Jump to content
  • Иван Недић
    Иван Недић

    Руска Црква ДЕЗИНФИКУЈЕ КАШИЧИЦУ после сваког причесника

    Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил донео је упутство за старешине парохијских цркава, подворја и манастира Московске епархије, у вези са претњом од ширења инфекције коронавируса.

     

    Ради пастирске бриге о људима, као и на захтев санитарних власти, уз очување чврсте вере у деловање благог промисла Божијег и Божије свемогућство, доносимо следећа правила, у складу са канонском и богослужбеном традицијом Руске православне Цркве.

    Док се епидемиолошка ситуација не промени набоље и до добијања одговарајућих упутстава о потпуном или делимичном прекиду важења овог упутства, у парохијским црквама, патријаршким, архијерејским и манастирским подворјима, као и у манастирима Московске епархије, неопходно је придржавати се следећег.

    У погледу причешћивања светим Христовим тајнама:

    1. Имајући у виду да приношење бескрвне жртве ни у ком случају не може бити прекинуто, јер тамо где нема евхаристије нема ни црквеног живота, као и то да се свето тело и крв Христова дају на здравље како душе, тако и тела (видети, на пример, молитве светог Јована Златоустог – седму и девету молитву из правила пред свето причешће), те историјску праксу Православне Цркве у условима епидемије (конкретно, причешћивање оболелих од заразних болести после других причесника, или чак на посебном богослужењу, уз брисање кашичице после сваког причесника тканином која се затим спаљује; коришћење посебног сасуда и кашичице за оболеле; њихово омивање у сирћету које се затим просипа у пресахли бунар – видети С. В. Булгаков, Настолна књига за свештено-црквенослужитеље и Пидалион са тумачењима преподобног Никодима Светогорца, правило VI.28), свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол (убрус редовно додатно натапати) и потапати у воду. Са водом поступити као што се поступа код редовног прања убруса. Препоручује се етил-алкохол 75% или изопропил-алкохол 70%.

    2. „Запивку“ делити искључиво индивидуално, сваком причаснику посебно, у једнократним чашама (примедба преводиоца: за нашу праксу ова тачка није актуелна, будући да је „запивка“ специфична карактеристика руске богослужбене праксе).

    3. Нафору делити у једнократним хигијенским рукавицама.

    4. Убрус током причешћивања верног народа користити само за спречавање случајног падања светих тајни на под и за брисање кашичице, а за брисање уста причесницима користити папирне салвете, које затим спалити. Убрусе кувати, са дужном побожношћу, после сваке богослужбене употребе.

    5. Причасници да не целивају путир после причешћа.

     

    У погледу светих тајни крштења и миропомазања:

    6. Строго се придржавати праксе мењања и освећивања нове воде за свако ново крштење. С тим у вези, свету тајну крштења вршити искључиво индивидуално и после сваког крштења дезинфекционим средством брисати купељ (крстионицу). Препоручују се препарати на бази терцијарних амида или хидроген пероксид 3%.

    7. За миропомазање и помазивање уљем користити штапиће за уши и папирну салвету, које затим спалити.

     

    У погледу свете тајне јелеосвећења:

    8. Код групног служења свете тајне јелеосвећења у црквама, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити.

    Друга упутства у погледу богослужења, пастирске праксе и црквеног живота:

    9. Уместо изношења крста на целивање по завршетку божанствене литургије и других богослужења препоручује се стављање крста на главе верника.

    10. Враћајући се пракси прописаној типиком, која се последњих година променила (у Руској Цркви – примедба преводиоца), помазивање на свеноћном бдењу вршити само онда када се врши литија и освећење уља. У случајевима када се помазивање врши, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити. У другим случајевима, целивање јеванђеља, празничне иконе или крста после полијелеја организовати тако да се јеванђеље, икона и крст после сваког целива обришу дезинфекционим средством.

    11. Свештеницима се препоручује да не пружају руку верницима на целивање.

    12. За дељење нафоре и петохлебнице на бдењу користити једнократне хигијенске рукавице.

    13. Посвећивати додатну пажњу чистоћи утвари и богослужбених сасуда, брисати их после сваке богослужбене употребе и детаљно испирати врелом водом.

    14. До издавања посебног упутства, прекинути рад парохијских школа, секција и кружока.

    15. Социјалне службе при парохијским црквама, подворјима и манастирима по својим могућностима да пружају помоћ старијим грађанима који спадају у ризичну групу, у виду доставке на кућну адресу прехрамбених производа и најнеопноднијих средстава.

     

    Упутства општег карактера:

    16. Старешине да наложе црквеним и манастирским радницима обавезно придржавање општих мера хигијене, укључујући дезинфекцију руку током дана на свака два сата или чешће).

    17. Обезбедити често проветравање цркава, као и парохијских и манастирских јавних просторија, саставити обавезујући распоред проветравања.

    18. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати површину црквеног мобилијара који сви додирују (укључујући палионице), као и куке на вратима.

    19. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати иконе у цркви које верници целивају.

    20. Свештенослужитељи, црквенослужитељи и радници цркава и манастира да се одговорно и са пажњом односе према томе како се осећају. У случају било каквих симптома обратити се старешини и затражити медицинску помоћ.

    21. Старешине да организују обавезно мерење температуре пред почетак радног дана (нпр. помоћу бесконтактног топломера) код свештенослужитеља, црквенослужитеља и радника цркава који долазе у контакт са већим бројем верника.

    22. Објаснити верницима да испуњавање ових прописа и ограничења треба схватити као послушност речима Светог писма: „Немој кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7). Такође објашњавати верницима да у случају појаве симптома грипа или других заразних болести треба да се, из љубави према ближњима и бриге за њих, уздрже од одласка у цркву.

    За брисање подова препоручују се препарати на бази хлора.

    Извор: 
    https://mepar.ru/documents/misc/2020/03/17/121243/

    За Поуке.орг са руског превели Иван С. Недић, Јелена Недић




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 8 минута, obi-wan рече

    Nego, meni mi najzanimljivo kako sad to da se deklarisani bezvernici, rugaci Svetinje i mrzitelji Crkve odjednom slazu sa jednim brojem verujucih ljudi. Ne znam otkud ta podudarnost...

    https://www.facebook.com/ninonline/

    Коментар ти је бесловесан. Јер ови ругачи не верују у Ис Хс, док код мене нема никаквог негирања да је он у причешћу. За друге не знам. И исти ови ругачи подржавају модерне и напредне владике. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    7 minutes ago, Zoran Đurović said:

    Коментар ти је бесловесан. Јер ови ругачи не верују у Ис Хс, док код мене нема никаквог негирања да је он у причешћу. За друге не знам. И исти ови ругачи подржавају модерне и напредне владике. 

    To što su " moderni i napredni" ne znači automatski da su loši.

    Onda je KC loša jer odobrava evoluciju itd.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 13 минута, kopitar рече

    To što su " moderni i napredni" ne znači automatski da su loši.

    Onda je KC loša jer odobrava evoluciju itd.

    Ово је неки потпуно други контекст. Не разумеш те динамике у ПЦ. 

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Mišljenje teologa Aleksandra Milojkova:

    • Aleksandar Milojkov
      Aleksandar Milojkov Ава је у овом тексту беспрекоран. Чак, спреман сам да се са њим сложим да се преко причешћа МОЖЕ пренети зарази. Али МОЖЕ, али не мора. То МОЖЕ ја бих схватио у духу речи Светог Кавасиле који каже да се неки причешћују Телом и Крвљу а неки хлебом и воном. Дакле, то МОЖЕ зависи чиме се ко причешћује - по вери бива свакоме.
       

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, Desiderius Erasmus рече

    Mišljenje teologa Aleksandra Milojkova:

    • Aleksandar Milojkov
      Aleksandar Milojkov Ава је у овом тексту беспрекоран. Чак, спреман сам да се са њим сложим да се преко причешћа МОЖЕ пренети зарази. Али МОЖЕ, али не мора. То МОЖЕ ја бих схватио у духу речи Светог Кавасиле који каже да се неки причешћују Телом и Крвљу а неки хлебом и воном. Дакле, то МОЖЕ зависи чиме се ко причешћује - по вери бива свакоме.
       

    Милојици треба времена док схвати. Пре ме је каштигао као туђег. Ја нисам човек једног текста, него градим причу. Наставиће се, далеко од тога да сам завршио. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Моје неко размишљање, дај Боже да нисам у праву је следеће - највећи број држава може да обустави нормалан живот само на одређено време. После тога, економија и уопште друштвени поредак прете да се потуно распадну. Дакле, и ми можемо да будемо у овом режиму још само одређено време. Нажалост, од почетка се најављује да ће епидемија достићи врхунац око Васкрса - у 6. недељи од првог регистрованог случаја. У том тренутку, бићемо већ око 4 недеље у блокади. Плашим се да држава неће смети да ризикује да се у том тренутку, након 6 недеља епидемије и 4 недеље ванредног стања, епидемија изнова или додатно распламса (под условом да до Васкрса епидемија уопште достигне врхунац и крене да опада), будући да би продужетак строгих ограничења за додатних 4 до 6, или потенцијално и више недеља, значио ризик да се друштво какво познајемо просто распадне. Према томе, нажалост, предвиђам да се још строже мере уведу следеће недеље (како је Вучић и помињао) и да трају до после Васкрса, чиме би се спречила кретања људи и окупљања и за време празника. За Цркву то може значити да људи неће моћи да присуствују литургијама и/или да се причесте за Васкрс. Према томе, било би заиста верујем добро да Црква што пре и што јасније, изађе са предлогом како да се овај потенцијални проблем превaзиђе. Да већ сада буде проактивна и планира на време. И при том, сматрам да треба ставити на страну, ако хоћете жртвовати, све разматрања да ли је нешто ризик или није, и увести причешћивање на неки алтернативни, ("безбеднији" или безбеднији начин - неважно шта мислимо о наводницима), да бисмо учинили све да не дођемо у ситауцију да се за Васкрс онемогући свим или већини или неким људима да се причесте. Дакле, да се иде на максимално снисхођење свима (да се саопшти, ако треба буквално - причешће није ризик, али као мера икономије људским страховима, неверју, а како бисмо сачували од греха оне који неоправдано осуђују Цркву, пристајемо на то и то), јер, верујем, да је боље да се причестимо посебним кашичицама, или "у руку" или како год, него да се не причестимо уопште на Васкрс. Мислим да је ово боље и од тога да се евентуално иде на неке "партизанске" и "илегалне" варијанте окупљања и слично, што би само изазвало додатне поделе како унутар Цркве, тако и у односу Цркве према људима ван ње.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Срђан Шијакињић рече

    Моје неко размишљање, дај Боже да нисам у праву је следеће - највећи број држава може да обустави нормалан живот само на одређено време. После тога, економија и уопште друштвени поредак прете да се потуно распадну. Дакле, и ми можемо да будемо у овом режиму још само одређено време. Нажалост, од почетка се најављује да ће епидемија достићи врхунац око Васкрса - у 6. недељи од првог регистрованог случаја. У том тренутку, бићемо већ око 4 недеље у блокади. Плашим се да држава неће смети да ризикује да се у том тренутку, након 6 недеља епидемије и 4 недеље ванредног стања, епидемија изнова или додатно распламса (под условом да до Васкрса епидемија уопште достигне врхунац и крене да опада), будући да би продужетак строгих ограничења за додатних 4 до 6, или потенцијално и више недеља, значио ризик да се друштво какво познајемо просто распадне. Према томе, нажалост, предвиђам да се још строже мере уведу следеће недеље (како је Вучић и помињао) и да трају до после Васкрса, чиме би се спречила кретања људи и окупљања и за време празника. За Цркву то може значити да људи неће моћи да присуствују литургијама и/или да се причесте за Васкрс. Према томе, било би заиста верујем добро да Црква што пре и што јасније, изађе са предлогом како да се овај потенцијални проблем превaзиђе. Да већ сада буде проактивна и планира на време. И при том, сматрам да треба ставити на страну, ако хоћете жртвовати, све разматрања да ли је нешто ризик или није, и увести причешћивање на неки алтернативни, ("безбеднији" или безбеднији начин - неважно шта мислимо о наводницима), да бисмо учинили све да не дођемо у ситауцију да се за Васкрс онемогући свим или већини или неким људима да се причесте. Дакле, да се иде на максимално снисхођење свима (да се саопшти, ако треба буквално - причешће није ризик, али као мера икономије људским страховима, неверју, а како бисмо сачували од греха оне који неоправдано осуђују Цркву, пристајемо на то и то), јер, верујем, да је боље да се причестимо посебним кашичицама, или "у руку" или како год, него да се не причестимо уопште на Васкрс. Мислим да је ово боље и од тога да се евентуално иде на неке "партизанске" и "илегалне" варијанте окупљања и слично, што би само изазвало додатне поделе како унутар Цркве, тако и у односу Цркве према људима ван ње.

    Sve se to može preduprediti tako što bi se Liturgije organizovale napolju, ispred Crkava, sa razmakom od 2 metra između ljudi, i tako što bi se ljudi pričestili zasebnim kašičicama (ili dobili Pričešće u ruku).

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Inače, Srđane, ovaj stih koji imaš u potpisu je baš za ovo vreme. Čovek shvati da sva udobnost u kojoj uživa može da nestane preko noći. I ukapiraš da ti je jedina prava sigurnost Gospod. Dosta nam je Njegova blagodat.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 36 минута, Desiderius Erasmus рече

    Inače, Srđane, ovaj stih koji imaš u potpisu je baš za ovo vreme. Čovek shvati da sva udobnost u kojoj uživa može da nestane preko noći. I ukapiraš da ti je jedina prava sigurnost Gospod. Dosta nam je Njegova blagodat.

    Нисам размишљао овако о томе, али се слажем... Цитат је неки одговор на опште питање што уопште постоји свет са оволико патње, више поетски одговор него логички, очигледно. :) 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Mislim da onaj deo kod ap. Pavla o nedostojnom pričešćivanju može da da i konkretniji odgovor na to može li (direktno) preko pričešća da se dobije zarazna bolest. Pavle kaže da su oni koji se nedostojno pričešćuju krivi telu i krvi Gospodnjoj. Dakle, krivi su samom telu i krvi, i još kaže da ne razlikuju Telo od hleba i vina. A ako ih je mnogo zbog toga bilo bolesnih i mrtvih, i budući da je reč o vremenu kada su zarazne bolesti harale, razumno je pretpostaviti da među mnogima ima i onih koji su oboleli i preminuli i od zaraznih bolesti.

    Dakle, ako su oni krivi Telu i Krvi zašto baš preko njih, o koje su se tako ogrešili da zasluže smrt, ni bi bili i zaraženi? Pogotovo jer to za njih i nije Telo nego hleb i vino a nema prepreka da (običan) hleb i vino prenesu neku zarazu. Dakle, ono što je nekome Telo to je drugome hleb. I baš zbog toga što se jedući Telo kao hleb ogrešio o Telo ono mu kao hleb i biva na smrt, a budući da je to za njih običan hleb onda može da im prenese i zarazu.

    Ako bi se dala primedba da Gospod preko pričešća ubija možemo sa tim da uporedimo događaje da Gospod ubija neplodnu smokvu kao i da Ananija i Sapfira umiru od jedne laži Duhu Gospodnjem. A ako me sećanje ne vara ubijao je i kažnjavao Gospod i prekog najveće starozavetne svetinje tj. kovčega Zaveta. A ako je u ono vreme direktno preko svetinje kažnjavao (izazivao bolesti i slično na neprijateljima Jevreja) zašto ne bi kažnjavao preko još veće svetinje one o kojima govori ap. Pavle?

    Dakle, mislim da je ovakvim tumačenjem moguće pokazati da Telo, ako se nedostojno jede (kao hleb), može po volji Božijoj da direktno prenese zarazu na nedostojnog, kao i svaki drugi hleb.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, jovanstanic рече

    Mislim da onaj deo kod ap. Pavla o nedostojnom pričešćivanju može da da i konkretniji odgovor na to može li (direktno) preko pričešća da se dobije zarazna bolest. Pavle kaže da su oni koji se nedostojno pričešćuju krivi telu i krvi Gospodnjoj. Dakle, krivi su samom telu i krvi, i još kaže da ne razlikuju Telo od hleba i vina. A ako ih je mnogo zbog toga bilo bolesnih i mrtvih, i budući da je reč o vremenu kada su zarazne bolesti harale, razumno je pretpostaviti da među mnogima ima i onih koji su oboleli i preminuli i od zaraznih bolesti.

    Dakle, ako su oni krivi Telu i Krvi zašto baš preko njih, o koje su se tako ogrešili da zasluže smrt, ni bi bili i zaraženi? Pogotovo jer to za njih i nije Telo nego hleb i vino a nema prepreka da (običan) hleb i vino prenesu neku zarazu. Dakle, ono što je nekome Telo to je drugome hleb. I baš zbog toga što se jedući Telo kao hleb ogrešio o Telo ono mu kao hleb i biva na smrt, a budući da je to za njih običan hleb onda može da im prenese i zarazu.

    Ako bi se dala primedba da Gospod preko pričešća ubija možemo sa tim da uporedimo događaje da Gospod ubija neplodnu smokvu kao i da Ananija i Sapfira umiru od jedne laži Duhu Gospodnjem. A ako me sećanje ne vara ubijao je i kažnjavao Gospod i prekog najveće starozavetne svetinje tj. kovčega Zaveta. A ako je u ono vreme direktno preko svetinje kažnjavao (izazivao bolesti i slično na neprijateljima Jevreja) zašto ne bi kažnjavao preko još veće svetinje one o kojima govori ap. Pavle?

    Dakle, mislim da je ovakvim tumačenjem moguće pokazati da Telo, ako se nedostojno jede (kao hleb), može po volji Božijoj da direktno prenese zarazu na nedostojnog, kao i svaki drugi hleb.

    To je otprilike i moj stav.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Razmišljao sam i o ovome. Na čemu su pre hiljadu godina hrišćani zasnivali svoju veru u Telo? Jer oni tada nisu znali ni za bakterije ni za kašičicu. I da su znali za kašičicu nisu znali za bakterije pa nisu ni znali da ih Gospod čudotvorno štiti. Koji su argument imali da kažu nešto kao neki danas: Evo 1000 godina to i to i zato mi verujemo da je ovo Telo? Ja ne znam kakav su oni dokaz ili "dokaz" u to vreme imali o ovakvom (maltene automatskom) čudotvornom dejstvu pričešća.

    Zbog toga mi se ovih dana motala misao po glavi da je svođenje hrišćanstva, tačnije naše vere, na dezinfekciju i čudo protiv bakterija u stvari znak nekog specifičnog maloverja a ne jake vere.

    Jer ako su naša braća pre 1000 godina, i bez dezinfekcije, imali nešto zbog čega su čvrsto verovali u Telo gde je to nešto nama danas? Ispada da ga nema, da nema te vere u Telo koju su oni imali pre svesti o dezinfekciji. Zato danas nekima, kada im se poljulja dezinfekcija, pada sve. Pada vera, pada Telo, pada Hristos. A da li je baš tako?

    Zato ja pomišljam da je (pre)naglašavanje vere u dezinfekciju u stvari znak maloverja, svođenja Hrista na meru naše vere, a ne znak jake vere (kakvu su naši imali pre 1000 godina).

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    I treća stvar. Interesantno mi je ovo od oca Zorana i Aleksandra Milojkova. Da pričešće može ali i ne mora da prenese zarazu nego da čoveku po veri biva (po reči Hristovoj i ap. Pavla).

    Prvi razlog je taj što je dvosmerno tj. primenjivo je i u pozitivnom i negativnom značenju:

    - može ali i ne mora da dezinfikuje kašičicu i/ili hleb i vino

    - može ali i ne mora da prenese zarazu, zavisi ko i zašto pristupa.

    Drugi razlog je što se slaže sa onim što od početka govorim na ovoj temi a to je da dejstvo pričešća zavisi od odnosa vernog prema Hristu. Da nema automatizma ni u jednom pravcu. Jer ako ima nekog automatizma onda nije bitan odnos a onda ap. Pavle nije bio u pravu. Dakle, Hristos je taj koji čini ili presuđuje da li će pričešće biti na dobro ili na osudu, On je Taj koji gleda naš odnos prema njegovom Telu. Čak i kada je na osudu Pavle kaže da je to Božije korenje da takvi ne bi bili osuđeni sa svetom, a ja mislim da to znači da su ukoreni da bi se pokajali i (na kraju) spasili.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Guest
    This is now closed for further comments

  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...