Jump to content
  • Ведран*
    Ведран*

    Епископ крушевачки др Давид: Две представке Светом Архијерејском Сабору

      Две представке Светом Архијерејском Сабору Епископа крушевачког Давида.
       
    МАЈ 05, 2019  
    свети сава саборна црква крушевац

    Представка САСабору 1

    Унутрашњи докази

    о посвећењу светог Саве за Архиепископа

    и о добијању Грамате (синђелије)

    о Аутокефалији Архиепископије

     

    Макар била изгубљена, нестала, скрајнута, препричана  од стране преподобног јеромонаха Доментијана а описана од стране монаха Теодосија, обојице хиландараца … ?, тек Грамата (синђелија) о Аутокефалији Архиепископије што ју је (Грамату-синђелију) свети Сава добио 1219. године у Никеји од избеглих из Цариграда: никејског цара Теодора Првог Ласкариса (таста Радослава-сина Стефанова-синовца светог Саве) и васељенског патријарха Манојла I Сарантена Харитопулоса (1219-1222) (патријарха Германа II) – јесте непорецива чињеница, и она је усклађена са канонским прописима (Ап, 1; Први вас. Саб. 4; Седми вас саб. 3; Антиох. 19 и 20; Лаодик. 12; Сард. 6; Цариград 1; Картаг. 13, 49, 50 и др.) и уоквирена устаљеном праксом у Православној Цркви!

    Руковођен богопосланим саветом Сава започе извршавати жељу срца свога за земљу отачаства његовога. Приступивши к цару свети му рече да је једино што немају у отачаству њихов архиепископ … те зато моли милосрђе његове кротости … да светоме оцу васељенском патријарху његово му Царство нареди да једнога од братије освети за архиепископа земљи њиховој …

    Цар пак одговори да са радосном душом његову молбуиспунити хоће … Цар извести патријарха о молби светога, рекавши да другога неће удостојити да узиђе ка таквом чину, само њега самога који моли. Патријарх чувши за цареву вољу о светоме, веома се обрадова, јер га и он много љубљаше, и брзо дође до цара. Цар узе овога у помоћ, и рекоше светоме:  Не одричи се апостолскога избора преко нас, који нам Бог кроз Духа Светога јави у срце наше за тебе. Прими и наш савет као богоподобан  Када је божанствена служба била свршена, цар и сви цареви људи скупише се да их благослови рука новопросвећенога архиепископа …

    Даље, приступивши к цару свети му говораше да му учини и ову савршену и милостиву љубав ако је Богом убеђен: … да по заповести твојега Царства примим од блаженога и свесветога оца васељенског патријарха благослов и заповест устима и руком и писмено, да после овога наш архиепископ  не долази овамо у Константинов град на посвећење, него да се тамо  од својих епископа посвећује 

    Патријарх, умољен од цара, написа благослов да више не долазе из српске земље у Константинов град када треба да посвете себи архиепископа, него тај сам архиепископ са сабором својих епископа или опет сами епископи пошто се саберу, нека посвете себи архиепископа.

    Патријарх и сви архиепископи, митрополити и епископи руком и устима светога благословише, и заповести благословене потписавши сваки својом руком, дадоше светоме … обдаривши га жезлом светитељства и свима својим часним и светим одеждама свештенства, написа му другу заповест, која гласи: ,,Герман, васељенски патријарх, архиепископ Константиновога Града, Новога Рима, у име Господа нашега Исуса Христа осветих Саву за архиепископа све српске земље, и дадох му  од Бога власт да у целој области црквеној посвећује епископе и попове и ђаконе, да решава и везује кривице људских сагрешења, и да све учи и крсти у име Оца и Сина и Светога Духа. И као и мене, и њега сви да слушате, у Христу православни хришћани! “ …

    Свети Архиепископ Сава не придоби престо безакоњем, не сагради недостојношћу трудна заповедања, то јест на правила, не украде власти митом, ни разбојнички, не уграби је слично силницима, не гонећи част него чашћу гоњен и једва умољен, … (в.: Житије Светог Саве, у Теодосије/Житија 5/I, Просвета СКЗ, Београд 1988, стр. 194-199).

    *

    Приликом хиротоније кир Сава је добио од патријарха инсигније и посебну грамату о хиротонији, звану заповест (Доментијан, 116; Теодосије, 183. Ап. 12; Четврти вас. Саб 11 и 13, и Шести вас. Саб. 17). У грамати патријарх даје Сави власт над свима српским и поморским земљама и у свој васељени, што је област мога светитељства правоверне хришћанске вере (Доментијан 116).

    Доментијан и Теодосије не дају текст одлуке о самосталности Српске Цркве коју је донео патријарх са сабором васељенске цркве (Домен. 116: Теодос. 183). Зато ми не знамо да ли је то био акт у форми канонског писма, односно благослова Цариградске Цркве за успостављање Српске архиепископије, или је то био Томос о канонском признању самосталне Српске Цркве. Међутим, садржај синђелије о хиротонији архиепископа Саве  видели смо, цитирају оба биографа. Макар цитирању недостајала дословност, облик и форма синђелије каквом се она издаје не мањкају. Професор Благота Гардашевић, наш каноничар расуђује да оба биографа у синђелији погрешно наводе име патријарха који је хиротонију извршио. Место патријарха Манојла Сарантена (1217-1222) они стављају име патријарха Германа Другог (1222-1240) (в.: Каноничност стицања Аутокефалности Српске Цркве1219, године, Београд 1977, стр 37).

    Како је могло доћи до ове замене? Мишљење Станоја Станојевића гласи да је Доментијан знао, можда и читао синђелију, али њу при састављању житија он није имао пред собом (в.: Свети Сава и независност српске цркве, Глас СКА 161, 1934, стр. 230).

    Благота Гардашевић заступа мишљење да је Доментијанову пажњу на то име привукао неки каснији акт, потписан од стране патријарха Германа (в.: Каноничност, 37).

    Димитрије Богдановић упозорава на чињеницу да постанак  једне аутокефалне цркве није само ствар матичне цркве и оне области која се одваја, него да се то тиче целе Православне цркве, јер унутар аутокефалних цркава постоји одређени хијерархијски црквено-правни поредак (в.: Измирење српске и византијске цркве, Православна мисао 21, 1974, 64).

    За крајњи резултат имамо претпоставку да је кир Сава добио начелни писмени пристанак од патријарха Манојла, па тек пошто је добијена сагласност и других источних самосталних цркава, да је послат Томос у Србију, са потписом патријарха Германа Другог, који је постао патријарх почетком 1222. године. Тај Томос се, ако је тада дошао, могао јавно објавити и читати у свим црквама Архиепископије, и Доментијан је тако могао да чује за име патријарха Германа Другог. Тако наш професор Црквеног права, Благота Гардашевић презентује своју тезу (цит. д., 38, 33-51).     

    Ето како је ,,Архиепископ свим српским и поморским земљама“ понео (…) своју титулу, и преузео уручене му: архијерејски жезал и грамату о посвећењу (в.: Проф. др Предраг Пузовић, Српска Патријаршија, Нови Сад: Православна реч, Суботица: Ротографика 2010, 31).

    *

    Наш закључак овако гласи: На сведочанству двојице или тројице сведока да се утврди свака истина и правда. Тако и на извештају биографа и историчара Теодосија и Доментијана да се темељи истина о Савином добијању Грамате или синђелије о Аутокефалији Архиепископије (спољашњи и унутрашњи докази), али и на темељу целокупног Савиног рада на устројству Цркве у Србаља (најпотпунији докази о каноничности и ваљаности ове Аутокефалије).

    Политички и канонски разлози

    за оспоравање Аутокефалије

     

    По паду Цариграда и по успостављењу Латинског царства 1204, Свети Сава се вратио у Србију са очевим моштима, а 1217. год. он је поново на Светој Гори: да ли првенствено због Стефановог крунисања латинском круном? У Никеји 1219. год. он постаје архиепископ и Српској Цркви обезбеђује статус аутокефалности.

    Организацијом Српске Цркве он се бави по повратку из Никеје и Солуна, 1220. год., и њу каналише на саборима српске земље и Цркве. У том контексту треба сагледавати потискивање грчких и латинских епископа и померање границе источне сфере на запад. Академик Димитрије Богдановић, на чије се процене о сржи Савиних делатности у вези са Српском Црквом и Српском државом ми ослањамо и које усвајамо, даје генералну оцену феномена Светог Саве Српског; и опет, он даје процену нове и будуће реалности: да је његовим горљивим активизмом био омогућен виши ступањ интеграције српског народа на основама источно-православне оријентације. (В.: Предговор, у.: Свети Сава/, Сабрани списи, Просвета, СКЗ, Београд 1986, 11-12).

    *

    Визави ученог писца и канонисте Димитрија Хоматијана, који је поступио оштро спрам светог Саве, чак га уљезом назвавши (в.: Писмо најсветијег Архиепископа Бугарске Хоматијана-одговор Хоматијана на писмо патријарха Германа Другог, у: Др. Благота Гардашевић, Каноничност стицања Аутокефалности Српске Цркве 1219. Године, Београд 1977, стр. 51), треба истаћи основну чињеницу да је Србија у југоисточним крајевима била угрожена јелинизацијом, чији је носилац био грчки епископат. Политика ослобођења словенског, српског свештенства у том појасу, и отварање могућности за словенску мисију аутокефалне цркве довело је Саву у сукоб са Охридском архиепископијом, односно њеним челником Димитријем Хоматијаном. Тројица грчких православних епископа – рашки, призренски и липљански, били су замењени Србима. Оснивањем топличке епископије умањено је или припојено подручје нишке епархије, од 1020. год. у саставу Охридске цркве. На избор за архиепископа, и на протеривање призренског епископа Хоматијан није могао да реагује другачије до оштро. Па ипак, сукоб са охридском архиепископијом поводом добијања аутокефалности у Никеји, исте године, није добио тежину раскола; превазиђен је широком диполоматском акцијом Светог Саве на међународном црквеном плану – на путовањима Савиним у Свету земљу и посетама источним патријаршијама (1229–30, 1234–35). (Исто, 11-12. Такође: Преображај Српске Цркве, у: Историја Српског Народа књ. Прва, Друго издање, Београд 1994, 315-327).

    Представка САСабору 2

     

    Серијал Млади папа

    У иностраном серијалу Млади папа уметници су понудили своју транспозицију горуће теме и прибегли уметничкој слободи као азилу. Они су то учинили јер римокатолицима није сметало; само да он остане у епицентру, како Галаксије и небеса, Земље и њених меридијана, тако и преисподње; на ту страну нас и тростепена тијара и носиљка Младог папе заносе.

    Питкости, односно подносивости лика младог папе допринела је бусола за хумореску и драму његовог положаја; положаја латинског бога на Земљи. Усталила се процедура да нови председници САД-а, Руске Федерације, Кине … предају својим наследницима две тајне: кофер са кодом за лансирање атомског арсенала сопствене државе и информацију о постојању ванземаљаца и њиховог присуства на Земљи. Да ли по угледу на неку процедуру, или случајно, тек код најновијих римских папа (Павла VI, Павла Јована II, Бенедикта и Франциска) примећен је на Мрежи један  реквизит, и један гег у вези са њим: постмодернистички реквизит-црвени округли нос од пластике?! Ове папе су га повремено себи заиста натицале на нос. У коликој мери је народни синеаста Федерико Фелини утицао на ову појаву својим топлим хумором и сликом света као шатре и циркуса, не знамо, али у извесној сигурно јесте.

    Замишљени имиџ и селф представљеног папе као младог лако је абсорбовао и овај гег, док је с друге стране он имао капацитет да лично усвоји онтологију папе Јозефа Рацингера у проматрању есхатолошких стварности, и да са правом подржи мисао да наша слобода задржава самовласност да изабере између вечних Небеса и вечног (само)проклетства. У то се такође не може сумњати.

    Треће, у шта смо прилично сигурни проматрајући лик младог папе јесте да он не би био заинтересован за нове папске догмате, то јест да би их једноставно ескивирао! Даље, код изабраних папа такође постоји обичај да они за време своје конклаве изнађу бар један нови догмат. Овај Млади папа међутим, не жели да се бави тим латинским новотаријама, јер су оне само геополитичке коте Ватикана, обучене у теолошке рите.

    Млади папа дакле разуме да свако претеривање одводи у истеривање. Кога? Па Христа, с Којим на пример догмат Првог Ватиканума из 1870. године ни не рачуна. Нити Га констатује у стварима живота, смрти и спасења. А све због папоцентричне политике-која је у Ватикану тоталитарна. Штавише, сходно њему ето утиска да самога Христа ништа више нити интересује на Земљи, нити Га ишта обавезује на њој?!

    А то што је он, Млади папа уобручио своју главу троспратном тијаром као шлемом или кацигом, а остатак свог тела најоскудније плаштом камуфлирао, јесте редитељски марифетлук намерно смишљен, да би се постигао контраст. Папска Курија притом, увелико шаље сигнале преко тијаре! И то преко сва три нивоа своје ерминевтике: да се са њеног врховног нивоа влада небеским силама, са средишњег земљом, а са најнижег (чеоног и рубног) демонима у Паклу. Шта је са њеним четвртим спратом: чистилиштем, дозволимо питање?!

    Сам Први Ватикански концил (1870) у интермецу изметнуо се у Доба свеобухватног папинског пада на свим трима Сатаниним испитима; испитима које Ватиканска Курија, уз помоћ све своје папазмагорије никада неће моћи да положи. Јер папизам постоји и оперише у ванхришћанским и нејеванђелским категоријама. Његов примордијални крштењски код је промењен: није ти више неопходно бити хришћанином да би био спасен, блажен и свет! Његова темељна енергија је промењена: од нестворене, благодатне богочовечанске на створену, човечанску; зато ти више није неопходна сама благодат да би био обожен: све сада зависи само од аранжмана са папом – и од индулгенција РКЦ-е. Римски папа је догматом Првог Ватиканума из 1870. године променио и сами Декалог Божјих Заповести: Свео га је на прву заповест као општеобавезујућу, а њу поистоветио са собом, па она сада гласи да је папа Господ Бог наш, и да ми не можемо имати других богова осим њега.  Завршавамо са изригавањем ове уклете теме, која је туђа, умна и преисподња болест, и ми смо у духу згрожени њом као квази-догматом о папинској непогрешивости док он говори, (зашто не и док седи и влада?!) као свемоћан. Закључак о томе може бити само један: да је Први Ватикански концил a. D. 1870. срушио Римокатоличку цркву, раскопао њено јеванђелско хришћанство.

    А ми, будући жртвама папизма и инквизиторске Курије као искључиво људске пошасти, сви у души ипак задржавамо наду да ће у латинским народима остати бар мало непапистичке побожности!, бар мало непапистичког хришћанства!, попут оне народне побожности и оног народног хришћанства што се примећују у Роселинијевом реализму, односно италијанском народном неореализму. Инако Роселинија, његов  дар за интерпретацију светог као најопипљивијег и материјализованог у времену и простору најбоље се прати у његовим светлописима Цвеће светога Франциска и Месија.

    Закључимо. Један папа, попут овог Младог, дакле не би добро прошао у Хрватској, иако је и она његова тера мисионис. Зашто не би? Зато што би он већ био допустио да падну папа Пије XII и фратар Хунипер Сера, а за њима да падне и кардинал Алојзије Степинац! Јер када он то не би допустио, ми бисмо помислили да су дошла последња времена. Њему опет, сажаљење не би допустило да пусти на људе толику силу страха. Страха од кога? Од рогатих блаженика и светаца попут, рекосмо, папе Пија XII, кардинала Алојзијa Степинца и фратра Хунипера Сера?! Шта рећи а не порећи, и каколи опет од тих пошасти утећи, питање је сад …?!

    Асоцијација на: „Младог Источног папу

     

    Велико неповерење нам уливају изрази који се налазе у обраћањима Цариградског Патријарха Вартоломеја Првог у најновијем периоду кризе његовог идентитета. Зато питамо: Да ли су они одјек папске доктрине о субординационој еклисиологији Првог Ватиканског Концила из 1870. године?!  Јер Цариградски Патријарх бесомучно репетира појам мајка Црква у односу на појам мајке цркве, и на крају, волшебно прелази на терен појма ћерке цркве у Украјини. Да ли ће он то чинити и у будућности?!

    Ствар у вези са семантиком појма мајка Црква почиње да се компликује када знакови или семе почну да се продужују означеним, и да се роје: уређење и одбрана православних канона; искључиво право Мајке Цркве да уређује каноне; преузимање водеће улоге у ширењу свете науке и богословског учења; само њена канонска привилегија, молитва и благослов цркве и Васељенских Сабора да носи изузетну дужност као Мајка и родитељка Цркава (црквородица, н. п.); Црква Цариграда као Мајка Црква је оваплоћење слободне љубави Христове; велика обавеза Мајке Цркве која нема ограничења(видети: Чтец Ведран Гагић, у: Запажања о Томосу, Аутокефалији, Фанару и нама, Сајт и одредница, (4) https://www.uocofusa.org/news_180901_1.html.

    (5) http://bit.ly/2WADvDW

    Становиште цариградског Трона је кључ за разумевање ових семантичких репетиција! А оно се тиче његовог положаја и односа у Православној Цркви. Ту се дакле срећемо са усамљеним, повлаштеним и искључивим односом! Следи кулминација у односима-односима према другима, а не са другима. Њу ћемо приказати личном подршком датом тексту-ставу нашег чтеца Ведрана Гагића (Запажања о Томосу, Аутокефалији, Фанару и нама)!, а приказаћемо је у цитираних седам изведеница из, по нашем мишљењу милитаристички усмерене административно конципиране еклисиологије Фанара!-Фанара у обраћању граду и свету, односно народима и икумени данас! Притом неће изостати наш пропратни коментар.

    Ево седам изведеница које је теолог Ведран Гагић педантно пренео из изворника:

    1. Васељенски Патријархат језа Православље, квасац који „укисели све тесто“ (Гал. 5.9)“.
    2. Васељенски Патријархат „ужива канонскујурисдикцију и све апостолске повластице у својој обавези да чува јединство и заједницу локалних Цркава, али и свеукупни пут Православља у савременом свету и историји“.
    3. Васељенски Патријарх је „Председник Православног тела“.
    4. „Васељенски Патријархат остварује пророчку службу, ширећи тајну Католичанске Цркве у Христу Исусукроз свет у свакој епохи“.
    5. „…неки људи погрешно верују да могу да воле Православну Цркву, али не иВасељенски Патријархат, (и) заборављају да он оваплоћава аутентични црквени етос Православља…“у почетку беше Слово… у њему беше живот, и живот беше светлост људима“ (Јн. 1. 4), почетак Православне Цркве је Цариградски Патријархат„у овоме је живот, и живот је светлост Црквама“…“[6]
    6. Православље не може да постоји без Цариградског Патријархата“.
    7. „…сви треба да се чвршћеповежемо са Првим међу нама, да бисмо пили из кладенца који се богато напаја са светог извора наше побожне Нације [Рода?] и беспрекорне Вере“.

    (Видети код Гагића за: (6) „Чудне Речи Цариградског Патријарха“овде: https://sozercanje.wordpress.com/2018/09/11/%d1%87%d1%83%d0%b4%d0%bd%d0%b5-%d1%80%d0%b5%d1%87%d0%b8-%d1%86%d0%b0%d1%80%d0%b8%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%b3-%d0%bf%d0%b0%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b0/).

    Ево седам наших коментара на изведенице које су цитиране према изворницима.

    1. Квасац је преко мере укиселио тесто.
    1. Од стране Васељенског Патријархата дошло је до одступања од обавезе да се чува јединство и заједница локалних Цркава; дошло је до одступања иод свеукупног пута Православља у савременом свету и историји.

    Друго: Зар саме локалне Цркве нису Аутокефалне и Аутономне?!

    1. Зар Глава Православног црквеног Тела није Христос?!
    1. Зар то исто не чине и све остале Патријаршије, Архиепископије и Аутономне Цркве, Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве?!
    1. Зар историјски и чињенично почетак Православне Цркве није Јерусалимски Сион, заједно са Антиохијском Црквом?!
    1. Ко не исповеда веру православно, ко учини да га више не буде, и кога више не буде било, без њега ће се моћи благодарећи онима који ће наставити да православствују! Зар Седам Малоазијских Цркава није нестало а Црква опет наставила да постоји?!
    1. Да ли се кладенац налази у данашњем Фанару? Да ли се он богато напајаса светог извора наше ромејске побожне Нације и [Рода?], тојест, да ли само филелинског геноса, или из свеколиког рода  хришћанског и православног?! И опет, да ли је овде реч о истој православној беспрекорној Вери Фанара до Украјинског питања, или и после Украјинског питања?!

    Ево и закључка.

    Ми лично, у овом тренутку бојимо се да за ових седам чудних речи цариградског Патријарха, односно речи громопуцатељних, као и за све друго што Фанар преко неких својих првојерараха и јерараха, и поодавно, и сада,  увелико чини неправославно немамо других речи до следећих:

    Васељенски Патријарх Вартоломеј Први много је хтео и много започео, али га је час империјалистичких и нецрквених тежњи, речи и чинова на странпутицу одвео!!!

    О томе је дакле реч у овој нашој Представци САСабору!!!

    25/12 април

    2019. год.

    Еп. крушевачки Давид

    https://www.eparhijakrusevacka.com/2019/05/05/dve-predstavke-svetom-arhijerejskom-saboru/




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    На многаја љета, Епископу крушевачком Давиду! 

    На многаја љета, чтецу (теологу) Ведрану Гагићу! :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Сјајан текст! Свака ти је ка у владике Рада! 

    Права је штета што нема и више владика који би могли да праве оваква уметничка сочињенија. Ја, због путовања на коме сам константно, тек сада прочитах текст. Поделићу га на фејсу. 

    Када би Ведран био једини мој производ, ја бих сматрао своју мисију на земљи оствареном. Млађи човек, а са сјајним талентом за теологију који и Давид, а не само он, препозна. То је будућност наше Цркве. Докле имамо оваквих владика, а и теолога, нама нема зиме без обзира на ветрове који дувају. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Две представке уваженому и многољествујућем форуму Поуке.орг!

    Прва: И ја, попут в. Давида (крушевачког) и о. Зорана Ђуровића, препознах таланте нашег теолога/чтеца Ведрана Гагића, но о њима се никада јавно не изјашњавах. :)

    Друга представка, оличена у једном простом питању: где се затурише апологете лика и дела в. Максима (Васиљевића) - Петар Божовић, о. Небојша, брат Александар Милојков и ини - да на овај сјајан текст в. Давида (крсно-васкрсно) одговоре ако ничим другим, а оно макар са једним лајком, илити смајлијем? Чисто да нам покажу да су живи?! (sic!) :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Талични Том рече

    Друга представка, оличена у једном простом питању: где се затурише апологете лика и дела в. Максима (Васиљевића) - Петар Божовић, о. Небојша, брат Александар Милојков и ини - да на овај сјајан текст в. Давида (крсно-васкрсно) одговоре ако ничим другим, а оно макар са једним лајком, илити смајлијем? Чисто да нам покажу да су живи?! (sic!)

    Ја као подржавам пара еклисиологију Фанара? Нисам знао. Ја сам мислио да не подржавам, али овде очигледно постоје мајстори да објашњавају како људи мисле не оно што мисле и говоре да мисле, него што они, вајни тумачи, кажу да они мисле. Ваљда том методом уласка у подсвест.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Александар Милојков рече

    Ја као подржавам пара еклисиологију Фанара? Нисам знао. Ја сам мислио да не подржавам, али овде очигледно постоје мајстори да објашњавају како људи мисле не оно што мисле и говоре да мисле, него што они, вајни тумачи, кажу да они мисле. Ваљда том методом уласка у подсвест.

    Апсолутно не мислим да подржаваш пара еклисиологију Фанара. Као што мислим да подржаваш владику Максима. И не само ја, то мисле и још неки људи на овом форуму. Ја сам се само питао где су сада Петар Божовић, о. Небојша, Александар Милојков, да макар једним смајлијем, или лајком, покажу да подржавају ово што пише в. Давид. Ништа друго нисам мислио - ни подсвесно, ни несвесно.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Талични Том рече

    Апсолутно не мислим да подржаваш пара еклисиологију Фанара. Као што мислим да подржаваш владику Максима. И не само ја, то мисле и још неки људи на овом форуму. Ја сам се само питао где су сада Петар Божовић, о. Небојша, Александар Милојков, да макар једним смајлијем, или лајком, покажу да подржавају ово што пише в. Давид. Ништа друго нисам мислио - ни подсвесно, ни несвесно.

    Подржавам владику Максима као човека, јер је овде на форуму брутално нападнут (питам се да ли владика Давид чита каквим словом слове, неки његови "подржаваоци" овде на форуму, о владици Максиму? И ако чита, баш би ме занимао његов одговор. Он је ипак, и мојој маленкости, предавао хришћанску етику). Не видим у каквој је то супротности са мојим сагласјем са критиком тренутне фанарске еклисиологије у тексту владике Давида? Чини ми се да је и владика Максим јасно рекао, у последњем саопштењу, да такву (фанарску) еклисиологију ни у теорији ни у пракси не подржава. Е сад, што неки од вас то не желе да виде....

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Владика Максим о фанарској еклисиологији:

     

    Цитат

    Разуме се, лично нисмо ни спремни ни вољни да усвојимо такву еклисиологију, што смо показaли како у теорији (објављене студије), тако и у пракси. 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Да додамо:

    Цитат

    Овде се налази и одговор епископу бачком који је у расправу увео питање смисла 28. канона Четвртог васељенског сабора позивајући нас да се гласно изјаснимо да ли усвајамо теорију Метаксакиса или став владике Атанасија. Одговор се подразумевао: целокупно наше досадашње епископско служење у дијаспори надахнуто је еклисиологијом (начелима и етосом) епископа Атанасија

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Свако добронамеран ће после овога рећи: Амин! И радоваће се слози и сагласју, за мир и јединство наше Цркве. Авај, неки овде на форуму, као да не желе да се ватра смири и као да желе да некоме дођу главе.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 46 минута, Александар Милојков рече

    Подржавам владику Максима као човека, јер је овде на форуму брутално нападнут (питам се да ли владика Давид чита каквим словом слове, неки његови "подржаваоци" овде на форуму, о владици Максиму? И ако чита, баш би ме занимао његов одговор. Он је ипак, и мојој маленкости, предавао хришћанску етику). Не видим у каквој је то супротности са мојим сагласјем са критиком тренутне фанарске еклисиологије у тексту владике Давида? Чини ми се да је и владика Максим јасно рекао, у последњем саопштењу, да такву (фанарску) еклисиологију ни у теорији ни у пракси не подржава. Е сад, што неки од вас то не желе да виде....

    Драги брате Александре, још једном ћу да поновим оно што мислим о теби – ти си један частан човек, са пламеним карактером. Знаш понекад да се мало више жестиш (као и ми сви, уосталом), али мени то не смета. Што се тиче в. Максима, он је толико отишао предалеко оним својим интервјуом објављеном у Политици и где већ, својом апологијом В. П. Вартоломеја и његових потеза у Украјини нанео штету нашој помесној Цркви, тако да ово његово последње (немушто) вађење флека није довољно. Прво, дошло је тек када је он (в. Максим) укапирао да је отишао предалеко, и да га јавност није подржала у оној мери у којој је очекивао, да не кажем када су га појединци својим писањем стисли да напише (=каже) то што је написао (=рекао) у последњем саопштењу. Друго, питање је да ли је ово последње од њега написано - искрено?! Пре ми личи да се, попут Јуде, раскајао, а не да је променио плочу гледе сукоба на релацији Фанар визави остатка Православне Икумене. Стога је реакција појединих особа на овом Форуму и шире оправдана и разумљива, колико год некоме (теби) изгледала – тешка, опора и неумесна.

    Уосталом, још увек ниси одговорио на моје питање – где је твој лајк на текст в. Давида?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 минута, Талични Том рече

    где је твој лајк на текст в. Давида

    :smeh1: 

    Дошло време да се бавимо и лајковима - ко је шта или није лајковао :-/

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Благовесник рече

    :smeh1: 

    Дошло време да се бавимо и лајковима - ко је шта или није лајковао :-/

    Брате питање је врло озбиљно, иако се на први поглед чини смешним. Јер би тај један мали, ситни лајк показао нешто веома важно. :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...