grigorije22

Priroda duse je besmrtna zato sto je Bog tako sazdao. To znaci da dusa ne moze da umre kao sto umire telo.

Gavrilo Gruzin je rekao da sedam svetih Liturgija pomažu da se duša iz ada vine u nebo poput orla. A šta je tek 40 liturgija koje se ponove po nekoliko puta. Ovo naravno ne važi za one koji su ceo život hulili na Boga.

http://www.svedokverni.org/svestenomucenik-danil-sisojev-uputstvo-za-besmrtne-ili-sta-ako-ste-ipak-umrli/

Dobro, mitarstva postoje idemo na drugu temu. Kakve su muke u paklu i da li se pakao nalazi u utrobi zemlje gde je usijana magma?

Opa, upotrebila si reč pali. Pravi se svetica a vamo plotske strasti. Za ovo se daje epitimija suhojedenja. 

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Večna pamjat i Carstvo nebesko.
 

Večna pamjat i Carstvo nebesko.
 

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Večna pamjat i Carstvo nebesko.
 

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Биће сахрањен у својој задужбини, Манастиру Ћириловцу   Дана 20. фебруара, у својој 82. години живота, упокојио се отац Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац.
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживио је само један његов брат - Јанко.
  ЈОИЛ БУЛАТОВИЋ
  - ИЗВОР: ЕТОС Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, гдје проводи петнаестак година радног стажа до инвалидске пензије.
  ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. У недостатку искусних духовника у Црној Гори, тада духовно разореној од безбожног режима, за руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни савјетник. Након неколико посјета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог вијека, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свијету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у Манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свјежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно прољеће.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Доласком на на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најприје у Манастир Ждребаоник, а потом у Манастир Острог, гдје бива замонашен, добивши име старозавјетног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота Светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповиједајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у гријеху на последице таквог духовног стања.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - Манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савјет, молитву и исповијест.
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ОТАЦ ЈОИЛ
  - ИЗВОР: ЕТОС Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као вјерна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини Манастира Ћириловца.
  Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповијест и савјет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, гдје ће бити и сахрањен.
Извор: ЕТОС

Zasto drugi istoricari nisu pisali o Isusu
1.Istoričari pišu nakon događaja, kad on postane poznat, pogotovo onda kada nije bilo televizije i neta.
2. Kada se pita zašto ne spominju Isusa (a spominju ga), to je kao da pitaš zašto njemačke muzičke enciklopedije ne spominju Cecu. Kako je moguće da ako je stvarno postojala neka Ceca koja je imala 200 000 ljudi na koncertu na Ušću, a punila je i brojne njemačke diskoteke, kako je moguće da je njemačke muzičke enciklopedije ne spominju, a spominju muzičare koji su nastupali pred puno manje ljudi? šta misliš je koliko je neki rabin iz zabačena Rimske provincije Galileje uopće bio zanimljiv Rimskim istoričarima?
3. Čim je kršćanstvo izašlo iz granice Izraela i postalo fenomen u cjelom Rimu, Isusa spominju i rimski i grčki istoričari i autori, već od 50. godine pa nadalje - Talus, Mara bar Serapion, Flegon, Hijerokle, Seneka, Makrobije, Trajan, Marko Aurelije, Antonije Pio, Hadrijan, Juvenal, Tacit, Svetonije, Plinije Mlađi, Lucijan iz Samostate....
4. Isus je najspominjanija osoba antike, ako se u njegovo postojanje sumnja, onda sve ostale ličnosti do srednjenjeg vijeka ne treba uopće ni uzimati u obzir.
O ISUSU PIšE VIšE OD 150 PISACA U VIšE OD 150 SPISA U RAZMAKU OD 20 DO 200 GODINE OD NJEGOVE SMRTI. Nitko drugi iz antike nije ni približan tom broju spominjan.
5. Onaj ko odbacuje Isusa kao istorijsku osobu treba odbaciti sve ostale ličnosti antike jer se po broju spominjanja, broju autora koji ih spominju i po vremenskom razmaku spisa o njima od njihovog života niko ne može usporediti sa Isusom. Recimo, o Budi su prvi spisi sastavljeni 500 godina od njegove smrti. O Aleksandru Makedonskom i ostalima da i ne pričam.
6. Većina spisa antičkog svijeta je uništena. Cezar je uništio aleksandrijsku knjižnicu sa 700 000 svitaka, ostak od 3 000 spisa uništili su Arapi, a Rimljani su uništili i 500 000 spisa iz Kartage i Menfisa. Da ne govorimo o provalama barbara u rimsko carstvo. Dobro da je išta od spisa iz antike preživjelo. Kada se sve saber možda je 5 posto spisa antke preživjelo.

Sveta jeste malo oštar u svojim pisanjima. A kako onda da kvalifikujemo ovo što Tkačov govori a nije mu prvi put?

,,Предивни'' протојереј Андреј Ткачев (очигледно свештеник сатанистичког култа) по козна који пут и после козна колико забрана и епитимија од стране РПЦ, даје отворене сатанистичке изјаве као верни поклоник самог ђавола. - Православним женама је било забрањено да се скидају пред мушким лекарима. Саопштење је дао клирик храма Светог Василија Великог у селу Зајцеву Московске области протојереј Андреј Ткачев. Свуда се свлаче! И код доктора, и на плажи, и на плесовима - сви иду голи, - рекао је Ткачев у свом ауторском програму питања и одговора на ТВ каналу „Царьград“. И оболевају и умиру као пси под оградом, бесмислено живе, бесмислено умиру. Свештеник је напоменуо да женама мора да буде срамотно да се скину пред лекарима, чак и под претњом смртне опасности. «Зар ви мислите да живите заувек у овом (женском) СМРДЉИВОМ телу? То је велика част, шта ли? НЕ, УМРЕТИ ЈЕ НАЈВЕЋА СРЕЋА… Пијте чешће свету водицу и молите се Богу... А ПОШТО ЈЕ ДОШЛО ДО УМИРАЊА, УМРИТЕ!», —саветује свештеник. Священник осудил женщин, раздевающихся перед врачами. «Думаете вечно жить в смрадной плоти?»




Svetislav Pavlović

Ako starac Nikodim Bogosavljević može da prangija po Amfilohiju i Atanasiju, zašto to ne može ava Rimski? Inače njegovo proročanstvo za 2022 glasi da korona staje?

Ako starac Nikodim Bogosavljević može da prangija po Amfilohiju i Atanasiju, zašto to ne može ava Rimski? Inače njegovo proročanstvo za 2022 glasi da korona staje?

Архимандрит Рафаил Карелин: Пакао
недеља, 14 јул 2019
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Браћо и сестре, данас смо слушали јеванђељску причу о исцелењу гадаринског бесомучника. Јеванђеље нам је открило једну од тајни будућег живота, размакло завесу која од нас скрива мрачни бездан.
          Муке несрећника којег су запосели демони треба да нас подсете на постојање пакла и силâ таме. Један теолог је рекао: “Ђаво није само човекоубица него је и велики преварант. Ех, како је само преварио људе и натерао их да забораве да пакао постоји!” Наши греси слични су искрицама које горе у нашим срцима. Те искрице ће се након смрти претворити у стуб пакленог пламена, оног страшног пламена који пече, али не светли, пламена који мучи, али не уништава. У том црном огњу гореће цео човек. Тај страшни пламен обухватиће изнутра сваку ћелију и сваку пору човековог тела. Господ је пакао назвао огњеном гееном и тамом најкрајњом. Пакао је царство таме и вечите ноћи. Угасиће се светлост очију. Угасиће се и друга светлост, светлост наших мисли. Човек ће постати сличан звери. У паклу ће се угасти Божија Свветлост, она Светлост која нам даје живот и радост. Један духовник, иначе писац, вели: “Све док се налази у води риба уопште не схвата шта је то вода, и тек кад је изваде из воде и кад почне да се гуши, постаје јој јасно шта за њу представљала та животворна стихија.” Човек схвата шта је то Бог тек кад Га заувек изгуби. Дакле, браћо и сестре, пакао је вечна тама, вечна црна јама без дна у коју ће упасти душа грешника.
Господ Исус Христос је рекао: где црв њихов не умире, и огањ се не гаси (Мк. 9, 46). Оведе се под црвом подразумева наша савест. Кад чинимо некакве срамне грехе, па макар то нико од људи не видео, савест нас мучи. Она, попут црва, даноноћно гризе човеково срце, призивајући га на покајање. У будућем животу нема кајања. Тамо ће савест да мучи човека попут какве страшне змије. Тамо ће постојати самосажаљење. Но, то је жаљење без поправљања, без љубави, сажаљење које прелази у мрачни и безизлазни очај. Сама реч “ад” значи “заборав”. Ад је земља заборава. Ад је тамо где нема наде. Неки људи кажу: “Бог ће све да загрли и ако је ад изван Божијег домашаја, онда то значи да Бог ипак није свуда присутан.” Црква на то одговара да је Бог присутан свуда и у свему. Али Бог је у рају присутан као Љубав која неизрециво радује светитеље, а у аду као сила која суди и кажњава.
И ма колико на земљи патили, свака патња има свој крај. Сваки човек, било да је бачан у тамницу или да лежи у болесничкој постељи, пре или касније ће бити ослобођен: или ће му тамница постати гроб, или ће изаћи на слободу; или ће болесник бити излечен, или ће прећи у други живот. У аду нема промена и не постоји нада. Ад је вечни гроб за грешника. Пакао је море мржње. Док смо још овде на земљи, видимо како неки људи мрзе Бога. И само спомињање Бога код њих изазива неку врсту шока, баш као да је Бог њихов лични непријатељ. Та страшна мржња према Богу испољава се кроз рушење цркава, скрнављење светиње и бесмислено светогрђе, као кад су иконама вадили очи или када су у уста Спаситеља на икони стављали цигарету. Зар то није сатанистичка мржња према светињи? Ад је узбуркано море стравичне мржње и зато је у аду немогуће покајање.
Замислите само како често људи мрзе једни друге! Злоба која никне у нашем срцу у ствари нас саме мучи и прогони. Ад је вечна мржња сваког грешника према свим осталим грешницима. Грешници ће у паклу личити на клупко змија које су се зариле једна у другу. Тамо неће бити љубави чак ни између родбине. Ако се тамо сретну мајка и кћерка или отац и син, посматраће једни друге онако како гује једна другу гледају. Пакао је у ствари бескрајна мржња. Тамо ће човек сâм себе мрзети. У Библији пише како је на Каину након братоубиства постојао знак греха и одбачености (види, 1. Мој. 4, 10-15). У аду ће се тај страшни Каинов знак налазити на душама и телима грешникâ. Њихове душе ће бити унакажене и одвратне, попут каквих паукова што личе на човека, а тела мрачна и заудараће онако како заудара грех који су учинили. Човек ће тамо мрзети и себе самог. Господ је рекао: Ондје ће бити плач и шкргут зуба (Мт. 8, 12). Грешници ће тамо бити спремни да сопствено тело кидају зубима. Гадарински бесомучник лутао је пустињом и ударао главом о камење. Осећао је страшне и нељудске муке и његови дивљи крици проламали су се тим крајем. Исте такве муке осећаће грешник у паклу. Ма колико неки човек био зао, то се ипак не може поредити са окрутношћу демона. Кад читамо о томе какве су све врсте мучења измишљали људи за њима слична бића, просто се ужасавамо. Не можемо ни замислити какве ће све муке смислити демонски ум за оне који се нађу у његовим рукама, у његовој власти?! За грешника ће најстрашније бити то што ће демона видети у самом себи, као змију која лежи у његовом срцу. Најстрашнија мука управо и јесте то кад човек у себи види демона и постаје сличан демону. Силе таме мрзе човека зато што је он створен по образу и подобију Божијем. Неки светитељи су говорили да је Господ створио човека зато да би људи који испуњавају вољу Божију попунили места палих анђела. Управо зато нас демони толико мрзе. Сатана је био светлоносни анђео, а претворио се у мрачно адско чудовиште. Замислите онда колико мора да мрзи човека који може да се усличи анђелу!
Неки хришћанин је једном осетио на себи стање смрти. Тада је видео пред собом страшно чудовиште, односно демона и ужаснуто је узвикнуо: “Ко си ти? Ја те не познајем!” Чудовиште је одговорило: “Како то да ме не познајеш? Па ти си целог свог живота испуњавао моју вољу и зато си ти сада мој!” Дакле, онај ко овде на земљи кроз грех постаје сличан демону, тај ће му припадати и у вечности као његов плен. Шта треба да чинимо да не бисмо доспели у вечну власт тог страшног тиранина?
Демони су носиоци непоправљиве гордости и зато сваки хришћанин треба да се труди да стекне врлину смирења како се не би уподобио демонима. Ђаво је једном приликом рекао преподобном Макарију Великом: “Ти, Макарије постиш, а ја уопште не једем. Ти мало спаваш, а ја уопште не спавам. Дакле, што се тиче тих подвига ниси ме надмашио. Али ти можеш да смириш свој дух, а ја не могу да се смирим. То је оно чиме ме побеђујеш!” Господ је назвао демона човекоубицом и лажом (види, Јн. 8, 44). Браћо и сестре, кад се љутимо на човека и у срцу му желимо зло, ми смо такође човекоубице. У таквим тренуцима ми припадамо демону. Зато је Господ и рекао: И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша (Мк. 11, 25).
Свети Оци су учили: “Пре него што се помолиш за себе и своје ближње, од срца се помоли за непријатеље своје.” Господ је демона назвао лукавим и лажом. Грех лажи за нас је постао нешто што се посвуда догађа. Он прожима цео наш живот. Зато ми и јесмо духовно тако немоћни и слаби. Један човек се жалио свом пријатељу да је окружен лошим и нечасним људима и просто не зна како да их се ослободи. Пријатељ му је одговорио: “Само говори истину и веруј да ће побећи од тебе јер они просто не могу да поднесу истину.” Ако се у животу будемо трудили да говоримо истину, силе таме ће оставити нашу душу на миру јер су лаж и лицемерје оно што њима одговара. У души човека који лаже демон види своје и свога.
Реч ђаво значи клеветник. Али и ми стално клеветамо једни друге и то и речима и мислима. Шта нам је чинити да победимо тај грех који је срастао с нашом душом? Свети Јован Кронштатски каже: “Кад видим човека који греши, или пијанца који обнажен лежи на земљи или пак човека који изговара прљаве и гнусне речи, трудим се да свој ум молитвом узнесем прам Богу и да кажем: Господе, Ти све можеш, помилуј овог човека. Ти си га створио и једино Ти знаш како ћеш га спасити. Уколико то кажем из дубине срца, више немам потребе да га осуђујем.”
Браћо и сестре, једном је код неког великог подвижника дошао демон у виду човека и упитао: “Може ли се спасити онај ко је сагрешио као ђаво?” Светитељ се молио Богу да добије одговор на то питање и Господ му је рекао: “Ја имам више милости него што ђаво има зла. Али треба да знаш да те то куша зли дух. Кад поново дође, реци му: “Господ ће ти опростити ако почнеш да се кајеш и ако се будеш молио говорећи: Ја сам стародревна лаж. Господе, помилуј ме!” Кад је незнанац поново дошао код старца и кад му је старац поновио речи Господње, разлегло се паклено кикотање. Сатана је узвикнуо: “Ни кад сам био сâм нисам рекао Богу: “опрости ми”. Данас сам владар огромног царства и зар мени као таквоме доликује да било коме кажем “опрости”?!”
Браћо и сестре, многи од нас учинили су тешке грехе, грехе сличне гресима демонâ. Зато се свети Јефрем Сирин осмелио да каже: “Наша Црква је Црква погибли”, тојест ми смо по својим делима достојни погибли, “али наша Црква је исто тако и Црква која се каје” и зато је спасоносна, будући да је покајање једини пут ка спасењу. Свети Јован Златоуст вели: “Код нас постоји заклињање ђавола, а то се чини именом Исуса Христа. Зато треба што чешће понављати: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.” А преподобни Јован Лествичник додаје: “Именом Исусовим ударај демоне јер од тога не постоји јаче оружје ни на небу ни на замљи.”
Амин.

 

Da li vakcine menjaju DNK?
U jedro gde se nalazi DNK ne ulazi informaciona RNK nego sama "šiljata belančevina" ("spajk protein") koju je ta trojanska RNK proizvela u ćeliji, i tamo menja DNK.

"Severe acute respiratory syndrome coronavirus 2 (SARS–CoV–2) has led to the coronavirus disease 2019 (COVID–19) pandemic, severely affecting public health and the global economy. Adaptive immunity plays a crucial role in fighting against SARS–CoV–2 infection and directly influences the clinical outcomes of patients. Clinical studies have indicated that patients with severe COVID–19 exhibit delayed and weak adaptive immune responses; however, the mechanism by which SARS–CoV–2 impedes adaptive immunity remains unclear. Here, by using an in vitro cell line, we report that the SARS–CoV–2 spike protein significantly inhibits DNA damage repair, which is required for effective V(D)J recombination in adaptive immunity. Mechanistically, we found that the spike protein localizes in the nucleus and inhibits DNA damage repair by impeding key DNA repair protein BRCA1 and 53BP1 recruitment to the damage site. Our findings reveal a potential molecular mechanism by which the spike protein might impede adaptive immunity and underscore the potential side effects of full-length spike-based vaccines."
"To confirm the existence of spike protein in the nucleus, we performed subcellular fraction analysis and found that spike proteins are not only enriched in the cellular membrane fraction but are also abundant in the nuclear fraction"

"Together, these data show that the SARS–CoV–2 full–length spike protein inhibits DNA damage repair by hindering DNA repair protein recruitment."

"Our findings provide evidence of the spike protein hijacking the DNA damage repair machinery and adaptive immune machinery in vitro. We propose a potential mechanism by which spike proteins may impair adaptive immunity by inhibiting DNA damage repair. Although no evidence has been published that SARS–CoV–2 can infect thymocytes or bone marrow lymphoid cells, our in vitro V(D)J reporter assay shows that the spike protein intensely impeded V(D)J recombination. Consistent with our results, clinical observations also show that the risk of severe illness or death with COVID–19 increases with age, especially older adults who are at the highest risk [22]. This may be because SARS–CoV–2 spike proteins can weaken the DNA repair system of older people and consequently impede V(D)J recombination and adaptive immunity. In contrast, our data provide valuable details on the involvement of spike protein subunits in DNA damage repair, indicating that full–length spike–based vaccines may inhibit the recombination of V(D)J in B cells, which is also consistent with a recent study that a full–length spike–based vaccine induced lower antibody titers compared to the RBD–based vaccine [28]. This suggests that the use of antigenic epitopes of the spike as a SARS–CoV–2 vaccine might be safer and more efficacious than the full–length spike. Taken together, we identified one of the potentially important mechanisms of SARS–CoV–2 suppression of the host adaptive immune machinery. Furthermore, our findings also imply a potential side effect of the full–length spike–based vaccine. This work will improve the understanding of COVID–19 pathogenesis and provide new strategies for designing more efficient and safer vaccines."

"The J&J Adenovirus 26 vector deletes your E1 gene. The patent also states that it deletes the E1 gene in Humans. This is known as the X Chromosome
https://www.whatisepigenetics.com/slaying-the-x-in-the-fairer-sex/

The E1 gene is required for accurate and instant repair of damaged DNA. Deletion of this gene
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33676782/ is lethal."https://wiredailynews.com/2021/11/16/vaccines-are-deleting-human-genes-transfecting-cells-with-ebola-marburg/ Na tom linku ima puno o tome kako vakcine menjaju DNK... kako brišu gene, itd.Brisanje gena po Jovanu nije menjanje DNK???...S tim u vezi i ovaj link:https://ambassadorlove.wordpress.com/2021/11/01/transgenic-hydras-parasites-a-biological-weapons-system-for-rapid-human-cloning/The mRNA from the Lentivirus chimeric cocktail is inserted into the DNA of human cells through an invasive procedure that permanently changes the genome of that cell. Once inside the host cell’s cytoplasm, lipid-coated nanobots take the reverse transcriptase enzyme in the Lentivirus to produce DNA from the mRNA genome, the reverse of the usual pattern, thus retro.

Ово је пакет индијске владе за рано лечење короне Све су ово регистровани лекови и препарати у САД и нормалним земљама Шта наша "струка" замера овом пакету Ивермектин? Постоје 64 глобалне студије које доказују високу ефикасност Иверметина у лечењу короне Шта им замерају?  

Apostasija. Grčka ima da bude kažnjena tako što će da bude napadnuta od Turske kako je govorio Agiorit Pajsije.