Jump to content
  • Дејан
    Дејан

    Архимандрит Сава Јањић: Реч екуменизам није светоотачког порекла

    Морам одмах да кажем да реч екуменизам није светоотачког порекла и иако је грчке етимологије дошла нам је са запада (конкретно) од протестаната и римокатолика заједно са њиховим значењем. Ава Јустин је био отворени противник екуменизма, и не само он него и бројни оци светоторци и неке од највећих духовних личности Православља двадесетог века. Али они нису били противници сведочења вере. Зато је Ава Јустин у својим белешкама, које је објавио Владика Атанасије, изнео појам православног икуменизма како би онима који су га вероватно погрешно схватали објаснио да неслагање са јереси западног екуменизма не значи одбацивање предањског става светих отаца да неправославнима тј. онима који следују разне јереси стално треба у љубави сведочити истину, али нипошто доводећи под знак питања нашу веру.

     

    Западни екуменизам се у протестантској верзији, најкраће речено, своди на теорију грана и на мит о јединственој Цркви која је невидљива и у којој сви хришћани учествују, али која је у историји подељена на разне деноминације. То је учење Лутера и Цвинглија и нема никакве везе са православном еклисиологијом. За нас је ЈЕДНА и ЈЕДИНА Црква управо Православна, која је сабор и неба и земље и не постоји подела Цркве, већ само отпадање од јединства Православне Цркве. Нико не може да нађе цитат иједног оца исповедника Цркве кроз историју да постоји нека невидљива једна Црква у којој партиципира и Православна црква. Православна Црква не учествује у Цркви, већ је она Црква и неба и земље и која се видљиво у свој пуноћи манифестује у нашем свету и веку. Остале групе хришћана које су историјски с временом настајале и називале се црквама су мање или више одвојене од Цркве Православне и редовно су називане јересима што на јелинском значи (секта, нешто што је одвојено).

    Тврдити да је Св. Ава Јустин био противник сведочења вере православне пред неправославнима је једнако погрешно као тврдити да је он био поборник екуменизма који се прилично развио у његово време. Ставови Аве Јустина о православном икуменизму су већином остали у његовим белешкама и нису довољно познате широј јавности. Осим тога на јелинском нема разлике између екуменизма и икуменизма, то је иста реч. Зато говорећи о покушају стварања вештачког јединства тобоже подељених цркава најпрецизније је користити термин синкретистички екуменизам. Лично нисам поборник речи екуменизам јер је она већ исувише контаминирана погрешним значењем које постоји и код протестаната или у римокатоличкој верзији папо-центричног екуменизма. Једноставно, наша Црква треба да то зове сведочењем или исповедањем истине, а не неким дијалогом у коме сви тражимо неку истину коју смо тобоже сви изгубили. Наравно, сведочење треба да буде у духу љубави и истине, а не са мржњом и презиром као што то раде квази-зилоти који су нажалост контаминирали и реч зилотизам (ревнитељство) па данас има обично негативну конотацију. И ми православни смо у неким, али не суштинским стварима, одступили од предања и стално треба да му се враћамо, а не да мислимо да смо непогрешиви. Једино је Црква непогрешива.

    Пре пар дана Синод Грчке Цркве је објавио саопштење у коме је изнео основне ставове како епископи те помесне Цркве виде Православну Цркву и њен однос према неправославнима. Текст је на грчком и енглеском доступан на:  https://panorthodoxcemes.blogspot.com/2017/01/i.html

    Ја сам превео пар врло важних реченица из тог саопштења у коме се уопште не помиње појам "екуменизам" управо зато што је он већ контаминиран, како због погрешне употребе од стране неких православних који учествују у дијалогу са неправославним, тако због погрешног значења екуменизма на западу. Ову реч би најбоље било предати забораву и говорити о "православном сведочењу истине", а то је управо оно што је у својим белешкама желео да нагласи Св. Ава Јустин, а не да како злобници тврде рехабилитује екуменизам или промени свој став који је познат у целом православном свету да је то јерес над јересима. Ево тих реченица из Саопштења Грчког Синода од 27. јануара 2017:

    *****

    " - Православне аутокефалне Цркве нису нека федерација цркава, већ Једна, Света, Католичанска (Саборна) и Апостолска Црква...... Главни циљ Цркве је мисија, наиме њена борба да стално сведочи веру и проповеда Еванђеље, било вернима који живе у савременим секуларним друштвима или онима који још нису упознали Христа. Дијалог, првенствено са неправославним хришћанима - ετεροδόξους χριστιανούς - (другим хришћанским конфесијама - јересима άλλες χριστιανικές ομολογίες – αιρέσεις) заснива се на дужности Цркве да сведочи истину и апостолску веру у свакој прилици. На тај начин они се упознају са аутентичношћу православног предања, вредности светоотачког учења, православним литургијским и вером православном. Дијалог не значи нити ће икада значити компромис у питањима вере.

    Православна Црква је Једна, Света, Католичанска (Саборна) и Апостолска Црква, како исповедамо у Символу вере. Човекова светост се не може разумети ван Тела Христовог тј. ван Цркве (Еф. 1.23). Светост је учешће у тајни Цркве и у њеним светим тајнама утемељеним на Евхаристији. Светитељи иконизују Царство Божије.

    Постоји једна Црква, Православна Црква (Η Εκκλησία είναι μία, η Ορθόδοξη). Према Св. Василију Великом "сви који имају наду у Христа су један народ и они, који су од Христа чине једну Цркву иако она постоји на разним местима". Црква увек очекује повратак њој свих људи, и неправославних и оних других веровања.

    - Текстови Светог и Великог Сабора Православне Цркве (на Криту) су предмет даљег детаљног проучавања. Ово се примењује на све саборе у Цркви. 

    -Богословски дијалог се не прекида. Наравно, неопходан предуслов јесте да се богословска истина чува нетакнутом како би овај дијалог могао да се настави без фанатизма и подела, без парасинагога и раскола, што повређује јединство Цркве."

    *****

    Мислим да је све веома јасно речено. Дијалог да али дијалог сведочења и без компромиса са истином. Дијалог не ради тражења истине већ ради повратка Цркви оних који су неправославни. Црква је једна али то је Православна Црква. Формулација да је Црква једна, а да Православна Црква има централно место у тражењу јединства Цркве је погрешна и о томе је на својим седницама Грчки синод детаљно расправљао јер се ствара утисак да поред Правсолсавне у ЈЕДНОЈ ЦРКВИ партиципирају и неке друге или да је Црква подељена што је контрадикција ако је ЈЕДНА. Саопштење између редова позива на корекцију метода сведочења истине међу неправославнима како се не би стварао повод разним фанатицима и секташима да цепају јединство Цркве тобож ревнујући за истину. Ово је јако важан текст и налази златни средњи пут, између заблуда синкретистичког екуменизма и секташког псевдо-зилотизма. 

     

    Архимандрит Сава Јањић

    ИЗВОР




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 1 сат, kopitar рече

    Pa normalno da ne ishodi po prirodi jer bi to značilo stvaranje Svetoga Duha i negiranje njegovog Božanstva.

    Možda da bude lakše mi kažemo da Duh Sveti izlazu od Oca i Sina s tim da prvo spominjemo Oca i niko ne kaže izlazi od Sina i Oca.

    Mislim da je uredu u tom kontekstu u vjerovanju pomenuti Trojstvo a ne samo Oca i Duha Svetoga.

    Svi su se u prvoj polovini prvog milenijuma nastojali boriti protiv raznih učenja koja su negirala božanstvo jednom od lica sv.Trojice, najčešće Sinu ili Duhu Svetoma, mislim da Oca nikad niko nije negirao da je Bog. 

    Kapadokijski Oci su razvili trijadologiju koja govori o prirodi i odnosima lica u sv.Trojici, gdje je Otac nerođen, uzrok Sinu i Duhu Svetome, Sinu kroz rođenje Duhu sv. kroz ishođenje...šta je to rođenje i ishođenje u ovom slučaju, mi ljudi to ne možemo zamisliti možda najbolje kao žena koja rodi za razliku od poroda carski rezom koje bi bilo ekvivalent ishođenju...ali je stvar da u oba slučaja samo Otac daje svu prirodu Sinu i Sv.Duhu. Djelovanje Sina prema Sv.Duhu nema veze s tim da Duh kroz Sina dobija svoju prirodu tj suštinu....Vjerujem da su i Katolici saglasni sa ovom istočnom trijadologijom....Pravoslavni taj član simbola vjere "koji do Oca ishodi" razumiju da se odnosi na utvrđivanje postanka Sv.Duha, koji je ishođen od Oca, kao što su drugom članu za Sina govori da je od Oca rođen. 

    Kako vidim po tvom odgovoru, Katolici ovaj član simbola gdje se spominje i od Oca ishodi razumiju u vremenskom kontekstu, tj način prisustva Duha u svijetu,  u tom slučaju i pravoslavni stoje na istom stajalištu da se Duh kroz Sina daje svijetu, od Oca kroz Sina. 

    Dakle ima to nesaglasije da li se taj član razumije kao definisanje načina postojanja Duha, ili načina njegovog prisustva u svijetu.....Zato mislim da se ove stvari mogu riješiti dijalogom da to nije toliko strašno, samo ako ima obre volje sa obe strane

    • Волим 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 15.1.2020. at 12:06, Justin Waters рече

    ali je stvar da u oba slučaja samo Otac daje svu prirodu Sinu i Sv.Duhu

    Не даје Отац ту никакву природу, јер не би онда био ни Син Бог, сам по себи, а ни Дух Свети. А јесу, свака од три ипостаси Свете Тројице су Бог, сам по себи. И читав проблем је у неразликовању природе (божанства), од ипостаси Свете Тројице. Али и у самом неразликовању тих Ипостаси. Па нам је само Отац боголик, Христос већ човјеколик, а Дух Свети некаква флека на папиру.

    Не дугује Син Оцу никакво божанство, ни Дух Свети, него је Бог Отац начело постојања тог божанства, које је једнако, и у Богу Сину, и у Богу Духу Светом.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 37 минута, slovoA рече

    Не даје Отац ту никакву природу, јер не би онда био ни Син Бог, сам по себи, а ни Дух Свети. А јесу, свака од три ипостаси Свете Тројице су Бог, сам по себи. И читав проблем је у неразликовању природе (божанства), од ипостаси Свете Тројице. Али и у самом неразликовању тих Ипостаси. Па нам је само Отац боголик, Христос већ човјеколик, а Дух Свети некаква флека на папиру.

    Не дугује Син Оцу никакво божанство, ни Дух Свети, него је Бог Отац начело постојања тог божанства, које је једнако, и у Богу Сину, и у Богу Духу Светом.

    Zizijulaština?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 14.1.2020. at 17:58, Благовесник рече

    Знате да у Православној Цркви један део отворено верује да Вазнесење ПБМ представља Њено упокојење, али не и узнесење  телом (!), док други део верује као и  католици, да услед усељења божанског Логоса у Њену утробу Она је ван пропадљивости и да Бог није дозволио да види трухљења као ни Њен Син, те је васкрсла и узнесена до трећег дана!

    Не! Тај "један део", то је оно православље које је већ постало идеологија. А Православна Црква истинито свједочи о Успењу пресвете Богородице. Не, о вазнесењу, већ о успењу, иначе би то била четврта Ипостас, а није. Него је Син примио Пресвету и увео је у Његово царство, једини који има ту силу, васкрсења и вазнесења. Природа је ту потпуно небитна.

    Ништа не помаже то пеглање појмова. Без повратка на Никејско-цариградски символ вјере, Римска црква може само да лута. Преузносећи се у својим тумачењима, до саблазни. Па шта је уосталом папизам, него увођење четврте ипостаси у биће Божје?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 29 минута, Justin Waters рече

    Zizijulaština?

    Шта значи тај термин? И кад се прије примио? Кад је Црква изрекла свој став, да тако слободно пљујеш на теологију једног архијереја? А Сабор га осудио? Можда би требало да ипак сачекаш ту оцјену, не уздижући своје мишљење на туђи трон. Па не царује ту нико понаособ, него Сабор одлучује у Духу. А јеси ли ти Тај?

    By the way, тачан термин би био зизјуласовштина.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 часа, slovoA рече

    Шта значи тај термин? И кад се прије примио? Кад је Црква изрекла свој став, да тако слободно пљујеш на теологију једног архијереја? А Сабор га осудио? Можда би требало да ипак сачекаш ту оцјену, не уздижући своје мишљење на туђи трон. Па не царује ту нико понаособ, него Сабор одлучује у Духу. А јеси ли ти Тај?

    By the way, тачан термин би био зизјуласовштина.

    Citiram Damaskina, tačno izloženje pravoslavne vjere I glava, 8. o Sv.Trojici:

    Јер велимо да је, од њега, односно, од природе Оца, рођење Синово.

    Наиме, рађање је у томе да из суштине онога који рађа происходи оно што је рођено подобно по суштини, док стварање и саздавање бива споља а не из суштине саздатеља и творца, а творевина и саздање потпуно су неслични са творцем.

    Šta sam ja rekao drugačije od onog što je podvučeno? Da je Sinova priroda - suština proistekla od Očeve kroz rađanje. 

    Zašto suprotstavljaš zizijulaštinu ovom izloženju koje nimalo nije nejasno i nesporno? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 19 минута, Justin Waters рече

    Šta sam ja rekao drugačije od onog što je podvučeno? Da je Sinova priroda - suština proistekla od Očeve kroz rađanje.

    Да. Али то није исто што и оно прво, кад кажеш да Отац даје природу Сину. Јер то `даје` би значило да прије тога, или Син није постојао, или није био Бог, сам по себи. У сваком случају би означавало неку дистанцу.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 15.1.2020. at 10:12, kopitar рече

    Pa normalno da ne ishodi po prirodi jer bi to značilo stvaranje Svetoga Duha i negiranje njegovog Božanstva.

    Možda da bude lakše mi kažemo da Duh Sveti izlazu od Oca i Sina s tim da prvo spominjemo Oca i niko ne kaže izlazi od Sina i Oca.

    Mislim da je uredu u tom kontekstu u vjerovanju pomenuti Trojstvo a ne samo Oca i Duha Svetoga.

     

    Sin se radja a Duh ishodi istovremeno ako uzmemo tako vremenski da formulisemo.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 36 минута, Justin Waters рече

    Zašto suprotstavljaš zizijulaštinu

    А могао би и ти мени да одговориш. На основу чега тако осуђујеш једног архијереја Христове Цркве? Јеси ли ти Сабор?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, slovoA рече

    Не! Тај "један део", то је оно православље које је већ постало идеологија. А Православна Црква истинито свједочи о Успењу пресвете Богородице. Не, о вазнесењу, већ о успењу, иначе би то била четврта Ипостас, а није. Него је Син примио Пресвету и увео је у Његово царство, једини који има ту силу, васкрсења и вазнесења. Природа је ту потпуно небитна.

    Ништа не помаже то пеглање појмова. Без повратка на Никејско-цариградски символ вјере, Римска црква може само да лута. Преузносећи се у својим тумачењима, до саблазни. Па шта је уосталом папизам, него увођење четврте ипостаси у биће Божје?

    Објасни мало, да те неко не схвати погрешно, каква је разлика између израза успење и вазнесење.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, slovoA рече

    А могао би и ти мени да одговориш. На основу чега тако осуђујеш једног архијереја Христове Цркве? Јеси ли ти Сабор?

    Неће га Сабор осудити јер је један од главних људи у Цариградској патријаршији и промовише ту теологију. Једино да га осуде неке друге Помесне Цркве.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    @kopitar problem je da je to jedinstvo uslovljeno jedinstvom pod kapom pape, koji je u pravoslavlju shvaćen kao antihrist- blago rečeno. jer na sebe uzima puno. Ne znam ni sama šta sve...ključeve raja i pakla, predstavnika Hrisa na zemlji...ne znam ni sama....ajde ti nama objasni, stvarno pitam.

     

    Цитат

    Nekako mi je čudno da neko može biti istinski kršćani a da pri tome nije svim svojim bićem za jedinstvo ili ekumenizam

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 35 минута, logdanov рече

    Објасни мало, да те неко не схвати погрешно, каква је разлика између израза успење и вазнесење.

    Успење нема никакве везе с успињањем, него са спавањем, уснућем (усипалница је место покоја, нпр. заједничка гробница, или капела на гробљу).

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Пре сат времена, slovoA рече

    Да. Али то није исто што и оно прво, кад кажеш да Отац даје природу Сину. Јер то `даје` би значило да прије тога, или Син није постојао, или није био Бог, сам по себи. У сваком случају би означавало неку дистанцу.

    Ne mora da znači, ako je osnovni postulat kada pričamo o unutartrojičnim odnosima da nema vremena. 

    пре 55 минута, slovoA рече

    А могао би и ти мени да одговориш. На основу чега тако осуђујеш једног архијереја Христове Цркве? Јеси ли ти Сабор?

    Ne osuđujem ga...upotrebljavam malo robustan izraz da naglasim nepotrebnost isticanja njegove dogmatike oko stvari koje su poprilični jasno definisano odavno. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...