Jump to content
  • александар живаљев
    александар живаљев

    Бискуп Владо Кошић: Усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе

      Сисачки бискуп Владо Кошић, иначе на срамоту свих нормалних људи било које вјере, прочелник Одјела за екуменизам Хрватске бискупске конференције, ових дана отворено је поново исповједио своју припадност усташком покрету, праћену најсуровијим екстремизмом према Српској православној цркви и остацима њених вјерника у Хрватској.

      Истини за вољу и до сада је било Хрвата антифашиста, у том смислу и истакнутих католика, који су исказивали незадовољство Кошићевом дјелатношћу. Међутим, коначно је дошао тренутак да Српска црква затражи од папе уклањање овог нацистичког ревизионисте са службених положаја. Било какав контакт Српске цркве са Римокатоличком црквом у Хрвата, па и са Римском црквом уопште, потпуно је немогућ у ситуацији када њени високи званичници, још задужени "за екуменизам", величају најсуровије клање Срба и залажу се за даљи прогон православних вјерника у Хрватској.

     

    PDF Штампа Ел. пошта

    'Занимљиво је зашто и ко оспорава тај „домољубни поздрав“ и како поступа држава', рекао је бискуп Кошић на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону.

    Vlado-Kosic1.jpg

    Сисачки бискуп Владо Кошић говорио је на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону коју је написао академик Јосип Печарић. Многи медији пренели су Кошићев говор у којем је утврдио како неки силом покушавају да ућуткају певача и академика Печарића. Кошићев говор преносимо у целости:

    "Волео бих кад би било више таквих храбрих људи као што су прослављени певач Марко Перковић Томпсон и академик Јосип Печарић.

    Они који немају аргументе желели би их силом ућуткати: тако забрањују концерте прослављеном певачу Марку, уручују му казнене пријаве због ремећења јавног реда и мира, дифамирају његов углед и проглашавају његов рад – ни мање ни више него фашистичким. Такође, против академика Печарића такви раде свим средствима само да га ућуткају, прогоне му породицу и – најчешће га игноришу.

    Међутим оба ова велика човека, Хрвата и домољуба, људи су којима се наша Домовина треба поносити. Можда ће тек у будућем времену, кад се ослободимо – како пева бискуп Анте Ивас – свих тих издајица, кривоклетника, варалица, такође и – како песнички каже Анто Ковачевић – свих дрпислава, тек ће у будућој, мирнијој историји Хрватске ови наши великани Марко и Јосип добити своје право место, место највећег поштовања.

    Tompson-pjesmom-za-Hrvatsku.jpg

    Једно је сигурно: њих обојицу красе храброст у заступању истине и љубав према домовини која није фраза ни интерес. Такође, рекао бих, краси их и спремност на подношење трпљења, оспоравања, подметања за истину и праведност. Док се Јосип углавном с тим претњама бори хумором и иронијом, Марко одговара својим оспораватељима - песмом.

    Ова књига сведок је величине управо ове двојице хрватских људи, сведок о поштеним људима у непоштено време, о великим људима у времену малих душа, о дрскости неколицине који се усудише бити храбри у времену издаје. Зато ће њихов траг бити надахнуће будућим нараштајима и за двадесет и тридесет година о њима ће се писати књиге, снимати филмови и они ће бити пример срчаности у борби са злом које уништава истину и нашу домовину.

    Да је Марко херој, препознали су и бранитељи, међу које се и он убраја јер је био драговољац у Домовинском рату и прва сад већ легендарна песма „Бојна Чавоглаве“ настала је у том времену. Бранитељи су му наиме недавно даровали Велику златну плакету за храброст, на чему му и ја овде јавно честитам!

    Уз певача Марка и академика Јосипа повезује се поздрав „За дом спремни!“. Занимљиво је зашто и ко оспорава тај домољубни поздрав и како поступа држава. Најпре ваља рећи да је спонтано тај поздрав употребљаван у Домовинском рату, и то не само од припадника ХОС-а који су га узели и у свој грб, него и од Тигрова и Громова. Постоје снимке на јутјубу о томе. Тада, интересантно, то никоме није сметало.

    Ни то што је Марко у својој првој домољубној песми „Бојна Чавоглаве“ употребио тај поклич. Тек од пре две-три године започела је хајка и на Марка и на тај поздрав, оптужујући све који га употребе за усташтво и фашизам. Најпре, треба рећи да усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе, о чијој су се нарави као држави позитивно изразили и бл. Алојзије Степинац и др. Фрањо Туђман, али те су постројбе то чиниле свим „допуштеним и недопуштеним средствима“, што је био део њихове заклетве.

    Та илегалност односно недопуштена средства свакако нису за нас хришћане прихватљива, као ни злочини које су починили, а које Црква осуђује, премда треба рећи да је то био одговор на бројне четничке и партизанске злочине. Зашто је међутим дошло последњих година до јавног политичког и полицијског прогона поздрава ЗДС и оних који га употребе – а у Домовинском рату и кроз 25 година после рата се то није догађало? Сетимо се тужби које је против Џоа Шимунића подигло удружење ‘Корак испред’ из Ријеке, на чијем је челу Србин Зоран Стевановић.

    Vlado-Kosic.jpg

    Надаље, сетимо се како је српски политичар Вулин у више наврата прозивао актуелну Хрватску због „усташизације и фашизације“. То су чинили и други српски, прочетнички политичари. Но, повод су им дали заправо хрватски политичари који су, на челу с бившим председником државе па онда и председником Владе – најпре у јеврејском Кнесету, па потом при формирању нове Владе с Карамарком на челу – оптуживали Хрвате због „усташке гује“ и „скретања у усташтво“.

    За све то није било доказа, али је с друге стране било све више доказа да је у структурама власти у РХ још много удбаша и злочинаца који су ликвидирали многе Хрвате како у иностранству тако и у Хрватској и БИХ или су њихови синови. И мени се чини да су сву ту бучну хајку на непостојеће усташе покренули управо они који су се бојали да не би били подвргнути лустрацији која се све више најављује као реална и нужна опција за законодавство РХ.

    Сетимо се само тзв. Лекс Перковић што је најбољи доказ како је удбашко-комунистичка гуја заправо још увек јака у Хрватској. У тај контекст стављам и прогон домољуба, не само госп. академика Печарића и нашег најдомољубнијег певача Марка Томпсона, него и многих других које не престају нападати и сатанизовати у јавном хрватском простору. Могли бисмо набрајати многе...

    Могу рећи како сам и ја један од тих, или ме барем тако перципирају. Кад сам рецимо на свом Фејсбук профилу затражио оставку министра унутрашњих послова, јер је први пут на Дан домовинске захвалности, што је уједно и Дан хрватских бранитеља, дао привести од полиције хрватске бранитеље који су мирно узвикивали ЗДС у Книну, мени су – наводно – јер то нисам никада примио него сам само то прочитао у медијима, одговорили из МУП-а да су они само поступали по закону о ремећењу јавног реда и мира, и то у складу са судском праксом.

    То је међутим неистина јер постојале су многе праксе пре овог случаја од 5. коловоза 2017. када су судови друкчије пресудили за тај поздрав. Сматрам да је то чиста политичка интерпретација једног закона који се не би смео политички тумачити. Наиме, закони морају бити једнаки за све и примењиви у смислу, а не да их једна странка политички тумачи овако, а друга онако.

    jasenovac.jpg

    Дакако, то је одраз и последица политичке атмосфере у коју нас је довела нова владајућа коалиција на коју сам такође упозорио својим криком у отвореном писму Председнику Владе. Наиме, нови коалицијски партнер је ултимативно затражио – и добио – да се спомен-плоча погинулој 11-орици бранитеља који су били и припадници ХОС-а уклони из Јасеновца. Јасеновац је опет друга прича, али на жалост јер је био уцењен премијер је попустио захтеву својих коалиционих партнера. А ти младићи, који су изгинули у Јасеновцу, нису се борили за Хрватску 1941, него 1991. Дакле, опет попуштање једној лажи.

    Иначе треба отворено рећи да су политички захтеви представника поражене српске мањине у РХ, а која је заједно са Србијом и ЈНА 1991. дигла побуну против Хрватске, а подупире их и сада српска службена политика, јер тамо владају опет четници, али на жалост их подупире и СПЦ – утемељени на митовима и лажима. То су не само интерпретација Јасеновца, него и улога бл. Алојзија Степинца, устанка у Србу а што је прослава покоља Хрвата а не антифашистичка револуција, затим споменик у Банском Грабовцу, као и измишљање непостојећег логора за убијање српске деце у Сиску.

    Питамо се, зашто наша држава већ једном не наложи истрагу – али не политичку него научну, па ако је потребно и међународну – да знамо што се то стварно догодило нпр. у Јасеновцу. Како је могуће да су „истине“ толико различите? И зашто се Јасеновац препушта Србима да они говоре шта је тамо било? Наиме, и уклањање плоче погинулим бранитељима ХОС-а такво је признање да је то место на којем су страдали српски заробљеници и што је трајни разлог наметања кривице Хрватима – док се чини да је истина сасвим супротна и да би је већ једном требало изнети на видело!

    На жалост наша хрватска политика или нема снаге или не зна одговорити свим тим лажима. Требало би донети закон да сви који су дизали побуну против РХ не могу суделовати ни у којем облику у власти; затим би било по мени нужно и да се затражи исплата ратне штете коју је Република Србија нанела РХ у својој агресији, и то као услов било каквој подршци за улазак исте у ЕУ; било би надаље нужно укинути повластицу да српска деца у Хрватској уче неку другу историју Домовинског рата неголи што је то „повјесна истина“; било би потребно такође забранити улазак хушкачима и ширитељима лажи у РХ, не само српским министрима и политичарима, него и представницима СПЦ.

    Само би тако поступала поносна победница Хрватска и само би тако било могуће сачувати оно што је одбрањено у Домовинском рату који мора остати једини темељ модерне Хрватске, а што имамо у великој мери захвалити хрватским бранитељима, међу које свакако убрајамо и Марка П.Томпсона и академика Ј. Печарића.

    И да поновим реченицу са самог почетка: О кад би било више таквих људи попут Марка и Јосипа у Хрватској!"

    (Вијести)




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 15 минута, Кратос рече

    Da je Petar bio nešto posebno i da je Hristos teo da on bude neki njegov zamenik oko koga se sabira čitava Crkva on bi to pomenuo u Prvosvešteničkoj molitvi...ali toga jednostavno nema...svi apostoli su bili jednaki,nema nikvih primata niti vlasti.

    :ani_biggrin:

    Sasvim Ispravno evo Jovan17.

     

    Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе;

    Као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао, дарује им живот вјечни.

    А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.

    Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим.

    И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.

    Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су ријеч одржалi

    Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.

    Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла

    Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.

    И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима.

    И више нисам у свијету. а они су у свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми.

    Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо

    А сада долазим теби, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.

    Ја сам им дао ријеч твоју: и свијет их омрзну, јер нису од свијета, као ни ја што нисам од свијета.

    Не молим да их узмеш са свијета, него да их сачуваш од злога.

    Посвети их истином твојом: ријеч твоја јесте истина.

    Као што ти мене посла у свијет, и ја њих послах у свијет.

    Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином

    Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове повјерују у мене:

    Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао

    И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно.

     

    Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш.

    Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета.

    Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.

    И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима.

     

    Dakle ovde nema govora o nikakvom primatu nego o sabornosti vere koju je Hristos prvo prepoznao kod Petra a koliko vidimo ovde svi učenici imaju sada istu veru i svi Hrista poznaše kao Sina Božjeg.

    Ovde se ne izdvaja niko, čak šta više svoj 11 torici (pošto Jude koji ga izdade nije bilo tu) govori kako treba da izgleda Crkva Hristova. Ni govora o nekoj vlasti i prevlasti, primatu u tom smeru.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Razumeš li da je kamen temelj na kome treba nešto da se sazida a ne da se kamen podiže sam sebe ili ne daj Bože druge kamene.

    Recimo, u tom nekom smislu Avgustin kaze, ....'Јер „ти си Петар“: од „камена“ (petra) си Петар (Petrus) а не од Петра (Petrus) „камен“ (petra), потпуно исто као што је од Христа хришћанин, а не од хришћанина Христос.'.....

    Znaci, od kamena ( petra ), je dobio Petar ( Petrus ) takvo ime. Jer, stoji na toj veroispovednoj steni, kao sto i svi koji ispovedaju tu 'stenu' , takodje stoje na toj ( steni ).

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Bokisd рече

    Recimo, u tom nekom smislu Avgustin kaze, ....'Јер „ти си Петар“: од „камена“ (petra) си Петар (Petrus) а не од Петра (Petrus) „камен“ (petra), потпуно исто као што је од Христа хришћанин, а не од хришћанина Христос.'.....

    Znaci, od kamena ( petra ), je dobio Petar ( Petrus ) takvo ime. Jer, stoji na toj veroispovednoj steni, kao sto i svi koji ispovedaju tu 'stenu' , takodje stoje na toj ( steni ).

     

    Ma važno da je prvi :))

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Bokisd рече

    Recimo, u tom nekom smislu Avgustin kaze, ....'Јер „ти си Петар“: од „камена“ (petra) си Петар (Petrus) а не од Петра (Petrus) „камен“ (petra), потпуно исто као што је од Христа хришћанин, а не од хришћанина Христос.'.....

    Znaci, od kamena ( petra ), je dobio Petar ( Petrus ) takvo ime. Jer, stoji na toj veroispovednoj steni, kao sto i svi koji ispovedaju tu 'stenu' , takodje stoje na toj ( steni ).

    http://www.catholicapologetics.info/apologetics/general/primacy.htm

    AUGUSTINE

    "[In] the Catholic Church, there are many other things which most justly keep me in her bosom. The consent of peoples and nations keeps me in the Church; so does her authority, inaugurated by miracles, nourished by hope, enlarged by love, established by age. The succession of priests keeps me, beginning from the very seat of the Apostle Peter, to whom the Lord, after His resurrection, gave it in charge to feed His sheep, down to the present episcopate. And so, lastly, does the name itself of Catholic, which, not without reason, amid so many heresies, the Church has thus retained; so that, though all heretics wish to be called Catholics, yet when a stranger asks where the Catholic Church meets, no heretic will venture to point to his own chapel or house. Such then in number and importance are the precious ties belonging to the Christian name which keep a believer in the Catholic Church, as it is right they should.... With you, where there is none of these things to attract or keep me.... No one shall move me from the faith which binds my mind with ties so many and so strong to the Christian religion.... For my part, I should not believe the gospel except as moved by the authority of the Catholic Church." (Against the Epistle of Manichaeus [Contra Epistolam Manichaei Quam Vacant Fundamenti.)

    "I ought rather o fear being contumelious towards Peter. For who knows not that that primacy (or princedom) of the Apostleship is to be preferred before any episcopate whatsoever? . . . the possession of that primacy is declared to have been the cause of Peter's having the keys." - Ennar. in Ps. 108

    HILARY OF POTIERS

    "Blessed Simon, who after his confession of the mystery was set to be the foundation-stone of the Church, and received the keys to the kingdom of heaven." (On the Trinity, 20, NPNF2, 9:105)

    Stephen Ray comments on James White's book, The Roman Catholic Controversy, and White's usage of Hilary: "Why does White not inform his readers that Hilary, in the same treatise, refers to Peter as the foundation stone of the Church? Is Hilary confused? Is it Peter or his faith? Does Hilary see two applications of the passage as mutually exclusive, as Protestants like White are wont to do, forcing them into two, separate, water-tight compartments? Why is it so difficult for opponents of the Papacy to see there is no conflict here? Even Pope John Paul II, in his book "Crossing the Threshold of Hope" refers to the rock of Matthew 16 as Peter and as Christ."

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Ma važno da je prvi :))

    St. John Chrysostom on the Apostle Peter

    "...If the primacy of St. Peter is so unimportant a fact -- if it gave him no prerogatives, no duties, no successors -- why on earth is it so extraordinarily prominent in Holy Writ?"

    "I know no more emphatic testimony to the supreme jurisdiction of St. Peter in any writer, ancient or modern, than the view taken in this homily [of St. John Chrysostom] of the election of St. Matthias, for I know of no act of jurisdiction in the Church more tremendous than the appointment of an apostle."

    In the first place, let us note St. Chrysostom's habit of showing his extraordinary reverence for St. Peter, by habitually adding to his name a whole list of titles, for instance:

    "Peter, that head of the Apostles, the first in the Church, the friend of Christ, who received the revelation not from man but from the Father....this Peter, and when I say Peter, I mean the unbroken Rock, the unshaken foundation, the great apostle, the first of the disciples, the first called, the first to obey." (De Eleemos III, 4, vol II, 298[300])

    http://www.biblicalcatholic.com/apologetics/num52.htm

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Усташтво стварно није било фашизам.Ево зашто.После рата одређено је које су земље биле нацистичке као Немачка,Аустрија или Данска и у тим земљама је забрањен као и у сличним историјски ревизионизам значи ревизија нпр.хитлеризма.Италија није била после проглашена рата за тоталитарну државу јер веровали или не не само да нико није убијен због политичких ставова или расе него за цело време Италије  дакле фашистичке није забрањена ни једна књига.Италијанска фашистичка партија нормално је после рата наставила рад као МСИ -Италијански социјални покрет и све време легално постоји.За разлику од Италије која је била фашистичка НДХ је била геноцидно криминална творевина која не само да је убијала све Србе које је могла него је приређивала јавно спаљивање ћириличних књига.Најбизарнија ствар код ових човеколиких створења је убијање немачких војника и официра приликом повлачења.Усташе су убијале сваког немачкпг војника или официра који није упео да побегне или нпр.што су ми причали очевици пуцали би у Загребу ако би их неко погледао са прозора.Тачне је то мајка не рађа они се не могу сврстати ни у једну категорију.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 30 минута, Svetlana Pecin-Saraguda рече

    А ко ти каже да Православни требају или морају да прихвате било какве услове да би могло да се дође до било каквог разговора или уједињења са Римокатолицима? Нико вас не моли за то. Свашта. 

    Претпостављам да је то што кажеш признавање да је римски папа први по части, је л тако? Код Православних нема папства.

    Наши Патријарси или Архиепископи јесу први међу Епископима сваке локалне Православне Цркве по части, али наши Патријарси или Архиепископи нису шефови осталим Епископима. Ниједан Епископ нема чак право да служи у епархији другог Епископа без његове дозволе, а наш српски Патријарх је Епископ своје епархије и на исти начин има или нема право у епархији другог Епископа.

    Чак и кад би дошло до некакве одлуке да се призна право првенства вашем папи за нас значи само првенство по части(сумњам се ће икада доћи до тога, али моја сумња не спада у моје објашњавање како то иде код нас. А нешто сумњам и да ће садашњи Васељенски Патријарх уступити своје данашње право првенства. А и кад би то урадио не би се сложило много Православних Епископа).  

    Право првенства по части не значи власт над свима. У томе се разликујемо од вас. 

    Такво је стајалиште било и важило у Цркви и првих 1000 година и других 1000 година и такво ће увек бити. 

    Možemo da prihvatimo ulogu pape kakva je bila prvih 1000 a to je prvi po časti...jer je najbitnije jedinstvo da crkva ponovo bude jedna i u vidljivom smislu . Ja vjerujem kao i o. Zoran da je crkva jedna i unatoč ljudskoj podjeli i bez obzira na neka zastranjenje i sa jedne i sa druge Crkva je jedna.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, Svetlana Pecin-Saraguda рече

    18. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати.
    19. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

    глава 16

    СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА

     

    Као што сам рекла раније камен о којему говори Господ је покајање. И ови стихови говоре о власти која је дата свештеницима да разрешавају грехове верника при Исповести када се кају за своје грехе. 

     

    Evo bez brisanja.Dakle tvrdite da Petar(kojeg je Sam Krist odabrao)nema nikakve vlasti a onda običan svecenik ima vlast..Ne kuzim,molim te pojasni.A sto se tice mog obraza..to prepustam drugima nek mi sude..ali samo svecenicima jer oni jedino imaju vlast da mi sude.:))

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Svetlana Pecin-Saraguda рече

    У ствари, нема баш много значаја то да ли ћеш ти или о. Зоран или и још шачица Православних верника прихватити ту улогу папе, јер је много више оних који не би. Неки зато што познају разлике у вери, други зато што једноставно сматрају да то није нешто њихово, трећи зато што имају врло лоша искуства са Римокатолицима, тек има их много више од оних који би то хтели. То је моје мишљење. 

    Dobro , svako se treba izjasniti za sebe.

    Za mene je crkva jedna jer je jedno tijelo Kristovo.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Zayron рече

    http://www.catholicapologetics.info/apologetics/general/primacy.htm

    AUGUSTINE

    "[In] the Catholic Church, there are many other things which most justly keep me in her bosom. The consent of peoples and nations keeps me in the Church; so does her authority, inaugurated by miracles, nourished by hope, enlarged by love, established by age. The succession of priests keeps me, beginning from the very seat of the Apostle Peter, to whom the Lord, after His resurrection, gave it in charge to feed His sheep, down to the present episcopate. And so, lastly, does the name itself of Catholic, which, not without reason, amid so many heresies, the Church has thus retained; so that, though all heretics wish to be called Catholics, yet when a stranger asks where the Catholic Church meets, no heretic will venture to point to his own chapel or house. Such then in number and importance are the precious ties belonging to the Christian name which keep a believer in the Catholic Church, as it is right they should.... With you, where there is none of these things to attract or keep me.... No one shall move me from the faith which binds my mind with ties so many and so strong to the Christian religion.... For my part, I should not believe the gospel except as moved by the authority of the Catholic Church." (Against the Epistle of Manichaeus [Contra Epistolam Manichaei Quam Vacant Fundamenti.)

    "I ought rather o fear being contumelious towards Peter. For who knows not that that primacy (or princedom) of the Apostleship is to be preferred before any episcopate whatsoever? . . . the possession of that primacy is declared to have been the cause of Peter's having the keys." - Ennar. in Ps. 108

    HILARY OF POTIERS

    "Blessed Simon, who after his confession of the mystery was set to be the foundation-stone of the Church, and received the keys to the kingdom of heaven." (On the Trinity, 20, NPNF2, 9:105)

    Stephen Ray comments on James White's book, The Roman Catholic Controversy, and White's usage of Hilary: "Why does White not inform his readers that Hilary, in the same treatise, refers to Peter as the foundation stone of the Church? Is Hilary confused? Is it Peter or his faith? Does Hilary see two applications of the passage as mutually exclusive, as Protestants like White are wont to do, forcing them into two, separate, water-tight compartments? Why is it so difficult for opponents of the Papacy to see there is no conflict here? Even Pope John Paul II, in his book "Crossing the Threshold of Hope" refers to the rock of Matthew 16 as Peter and as Christ."

    Imamo jedan, pa, mozda neresiv problem. Mnoge izreke otaca koje su bile falsifikovane u Pseudo Isidora dekretalijama se koriste i dalje na Zapadu da bi se dokazao primat Petrov. Ne znam kako prevazici ovo, ali, dobro, ako postoje tacno navedene odrednice iz kojih knjiga je uzet neki ( citat ), moze da se proveri.

    U vezi Avgustina. Ovaj citat, moze da se razume u raznim kontekstima. Ovde vec imamo problem, nije data tacna odrednica iz kojeg dela knjige je uzeta. Da se procitaju jos neki delovi poglavlja i da se stekne komletna slika moguceg tumacenja ovih Avgustinovih reci. Slicno, kao i kod onog citata od  Atanasija, koji je bio potpuno drugog konteksta od tumacenja kao da govori u prilog Petrovog primata.

    Jer, ovde, Avgustin pominje i ( apostolsku ) sukcesiju svestenstva, koja i jeste sustinski od apostola Petra, po pravu koje svi episkopi dele na njegovo ispovedanje vere. Sigurno je Avgustin, na terenu, konkretno od crkve Afrike primio svestenstvo i episkopstvo, sigurno nije od Rima i pape bio rukopolozen, sigurno ( papa) nije nadgledao i pasao ovce u Africkoj crkvi. O tome svedoce i pomesni Kartagenski sabori koji su pisali papama u Rim, da se ne mesaju u poslove njihove crkve. U to vreme je i ziveo Avgustin i sigurno je bio upoznat sa svim tim dogadjajima i stvarima.

    Jer, ovako je rekao Avgustin u vezi Petra :

    "DOCUMENI T54 -Augustine, Sermo I 49.
    (P.L. 38. 802; L.F. 20. 691 $.)

    7. For Peter in many places in the Scriptures appears to represent the Church; especially in that place where it was said "I give to thee the keys . . . shall' be loosed in heaven". What! did Peter receive these keys, and Paul not receive? Did Peter receive and John ( Jovan ) and James ( Jakov ) not receive, and the rest of the apostles? Or are not the keys in the Church where sins are daily remitted? But since in a figure Peter represented the Church, what was given to him singly was given to the Church.
    (Gore 89 ; Chapman 5 1 A note.)

    Giles, E., ed. Documents Illustrating Papal Authority: A.D. 96-454. London: S.P.C.K., 1952. p. 175

    Ili, :

    "In a passage in this book, I said about the Apostle Peter: "On him as on a rock the Church was built." This idea is also expressed in song by the voice of many in the verses of the most blessed Ambrose where he says about the crowing of the rock: "At its crowing he, this rock of the Church, washed away his guilt."2 But I know thatvery frequently at a later time, I so explained what the Lord said: "Thou art Peter, and upon this rock I will build my Church,"4 that it be understood as built upon Him whom Peter confessed saying: "Thou art the Christ, the Son of the living God,"5 and so Peter, called after this rock, represented the person of the Church which is built upon this rock, and has received "the keys of the kingdom of heaven."6 For, "Thou art Peter" and not "Thou art the rock" was said to him. But "the rock was Christ,"7 in confessing whom, as also the whole Church confesses, Simon was called Peter. But let the reader decide which of these two opinions is the more probable "

    Augustine-The-Retractation

    Mislim, da je dosta navedeno i da moze da se vidi, da Avgustin nije apostolu Petru davao neke vece povlastice u odnosu na ostale apostole.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...