Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    Архимандрит Петар (Драгојловић): Не мораш сине, не мораш

      210184184_614100693082260_4137650862237934145_n.jpg

    Не мораш сине, не мораш.

    Рекоше ми оче да морам постити седам дана на води па да се причестим?

    Не мораш сине, не мораш. Ти не једи живе џигерице своме ближњем а за вештачки, измишљени и обавезни пост од седам дана на води, не хај ми мало. Нити га је наш Господ Исус Христос икада поменуо као услов за Свето Причешће нити било који општеприхваћени канон Свете Цркве говори о томе. Зато са љубављу, страхом Божијим и вером приступи Светој Чаши, и пости кад се пости, а мрси кад се мрси. Ни мање ни више од тога. Зато сине, никада не цеди комарце јер Бог није у било каквој неумерености већ једино у смирењу и љубави.

    Рекоше ми оче да морам да се исповедим код свештеника пред свако Свето Причешће јер ако се не исповедим оно ће ме спалити и биће ми на погибао душе.

    Не мораш, сине, не мораш. Суштину своје пажње обрати пре свега на то да ли се искрено желиш мењати на боље, да ли прашташ ближњима и да ли се заиста кајеш за своје грехе. Зато сине, не обраћај пажњу на вештачке рампе, самонаметнуте ровове и бесмислене препреке до Свете Чаше. Уосталом, није ли и Света Марија Египатска без исповести и после 17 година тешких грехова пришла Светом Причешћу? Пришла је без исповести али са огњеним покајањем у срцу и жељом да се мења. И да ли је сине Бог њу за то спалио? Наравно, није, већ је кроз Свето Причешће даривао одлучношћу за подвигом, дубоким смирењем, великим даровима Духа Светога и на крају и самом светошћу.

    Кажу ми оче, мораш да прочиташ толико и толико канона и молитви да би се причестио.

    Не мораш сине, не мораш. Потребно је само да загрејеш срце са било којом смиреном молитвом и потом се причести сваки пут без икаквог двоумљења. Са пуном вером. Да је Света Марија Египатска тражила да испуни све каноне и сва правила не би се на Јордану никада причестила. А и сам Исус каже ... Ја сам Господар и суботе, тј. свих правила. Јер нису људи ради суботе (правила), већ су суботе (правила) ради човека.

    Кажу ми оче, није Свето Причешће супа па да се узима на свакој Светој Литургији. Мораш да правиш паузе.

    Не мораш сине, не мораш. Причести се на свакој Светој Литургији јер је то директна заповест Христова за све чланове Цркве а није неки промашени савет неке баба Милеве што пре подне пали свеће у храму а поподне осуђује све који нису по њеном калупу. А и речи су Христове ... Хлеб наш на(д)сушни дај нам данас (сваки дан) ... Зато сине, пусти празне приче и сујетне разговоре, већ се са вером и смирењем причести на свакој Светој Литургији.

    Кажу ми оче, мораш и ово, мораш и оно. Мораш све да испунише да би се причестио.

    Не мораш сине, не мораш. Само требаш волети Христа Бога и свакога човека. Само требаш завапити као разбојник на Крсту ... Сети ме се Господе у Царству Твоме ... јер нисам га достојан. Само као Хананејка признати ... Да Господе, али и пси једу од мрва која падају са трпезе господара њихових. А пре свега и изнад свега, сине мој, као Петар узвикнути ... Господе, ти знаш да те волим.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 8 минута, Родољуб Лазић рече

    Види, пријатељу, да поновим: све то је разматрао и о томе писао и патријарх у наведеном чланку. и изнео закључке које сам укратко цитирао. Они су уравнотежени и духовно промишљени. Што се мене тиче, његов духовни и богословски ауторитет у односу на твој и о. Петра је неупоредив. 

    Види ти, што је баби мило, то јој се и снило. Ти у речима патријарха видиш оно што ти хоћеш, а не шта пише. Само ми, молим те, одговори на ово, једно једино питање. Да ли је Светла Седмица препрека причешћивању?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 43 минута, mirko1929 рече

    Али какве везе има моје искуство са канонима? Не намећем ја моје искуство као правило

    Када сам говорио о твом искуству које намећеш као правило, говорио сам о овоме:

    "Ја сам одрастао на таквој накарадној, патолошкој духовности и никада се нисам осећао добро у цркви, а увек ми је било зло од цркве. Значи оно, плашиш се да се причестиш јер си недостојан, имаш патолошку потребу да долазиш малтене сваки дан на исповести јер ти је од савести направљен монструм, а кад се причестиш, плашиш се да проговориш, плашиш се да изађеш из храма, плашиш се да урадиш било шта да не би изгубио благодат..." То није никаква законитост ни правило, то је просто твој случај. Ја знам многе који нису имали ни такав однос као ти, ни страх, ни патологију о којој говориш- То је ТВОЈ случај, (и не само твој, свакако) а ти га екстраполираш на СВЕ хришћане. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Родољуб Лазић рече

    Када сам говорио о твом искуству које намећеш као правило, говорио сам о овоме:

    "Ја сам одрастао на таквој накарадној, патолошкој духовности и никада се нисам осећао добро у цркви, а увек ми је било зло од цркве. Значи оно, плашиш се да се причестиш јер си недостојан, имаш патолошку потребу да долазиш малтене сваки дан на исповести јер ти је од савести направљен монструм, а кад се причестиш, плашиш се да проговориш, плашиш се да изађеш из храма, плашиш се да урадиш било шта да не би изгубио благодат..." То није никаква законитост ни правило, то је просто твој случај. Ја знам многе који нису имали ни такав однос као ти, ни страх, ни патологију о којој говориш- То је ТВОЈ случај, (и не само твој, свакако) а ти га екстраполираш на СВЕ хришћане. 

    Ма добро, увек се размимоиђемо на овим расправама. Ја заправо хоћу само један одговор. А то је да ли је Светла Седмица препрека причешћивању. То, који је исправан приступ духовности је друга тема, и мислим да није кључно питање овде. Не треба бркати те две ствари.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, mirko1929 рече

    Ти у речима патријарха видиш оно што ти хоћеш, а не шта пише.

    Пре ће бити друго - да ти не видиш оно што јасно пише. Уосталом, сви су овде писмени, нека свако прочита и закључи сам шта је рекао патријарх.

    пре 3 минута, mirko1929 рече

    Да ли је Светла Седмица препрека причешћивању

    Светла седмица није препрека причешћивању. Али светла седмица је једна седмица и то врло особена. Овде се говори о целини хришћанског живота, схватања причешћа и односа према њему. Ни о. Петар ни патријарх се нису базирали (само) на примеру Светле седмице када су расуђивали о теми.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Родољуб Лазић рече

    Светла седмица није препрека причешћивању. Али светла седмица је једна седмица и то врло особена. Овде се говори о целини хришћанског живота, схватања причешћа и односа према њему. Ни о. Петар ни патријарх се нису базирали (само) на примеру Светле седмице када су расуђивали о теми.

    Хвала лепо! Само то сам хтео да чујем. Е па видиш, у пракси није битна целина хришћанског живота. Код мене у парохији можеш и мртве да васкрсаваш нећеш се причестити на Светлу Седмицу (нити генерално икада ван поста). С друге стране можеш да будеш најгрђи од најгрђих, али ако си отпостио тих седам дана можеш да се причестиш. Дакле, говорим како је у пракси. У пракси се не гледа целина нечијег живота, него се постављају механи(цисти)чки услови.

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, mirko1929 рече

    Свети Василије Велики је имао паству која је на прослави мученика направила оргије. То у данашње време не може да се деси. А ја у кафиће никада нисам ни ишао, мада сам виђао свештенике како тамо седе.

    Ah pa to bas i nije njegova pastva (ako je to tacno), njegova pastva moze da bude samo ona koja je postovala i primenjivala ono sto je on ucio i pisao i kakav je on bio kao hriscanin i licnost i verovatno je njega najbolje opisao i predstavio sv.Grigorije Bogoslov kroz..... Слово 43. надгробно Василију, архиепископу кесарије кападокијске....

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 20 часа, mirko1929 рече

     

    Ti si se naprimao pomisli i sada "imaš prava" na sve, posebno na drskost, loše rasuđivanje, histeričnost i kukanje.

    Trebalo je ne primati pomisli, kako onda tako ni sad.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Vanjah рече

    Ti si se naprimao pomisli i sada "imaš prava" na sve, posebno na drskost, loše rasuđivanje, histeričnost i kukanje.

    Trebalo je ne primati pomisli, kako onda tako ni sad.

    Ти си дно дна, оно немаш елементарне људскости. Али добро, многе вера на свој начин претвори у монструме. Мене  је то на мој, а тебе на твој начин трансформисала у монструма!

     

    пре 11 часа, Bokisd рече

    Ah pa to bas i nije njegova pastva (ako je to tacno), njegova pastva moze da bude samo ona koja je postovala i primenjivala ono sto je on ucio i pisao i kakav je on bio kao hriscanin i licnost i verovatno je njega najbolje opisao i predstavio sv.Grigorije Bogoslov kroz..... Слово 43. надгробно Василију, архиепископу кесарије кападокијске....

    Па његова је паства, то не значи да је он крив за оно што су они радили. Такође, то што је Јулијан Отпадник био ученик светог Василија, не значи да је свети Василије крив што је Јулијан постао Отпадник. Ваљда то не мора да се наглашава.

     

    пре 12 часа, Родољуб Лазић рече

    и не само твој, свакако

    Таква духовност често израђа таква ментална стања.  Код римокатолика је то готово једини вид духовности, тако да је код њихо то скроз нормална и уобичајена појава -- оно што зову католичка кривица.

    lfbt8qpje7971.webp

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Vanjah рече

    Ti si se naprimao pomisli i sada "imaš prava" na sve, posebno na drskost, loše rasuđivanje, histeričnost i kukanje.

    Trebalo je ne primati pomisli, kako onda tako ni sad.

    svako se ovde "naprimao" ili "nenaprimao-la" svacega

    mozda da preskocis te osude na brata svoga vec da pokusas da ga razumes, ali i ako ga ne razumes to je ok, pusti coveka

    Trebalo je svasta svagda, pa niko nije naucen po rodjenju

    a ko od nas zna 100% sta je TREBALO!!!!!!?????

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Драшко рече

    svako se ovde "naprimao" ili "nenaprimao-la" svacega

    mozda da preskocis te osude na brata svoga vec da pokusas da ga razumes, ali i ako ga ne razumes to je ok, pusti coveka

    Trebalo je svasta svagda, pa niko nije naucen po rodjenju

    a ko od nas zna 100% sta je TREBALO!!!!!!?????

    Људи се чуде како дође до тога да се муслимани разнесу? Па лако, јако лако се човек радикализује. Само што се хришћани не разносе, они изгубе људскост. И ја сам био, пре свега овога такав. С мање осуђивања и више емпатије него он, али на друге начине вероватно још гори. Иако сам једино зло нанео самом себи, огрешио сам се ја итекако о друге. Али, док те не клепи по глави, не опаметиш се.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Шкакљива тема много.

    Хајде да разјаснимо нешто. Нама, мирјанима, није потребан духовник. Имамо исповедника или пароха.

    Духовник је потребан монасима, да их надгледа и прати.

    Како год да постите, ни под којим условом не смете убити радост.

    Убити у себи радост живота неким правилима, је ван памети.

     

    п.с.  Сад да ме неко "укалупи" - побегла бих из цркве.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Пре сат времена, mirko1929 рече

    Таква духовност често израђа таква ментална стања. 

    Не нужно, зависи од духовника и од духовног чеда. Наравно да постоје извитоперења и погрешан лични приступ, али ти упорно инсистираш да је све везано за причу о Суду патологија која нужно води у нездраву духовност. Али то није тако.Сећање на смрт је једна од константи православне аскетске литетратуре, знаш и сам. Сама прича о Последњем суду и вечном огњу није нужно паралишућа ни негативна. Имаш колико хоћеш беседа и великих Учитеља Цркве, старих и нових о томе. Ја се сећам да је и свети Златоусти у својим беседама и те како говорио људима о томе. Наравно, говорио је и о љубави и милосрђу, још много више...И свети владика Николај говори о томе да духовници треба да праве равнотежу, да не говоре само о љубави Божјој него и о страху Божјем:

    "...Испуните се најпре сами страхом Господњим, па онда проповедајте страх Господњи. Света љубав Господња може се очувати у срцу човечјем само помоћу светог страха Господњег. Свети страх Господњи, лековити и животворни, показује се у извршењу светих заповести Господњих. Ви, који при уласку у светињу говорите: „Вниду у дом твој, поклоњусја ко храму свјатому твојему в страхје твојем„, и који се молите за време службе Богу: „Вложи в нас и страх блажених твојих заповједеј“ и који по примљеном причешћу опет узносите молитву Господњу: „утверди нас во страхје твојем“ – проповедајте страх Господњи. Укоревајте љубављу Божјом, претите страхом Божјим.

    Јер ако говорите о љубави безаконицима, они ће то разумети као опроштај без покајања. Зна народ наш за потребу покајања и епитимије. Зна он добро, по широком искуству своме, да Отац наш небесни милује – али и бије. Збунићете га, ако му не говорите о страху Господњем. Ако га будете мазили, попут јеретика, и говорили му полуистине, спремили сте сами себи осуду за Дан Онај, Дан Страшни. Када гнев Божји гори као огањ на безаконике у наше дане, наш Православни народ испуњава се страхом Господњим. Сад је, дакле, време да се страх утврди у њему за дугу будућност. Да би из тога светога страха узрасли и сазрели сви они добри плодови, који су угодни Богу и анђелима Божјим."

    Једноставно, то што ти причаш јесте нешто што се дешава. Десило се и теби и многим другима, због неодговарајућег схватања, приступа, било духовника, било духовног чада, или и једног и другог. Неко ножем посече, неко ножем елиминише болест. 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 24 минута, Родољуб Лазић рече

    Не нужно, зависи од духовника и од духовног чеда. Наравно да постоје извитоперења и погрешан лични приступ, али ти упорно инсистираш да је све везано за причу о Суду патолиогија која нужно води у нездраву духовност. Али то није тако.Сећање на смрт је једна од константи православне аскетске литетратуре, знаш и сам. Сама прича о Последњем суду и вечном огњу није нужно паралишућа ни негативна. Имаш колико хоћеш беседа и великих Учитеља Цркве, старих и нових о томе.  . Ја се сећам да је и свети Златоусти у својим беседама итекако говорио људима о томе. И свети владика Николај говори о томе да духовници треба да праве равнотежу, да не говоре само о љубави Божјој него и о страху Божјем:

    "...Испуните се најпре сами страхом Господњим, па онда проповедајте страх Господњи. Света љубав Господња може се очувати у срцу човечјем само помоћу светог страха Господњег. Свети страх Господњи, лековити и животворни, показује се у извршењу светих заповести Господњих. Ви, који при уласку у светињу говорите: „Вниду у дом твој, поклоњусја ко храму свјатому твојему в страхје твојем„, и који се молите за време службе Богу: „Вложи в нас и страх блажених твојих заповједеј“ и који по примљеном причешћу опет узносите молитву Господњу: „утверди нас во страхје твојем“ – проповедајте страх Господњи. Укоревајте љубављу Божјом, претите страхом Божјим.

    Јер ако говорите о љубави безаконицима, они ће то разумети као опроштај без покајања. Зна народ наш за потребу покајања и епитимије. Зна он добро, по широком искуству своме, да Отац наш небесни милује – али и бије. Збунићете га, ако му не говорите о страху Господњем. Ако га будете мазили, попут јеретика, и говорили му полуистине, спремили сте сами себи осуду за Дан Онај, Дан Страшни. Када гнев Божји гори као огањ на безаконике у наше дане, наш Православни народ испуњава се страхом Господњим. Сад је, дакле, време да се страх утврди у њему за дугу будућност. Да би из тога светога страха узрасли и сазрели сви они добри плодови, који су угодни Богу и анђелима Божјим."

    Не све! Већ онај католички приступ да ако случајно умреш са неисповеђеним грехом (рецимо згазио те ауто док си прелазио пут ка храму), идеш аутоматски у пакао. Као да је Бог толико ситничав! А мене су убедили да јесте. Многи православци и сви католици верују да јесте. Онда се, између осталог (нпр. неразумног аскетизма), јавља патолошка зависност од исповедања. Мартин Лутер се, пре него што је коначно прсо, исповедао по шест сати дневно.

    Преподобна Софија Клисурска је рекла Страх Божији чини особу мудром. Шта је страх Божији? Не да се неко боји Бога, то је страх да се неко не растужи, да се неко не повреди, и да се неко не оптужује. То је мудрост. После свега тога, Бог ће те просветити шта да чиниш у животу.

    Али ово је офтопик, и жао ми је што смо се поново вратили на то питање. Више бих волео да чујем твоје мишљење о оно механицистичком приступу причешћивању. По мени неко ко је постио седам дана, а живи ко зна како и не зна ни Символ Вере, не би требало да може да се причести, само зато што је постио. С друге стране је бесмислено да неко ко хоће да причести на Светли Понедељак мора да пости на Васкрс (иако је постити на Васкрс малтене отворено исповедање јереси).

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, mirko1929 рече

    Више бих волео да чујем твоје мишљење о оно механицистичком приступу причешћивању. По мени неко ко је постио седам дана, а живи ко зна како и не зна ни Символ Вере, не би требало да може да се причести, само зато што је постио.

    Све што је махани(цисти)чко не води ка духовности. Правила имају смисла ако се испуњавају са разумевањем и правим ставом. Без тога постају бесмислена. Поновити 500 пута Исусову молитву, механички, без осећаја, без улажења у смисао и дух изговорених речи, или урадити 500 метанија као склекове - не верујем да доприноси духовном узрастању. Или се као дрво исповедити зато што "тако треба", да би се човек причестио. 

    Али то не значи да се не треба молити Исусовом молитвом, да не треба чини метаније, да се не треба исповедати...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 минута, Родољуб Лазић рече

    Све што је махани(цисти)чко не води ка духовности. Правила имају смисла ако се испуњавају са разумевањем и правим ставом. Без тога постају бесмислена. Поновити 500 пута Исусову молитву, механички, без осећаја, без улажења у смисао и дух изговорених речи, или урадити 500 метанија као склекове - не верујем да доприноси духовном узрастању. Или се као дрво исповедити зато што "тако треба", да би се човек причестио. 

    Али то не значи да се не треба молити Исусовом молитвом, да не треба чини метаније, да се не треба исповедати...

    Добро, али ваљда се подразумева да треба направити разрез, за кад се ради шта. Ако се пусти машти на вољу да човек иде да се исповеда за све што је умислио у својој глави да је грех, онда дође до онога да човек измишља себи грехе, само зато што је развио скрупулозност, па се исповеда да би се осећао боље. С друге стране, зашто неко ко је пости све постове, па наравно и Велики Пост, мора да продужи пости на Васкрс, да би се причестио у Понедаљак, а да продужи пост и на Понедељак да би се причестио у Уторак? Једно је епитимија, а друго је ова бесмислица. Ако се нико не сме причешћивати ван поста, зашто се уопште служе литургије ван постова? И како то да то не важи за свештенство?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...