Jump to content
  • александар живаљев

    Др Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице

    Из скорашњих неауторизованих снимака одјекнуле су као бомба у редовима тзв. другосрбијанаца Патријархове речи: „Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже ‘а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене’, па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре бедо једна…“.

     

    Трупе другосрбијанаца су стисле линије и као један нагрнули на српског Патријарха г. Порфирија. Како се Повереник за заштиту равноправности (на ФБ страници нису исправили повереник у повереница, па би им ваљало наплатити казну, јер не користе родно сензитивни језик; тј. требало би у Закон о родној равноправности да убаце и члан који прописује таксу за непрописно изражавање), Бранкица Јанковић препознала у Патријарховим речима, отписа: „Дубоко су понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ. Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у душтву – деца и жене. У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи“.

    4666-300x127.jpg

    Само особа која није стекла употребу разума, или пак је руковођена подлим мотивима, може да не види у Порфиријевој реченици сингулар, а не плурал, што је Жељко Познановић лепо приметио. Зар ово није таргетирање, етикетирање и замена теза? Атрибут бедан/бедница или именица бедник/бедница постоји у српском језику, и не служи да би се тиме окарактерисао цео род или врста, него индивидуа или група. Тако да кад кажемо: „бедни Марко“, не мислимо да су сви мушкарци бедници. Наравно да можемо тако тумачити ако смо „добронамерни“ као Јанковићка/Јанковићева, не знам одакле јој презиме, па да је не увредим.

    Више је него срамно помињати трагедије које су нас скоро задесиле; СПЦ је урадила што је могла, мени је запало да одржим први парастос у Ружици за пострадале. Јутрос сам био у затвору да исповедим  једног младића који је убио своје родитеље. Био дрогиран. Ми радимо, а имамо незахвалну дужност да вадимо кестење из ватре. Не кажем да смо сви свеци, као што и међу неолибералима има часних људи.

    Иначе, Патријарх је имао више пута осврте на ову кугу убиства жена, која је иначе планетарна пошаст.[1] Не може се сваки пут говорити на једну те исту тему. Затрави се. Будући да сам живео у Риму 20 година, имао сам времена да размишљам о феминициду који је у Италији раширенији него овде. Главни мотив видим у погрешном васпитању које су мајке вршиле, јер су одгајале mammone – размажена мушка деришта која су претерано везана за мајку, тако да не могу да поднесу крај једне везе, јер вереница или жена су дужне да у њему виде бога.

    Сада ће повереник да каже како сам мрзилац женског рода и да мајкама приписујем сву кривицу. Није, питање је превише комплексно, а у Станковићки не видим саговорника на ову тему.

    Повереник је испала још и „мала беба“ у односу на председника Удружења „Маме су закон“, Татјану Мацуру. Гостовала је 14. маја 2023 у јутарњем програму Nova S[2]. Ови људи су комедија – нама веле да не знамо српски, јер језик у коме смо се родили је сада нешто друго, па нас ваља преваспитати – а сами праве невероватне грешке: И кад смо веренице, за патријарха смо јаснице  и беднице.

    Волеле би да буду Патријархове веренице, али само ако је он по њиховом укусу! Мацура је поновила све тезе из оркестра Станковић, али је додала и од свога. Продубила тему. Тако помиње раскошну софру испред Патријарха. Порука: док народ гладује и тугује, Патријарх и попови се ождеравају. Наравно да ова комесарка није то рекла овим речима, али порука је упућена „куки и мотики“ да устане. Што је најлуђе, она вређа присутне људе (а којима се и сама обраћа), називајући их „простотом којој се Патријарх додворава“. Мисли на простаке или плебс. Добро није рекла олош, што је српски еквивалент за грчко охлос, масу која је пратила Исуса. Не може да каже да је Порфирије народски патријарх, иако слуша Азру и сл., а он то јесте – јер Азра јесте данас народњаци. Он је само „последња превара“, јер под маском модерности прикривен је фундаменталиста.

    Етикетирање се у овим круговима немилосрдно спроводи. Сликају те са пивом, одмах кажу: Алкохоличар! Пред трпезом: Изелица! Давно Исус рече за себе: Дођох, једем и пијем, а они веле, ево изелице и пијандуре! Дође Јован, не једе и не пије, веле, ђаво је у њему! – Неки владика који би возио Ферари, а да је по њиховом укусу, не би никада био черечен за раскалашност. Игром случаја знам да Порфирије једе нешто мање од мене, а ја једем јако мало. Сада, неко би казао: Мора да има бубине или пантљичару чим је толико мршав па му се не прима.

    Татјана позива, као верница/вереница Патријарха да се извини. Ми који бринемо о душевном здрављу особа које долазе у цркву, имамо највише проблема са опрелешћенима. Тако неки умисле да су свеци који лете по небу, други да су „нормални“ верници; једна, филозоф, ми каза давно: Јесте да сам некрштена, али сам православка! Не знам да ли је и Мацура из тог клуба…

    Свој бесловесни дискурс је завршила тиме да „повлачи сваку лепу реч о особи која оволико мрзи жене“. Неко са Nova S је био довољно интелигентан да из видеа постованог на ЈТ исече то што сам у стримингу гледао, јер је видео да се ова залауфала и почела да се котрља низ брдо без икаквих кочница. Уклонили су дебилоштину.

    Рат против Порфирија се водио док је он био још епископ, а таргетирани су били све особе које су му блиске: неке су прогласили силоватељима, друге папистима итд. Водили су рачуна о сваком детаљу. Нисмо ми били гађани, него он.

    Проблем је сада што су самом Патријарху нацртали мету, означили га као мизогена, тако да када се сам шета (што бих му препоручио да више не ради), свака која флипне може да удари на њега. Припрема се идентична атмосфера која је претходила атентату на Ђинђића.

    Ради других, а не комесарки, појаснио бих један моменат. Сваки дискурс је амбијетализован. Овде имамо свечани ручак, што није академски простор. Потпуно је небитно што су неки „добронамерни“ снимали Патријарха испод стола (били по задатку), или преко пута. Патријархов речник и геста су такви да не могу да по својој природи одговарају екстремистима са леве или десне. Ни фундаменталистима, ни хипицима. Чуди ме да ови модернисти не верују психолозима који тврде да и псовка може бити лековита, као и ружно, бурлескно и увредљиво. Пре њих је исто говорио св. Августин, као и грчки филозофи. Када питате другосрбијанце о Исусу, они ће вам рећи да је био јако фин и пристојан човек, са дубоком емпатијом. By the way, Мацура говори да се ваља убацити предмет емпатија у ОШ, а колико су она и њене колегинице показале емпатије, или научне скрупулозности, па да све лепо провери, видесмо довољно. Патријарх је утемељен на Писмима и Оцима. Не може се очекивати да и речник или forma mentis му нису у складу са истим изворима. Исус уредно вређа људе, како сам навео у једном тексту. Тако каже: лажов, лисица, куче, разбојник, пас, свиња, сатана, перверзњак, неверник, зао, прељубник, злотвор, будала, пород отровница, слепац, лицемер, змија итд. Када се напише неко ново Писмо, ја ћу веровати у такво, али за сада знам ко су ми мајка и отац, брат или сестра. Да ме пак неко силује и да ме тера да певам Интернационалу, мало је много.

     

     

     

    [1] https://www.youtube.com/watch?v=G-Ab1UGtIIA

    [2] https://www.youtube.com/watch?v=bF2Kv0HBd8g




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 9 часа, Ćiriličar рече

    сад Христос? Христово тело није исто пре и после Васкрсења. Јер прошавши кроз смрт он се и преобразио  - не може више да умре, а пре је могао да умре. 

    Није исто али не да на такав начин да је легао у гроб имајући фалус, а да се  фалус изгубио у Васкрењу, да је разапет као мушкарац, а васкрсао као андроид.

    Што се тиче Адама и Еве они су мушко и женско без обзира и на евентуални другачији начин размножавања, дакле није ријеч о сексу него о томе да је неко мушко или женско у Царству, односно само питање људске природе каква јесте и какву је узео Христос.

     

    1.Јер као што смо видили постоји нека бесполна општа људска природа, "теолошка", метафизичка, научна, појам природе, коју нико није видио никад и нигдје, а која се прозводи магијском радњом једначења бића и мишљења.

    2.Постоји сваком вазда лако доступна људска природа код сваког од нас појединачна, полна и жива.

    Ако је Христос узео 1. он је гарант важења појимова, истине узете са бића ( природе) наступа владавина западне метафзике, домострој је другачији причаност тој природи је спасење, Бог је мртав јер природа коју је узео је (научни) појам опште природе.

    Ако је Христос узео 2. Превладава се метафизика, Христос је мушко, спасење није причасност општој људској природи, ми појединачну људску бећ имамо, "причасно смо јој по себи" спасење је причасност божанским природним енергијама, учлањењем у Христа, "оваплоћењем" нашег живота у благодати, по енергији а не по суштини.

    Превладавање  метафизике је изузетно тежак процес јер су појмови наклопљени на ствари, појам природе аутоматски се једначи са природом самом. Појам пса са стварним псом итд.

    "Хришчанство" тематизовано метафизички служи метафизици, филозофији, владарима овога свијета, па је нпр човјек грешан јер има полне органе, мећутим он је грешан само јер нема логос, мозга.

    Због овог матрикса ствари и појимова, (који је основ ВИ и на њој се још транспарентнојр види)

    Природа се даје не онаква каква је по себи, нити онаква каква је у Христу, него онако кава је у језику, а језик нам конститушу и стандардизују Копитар и Комесари и Компанија.

    Кастрирају и кастриране, што се мене тиче за сваког ко учи, мисли, посразумјева да Христос одесно Оца није мушко, да Мати Божија није женско, нек иде са милим Богом, анатема и проклет да је.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Пази, сасвим је разумљиво да природа нема полове по себи. Природа је као цигла са којом можеш да направиш мушки или женски манастир, на пример. Како Бог створи одређеног човека, то је тако, мушко или женско, али није природа по себи са половима.

    Ако природи одредиш пол, онда добијаш другу природу, једна као женска, друга као мушка. Али природа је јединствена за све. Зато је природа бесполна, као цигла, као суштина заједничка свима.

    Природа свакога од нас постаје мушкарчева или женина тек у односу на стварање, када Бог остварује план и ствара мушко или женско. Брате, не би требало да се саблажњаваш и да саблажњаваш друге.

    Имаш и у физици пример неодређености квантног спина, који је могућ у два смера слично као два пола. Тек када квант добије одређену улогу, то јест када постане уочљив и делатан, он тада поприма одређен спин. То је ствар нечије воље, за верујућег је то Божија воља.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Sasvim normalan prelazak sa zadate teme (koja nema neku težinu) na najvažnije teme ovoga i onoga veka. Kao kod mene sinoć na slavi- počesmo kako je na poslu, šta misliš o protestima, a nastavismo o kvantnoj fizici i molitvi. :ok:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Zoran Đurović Преко адвокатица и списатељица, до бесполности Исуса Христа и Мајке Божије у Царству Небескомеne_shvata, свашта искочи уз пут, а мени се чини да се на крају своди, на питање шта је људска природа коју је узео Логос, да би смо преко његове људске природе утврдили шта је природно а шта је  противприродно, изопачено у закону око којег је настао и твој текст.

    Ево ова "цигла" концепција природе у којој смо ми "као мужко" и "као женско" коју нам објашњава @Milan Nikolic који не само да вјерује у Бога којег није видио, него и вјерује у бесполну природу коју није видио, а коју изводи потвђујући само оно што говорим, на начин на који метафизика уопштава.

    Сабере мужко и женско и добије бесполну суштину, из два полна постојећа бића изведе бесполно непостојеће. 

    То да смо суштински бесполни а онда "као мушко", "као женско" је врло коматибилно са Џендер идеологијом, тако да се онда само бунимо за "као +++" Уствари онда боље да се не бунимо, јер смо суштински пристали.

    Васкрсли Господ је невјерном Томи показао ране, да метне прст свој у њих, покажи и ти мени ту бесполну природу па да ти вјерујем.

    Да се не понављам изнио сам колико сам могао како видим корјене проблема са родно осјетљивим законом, можда сам исцрпио, можда застранио, можда ми се измакла суштина проблема, али држим да није баналан и безопасан, искуство других земаља доста говори, и наша Саборна посланица каже да су посљедице несагледиве и усмјерене против Тијела Христовог, односно Цркве, породице.

    Сабирање квантних баба са теолошким жабама даје увјек исте заблуде, али у прелести све може, мећутим у стварном свјету не може.

    Макар када говоримо о природи треба да се држимо стварног и опипљивог.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Бесполност у богословљу не значи да се полови код људи негирају или мешају, него да полност у овоме веку представља домострој стварања који ће престати у будућем веку. То не значи да мушкарци постају као жене или жене као мушкарци, него да и једни и други постају као анђели, не губећи славу коју су стекли као мушкарци или жене.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Џендер идеологија хоће да изврши разоваплоћење човека, да му одузме природна својства пола, а исти да подведе под пуко перверзно осећање, где би разна унутрашња превирања могла да се тумаче као сукоб душевног пола и телесног пола који се онда разрешава или инвазијом душевног на телесно (психотерапија) или телесног на душевно (хирургија). 

    Даље, иста идеологија пропагира флуидност пола и релативизацију тога шта је заправо пол (прича о 70 полова), тако да се поставља питање шта од чега и ка чему ,,тече" кад ионако нема чврстих форми. Флуидност им је потребна да би боривши се против традиционалних полних схватања, пол свели на друштвено условљену категорију, а друштво на заједницу засновану на структурама моћи, из чега следи да нема природе, већ како се наметне тако ће бити, а оно што се намеће је потпуна вредносна једнакост свега (нпр. исто је оженити се кучетом или женом јер се о укусима не расправља). 

    Са друге стране, на нивоу биологије прихватају се статичне категорије које детерминишу пол, али оне су у сукобу, тј. могуће је да сам по мозгу жена, а по остатку тела мушкарац. 

    И ту су упали у противречност, јер ако је пол флуидан, друштвено условљен, а у различитостима нема поделе на различитости у добру и перверзије, већ су све различитости добре, а истовремено је могућ сукоб ума са телом заснован на разлици по полу, шта је онда уопште пол, бескрајно наслађивање у промени по себи где се свака види као оригиналност и лепота различитости, или пројава рата између два неусклађена дела на чијем крају нас чека неко жељено полно јединство, не може оба?

    Из ове противречности може се изаћи само ако се за једини критеријум природне нормалности прогласи пуко осећање пријатности, до кога треба доћи било којом техничком процедуром или склопом уверења (њу ејџ филозофија), а с обзиром да страсно уживање са собом увек вуче и страсну тескобу, циљ остаје трајно недодирнут, па се мора приступити покушају другачијег остварења жељеног.

    Ако не могу да избегну тескобу, представиће своју муку за врсту херојства зарад нечег ,,узвишеног", а то узвишено је полна транзиција (пародија на праву транзицију из овог света у Царство Небеско), када тамо стигну после разних процедура (пародија на покајање и обожење), постаће надљуди и мученици (пародија светитељства), тако да ће своју муку претворити у идолску славу која ће им дати једну другу врсту првобитно жељене пријатности (пародија благодати). Међутим, и та слава изазива муку, јер не могу их сви баш увек славити на начин који би желели, а и да могу били би досадни јер понављају стално исто и баш оно што први желе, остаје им да презру и заједницу и њену славу и вољно оду у потпуну самоћу (пародија пустињаштва).

    Даље, битно питање на које треба одговорити је да ли је као једноставан и невидљив ум полан или бесполан? Ум нико није видео или додирнуо чулима, али постоји и има чула, знам да се говори о умном виду, читао сам код Плотина да је темељ чулног тона духовни тон, али да ли су темељ чулног пениса и вагине умни пенис и вагина, или они просто немају умност? Читао сам неког грчког духовника како говори да је фантазија феномен од после пада и да је Христос није имао (да ли ће онда она бити спашена?), већ само ум и тело, а невоља са сексуалношћу је што је она дубоко увезана са том међуоблашћу званом фантазија, иако је добра по себи, ми не знамо шта је она по себи када јој одузмемо тај моменат фантазије. Живимо у време где се ратује на пољу међуобласти, тако да ће одговор на ове проблеме бити одговор на питање шта је здрава и чиста фантазија.

    Даље, мора се испитати на који је начин наше општење са другим људима полно, онда када није сексуално. Постоји полност као активни принцип, где мушкарац жели да оплоди жену, и полност као неактивирана потенција, тамо где је мушкарац у сусрету са другим мушкарцима.

    У првом случају, мушкарац учи жену покрету, дајући јој свој активни принцип, а жена њему даје своју статику, спајање их учи шта је облик. У другом случају, мушкарац у сусрету са другим мушкарцем све што енергетски даје или прима у њему се јавља као његово сопствено, јер није могуће да некоме ко већ има мушкост, она буде перципирана као нешто друго од њега, зато хомосексуалност није могућа, јер подразумева тражење нечега што већ имаш. Зато се мушкарац од жене учи једносушности са другим, а од других мушкараца једносушности са самим собом. Схватају се две врсте поистовећења, где су почетак и крај енергетског круга у нама самима (тада се један мушкарац јавља као ауторитет другом), и оно где је почетак у нама, усмерен на другу, тј. жену, са крајем на трећем, а то је дете.

    Џендер идеологија ово помућује, па самим тим дозвољава обе врсте поистовећења у односу према оба пола, што доводи до сливене једносушности или неједносушне различитости, како у самом појединцу, тако и у међуљудским односима, а све то одвајањем слободе од сврхе слободе која је увек редукција у односу на све могућности.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 54 минута, Milan Nikolic рече

    Бесполност у богословљу

    :0426_feel: полно осјетљиво богословље у рату против родно осјељивог језика:))

    пре 54 минута, Milan Nikolic рече

    не губећи славу коју су стекли као мушкарци или жене

    Остаће нам нестворена благодат само ће нам се обесполити природа.

    Само ми реци за Христов фалус и све ок, да ли је узео природу са фалусом, ако да да ли је и када остао без фалуса?

    Ако Христос није мушко, и ја пристајем да не будем, ако јесте и ја ћу вавјек бити мушко.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Inženjer Djatlov рече

    тада се један мушкарац јавља као ауторитет другом)

    Мени се овај @Milan Nikolic  јавља приватно и намеће свој ауторитет. 

    :sossos:

    Нека га неко опомене, не желим да сам насамо са андроидом будућега вјека, јер може да се јави предокус.12:smeha:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Ти стално говориш да је Христос са фалусом на свакоме месту, у гробу, у Царству, свуда. Али фалус је пенис у ерекцији. Молим те да престанеш са таквим изражавањем.

    Ево да знају сва браћа, да сам се обратио Хаџију на приватним порукама, и завршио је са мном речју - одјеби.

    Осим што сам га упозоравао да буде пажљивији према аргументима, писао сам му овако:

    Природа наша није испитива. Једино што знамо јесте да има вољу. Владика Бачки је лепо упоредио наше незнање о нашој природи слично као и са Божијом природом - не можемо о њој ништа говорити потврдно.

    Узми само малу логичку ствар. Ако кажеш да је твоја природа мушког пола, а твоје жене женског пола, то онда имамо две различите природе. Онда је Христос спасио само мушку природу. Да би спасио и женску природу, морао је постати и жена.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Milan Nikolic  Ето те као комесарка, ниси хтјео да се извинеш за гадости које си јавно писао, о мојој маленкости, намећеш ми свој богословски ауторитет, оцјењујеш ме, љепо ти кажем да не желим такав разговор, да се провјеравам годинама по школама СПЦ, код владика, упутим те на духовника да се њему жалиш, али ти исто дајеш ми оцјене, и након треће поруке рекох ти просто да схватиш: одјебаус.

    За просте и компликоване логичке ствари не дајем пишљив бобак, логика нема опште важење и доживила је слом, и то је цитат, а не моје умовање.

    Хвала што си ми просвјетлио, одговори поводом Христовог пениса не у ерекцији, ако си већ жељан комуникације.

    пре 28 минута, Inženjer Djatlov рече

    @Hadzi Vladimir Petrovic Морате да се састанете, па да разрешите је л' ум има пол :))

    :pop:

    Што би рекао Брана Црнчевић:

    "Битно је да те муда служе

    Нарочито онај пар у глави"

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Hadzi Vladimir Petrovic

    Има времена када ћу да разговарам са твојим духовником оцем Ђуровићем о теби. Лапо ти указујем на аргументе и желим пристојну расправу. Још једном те молим да не изврћеш моје аргументе и да их не тумачиш накарадно. Џендер идеологија је погубна за све нас и сви желимо да укажемо на то. Али теологија је мало софистициранија. Није добро спрдати се са одређеним појмовима и бити непристојан.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...