Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић): Чуђење као почетак вере и мудрости (Дивљење, поглед и кинеско хришћанство)

    Сликар Каравађо је апостола Матеја, у моменту када га је Христос позвао да га прати у служби апостола, насликао (негде око 1600. године) са изразом запањености на лицу овог до тада цариника док је седео у друштву четворице људи. Христос на свој неупоредиви, божански начин позива, и тај моменат надахњује Матеја да пође за Њим (уп. Мт. 9, 9). 


    Tај позив и поглед изазивају чуђење. Несумњиво, сва четири Јеванђеља показују да по таквом позиву и обраћењу живот човека задобија нову димензију. То не значи да ћете Христа који вас је обратио или исцелио присвојити само за себе: крвоточивој жени из Јеванђеља је био довољан само један додир да јој сва дугогодишња патња постане благослов новог живота, живота као трајног чуда.

    Многе јеванђелске сцене се окончавају речима „чуђаху се“ или „дивљаху се“ (уп. Мт. 7, 28; 9, 33; 12, 23; 13, 54) или код Марка: „и зачудише се чудом великим“ (5, 41). Истинско знање, и љубав према ипостасној мудрости, почиње увек чуђењем. Сократ у Платоновом Теетету, каже да је чуђење (θαυμάζειν) страст философа и да философија почиње дивљењем (ехо овог пасуса налази се у Аристотеловој Метафизици: „Њихово чуђење, задивљеност, било је оно што је испрва водило људе да философирају, и још увек их води“). 

    Кажу да данашње генерације одликује једна доза равнодушности према животу. Да ли је то постала одлика и црквених средина? У време Симеона Новог Богослова слично се дешавало: када је у том периоду византијског царства све цветало на политичком, културном и другим пољима, задивљујућа струја живе вере некако је зашла у рукавце формализма. И Симеон је реаговао, те је своје савременике подсећао да је стварност „нове твари“ у Христу (2Кор. 5, 17) ствар садашњости, а не прошлости. Она се „свакодневно савршава и збива у истински вернима који делимично постају заједничари свега тога, спознајно, још док су у телу“ (Пета етичка беседа). Овај Богослов – кога су најпре противници иронично називали „нови богослов“ – васпоставио је у Предању христоцентрични и духонадахнути етос богоопштења и богопознања и увео димензију задивљености и виђења.

    Док корачам улицама Нанђинга, града на истоку Народне Републике Кине, и у чуду посматрам хиљаде лица, срамежљиво питам Господа када ће народу од преко милијарду житеља послати чудо у виду Кирила и Методија. При том пазим како гледам, јер у азијским земљама није прикладно зурити директно у људе. Илустрације ради, када православни Кореанци сликају иконе, они поглед светитеља не усмеравају непосредно ка посматрачу. Таква је азијска култура, стара око 5000 година, на коју традицију су конфучијанство, таоизам и будизам оставили колективни и трајни печат. Oчи посматрача, тај главни естетски орган познања, овде не смеју да из-ступају сувише смело. Традиционалне кинеске врлине, попут хармоније, доброчинства, праведности, љубазности, поштења, лојалности и пријатељске привржености уткане су у њихову културу, дипломатију… Тај аретолошки спој је рефлектован у очима Кинеза и Кинескиња које одају унутарње пулсирање душе, док и остали анатомски изрази лица спонтано осликавају поменуте народне врлине. Код једног Кинеза корелација и сарадња очију са његовом спољашњошћу (индивидуалном и колективном осећајношћу) јесте нераскидива и готово апсолутна. Мислим да сужено-косе азијатске очи, иако су само један од анатомских елемената лица (поред уста, носа, чела, браде и образа), емитују сасвим другачију енергију. Лице заиста изражава не само једно друштво него, и више од тога – космос. За Европљанина, азијско лице је prima facie безизражајно, али уз мало труда, док са њима пије чај, на њему ће открити изузетан психолошки, егзистенцијални израз.

    За разумевање (и евангелизацију) Кине, сматрам да је важно проучавање физиономије, посебно лица које нас доводи до „човека срца“. „Оспољашњење“ унутрашњих стања, које показује ерупцију унутрашњих осећања. То је једно дубоко егзистенцијално стање које лице преноси, те узводи мисионара на друго поље, један други ниво. Феномен кинеског погледа се разликује од хиндуског. Иако је то наизглед стилизовано лице, оно према вама одаје врло снажан израз, тако динамичан да га ниједна холивудска шминка не може дочарати. Кински осмех је дискретан, исихастичан, и због тога доноси озарење. Физиономија и психологија овде лице откривају као дар Божији, и то је најзанимљивији момент кинеске социјалне психологије. Апстрактно и недодирљиво, лице је најделикатнији „стандард“ којим се, неко би рекао, регулишу друштвени односи ове државе.

    И тако сам у Нанђингу посматрао људе у жељи да проникнем у необјашњиву тајну тог народа, скупљајући својим оком мноштво увида о овој древној цивилизацији. (Наравно, и кинеска омладина зури у телефоне док хода улицом). У тим тренуцима размишљања о евангелизацији овог народа вероватно сам био несвестан да својим погледом лица и ја као странац изражавам свој унутрашњи свет. Понекад о „инкултурацији“ Јеванђеља (а и бризи за хришћанско јединство) говоримо као мисаоном концепту – али за кинеске хришћане је евангелизација била питање опстанка као људских бића (што је показала антиколонијална боксерска револуција, 1899-1901). 

    Мали екскурс: недавно су се на југоистоку Кине нашли свештеници и лаици из различитих помесних православних Цркава. Пошто у Кини нема активних православних храмова, богослужење су вршили у приватном амбијенту. Да ли су саслуживали, нека ћутање о томе, као argumentum ex silentio, буде одговор. Спомињање „препрека“ би било необично у овој непрегледној земљи Хималаја и пустиње Гоби, реке Хуангце и „пута свиле“, са низијама и планинском областима (оне чине око две трећина укупне територије Кине), Жутим морем, Великим зидом… Иначе, класични пример поменутог аргумента је путнички дневник Марка Пола који, занимљиво, прећуткује Велики кинески зид, на основу чега поједини (упркос историјском консензусу) верују да је то евиденција да Марко никад није посетио ову земљу, док други сматрају да је то пример његовог дипломатског дара и обзира (mindfulness).

    У 7. веку на овом простору су били асирски хришћани које су у Кини звали „светлосна религија“, док то асирско хришћанство није нестало под гоњењем у потоњим вековима. Фрањевци су такође мисионарили, па језуити, а онда и православни мисионари, од којих су неки проглашени за мученике. Први протестантски мисионари с почетка 19. века су настојали да Свето Писмо преведу на кинески (Библија је у потпуности преведена тек пре сто година), иако је њихово присуство било повезано са западним колонијализмом, трагедијом опијумске зависности, трагањем за аутономним кинеским хришћанством, и многим страдањем – што све изазива поштовање, пре неголи брзу осуду.

    О. Георгије Флоровски је, пишући у Russian Missions: An Historical Sketch о Кини као „врло тешкој земљи и неугодној за мисионарски рад“, истицао да ту сваки мисионар мора имати велики филолошки дар и сензибилитет, дражесни и живи осећај за језик, жудњу и снагу да продре у страну душу и разуме је; то ће рећи да му је потребан известан осећај или „способност симпатетичке реинкарнације“. Док ми преслатка кинеска девојчица у бележницу оловком исписује своје име (и пред мамом се жали што јој баш то име дала), схватам да кинески алфабет није писмо него… сликарска калиграфија. Иначе, када је у 18. веку кренула православна мисија у Пекингу, вршили су је поглавито руски ратни затвореници који су се ту и настанили, који су уз то и „прикупљали информације“. Тај мисионарски подухват није био од ширег значаја: иако је доста учињено на пољу превођења, мисија никад није достигла упадљив раст. Очигледно да до истинског сусрета није дошло.

    Сусрет је покушао да оствари амерички јеромонах Серафим Роуз тражећи везу између „Тао“ и „Христа“. Само то његово настојање говори о томе да Црква, као релациона стварност, у историји изналази нове методе. Она није окамењени ентитет који се преноси са једног нараштаја на други као археолошко благо. Тако је, Роузов наследник, игуман манастира Св. Германа Аљаског у Платини (Калифорнија), покушао да древну књигу кинеске философије Tao Te Ching (аутора Лао Цеа) сагледа у светлу хришћанског откривења, посматрајући Цеовог Тао као претечу долазећег Христа а мудрог Лао Цеа као пророка. Дамаскинова књига, Христос као вечни Тао (о њој више овде), представља антидот западњачкој опсесији према источњачким религијама – још један симптом модерне празнине срца.

    Први међу грчким философима, Талес, живео је око 6. века пре Христа, што је исто време када је Конфучије био у Кини а Буда у Индији. Хераклит је рођен средином такође 6. века пре Христа и познат по учењу о логосу као универзалном принципу философије и постојања (јединства света: логос у сваком тренутку чува равнотежу универзума). Но у исто време кад и Хераклит, у Кини је живео философ Лао Це. Лао је такође писао истом универзалном принципу поретка. Говорио је, „Не знам његово име, али окарактеришите као Пут, или Tao“. Такође је напомињао: „Искористи своју светлост да се вратиш у светлост увида“. Тако је Тао постао симбол базичан за кинеску мисао колико је то логос за грчку. И док је први важио као трансперсонална реалност, а други као принцип, пет векова касније појавиће се Логос као личносна Истина. 

    А шест векова после Хераклита и Лао Цеа, на грчком острву Патмосу живео је свети апостол и јеванђелист Јован Богослов. Ту, у прогонству, у једној острвској пећини, син Грома је свом ученику Прохору диктирао оно што је директним откривењем, зачуђен, примио од Бога. „У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог“. И тако Тао постаје тело што, можда у будућности, кинеску религију може да ослободи од мистицизма и учини је оваплоћенском (иако Кинези верују у реинкарнацију, ипак се страшно боје смрти). Одступање од Тао (скретање с Пута) јесте промашај циља, амартија. Кинески Пут, ослобођен протолошке интровертности, може да послужи као задивљујући мост ка хришћанству.

    Одлазећи из ове тајанствене земље, узносим молитву да Господ умножи служитеље Своје широм шара земнога! А у даљини се чује ехо пролога Јовановог Јеванђеља у духу кинеског идиома како га је препевао боготражитељ Серафим Роуз: „У почетку беше Тао (Пут), и Тао беше у Бога и Тао беше Бог… У њему беше живот, и живот беше светлост људима“…


    Извор: Теологија.нет




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 3 минута, Lulaby рече

    Pa to samo govori da je svaki normalan hrišćanin spreman na pokajanje     ali Vi ne da se  ne možete pokajati nego i na ove što se kaju kažete da se nisu pokajali....izvlačite neke konstatacije....Oprostite kume ko su Vači vernici? Da niste Vi neki episkop možda ili zastupate nekog episkopa kad se tako zalažete za dotičnog...kome ni ime nećete da izgovorite? Kako Vas boli zavodjenje vernika? Kojih  vernika? Vernike smućuju takvi kao Vi....ali vi ste za malena Carstva ....ekipica ..dok Bog ne kaže dosta ....pročitajte Jevandjelje o Lazaru i bogatašu....Vama da se i Bog javi ne biste verovali....Vi biste kao inkvizitor u Dostojevskom Gospodu rekli šta češ nam ti? Mi smo sebi sve uredili potaman....Gospodo draga nisam ni  zamislila šta može da se rodi na ovom forumu....ali znate šta me najviše zabrinjava kad ste Vi u pitanju....nemate poverenja U Gospoda......samo se oslanjate na sebe i na ljudske moći a to su malena carstva..ta carstva neminovno padaju.....MI Hrišćani živimo za Carstvo Nebesko....i to se prepoznaje kod dotičnog episkopa kome Vi ni ime ne možete reći...a nažalost Vi nigde ne pišete samo ovde tamburate u prazno.......DRUŠTVO MRTVIH PESNIKA...nemam više vremena za vas....ima mnogo lepih stvari nego se ovde sa vama preganjati.....ostajte u svom brloguuu

    Kakvo lupetanje - ko' MAXIM po diviziji

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @Lulaby vama nije dobro. Nisam rekao da su tamo dileri, vec nesto drugo...ali vidim da ste skroz odlepili...pominjete pricu o bogatasu i ubogom Lazaru...pa zatim Sv kneza Lazara i jos gomilu nebuloza pisete. Nismo na istim talasnim duzinama - Bogu hvala, jer vi razmisljate iracionalno.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Lulaby рече

    Ali vaša muzika mi ne odgovara neću sa vamaaa bayyyyy bayyyy ekipoooharp

    Гле!? Таман дошао а ти бежиш... па шта да радим са овом посном бомбоњером сад?? Пфф...
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Lulaby рече

    a i sami ste priznali da plivate u plitkom a ja volim dubine

    А не не... рекох да пливам ја и у дубоком али волим друштво... ако наиђе неки кит да се бранимо :) 
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 55 минута, Lulaby рече

    Verni narod Hrista radi ide na sabore i na Vidovdan na Kosovo i Metohiju i to je ta nit koja nas deliii ....razumete....I zato Vi svedočite Vaše Carstvo a ja svoje Nebesko...

    ???????

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 часа, Lulaby рече

    Molim Vas da ne kvarite ovako lepu temu. Idite svojoj kući i tamo pišite gluposti...na svoje tekstove...Vredjanjem ništa ne postižete.

    Ови Максимове шкработине су у најбољем случају, за фиоку па даљу дораду и његово лично разматрање. По мени, није у реду да епископ СПЦ који је део Сабора сутра, овако слободно објављује теолошке текстове ван Православне традиције, улазећи у фикцију чак. Позван је да се прикључи расправи, али је одбио на теми која га се тицала. То мош прочитат на теми о аутокефалији, да је пар теолога са форума и обичних форумаша пренело поруке Епископа Максима да неће да се прикључи на форум и да га не бране људи.

    Имамо слободу говора млада дамо, дефинисану законом, као и хришћанском традицијом вођења оваквих расправа:945729:.

    Шта ти мислиш о Лао Цеу, Конфучију, Тибетанском будизму, шаманизму... Какве то има везе са Правосалвним мисионарењем у Кину, које доминантно води Русија? мсм. део Кине је био састав Русије Царске, Монголија цела користи ћирилицу као главно писмо, као и део Кине некада...

    Какве везе има Кина са Максимом који је у Америци? Да ли је Максим и даље психички уморан, па планира да га пошаљу на Хаваје да будемо сигурни да се редовно одмара (то острво свеједно дође з. америка)?

    пре 16 часа, Lulaby рече

    Vi ste imali sreće... moj kum  je zaustavio jednog episkopa ,nekadašnjeg profesora na holu Pbf i ovaj mu je držao predavanje pola sata kako se usudio da ga zaustavi na hodniku i pomisli da može sa njim da priča. 

    па ето, имао је пола сата времена да причају. Какве то везе има са ситуацијом где максим "не-а" времена?

    пре 16 часа, Lulaby рече

    Molim Vas da ne kvarite ovako lepu temu. Idite svojoj kući i tamo pišite gluposti...na svoje tekstove...Vredjanjem ništa ne postižete.

    пре 16 часа, Lulaby рече

    Kako ste Vi bolesni....Hitno Vam je potrebna nega...medicinski pregled i nega. Nije mi jasno ko su ljudi koji Vama lajkuju komentare. Da li ste im isprali mozak ili su uplašeni? Majko Gospodnja pomagaj!

    Нова си на форуму, па ти морам рећи да већина на форуму, не живи у благословеном монашком подвигу, већ су грађани и верници (мирјани). Значи, мирјани могу да попију кафу са свештеником, епископом... у граду негде и то није неуобичајено. Упоредо са тиме, неи верници због менталне снаге или других питања повраћу од теологије неких епископа, доктора теологије... тј. ја нпр. их сажваћем и прогутам, али их нагонски испљунем јер су написани у време психичког умора, па нису добра храна (у виду речи Божије).

    Ја сам поцепао два, три текста О.Зорана на неким темама, где сам га рушио па онда и срушио. Притом сам то радио са једним прстом на тастатури, своје десне руке. Пази, једним прстом деснице руке, обарам темељну тезу чланка, доктора теологије, који напушта тему јер не може да гледа више како га рушим0703_read. Хаха, али теме О.зорана нису за стомак штребара и оних који уче на памет теолошке текстове као мантре. Ипак је лепо имати прилику за разговор са теологом који може да те надмудри, али опет пази како ћеш пасти.

    Зато мораш да имаш стрпљења, поштовања и постојаности са којом ћеш довољно дуго разговарати са духовником, нпр. О.Зораном. Није лепо да тако импусливно одма нападаш духовника, мораш полако да га одмериш! Није те ништа оштетио приватно, зато ти није душе корисно да говориш свештенику да иде да се лечи, да је болестан... на начин да му не објасниш шта је проблем код њега, који ти видиш, јер иначе само провоцираш и постављаш себе у јаму пуну блата, да не кажем нечег другог... Али то није страшно, напарфемисат ће те О.Зоран после са неком његовом мешавином житија мироточивих отаца:coolio:

    Одг. ми за кинеске црте лица молим те, ако си разумела Максима јер је то главна теза у његовом чланку. Где тврди, да се по физиономији кинеза, ако се правилно погледа, мисионарски заобилази 5.000 година њихових духовних учења???

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 часа, Вукашин рече

    Danas sam pao na dupe od smeha. Verni narod San Diega pise peticiju protivu Maksima (kazu da ce se prosiriti na celu zapadno-americku eparhiju) i izmedju ostalog, optuzuju ga za jeres majmunologije :))

    Шта дође јерес мајмунологије?

    ја први пут чујем за то0703_read

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 11 минута, Lulaby рече

    Meni su se svideli delovi koje sam ja napisala i pohvalila i sve je moglo tako i da ostane

    A koje ste to delove Vi napisali, ako nije tajna. ???

     

    пре 12 минута, Lulaby рече

    Nemojte me više učitavati molim Vas

    Ko Vas " ucitava " ???

    Vi se sami vracate svaki put kada popijete terapiju ( 3 x dnevno ) i krecete kao pomahnitali da lupetate. Plovite nebeskim svodom sa angelima itd...onda vas terapija uspava - jaka je doza, pa kada se probudite Vi sve iz pocetka - kljuc pilulica i ajmo Jovo na-novo....

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...