Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    Свештеник др Оливер Суботић: Да нам дрвеће не заклони шуму: o „дарвинистичком“ спору из другачије перспективе

    Када ме је претпрошле године један свештеник обавестио о покретању иницијативе више десетина академских грађана Србије који траже да се Дарвинова теорија еволуције живота у школама убудуће изучава са критичким предзнаком, одмах сам даo свој потпис за ту петицију. Допала ми се њена основна идеја: да се у наставном процесу јасно наведу и слабости наведене теорије, као и да се деца упознају са чињеницом да постоје и другачија гледишта о свету и човеку. Потпис сам, у то време, дао у знак подршке афирмацији критичког мишљења у српском образовном систему, с обзиром да би развијање таквог мишљења требало да буде једна од његових основних одлика. Са друге стране, предавати деци било коју научну теорију као непорециви аксиом – управо онако како се у пракси данас предаје Дарвинова теорија еволуције у нашим школама – не само да није исправно, него је и опасно, будући да шаље поруку да је критика непожељна у неким темама.

     

    Постоји низ питања која бих и данас желео да поставим онима који заступају мишљење да деци треба некритички предавати ову теоријy. Зашто се на часовима биологије не помињу и очигледне слабости теорије еволуције? Зашто се на часовима историје не изучава друштвени утицај поменуте теорије, попут страшних историјских последица дарвинизма примењеног као теоријска подлога за тоталитарне друштвено-политичке моделе власти у 20. веку? Зашто се у старијим разредима, који имају социологију као предмет, не отвори расправа о томе у којој мери је социо-дарвинизам имао утицаја на појаву „учених мајмуна” (израз Павла Евдокимова) који су направили, а потом и искористили атомске бомбе на Хирошими и Нагасакију? На та и слична питања волео бих да чујем смислен одговор. До сада га нисам добио од оних који мисле другачије када је ова тема у питању.

    maxresdefault.jpg

     

    Када се поменута иницијатива у виду јавног документа-петиције појавила, доживела је лавину негативних реакција у српском друштву. Потписници су у медијима етикетирани као фундаменталисти, незналице, петиционаши... Такве етикете су, нажалост, присутне и данас. У погледу самог текста петиције, критичари су се усмеравали на слабости у формалном смислу (које су несумњиво постојале), али не и на његову суштину, која се тицала (поновимо то још једном) потребе за критичким ставом према Дарвиновој теорији еволуције.

    Оно што је, међутим, било крајње изненађујуће за мене лично јесте полемика која је убрзо настала у српским богословским круговима на ову тему. Још више ме је изненадила чињеница да та полемика и даље траје – тако је ових дана у живој дискусији у интернет простору наведен и део из моје књиге О Камену одбаченом, у коме сам детаљно изложио свој став о овој теми. Томе што сам већ написао немам шта да додам или да одузмем, осим што ћу за потребе овог текста навести само то да је центар богословског спора који још увек тиња у томе да ли се човек и животињски свет разликују суштински или по степену развоја (питање Творца није домен у коме се споримо јер Дарвинова теорија еволуције нема капацитет да о томе уопште говори, ма колико је припадници новоатеистичког покрета употребљавали за ту сврху).

    Имајући у виду овај феномен, али и друге богословске потресе које православље доживљава на глобалном нивоу, осетио сам потребу да напишем текст који се тиче ширег богословског контекста целе проблематике, онако како га лично доживљавам, крајње искрено и отворено. Сматрам да је тај шири контекст неупоредиво важнији од саме полемике која се тиче Дарвинове теорије еволуције и да је од неизмерног значаја за будућност наше помесне Цркве.

      

    За почетак, направио бих једну малу дигресију. У време док сам био студент информационих технологија на ФОН-у, професори су нас често упозоравали да приликом пројектовања информационих система (а касније и самог процеса програмирања у ужем смислу) не изгубимо целовиту слику проблема који решавамо и да нам се не деси да од дрвећа (многих детаља) пропустимо да видимо шуму (проблем у целини). Тако је и у животу - некада човек мора да застане мало, да се мислено одаљи и занемари детаље, да би имао целовиту представу о неком питању. Када је реч о очигледном неслагању у српским академским богословским круговима у погледу става према Дарвиновој теорији еволуције, као и потреби њене критичке опсервације, лако се може десити да од дрвећа нећемо видети шуму и да се изгубимо у гомили детаља и аргументације коју ова полемика са собом носи. Наиме, суштински проблем у целој овој полемици није сâмо неслагање српских академских богослова у погледу Дарвинове теорије еволуције – то је „дрвеће“ односно појединачни детаљ који открива симптом нечега далеко дубљег. А то дубље је „шума“ коју ћу у наредним пасусима покушати да скицирам.

     

    За почетак, навешћу догађај који се десио на Светој гори средином 20. века, а записан је у књизи о Старцу Јосифу Исихасти коју је написао његов верни ученик, о. Јефрем Филотејски. Једнога дана, у скит старца Јосифа Исихасте дошао је непознати посетилац. Старац је том посетиоцу рекао да код њега постоји неки озбиљан проблем, иако га је први пут видео у животу. Рекао је и то да не може рећи конкретније о чему је реч и затражио је да дође до његове келије после поноћи, пошто се он помоли Богу. Те вечери се кроз духовни разговор са Старцем открило да је посетилац био академски богослов који је написао књигу у којој брани теорију еволуције. Када му је то исповедио, упитао је старца Јосифа како је знао да уопште постоји проблем, а овај му је одговорио да је осетио велики смрад од њега чим му се приближио. После разговора, старац Јосиф га је оштро укорио за јерес, рекавши му да није добродошао у његову келију све док се не одрекне свог неправославног става.

     v-predavanje-digitalni-izazov-svestenika-dr-olivera-subotica-u-kripti-sabornog-hrama-u-podgorici-1545593661-507-1080x675.jpg

    Шта можемо закључити из овог чудесног догађаја? Облагодаћени светогорски Старац је енергијама свог ума директно прозрео какав је „мирис“ Дарвинове теорије еволуције и колико је опасан покушај да се она подржи или оправда од стране академског богословља, тачније оне врсте богословља која се ослања примарно на разум. Управо ту се налази одговор на питање дубљег узрока дебате која је још увек актуелна међу српским теолозима: она се суштински тиче метода академског богословља којим оно долази до истине.

    Криза која је у нашем времену очигледна има нечег сличног са оном која се десила у време Светог Григорија Паламе. Да је којим случајем Варлаам Калабријски наш савременик, уверен сам да би он захтевао да се Дарвинова теорија еволуције апсолутно уважи од стране теологâ, будући да је Варлаамов богословски метод било заснован на примату разума и философском приступу. Истовремено, Варлаам би био признат за „прогресивног теолога“ од стране лево-либералних медија и интелектуалне елите савременог друштва. Са друге стране, уверен сам да би Свети Григорије Палама, попут Јосифа Исихасте, својим молитвено-облагодаћеним умом прозрео оно што се у теорији еволуције не види разумом и указао на опасност од појаве да се она богословски оправдава. У поменутој јавној сфери би, сасвим сигурно, био окарактерисан као заостали светогорски калуђер.

     

    Суштинска тема о којој данас треба да разговарамо није толико конкретан богословски спор који се тиче једне научне теорије, већ однос ума и разума у православном предању, а следствено томе, њихов поредак у православном богословљу. Наиме, тек када је срце очишћено од страсти и ум од помисли, односно када је човек на ступњу просвећења и када ум функционише на природан начин, тада и разум добија своје право место у богословљу и терминолошки прецизно уобличава претходно стечено искуство богопознања. Ако ум, као око душе, није на ступњу просвећења (што је случај код већине нас) и не испуњава услов за чисто богословствовање, онда је неизмерно важно да човек верно следује искуству оних који су тај ступањ достигли и које је Црква препознала као поуздане руководиоце у области богословља. Уколико, супротно томе, разум има претензије да преотме трон облагодаћеног ума, онда се отвара широк пут ка рационализму у вери, чије су последице страшне и можемо их јасно видети на западној теологији после Великог раскола.

     

    Претходно речено не значи да је академско богословље само по себи штетно, напротив. Аутор овог текста је толико тога научио управо током академских богословских студија и овај текст не треба учитавати као борбу против научно стеченог знања или оспоравање научног метода у домену проучавања историје богословске мисли. Академско богословље је несумњиво потребно и корисно, поготово пастирима Цркве у 21. веку, али оно ни у коме случају није довољно, још мање може бити примарни израз хришћанске вере, а нипошто не сме себи дозволити да се одвоји од благодатног опита Цркве. Пример равнотеже у том погледу је у наше време показао блаженопочивши игуман Григоријата, о. Георгије Капсанис, у чијој су личности подвижништво и професура били спојени на крајње складан начин. Нажалост, такви примери су реткост – сведоци смо да савремено академско богословље све више постаје философски дискурс који нема силу да исцељује човека, чиме је његов сотириолошки аспекат под великим знаком питања. У крајњем случају, уколико се потпуно одвоји од благодатног опита Цркве, оно води директно у јерес.  

     

    Када све претходно речено имамо у виду, у неку руку је и добро што се јавила поларизација ставова међу српским богословима када је реч о Дарвиновој теорији еволуције. Таква ситуација је, на један посредан начин, поставила важно питање професорима богословских наука: да ли су спремни да у својим богословским ставовима верно следе Светитеље, једине истинске богослове Цркве, људе који (по речима Светог Григорија Паламе) имају искуство разликовања створених од нестворених енергија? А они су сви одреда - почевши од Светог Теофана Затворника, Јована Кронштатског, Нектарија Егинског све до Луке Војно-Јасенецког, Јована Шангајског, Николаја Жичког, Јустина Ћелијског и Пајсија Светогорца – изразили јасно негативан став када је реч о теорији еволуције, конкретно оном њеном делу који се тиче односа човека и животињског света.

    Овом приликом ми у сећање долази чувена мисао Достојевског, који је једном приликом рекао да би уз Христа остао чак и када би му неко [научно – прим. О. С.] доказао да истина није са Христом. Упитајмо се сви које себе сматрамо православним хришћанима: да ли смо и сами спремни да својим личним ставом будемо уз облагодаћене људе који су стекли ум Христов (ср. 1Кор 2, 16), чак и ако нас искушавају научне теорије које говоре супротно? Пред тим питањем треба да се испита сваки хришћанин, а пре свега сваки „учитељ Израиља“ (уп. Јн 3, 10).

     

    У вези са свим претходно написаним, навео бих на крају и важно запажање архимандрита Софронија Сахарова, једног од ретких истинских богослова 20. века, човека који је успео да споји јак интелект и облагодаћен ум, учећи се богословљу на „пустињској катедри“ Светог Силуана Атонског. У једној од последњих беседа пре свег упокојења, Софроније говори о парадоксу да је у женевском Светском савезу цркава присутно око 200 доктора теологије, али да сваки има неку своју теорију које се међусобно не слажу. Свети Старац ту илустрацију користи да би своја духовна чада усмерио ка истинитом методу богогословља: оном који не извире из диплома и докторатâ, већ из благодатног опита Цркве.

    Имајући то у виду, уместо исхитрене апологије разних научних теорија у жељи да се направи мост према науци по сваку цену, академско богословље данас треба да покаже мало више смирења и приклони главу „пустињском универзитету“ и његовим „професорима“, облагодаћеним људима просвећеног ума. Јер, нагласимо то још једном: православље није вера професорâ (то је протестантизам) већ Светитељâ – примарни израз наше вере дали су људи који су стекли просвећен ум, очишћено срце и разум који се смирио пред Тајном Оваплоћеног Бога.

    *

    Пред Српском Црквом данас, када славимо 800 година аутокефалије, нема већег задатка од тога да бројаница и богословље опет постану јединствена целина. С тим у вези, као свештенослужитељ коме је наша помесна Црква дуже од једне деценије поверила вођење неколико мисионарских структура, осећам личну одговорност да исповедим да је мисионарски задатак од првокласног значаја за нашу Цркву формирање једне монашке обитељи у престоном граду Србије у којој би се неговао исихастички метод молитве. Ми још увек имамо монахâ који су искусни у умном делању и који су дорасли том позиву. У једној таквој београдској „Оптини пустињи“ студенти Православног богословског факултета би пре и после академске наставе могли да се уче ономе што у школским клупама не могу наћи, а то је метод умне молитве, налажење духовног срца и његово чишћење од страсти.

    Уколико наши студенти - будући пастири Цркве ту главну „лекцију“ савладају, све друго ће им се само по себи додати (ср. Мт 6, 33), а наша Црква у будућности неће имати богословских спорова попут овог на који трошимо своје снаге већ пуне две године.

     

     

     

    О празнику Светог пророка Мојсеја Боговидца,

    Београд, лета Господњег 2019.

     

    Презвитер Оливер Суботић

    парох жарковачки,

    главни уредник Православног мисионара и

    заменик мандатног епископа задуженог за Мисионарско одељење СПЦ  

     Извор: Поуке орг

    Измењено од Поуке.орг инфо




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 17 минута, obi-wan рече

    @Vladan :::. je takodje preveo i originalni grcki tekst na prosloj ili pretprosloj strani.

    И у том оригиналном тексту нема реченице: "Нећеш бити добродошао у моју колибу све док се не одрекнеш ове теорије."

    А део описа књиге је преведен уопштено, да је заснована на неким јеретицима, и изоставља се да је реч о протестантима, јеврејима и масонима.

    Ово може да значи да: или постоје два извора приче или да је превод, благо речено, креативан...

    Осим тога контекст тог пасуса (и приче) је да се критика старца односи на теорију (и идеје) из написане књиге (које старац назива и апологијом) а не на теорију еволуције.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Александар Милојков рече

    @Ćiriličar не знам што си сад разљутио? Ово је важно питање и људи у Цркви треба у дијалогу, братски и у миру, из благе речи и аргументе, да дођу да правог става.

    Вараш се, растужио сам се. Пази, да поредам(о) неке догађаје: теолози дробе о дарвинизму; таблоиди по каљузи вуцају оригинална документа са Сабора и преписке епископа; хомосексуалци у својој "литији" носе оскрнављену икону Мајке Божије; председница Владе најављује закон о истоплоним браковима; уредник теолошког портала прозива свој Синод (ајде де, ако то епископ чини и некако) по дневној штампи све испред графита са двоглавим мамуном или једноглавим мамунима...отишле су ствари предалеко. Је л' ти не капираш да нам је неко ували јаје за бубрег? Да ово везе са мисијом Цркве нема и да се троши огромна енергија а која се ионаке недовољно не користи у мисији Цркве? Има(мо) мали милион ставари да решавамо, животно важних. А довели смо се (не судим, констатујем) да не можемо да саслужујемо са људима чију смо теологију изучавали и зучавамо због раскола и нико не зна које и каве еклисиологије. да не редам....ми смо у хаосу и надхаосу....ко да се њути у чемеру и јаду побогу.

    Јеси свестан ти да ће ПБФ морати у догледно време да има предмет, назваћу га социологија, који неће имати "непокретно" градиве, него ће из перспективе Предања да одговра за брзе промене у друштву - зови га како ти воља. Погле овај "мој" списак несрећни....па ужас брате...а "дарвинизам" нам није требао. Разумем ја тебе, теби је теологија живот али многим није, капираш. Многи везе немају кој су последице на децу неке ствари које се данас у "литијама" или "наукама" потурају деци.

    Но једино добро је то што је показано, изашло на видело, сав хаос од незнања, умишљеног знања, вера које колидирају, ставова који колидирају а који никада не би требали колидирати јер су основи вере...која црна наука, Александре у Србији где се штанцају докторати у мега-тренду (не прозивам твој); где се коцке грануне лепе силиконом...ало, човече која наука о Стварању кад ми бетон нисмо изучили довољно...да не редам

    Ти и људи попут тебе, ем сте ту, ем имате образовање основно да говорите о томе, треба да - по благослову и препоруци Цркве - спроводите расправу унутарцрквену, теолошку, па кад се неки став о неком друпштвеном проблему искристалише, опет по благослову када се предочи Оцима, да они саопште, а онда ви да изашете у јавност и са љубављу Цркве, бескомпромисно а благо објасните никоговићима шта је хомосесуланост, шта је аутаназаија, шта је вештачка олодња, шта је што-шта...но ми смо анархични, горди, имамо сваки свој сајт или блог, пишемо шта оћемо, радимо шта оћемо а не рдимо аман ништа . сатеерани смо у храмове и ваљамо се по каљугама, уместо да нас са страхопоштвањм гледају нецрквени људи, постали смо пред изругивања и такмичимо се...које наљутио. Не бенави...да ми пркосимо своме Синоду са мајмунима, визуално...отишли смо далеко. да више ни једно Саопштење не може да се изда са Сабора да не буде бруке....то страх буди у људима нормалним, јер је Црква прва и адња узданица.

    Не гледај ја очев текст као "ђако-зуки" било коме, а ни тебе да "седиш на 2 столице" јер си оцу рецензент књиге, ма јок...него...треба ствари поставити на место. Не вратити, јер на месту нису ни биле....поставити их на место. Етика и практика, брате, етика и рецепција теологије у живи живот Цркве...и "мобилност"...иде све пребрзо, и макар једним предметом Црква треба да прати дешавања...а тај предмет треба да буде центар окупљања и Факултета и Сабора - живи живот. Нема више печења ракије и 500 година под Турцима....сад имеприја падне за 2 деценије и роди се нова за 2. Павле је решавао друптвене проблеме и те како, од робовласништва, преко блуда па надаље...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @obi-wan Поставили смо комплетан превод тог дела оригиналне књиге, онако како је преведен упоредо са енглеског и грчког издања, у књизи која је доступна на српском језику (ставили смо и насловну, а превод је радила Антонина Пантелић), баш зато што Владан није превео текст, него га препричао и додао своје коментаре. Овако се види цео догађај, до детаља, да не буде никакве забуне.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @obi-wan Поставили смо комплетан превод тог дела оригиналне књиге, онако како је преведен упоредо са енглеског и грчког издања, у књизи која је доступна на српском језику (ставили смо и насловну, а превод је радила Антонина Пантелић), баш зато што Владан није превео текст, него га препричао и додао своје коментаре. Овако се види цео догађај, до детаља, да не буде никакве забуне.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Vladan :::. рече

    И у том оригиналном тексту нема реченице: "Нећеш бити добродошао у моју колибу све док се не одрекнеш ове теорије."

    А део описа књиге је преведен уопштено, да је заснована на неким јеретицима, и изоставља се да је реч о протестантима, јеврејима и масонима.

    Ово може да значи да или постоје два извора приче или да је превод креативан...

    Осим тога контекст тог пасуса (и приче) је да се критка старца односи на теорију (и идеје) из написане књиге (које старац назива и апологијом) а не на теорију еволуције.

    Upravo zato sam i napisao za original. Jer je ocigledno da nas prevod odstupa od njega.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Поуке.орг инфо рече

    @obi-wan Поставили смо комплетан превод тог дела оригиналне књиге, онако како је преведен упоредо са енглеског и грчког издања, у књизи која је доступна на српском језику (ставили смо и насловну, а превод је радила Антонина Пантелић), баш зато што Владан није превео текст, него га препричао и додао своје коментаре. Овако се види цео догађај, до детаља, да не буде никакве забуне.

    Koliko vidim - vide se neke izostavljene, a neke dodate recenice u odnosu na original.

    Управо сада, Поуке.орг инфо рече

    IMG-3c92d75b53d1cb4bcdfba6225af151fd-V.jpg

    Ma OK to, ali da li je izvornik dobro preveden? Evo covek kaze da bas i nije.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, obi-wan рече

    Upravo zato sam i napisao za original. Jer je ocigledno da nas prevod odstupa od njega.

    Невоља са овом верзијом на српском и јесте то што сугерише да има (најмање) два извора приче.

    Будући да сумњам да је преводилац баш брисао и убацивао целе реченице претпостављам да је реч о синтези две верзије.

     

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 52 минута, Ćiriličar рече

    Вараш се, растужио сам се. Пази, да поредам(о) неке догађаје: теолози дробе о дарвинизму;

    Аутор текста је мој велики пријатељ. Лично сам разговарао са њим на ову тему и знам да је и његов став да је ово важна тема и да је потребно братски и у миру о њој продискутовати и доћи до правих позиција. Али добро, не мораш се сложити. И то твоје је неки став.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Александар Милојков Праштај, само још ово, ево болног "списка", скраћеног, који нам измиче као суштина:

    • Саборска документа по таблоидима;
    • Писма унутарцрквена у таблоидима - више нико не поставља питање: како је то могуће ни ко и зашто то чини;
    • Браћа епископи "ишту" Чинове и функције;
    • Колеге теолози, доктори теологије са патрологије и догматике се прозивају, оптужују за јереси и за плагијате и траже се одузумање доктората и функција;
    • теолог који је свима и студентима и професорима био узор - наш клир не сме да саслужује са њим због еклисиолошких сукоба и раскола који је отпочео и нико не зна исходе крајње.

    Оне набројане "друштвене" проблем(чиће)е, пре, да ставимо на страну. Питање које се намеће: а зар  око дарвина да се за вратове 'ватамо? Окупирана смо земља монетарно и економски; отео нам је Срце КиМ; отимају нам језик; комадају нас национано и граде од браће друге нације (религијски интервенционизам - Раковић); отели су нам земље, оклеветали нас, изругују се нашем Мучеништву, сада нам мењајући делу Српства националну свест цепају и Цркву, онако са "ћошкова" где могу; прете одузимањем храмова (МЦГ)...а ми око Дарвина?

    Па, не верујем ја у теорије завере, верујем у бруталне завере сатанске, које се спроводе преко људи. Где нам је памет?

    Толико...читаћу са задовољством сваки твој озбиљнији коментар. Лично, могу да рзличим границе науке и Цркве, знам по нешто о тој несрећно ТЕ, тек површно, дакле нисма компетентан за расправу о њој - али, расправа је бесмислена! Расправа је завођење за Голеш. Прочитај (а знаш ти то боље, али кад се "стави на сто" другачије је) ти онај списак на почетку...

    И реч о завршници текста оца Оливера: манастир св. јелисавете у Минску. Старац даје чеду 100-тинак рубаља и благослов: синко, иди у крај Миснка и поред психијатријске болнице оснуј манастир. Духовно чедо се чуди: Оче, са 100-тинак рубаља, па како? Иди, вели старац, оспод ће уредити.

    Погледај сам, да ти не линкујем шта се тамо десило за пар деценија. Е...не бих рекао да их занима много ТЕ, а тамо се брате Свето Јеванђење о-де-ло-тво-ру.је. Лууди оздрављују, алкохоличари и наркомани се чисте, 100-тине лаика ради, везе, иконопише, ију се звона, кандила, снимају серије поучне - један читав град, са више храмова, метоха, испосница...монаштво, свептенство, клирици и лаици, народ честити и грепници....Црква Божија.

    Е видиш, то је смислено...а кадемска препуцаваља, академска теологија сам по себи маши циљ, акамоли препуцавања...дакле, време је за буђење, док није касно...док има још епископа који могу бити узор...верујем, дубоко, ово је мало "размрдавање"...јер Николај је "видео" СПЦ у другом светлу, и оно ће засијати у нашој Светој Цркви убеђен сам....ово су бесмислице (а ја, никоговић који ето имаде потребу да "рикне", макар као онај св. Јустинов во...или макар Домановићев). Велике бесмислице....погле горе "списак", паметном доста.

    Враћајмо се Етици, теологији која се може и примењује у животу Цркве, која има своје рецепијенте...живот Цркве је увек "дириговао" теологију, а онда, када се на тај начин "уздигла", она усмеравала живот, кружна хармонија, сурет Етике и Онотологија. Прва иде "одавде" а потоња долази "од Тамо"  - сусрет љубавни и дело-творни. Ово су подле замке духовне и које смо упали.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Чуо сам се управо са оцем Оливером и преносим (по благослову) део нашег разговора, односно оно што је он истакао:

    Цитат

    Што је најјаче од свега, у мом тексту је ТЕ била наведена као повод, а суштина проблема је нешто друго. А опет се готово сви (мисли на коментаре овде на форуму) ухватили дрвећа и детаља, а нико да разговара о шуми и кризи академског богословља. То је срж текста, рад на сједињењу благодатног опита и катедре, ово друго је споредно.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Цитат

     рад на сједињењу благодатног опита и катедре, 

    Ово је темељна и велика тема, у којој сам ја апсолутно сагласан са аутором текста. Теологија треба да буде спој, јединство литургијско-подвижничког живота и интелектуалног напора. Просто, то је и метод теологије као науке.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Avocado рече

    Pravno je nepismena jer je u pitanju zahtev državi* da uradi nešto, a nejasno je šta tj. nejasno je kad bi moglo da se oceni da država jeste ili nije udovoljila zahtevu u celini ili delimično... slično kao da napišeš peticiju....nu teoriju?

     

    Ovo je primer pravnicki nepismenog odgovora, uz to i nevaspitanog.

    Nisi naveo pravni osnov koji pripisuje "delimicno ili potpuno" usvajanje ili odbijanje peticije. Anonimno prosipas gluposti kao pamet olako drzeci da niko iz Komore ne moze da otkrije tvoj identitet.

    Nisi sa mnom cuvao ovce pa da mi tikas na pitanje koje sam ti postavio persirajuci.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...