Jump to content
  • александар живаљев

    Професор Здравко Пено: Против дарвинизма аргументима Светог Максима Исповедника (Апел на апел - наставак)

      Др Здравко Пено, редовни професор на Богословском факултету "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву, управо је објавио (http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/stav/930-2017-07-27-06-38-00)

      наставак своје аргументације против Дарвинове теорије еволуције и њеног "усаглашавања" са црквеним учењем. Поштујући заинтересованост читалаца Поука за ову тему, доносимо прилог професора Пена у целини, при чему сматрамо да нисмо позвани да судимо ни њему, ни карактеру првобитног Апела наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који професор Пено критички процењује.

     

    Непосредно након што се у појединим штампаним медијима и на интернету појавио критички осврт на Апел наставника и сарадника ПБФ против потписника Иницијативе групе грађана у вези с „ревизијом изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“, појавила се потреба за разјашњењем одређених дилема и давањем одговора на додатна питања верника наше Цркве у вези с теоријом еволуције и хришћанским ставом који у вези с њом треба заузети. Како у краткој форми првобитног текста, под насловом Апел на апел, коју је одредило јавно обраћање широј јавности, није био могућ детаљнији осврт на  кључне разлоге против ставова теолога дарвиниста, овом приликом ћу, у циљу оповргавања истих, указати на одређена места из богословља светог Максима Исповедника. Овај велики отац и учитељ Цркве је, наиме, дао одговоре на кључне проблеме на плану космологије и антропологије и на тај начин дао добре полазне основе за разрешење многих савремених питања. 

    Група професора и сарадника ПБФ у петој тачки Апела заступа став да „хришћанска вера у тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције“. Свети Максим, пак, каже да је о Богу, иако је уз­ви­ше­ни­ји од свих ство­ре­ња, мо­гу­ће го­во­ри­ти на осно­ву на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа:„Не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“.[1] Надаље, Светитељ нас подсећа да: „Бо­га по­зна­је­мо не по Ње­го­вој су­шти­ни, не­го по Ње­го­вим ве­ли­чан­стве­ним де­ли­ма и про­ми­слу о би­ћи­ма. Кроз њих, као у огле­да­лу, раз­у­ме­мо Ње­го­ву бес­крај­ну до­бро­ту, пре­му­дрост и си­лу“.[2] Сходно учењу светог Максима „сва би­ћа по­сто­је на три на­чи­на: по су­шти­ни, ра­зно­ли­ко­сти и жи­во­ту“.[3] О на­чи­ну на ко­ји је Све­та Тро­ји­ца из­о­бра­же­на у тво­ре­ви­ни свети Мак­сим го­во­ри још од­ре­ђе­ни­је: „Као што на осно­ву по­сто­ја­ња би­ћа ве­ру­је­мо да по­сто­ји и сам над­су­шта­стве­ни Бог, та­ко на осно­ву раз­ли­ке су­шти­на ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма, са­зна­је­мо да по­сто­ји Прему­дрост ко­ја је уро­ђе­на Ње­го­вој су­шти­ни, ко­ја одр­жа­ва би­ћа. И опет, на осно­ву су­штин­ског кре­та­ња би­ћа по вр­ста­ма, схва­та­мо да по­сто­ји Жи­вот ко­ји је уро­ђен Ње­го­вој су­шти­ни и ко­ји до­пу­њу­је би­ћа, сти­чу­ћи и по­јам о Све­тој Тро­ји­ци – о Оцу и Си­ну и Све­том Ду­ху – кроз це­ло­му­дре­но по­сма­тра­ње тво­ре­ви­не. Јер, веч­на Бо­жи­ја Си­ла је­сте Ло­гос, као јед­но­су­штан Ње­му, а веч­но Бо­же­ство је­сте савечни (Оцу) Све­ти Дух“.[4] Недвосмислен је Светитељ у исказу да је постојање света на основу раз­ли­ке су­шти­на (природа) ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма темељ вере у Сина – Премудрост и да су­штин­ско (природно) кре­та­ње би­ћа по вр­ста­ма представља основ вере у Светог Духа.

    На основу овако исказаног учења о односу између Божијег начина постојања и постојања света јасно је да неприхватање разлике међу врстама представља исказивање неверовања у Сина, Који одржава бића у постојању, а да неприхватање природног кретања по врстама представља одбацивање вере у Светог Духа, Који допуњује бића у њиховом постојању. Немогуће је исповедати веру у Свету Тројицу, а не исповедати веру у Сина и Светог Духа који заједно са Оцем стварају свет, јер Отац ствара кроз Сина у Духу Светом, тако да у сваком акту стварања учествује свецело Света Тројица.

    Немогуће је исповедити веру у Бога Логоса без вере у логосе бића. Сходно учењу св. Максима, логоси бића су истоветни са Божијом вољом, а огле­да­ју се „у одр­жа­њу стал­но­сти сва­ке по­је­ди­не вр­сте“.[5] То значи да свака врста има постојаност у Божијој вољи, тј. логосу бића који јој претходи. Стварајући свет, Бог, дакле, није оставио могућност преласка из врсте у врсту. Бог је, по хришћанском схватању, дао ипо­стас це­ло­куп­ној при­ро­ди ко­ју ви­ди­мо и није је оста­вио да се кре­ће сти­хиј­ски, не­го је „у сва­ку од вр­ста ко­ји је обра­зу­ју по­се­јао ду­хов­не ло­го­се му­дро­сти и на­чи­не бла­го­род­ног по­на­ша­ња, та­ко да би (сва створења), не са­мо не­му­шта, мо­гла да про­по­ве­да­ју ве­ле­гла­сно свог Твор­ца, об­ја­вље­ног ло­го­си­ма ства­ра­ња, не­го да би и чо­век, ру­ко­во­ђен за­ко­ни­ма при­ро­де и на­чи­ни­ма (њи­хо­ве) об­ја­ве, мо­гао ла­ко да на­ђе пут прав­де ко­ји во­ди ка Ње­му“.[6]

    Свети Мак­си­м подвлачи да се постојаност бића потврђује и у природним законима, који се огледају „у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте“.[7] Ло­го­се би­ћа, дакле, не тре­ба по­сма­тра­ти ми­мо за­ко­на при­ро­де, јер и јед­ни и дру­ги пред­ста­вља­ју основ­не претпоставке по­сто­ја­ња тва­ри. У биљном и животињском свету не постоји никаква „природна потреба“ за преласком из врсте у врсту, за „мешањем“ врста, јер се сва бића понашају по инстинкту или урођеном природном закону.

    Проблеми настају када људи почињу да преусмеравају природну енергију других бића или своју енергију. Поред опасности конструкције митолошких сирена и кентаура и различитих генетски модификованих организама (ГМО), посебна и заправо највећа опасност јесте погрешно усмеравање људске енергије. Најкобније пошасти нашег времена, хомосексуализам и чедоморство, управо су последица неприродног усмеравања људске енергије (хомосексуализам) и прекида те енергије која је уствари прекид живота новог бића (абортус). Због тога треба имати на уму учење светог Максима о томе да наспри­род­ни за­ко­ни по­у­ча­ва­ју ко­јој вр­сти при­па­да сва­ко од би­ћа, с ци­љем да „чо­век на­у­чи да не ме­ња при­род­ни са не­ким дру­гим – не­при­род­ним за­ко­ном“.[8]

    Тво­ре­ви­на ло­го­си­ма према којима се управља об­ја­вљу­је сво­га Твор­ца, а при­род­ним за­ко­ни­ма, ко­ји про­жи­ма­ју сва­ко би­ће, усмерава чо­ве­ка у вр­ли­ни. Ис­пу­ње­њем за­ко­на при­ро­де, ко­ји се от­кри­ва­ју у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте, чо­век се вас­пи­та­ва за вр­ли­не. Сва­ка при­ро­да мо­же има­ти са­мо јед­ну при­род­ну енер­ги­ју, те се не мо­же до­зво­ли­ти по­де­ље­ност у де­ло­ва­њу при­ро­де.[9] Деј­ство у су­прот­ном прав­цу од при­род­ног пред­ста­вља грех, јер је по­сре­ди за­о­крет од бо­го­у­ста­но­вље­ног на­чи­на упо­тре­бе енер­ги­је. По­гре­шно усмер­ење при­род­не енер­ги­је или ње­на зло­у­по­тре­ба је­су раз­ло­зи за­што вр­ли­не, иако при­па­да­ју при­ро­ди сло­ве­сних би­ћа, ни­су јед­на­ко при­сут­не и делатне код свих љу­ди.

    Свети Мак­сим го­во­ри и о „нео­ства­ре­њу оно­га што при­па­да при­ро­ди“.[10] Зато, следујући његовом учењу о мудрости и доброти, које се дарују онима који ће задобити вечно добробитије, треба рећи да поред тога што „не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“, исто тако, нећемо назвати добрима оне који искривљују природне законе и који не испуњавају врлине. Имајући ово у виду, шта рећи онима који немарно приступају тајнама вере? За све који су ступили на пут учитељства у Цркви, опомињуће звуче речи светог Максима: „Мно­го нас је ко­ји го­во­ри­мо, а ма­ло ко­ји де­ла­мо. Али, ни­ко не тре­ба да кри­во­тво­ри реч Бо­жи­ју због сво­је не­мар­но­сти, не­го сва­ко да ис­по­ве­да сво­ју не­моћ и да не кри­је исти­ну Бо­жи­ју, ка­ко не би са пре­сту­па­њем за­по­ве­сти би­ли оп­ту­же­ни и за по­гре­шно ту­ма­че­ње ре­чи Бо­жи­је“.[11]

    У Литургији, у молитви Приношења, свештеник се моли за своје грехе и незнања народа, јер он нема право и не може да буде у незнању или да остане „необавештен“ о узвишености своје службе, док могућност незнања, али до одређеног степена и времена, припада само верницима. Исто тако, у обраћању јавности нико не сме да иступа у име Цркве, а да не познаје њено учење, нити да у име Цркве износи своје личне ставове. Недопустиво је, дакле, износити партикуларно мишљење у име Цркве поводом тако осетљивог питања као што је теорија еволуције, без елементарне „обавештености“ о Дарвиновом учењу о врстама и пореклу човека. Потписници Апела су били у обавези да прочитају бар његово кључно дело Порекло човека, и да не пренебегну ћутке следећи његов исказ: „Барем сам, надам се, ипак учинио добру услугу, јер сам помогао да се обори догма о посебном стварању“,[12] тј. о засебном стварању врста. Уколико су, пак, све ово знали и упркос томе одлучили да стану на страну еволуциониста, њихова одговорност је заиста велика. Вољни грех и јавна саблазан подразумевају добровољно покајање и јавно исповедање вере.

    Недопустива је, напослетку, и инфериорност потписника Апела пред научним круговима, тако да се питање стварања света и човека препушта, без остатка, биолозима. Наука иде својим током и православно богословље се никада није мешало у њен развитак, као што је то много пута у историји био случај на Западу. То, међутим, не значи да ће православни теолози, без критичког односа, прихватати ставове оних научника који у објашњењу појава у свету примењују начела онтолошког натурализма, а не просто методолошког натурализма. Следећи логику онтолошког натурализма, неки генетичари се не заустављају на познању бића и њихове структуре, него, спроводећи интервенције у геному, вршећи трансмисију гена из једне врсте у другу, чине корак даље у настојању да промене структуру бића.

    Никако није довољно рећи „Бог је створио човека“, а биолозима препустити  одговор на питање како га је створио. У библијској перикопи о стварању се јасно каже да је човек створен од праха земаљског и да му је Бог дао Дух те је човјек постао душа жива (Пост. 2, 7). Да ли ћемо биологе питати како ће Бог поново човека васкрснути из земље у коју је сахрањен? Или ћемо их питати како постоје свете мошти (моћи или енергије) великих светитеља (као нпр. св. Василија Острошког)? Или ћемо од њих тражити појашњење појаве невештаственог огња на Велику Суботу (који се даје само на молитву православног јерусалимског патријарха) или некварљивости богојављенске воде?

    Биологија заиста јесте наука којој, по свим релевантним предвиђањима, припада блистава будућност, али она има своје домете као и свака област људског духа. Биолозима не можемо дати удео у ономе што им објективно не припада, а то је тумачење питања порекла и крајњег назначења човека, зато што они, по правилу, или не виде даље од смрти или теже природној бесмртности. Вера у Христа као Победитеља смрти је неодвојива од вере у Њега истог који је постао Син Човечији. То је вера у Христа као Новог Адама, по чијем лику је саздан први Адам. Свака друга антропологија, супротстављена истини Божијег Откривења, а посебно мајмунообразна антропологија, не само што је неприхватљива, него је и осуде вредна. То је грех неверовања, то је, према учењу светог Максима Исповедника, хула на Духа Светога.[13]

    Нетачна антропологија узрокује и искривљену христологију. Ако су нам мерило речи светог Теофила Антиохијског: „По­ка­жи ми твог чо­ве­ка, па ћу ти ја по­ка­за­ти свог Бо­га“,[14] онда је јасно да на основу човека који има „дарвиновско“ порекло није могуће показати било каквог Бога. Тим више, немогуће је показати Христа, јер Он се у Оваплоћењу присајединио сјемену Аврамову(Јевр. 2, 16), коме је предак био Адам, први човек и носилац Христове генеалогије по телу, као уосталом и наше. Христос се, дакле, није присајединио ни анђелима, тј. није узео њихову природу, да би примио људску природу и обожио је. Предвечни Логос је испунио логос свог бића у телу тако што се оваплотио и што је пострадао. У Оваплоћењу Логос је испунио логос промисла, а у Страдању је испунио логос суда људске природе. Логос промисла и логос суда су, према светом Мак­симу, „кри­ла, ко­ји­ма Ло­гос на тај­но­вит на­чин до­ле­ће – до­ла­зи би­ћи­ма у њи­хо­вом по­сто­ја­њу“.[15]

    Када је реч о ве­зи из­ме­ђу ло­го­са про­ми­сла и ло­го­са су­да са Ло­го­сом, треба нагласити да се про­ми­сао про­ја­вљу­је у не­тру­ле­жном на­чи­ну ипо­ста­сног сје­ди­ње­ња Ло­го­са са сло­ве­сним те­лом, а суд се са­сто­ји у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња ра­ди нас ова­пло­ће­ног Бо­га. Логос се, другим речима, сједињује са словесним, а не са бесловесним телом. На овај на­чин про­ту­ма­че­ни про­ми­сао и суд има­ју чи­сто он­то­ло­шки ка­рак­тер, јер је њи­хов циљ очу­ва­ње при­род­ног (κατάφύσιν) на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа и задобијање благодатног обожења. За­јед­но са до­га­ђа­јем ства­ра­ња све­та ни из че­га, они пред­ста­вља­ју из­раз ства­ра­лач­ке љу­ба­ви Ло­го­са пре­ма ство­ре­њи­ма.Уза­јам­на по­ве­за­ност ло­го­са би­ћа са ло­го­си­ма про­ми­сла и су­да ука­зу­је на ди­на­мич­но по­сто­ја­ње би­ћа и на крајњи циљ– Будући век ка ко­ме су усме­ре­на. Отуда, одбацивање посебности човека доводи под сумњу смисао Христовог Оваплоћења и Страдања, а тиме и Васкрсења.

    Учењу о логосима промисла и суда свети Мак­сим Ис­по­вед­ник је дао ев­ха­ри­стиј­ско ту­ма­че­ње. Пре­му­дра Ико­но­ми­ја Бо­жи­ја, тј. Бо­жи­ји про­ми­сао, про­ја­вљу­је се у личном сје­ди­ње­њу чо­ве­ка и предвечног Ло­го­са у БогочовекуХри­сту, а Бо­жи­ји суд се по­ка­зу­је у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња. Бо­жан­ски про­ми­сао се испуњавау при­че­шћу Те­лом Го­спод­њим, а суд се оства­ру­је у при­че­шћу Кр­вљу Го­спод­њом. Све­та Ев­ха­ри­сти­ја, сходно учењу светог Мак­си­ма, је­сте сре­ди­ште ис­пу­ње­ња Бо­жи­јег про­ми­сла и су­да, бу­ду­ћи да је она до­га­ђај у ко­ме се од­ви­ја во­згла­вље­ње це­ло­куп­не Бо­жи­је Ико­но­ми­је, у чијем су средишту Ова­пло­ће­ње и Стра­да­ње Го­спо­да Ису­са Хри­ста. На свакој Литургији се испуњава Божији промисао о Оваплоћењу Христа у животима верних и испуњавају се Христове речи: Сада је суд овоме свијету (Јн. 12, 31), јер по мери састрадавања са Христом, верник који се причешћује Њиме, не ступа на Суд на крају историје, него је већ прешао из смрти у живот (Јн. 5, 24). Питање порекла човека и његове иконичности тиче се, да закључимо, нашег спасења, живота или смрти, а не испразне академске полемике.

    Недопустива је неодговорност потписника Апела пред Црквом, као и заклањање иза институција образовног система државе. Искрен однос према проблему дарвинизма подразумева или потпуно прихватање вере Цркве у стварање света по врстама и стварање човека по икони и подобију Божијем, или, пак, остајање на позицијама дарвинизма, што подразумева отворену борбу за сопствене ставове. Свако скривање иза свог или нечијег прста, не само да је знак лицемерја, које Господ Христос посебно осуђује, него, уколико се ништа не промени, представља опасност по будуће нараштаје студената и свих чланова црквене заједнице, који би могли и надаље бити изложени дарвинистичко-атеистичкој пропаганди.

    Господ Христос упозорава на потребу непрестаног стражења у вери, тако да немарним у вери говори у Откривењу: Знам дјела твоја, да ниси ни хладан, ни врућ. О, да си хладан или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих (Откр. 3, 15–16). Свима нама су потребна дела достојна истинске вере и покајања, али је тешко после јавног иступања у име Цркве, отклонити настале последице. Зато је Господ посебно нагласио: Гледајте да не презрете једног од ове моје најмање браће (Мт. 18, 10).

     

     

    У Београду, 07. 06. 2017. године                                   Проф. др Здравко Пено

                                                                                        редовни професор Богословког факултета

                                                                                       Универзитета у Источном Сарајеву

                                                                                            

     

     

     

    [1]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Μυσταγωγία, 23, PG91, 697 C.

    [2]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,  1, 96, PG90, 981 C.

    [3]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Ἐρωταποκρίσεις,105, ЕПЕ, 14А΄, Θεσσαλονίκη1992,198.

    [4]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,13, PG 90, 296 B.

    [5]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [6]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51,PG 90,476 С.

    [7]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [8]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG90, 488 A.

    [9]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,γχειρίδιαθεολογικάκαὶπολεμικά,16, PG91, 201C.

    [10]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ, ΔιάλογοςμετὰΠύρρου,PG 91, 309 B.

    [11]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,4, 85, PG 90, 1069Α.

    [12]Чарлс Дарвин, Човеково порекло и сполно одабирање, Матица Српска, Нови Сад 1977, 63.

    [13]„Све оно у чему неко греши према људима има многе мотиве (разлоге) опраштања – јер неко, грешећи према (једном) човеку, а другом човеку добро чинећи, природи којој је сагрешио њој се и оправдава, а хула на Духа – која је неверовање, које нема други повод за праштање него да неко постане верник – с разлогом, ономе који у неверју оконча живот, не допушта да му се опрости грех неверовања и безбожности, ни овде ни у будућем (веку)“. ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Πέυσειςκαὶἀποκρίσεις,189, ЕПЕ 1992, 14 Α΄, 260.

    [14]  ΘεοφίλουἈντιοχείας, ΠρὸςΑὐτόλυκον,1, 2,PG6, 1025 B.

    [15]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,54, PG90, 517 D.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 8 часа, Есхатон23 рече

     За данашње време то што си рекао је сасвим разумљиво и прихватљиво. А шта мислиш о томе да је клима у то доба била сасвим  другачија од данашње?

    Nema veze sa klimom... problem je u tome što povećanje jednog parametra (visine) ne povlači srazmerno druge parametre (težinu, jačinu kostiju, srca, vena, itd...)... sa povećanjem visine raste zapremina, koja se povećava na kub... kad bi tebe neko povećao duplo ti ne bi imao duplo više kila, nego mnogo više od toga (mrzi me da računam)... a duplo veća ljudska kost ne može da izdrži toliku težinu, duplo veće ljudsko srce ne može da pumpa toliko krvi, ljudske vene u nogama ne mogu da izdrže toliki pritisak, itd... to bi moglo neko biće, neki čovekoliki sisar sa drugačijim srcem, kostima, venama, itd... ali to ne bi bio čovek... jer za razliku od vremena kad je ono pisano, danas znamo da karakteristike biološke vrste određuje DNK... i da drugačiji DNK = drugačija vrsta.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Аурор рече

    Pa nije ovo fizička veličina... But it doesn't mean it's not real.

    Isto kao što i duša nije fizički objekat, samim tim i njene energije nisu kao energije njih.

    Uporno prebacuješ na ontološki materijalizam čiji ja nisam pobornik, a mislim da je i iz mojih odgovora bilo jasno. Ja ne tvrdim da zasigurno ne postoji ništa nematerijalno... već nešto drugo - da Peno i ti ovde pričate o potpuno nekoherentnim stvarima, koje ni sami ne razumete... kao i Njuejdžeri kad krenu da trabunjaju o energijama, kvantnom, itd... možeš ti sad da proglasiš i da postoji nematerijalna boja duše... ali ako iz fizike znaš šta je boja, znaćeš da je "nematerijalna boja" potpuno nekoherentan izraz koji zapravo ne znači ništa smisleno...

    Dakle, moja tvrdnja je da za autora ovog teksta i Njuejdžere i muzičare koji opisuju svoj odnos sa publikom na koncertu i sve one koji vole da se frljaju sa pojmom "enegrija" a ne znaju fiziku, taj pojam gotovo uvek znači: "nešto što blage veze nemam ni šta je ni kako funkcioniše ni da li postoji ali ću da pričam o tome kao da znam sve o tome"...

    Evo i ti sad pominješ u poslednjoj poruci energije u množini... koje su to energije? Nematerijalna nuklearna energija, nematerijalna kinetička energija, nematerijalna toplotna energija, itd?  :D

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 11 часа, ana čarnojević рече

    ...Učenje o energijama koje su neizrecivo različite od božanske prirode jeste dogmatska osnova realnosti svakog mističkog opita. Nepristupan po svojoj prirodi Bog prisustvuje u svojim energijama kao u ogledalu, ostajući nevidljiv u onome što jeste. Sveti Grigorije Palama govori: I naše lice je vidljivo u ogledalu premda ostaje nevidljivo za nas same...

    Potpuno nespoznatljiv po svojoj suštini Bog se potpuno otkriva u svojim energijama koje njegovu prirodu ne dele na dva dela, spoznatljivu i nespoznatljivu, već ukazuju na dva različita načina božanstvenog postojanja: u suštini i van suštine.

    (...)

    ...Radi se o izvesnom modusu po kome Sveta trojica u nama prebiva realno, onim što je u Njoj saopštivo, tj. Njenim energijama koje su opšte za Tri Ipostasi, dakle prebiva po blagodati. Blagodaću se i nazivaju obožujuće energije koje nam saopštava Sveti duh...

    Vladimir Loski, Ogled o mističkom bogoslovlju Istočne crkve

     

    Žao mi je, ali vernici bi trebalo da se dogovore, barem načelno, kako i na koji način, gde upotrebljavati određene teološke pojmove koje pronalaze kod "očeva osnivača" i inih teologa. Ovako, svi tolmače reči izrečene njihovim ustima (perima) kako znaju i umeju. To nije dobro. Ako je neki pojam višeznačan onda tako treba i da kažete, ako pak nije, onda bi bilo sasvim OK da se koriste precizne definicije, a ne da svako govori kako mu padne na pamet u zavisnosti od trenutnog raspoloženja i "nadahnuća". 

    Velika je šteta što većina vas ne čita zapadne "klasične" i nove teologe, jer, recimo na primer, kod Akvinskog, u njegovim sholastičkim trućanjima postoje reči pa i kompletni rečenički sklopovi pomoću kojih se može opisati vaš lični računar sa sve periferijama i njegovim "unutrašnjim organima". To naravno nikako ne znači da je precenjeni trućolog anticipirao bilo šta u vezi IT-ja. Naprotiv. To samo znači da je on, kao i mi danas, "stvoren" od istog/sličnog materijala kao i mi, i da bi mu bio dovoljan samo sat vremena upućivanja u rad kompjutera i (da bi) nakog tog škoskog časa bio u stanju koristiti ga kao bilo ko od nas na ovom forumu. Manje-više. 

    Što se tiče "nestvorenih energija" citiraću uvaženog člana kod koga sam video da on o njima govori na način da bog pomoću njih, tih energija, stvara materijalni svet (i ostalo pride)...

    Цитат

    Па Бог је дефинитивно свет стварао својим Божанским нествореним енергијама.

    Sledeća rečenica je još zanimljivija...

    Цитат

     тако да је свет дело ни из чега ако говоримо о материји а опет дело из нечега ако говоримо о Божанским енергијама.

    Kako sam ja lično razumeo ovu rečenicu? Ovako (molim da mi ne bude zamereno): "Miiiirno spavaj nano sve je zaključano, moje srce nije, džaba ti kapijeeee..."

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 часа, Кратос рече

    To je sve u okviru vrste,ne može od bakterija da evoluira ameba.

    Брате, што Библија не говори о бактеријама? Одакле се створише те бактерије кад их Бог није створио? Озбиљно те питам...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 часа, Аурор рече

    Onda možeš celu nauku opušteno da odbaciš, ne samo deo biologije koji ne možeš da prihvatiš...

    Ono je jedno od dokazanijih naučnih područja čak.

    Кратос није пелцован, треба га шприцати:))

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 часа, Есхатон23 рече

    А шта мислите о чињеници да су људи у у прво време након настанка света заиста живели по 200 година и били високи више од два метра?! 

    Опа, врну нам се Ротердамски:))

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Џуманџи рече

    пошто је живео пре око 1350 година. 

    И како није знао боље ствари од нас? Био је ближи постању, а што си ближи извору...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 минута, Zoran Đurović рече

    И како није знао боље ствари од нас? Био је ближи постању, а што си ближи извору...

    Hoće li Bog dozvoliti slobodnom biću izraz od od svog postanja do kraja vremena?

    Hoće li stvarnost slobodnog stvorenog bića koji je u Bogu i slobodnog bića koji je van Boga biti ista?

    Hoće li moje drvo koje čuvam i volim, negujem i osluškujem samu prirodu tog drva i ostale uticaje na to drvo (vreme,tlo,zemljište,klima) biti isto, imati istu krošnju i lepotu kao i drvo onoga koji ne osluškuje samo drvo, nego na njega nakalemi nasilno hhiljadu stvari,oteža ga nepotrebno,sipa mu hemiju koju pogrešno u razmeri pomeša sa elementima,koji ne razume način razmnožavanja samog drveta,koji ne sadi,koji uništava zdravo voće da bi dobijao ukusnije voće itd....

    Hoće li stvarnost na kraju vremena kad pogledamo unazad šta je ko sadaio biti ista za sve ili će to vaistinu biti dve realne i istinske stvarnosti?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 11 минута, Zoran Đurović рече

    И како није знао боље ствари од нас? Био је ближи постању, а што си ближи извору...

    Авво, уби нас више та протологија, лепо си се ти окренуо есхатологији!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Avocado рече

    Dakle, moja tvrdnja je da za autora ovog teksta i Njuejdžere i muzičare koji opisuju svoj odnos sa publikom na koncertu i sve one koji vole da se frljaju sa pojmom "enegrija" a ne znaju fiziku, taj pojam gotovo uvek znači: "nešto što blage veze nemam ni šta je ni kako funkcioniše ni da li postoji ali ću da pričam o tome kao da znam sve o tome"...

    Read more  

    Ne znaš ni ti fiziku izgleda, napišem ti elementarnu definiciju energije (bez koje u srednjoj ne možeš da dobiješ dvojku), ti sav polu-šokiran... ;)

    Vi "pametni ateisti" govorite o nauci kao da imate neki "divine right", a zapravo uopšte ne znate više od ovih ostalih nemača pojma.

    1 hour ago, Avocado рече

    Ja ne tvrdim da zasigurno ne postoji ništa nematerijalno... već nešto drugo - da Peno i ti ovde pričate o potpuno nekoherentnim stvarima, koje ni sami ne razumete... kao i Njuejdžeri kad krenu da trabunjaju o energijama, kvantnom, itd... možeš ti sad da proglasiš i da postoji nematerijalna boja duše... ali ako iz fizike znaš šta je boja, znaćeš da je "nematerijalna boja" potpuno nekoherentan izraz koji zapravo ne znači ništa smisleno...

    Read more  

    Uopšte nije tačno i uopšte nisi u pravu.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 38 минута, Zoran Đurović рече

    Брате, што Библија не говори о бактеријама? Одакле се створише те бактерије кад их Бог није створио? Озбиљно те питам...

    Valjda nisu bile bitne Bogu da o njima prozbori koju a svakako da ih je On stvorio.Nego evo,neka evolucionisti kažu kako je nastala bakterija?Šta kaže teorija?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Priča o Kainu i Avelju,nije priča o dva brata koji se posvaaše oko međe koju im ostavi otac u amanet, pa se pobiše,pa ovaj ovome majku ovaj njemu šamar,ovajflašu u glavu, pa ga posle ovaj izgazio do smrti.

    Ne to je priča o dve stvarnosti koje se nalaze u svetu.

    Kainova stvarnost ima drugačije plodove od Aveljove stvarnosti.

    Niko ne može reći da Kainova stvarnost ne postoji jer nije dobra.

    Niko ne može reći ni da Aveljeva stvarnost ne postoji zato što je dobra.

    Nije zemlja ni raj ni pakao, pa je očigledno vrlo jasno razdeljena u stvarnostima, ono što nas Bog uči, jeste da će u jednom trenutku te dve stvarnosti biti odeljene jedna od druge i da granice prelaska više neće biti niti mešanja takvih stvarnosti u jednoj zemaljkoj lopti.

    Zato je moj odgovor g.Penu vrlo jasan, sv.Maksim Ispovednik nikada nije ukidao pravo Kainu da izrazi svoju stvarnost i da je pokazuje, sv.Maksim nas time obavezuje da mi Kaina na silu ne preobraćamo ili da mu zabranjujemo postojanje, jer kad čoveku zabraniš izraz svog postojanja zabranio si mu postojanje.

    Imao bi mogućnost kako intelektualno tako i moralno, da nastavim sada dalje i da celo pismo sa vama prepešačim sam svojim rečima ali zbog uslovljenosti da pritisnem enter to ne mogu uraditi odmah.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Аурор рече

    Ne znaš ni ti fiziku izgleda, napišem ti elementarnu definiciju energije (bez koje u srednjoj ne možeš da dobiješ dvojku), ti sav polu-šokiran... ;)

    Vi "pametni ateisti" govorite o nauci kao da imate neki "divine right", a zapravo ne znate više od ovih ostalih nemača pojma.

    Uopšte nije tačno i uopšte nisi u pravu.

    Ok, znači došli smo do dela kad prestaješ da razgovaraš argumentovano i počneš da auroruješ... brže nego obično... kad smisliš neki pametan razlog zašto nisam u pravu, javi se slobodno...

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



×
×
  • Креирај ново...