослављено оно зашта су се оци трудили.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 36 минута, Milan Nikolic рече

    Мислим на анализу уз помоћ савремених сазнања о постојању творевине. Како твоје закључивање ради не чуди што је све наопако.

    Дубонске уз помоћ савремених сазнања у вези са творевином:0426_feel:, дакле из науке базиране на метафизици ти ћеш дознати о нествореним логосима.:bu:

    И онда још тврди како пажљиво чита моје постове а писах му једно 50 пута, и ако је два три пута прочитао... 

    Мени то не пада напамет, само треба да следујемо Оцима, све је у Цркви, друго је колико смо ми узрасли и урасли у нестворено, а то је мјера љубави а не разумске конструкције.

    Па онда комбинујући молитву и знање да испитујемо твар, да је молитвено премјеравамо, да питамо Господа, како да рјешимо овај или онај проблем. И да пробавамо, и обрађујемо, да поставимо ствар који испитујемо међ нас и Господа и да бдимо, да читамо шта су други радили...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Milan Nikolic Шта ћемо са слободом да не бирам ништа, тј. да бирам ништа, тј. да не бирам између две могућности информације, него да бирам апсолутно? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    У реду је веровати, али није у реду негирати науку. Зашто за науку кажеш да је метафизика? То је ниподаштавање и науке и вере.

    Постоје конкретни експерименти који доказују оно о чему овде говоримо, када је реч о информацијама. То је стварност.

    То су таква достигнућа науке да заслужује дивљење. То што је предложио Џон Бел, а што је Ален Аспект доказао, сматра се највећим проналаском у науци.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Inženjer Djatlov

    Не разумем како можеш да бираш апсолутно између два избора?

    Можеш да бираш да не радиш ништа, али то је увек један од избора. Можеш наставити да спаваш, да седиш, да жмуриш, увек ћеш нешто урадити.

    Некад је то правилан избор, ако је други био веће зло. Стрпити се је често добар избор.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 26 минута, Milan Nikolic рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    У реду је веровати, али није у реду негирати науку. Зашто за науку кажеш да је метафизика? То је ниподаштавање и науке и вере.

    Постоје конкретни експерименти који доказују оно о чему овде говоримо, када је реч о информацијама. То је стварност.

    То су таква достигнућа науке да заслужује дивљење. То што је предложио Џон Бел, а што је Ален Аспект доказао, сматра се највећим проналаском у науци.

    Миланче не желим да будем груб према теби, али некад не одолим, немој да си тако аутистичан, мтафизика је истина о бићу у цјелини, науке су истне о неким регијама бића, вјера је истина, али се те истине не дају збрајат писах ти много залуд.

    Нисам против науке сам радим истраживања и имам резултате, некад тапкам у у мраку, некад обиљежавам по неку тачку у том мраку, некад гледам да обрадим поље да ми не остане рупа, мислим то нису никакве велике ствари, неке ствари које  већ други знају, али их ја не знам, неке комбинације познатих ствари и сл.

    Наука је позитивна релативна истина, а филозофија негативна апсолутна исина, а теологија су логоси. 

    Не могу се ни филозофија и наука сабирати, а камоли теологија.

    Једном Хегелу рекоше то се не слаже са чињеницама, а он одговори тим горе по чињенице, а о научном оправдањиу вјере или научној теологији да не говоримо, имали смо немиле сцене.

    Жао ми је.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Milan Nikolic Ако не могу да бирам апсолутно, не могу да бирам Бога, а бирати Бога није тек један избор од многих, већ одбијање да се бира између бескрајног мноштва подједнако бесмислених могућности, тј. бирање јединог једног које знамо, а то је ништа. Илити ,,прво иштите Царство Небеско, а остало ће вам се придодати", што значи да то остало неће бити бирано, већ спонтано пронађено.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Milan Nikolic Али хоћеш или нећеш је смештено између ,,хоћу једно" и ,,хоћу више". Ако одаберем једно као избор од многих, сам сам бирао и Бог нема везе са тим, ако одаберем многе ствари, преда мном је бесконачност и никад не могу да се задовољим, а ако сам послушан и кажем ,,бирам да не бирам", или бирам небирање, или надбирање, или ништа, или апсолутно, онда ми Бог помаже.

    Нека буде што бити не може.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Није овде реч о филозофији, него о јасним стварима у науци. Има и у науци спекулација и претпоставки, то је пут ка открићу, али овде говоримо о конкретним доказима. Ни једно ново откриће није оповргло старо, него га је надопунило. Ниједна теорија није укинута, него је могла бити унапређена.

    Проблеме самој науци чине верници екстремисти, попут шестодневаца и еволуфилиста, који као две стране исте медаље посматрају садашњи свет као првобитну библијску творевину без чињенице суштинског пада. Једино још овакви заслепљени верници не признају првобитни космос пре Великог праска.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Inženjer Djatlov

    Да помогнеш старици, болеснику или затворенику није некакав само један избор, него је избор да учиниш вољу Божију. Јер шта ће друго Бог и да нас пита него управо те ствари. Не можеш ти трагати за Богом као за некаквим апсолутом, него је трагање за Богом увек свест о заједници и брига о другима.

    Ми не можемо искусити однос са Богом осим кроз ближњега. Лако ће Бог нама да подари небеске благодати, али битан је начин постојања који треба бити у заједници, да увек са другим засниваш однос са Богом, служење Богу и послушност Богу.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Milan Nikolic Ишао сам једном да дам неке паре једном сиромашном момку. Одбио ме, а инсистирао сам. Можда је видео неку вољу за моћ у мени, а и разлог давања је био увредљив вероватно. Дакле, и за помоћ угроженом је потребна ова предиспозиција о којој говорим.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Inženjer Djatlov

    Јако је тешко по некад следити вољу Божију. Каже Господ докле не даш и последњу пару нећеш задобити спасење. Наравно, за сваког по својој мери. Али најтеже је изборити се са својим сопством. Има један лек који је плодотворан, док се чита Оче наш. Када стигнеш до ,,и избави ме од злога", тада помислиш на самога себе и своју вољу.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...