Jump to content
  • александар живаљев
    александар живаљев

    Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују

      Ова вест новосадског "Дневника" из неког разлога привукла је, накнадну пажњу портала Борба за веру, познатог по тражењу апокалиптичких знакова међу православном јерархијом. Несумњиво, вест је занимљива, а у погледу здравственог просвећивања, може да се слободно каже, и корисна. Разуме се, поставиће се питање, да ли је став оца Макарија и општи став Цркве?

      Вашем модератору, који је летос имао ту срећу да буде у Привиној глави, и да види огроман мисијски и градитељски успех, сада почившег игумана Гаврила, упало је у очи нешто друго: огромно сиромаштво и запуштеност самог села Привина глава, какву човек тешко може да очекује у једном сремском селу. Отворено ћу рећи, и резигнираност преосталих мештана у биртији због напретка манастира, а стагнације села. Такви проблеми, знамо из историје наше Свете Фрушке горе, могу да доведу до тешких спорова и грехова. 

      Надајмо се, да ће се уз Божију помоћ, новом настојатељу дати да и на том пољу социјалног служења помогне.

      Познавајући племенито срце и пастирску бригу Преосвећеног Владике сремског Василија, за сав поверен му народ, искрено очекујем акцију за спашавање и реланог живота у овом сремском селу, које има чиме да се поноси и поново да заживи.

      А.Ж.

       

       

    У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА Пушачи не могу на причест

    02.02.2018 • 16:2016:21
    Извор: Dnevnik.rs
         
    ПРИВИНА ГЛАВА: На дан преподобног светог Макарија свечану литургију у манастиру Светих Архангела и Михајла, служио је нови старешина манастира Макарије уз саслужење бројног братства и искушеника манастира Светог Саве из Кувеждина.
    makarije
    Фото: Dnevnik.rs

    Монашко име Макарију је дао владика сремски Василије, по великом светитељу којег је красила смиреност.

    „ Ово је моја прва литургија у манастиру у Привиној глави. Сабрали се данас људи са свих страна, а највише је дошло из Кувеждина. Они долазе код мене да ме мало бодре и подржавају. Жао им је што сам отишао из Кувеждина“, рекао нам је Макарије након службе.

    Нови старешина манастира увео је правила која се неће свима допасти, али се морају поштовати. Забрањено је пушење у комплексу манастира и служење меса.

    „Пушење је грех и црква тражи да се њени верници одрекну пушења. Пушачи неће моћи примити причест. Трпеза љубави остаје и даље али у складу са правилима цркве. На менију неће бити заступљено месо. Типик налаже када је риба, када је дозвољено уље оно се примењује, а када је пост онда се све кува на води. Кување на води и придржавање правила цркве захтева и више радника у кухињи. Сада нас је овде десеторо“, појаснио је јеромонах Макарије.

    Д. Савичин




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    On 8/27/2017 at 0:03, Vladan3 рече

    Одгледао сам видео што је @Аурор поставио и подсетило ме на један чланак тј. студију.

    Пратили су један број људи који су били хронично пре-гојазни и лечили се од зависности од хране. Свима су урадили, ја мислим, гастрични бајпас тј. смањили желудац на 1/3 ваљда и ови су на тај начин мање јели, смршали, баталили се хране и дошли до тежине да могу да решавају и своје друге здравствене и остале проблеме. Пратили су их ја мислим годину две и открили нешто чудно. Око 60% њих се ускоро нашло некој другој зависности: неки су постали зависни од лекова против болова које су узимали за болове у леђима након операција, други од куповине, интернета, алкохола, секса итд. Након тога су истраживачи поставили хипотезу да су ти људи зависни од зависности тј. да они имају и неке друге дубље проблеме и склоност ка развијању зависности. Та комбинација код њих се у односу на околности манифестује као једна или друга или трећа зависност. То значи да треба третирати основне проблеме а не само поједначну зависност која се појавила у овом или оном облику.

    Испада као да је реч о некој цеви која је под притиском или под вакуумом, свеједно. И онда на једном месту пробије, то се некако закрпи, а онда пробије на некој другој слабој тачки, опет се закрпи, опет пробије итд. Док се не реши оно што производи превелики притисак или вакуум цев ће увек негде да попусти.

    А иначе мислим да су аутори горњег видеа у праву, јер на основу оног што сам видео око себе чини ми се да је за зависност, поред генетике, најјачи окидач усамљеност.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Драшко рече

    ne mogu dodolim

    moj tata voli viski

    po tome smo bliski

    al volim ja i vinjak stari

    to su voleli neki drugi drugari

     

    O kako su ljudi bliski

    kad zajedno piju viski

    pa još po jednu kad zapale

    svi zavide, svi ih hvale

    Nepušačima ovog sveta

    sve nervira, sve im smeta 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 28 минута, ana čarnojević рече

    ja sam pusila od 15e do prve trudnoce. ostavila.

    Мене су ујаци научили на цигару, давали су ми је од четврте године, са 7 сам им већ криомице узимао по кутију, када се створила навика, ето зла... Могу да не једем дуго, а да радим као мазга, имам изузетну кондицију, био сам припадник специјалних јединица где сам имао врхунске резултате. Данас могу да истрчим без проблема 6 км, али ми је дуван ноћна мора, но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 25 минута, Гајић рече

    но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам

    :dobro:

    "И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин."

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 31 минута, Гајић рече

    доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

    Zmisli da je danas taj dan :-) 

     

    пре 5 минута, Vladan3 рече

    :dobro:

    "И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин."

    ček malo, jel pušenje zlo djelo, zla navika il bolest zavisnosti?

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 минута, goranger рече

    ček malo, jel pušenje zlo djelo, zla navika il bolest zavisnosti?

    То мора свако са собом да распетљава, 3-у-1 ако хоћеш, али како год без Бога се не бих никада извадио.

    Неко је више неко мање склон зависностима али се у сваком случају боримо са својом природом, а природу може да победи само натприродан, а то је Христос.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Сада се сетих и једне руске пословице. Јер то је споља гледано парадокс: потребно је да се трудим како год могу али да сам истовремено потпуно свестан да сам по себи немам шансе.

    Каже пословица: Моли се Богу али настави и да пливаш према другој обали.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Гајић рече

    али ми је дуван ноћна мора, но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

    Све се може када се хоће...Иди код оца Јоила...и решен проблем.  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 24 минута, Рапсоди рече

    Све се може када се хоће...Иди код оца Јоила...и решен проблем.  

    Хвала на душебрижности и закључку, напредна си :)

    Мислим да је најбоље да задужиш епитрахиљ :coolio: 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Гајић рече

    Хвала на душебрижности и закључку, напредна си :)

    Мислим да је најбоље да задужиш епитрахиљ :coolio: 

    Како хоћеш( а изгледа ми да нећеш :smeh1:) искуство је показало, неке људе и лично знам ...па шта год ти мислио о о.Јоилу.... 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Гајић рече

    Мене су ујаци научили на цигару, давали су ми је од четврте године, са 7 сам им већ криомице узимао по кутију, када се створила навика, ето зла... Могу да не једем дуго, а да радим као мазга, имам изузетну кондицију, био сам припадник специјалних јединица где сам имао врхунске резултате. Данас могу да истрчим без проблема 6 км, али ми је дуван ноћна мора, но доћи ће и тај дан да га се ратосиљам.

    Znači stvar je u trčanju..ti sve što si popušio to si istrčao..dakle pušači jedna cigarica=1km trčanja i nikakvih problema jer istina je pluća se čiste kad čovjek trči..

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Рапсоди рече

    Како хоћеш( а изгледа ми да нећеш :smeh1:) искуство је показало, неке људе и лично знам ...па шта год ти мислио о о.Јоилу.... 

    Нећу се бавити твојом системом размишљања, већ ћу напротив иступити го.
    Поледњу књигу светих Отаца прочитах пре 20 година. Хвала Богу на болести, те сам ове зиме опет имао времена за читање.
    Елем, мени дуван у онтолошком ланцу бића није где и теби! Мени је исти нажалост моју и ближњих ми давних дана постао саставни део бића, рефлексна радња и насушна потреба, имао сам пред собом "образе" који ми предадоше своје вјерују, значи имамо имплементацију? Дакле сносим кривицу, да ли је моја? Јесте, јер су они ја, а апропо датог ми сам сада ја одговоран за њих, јер су "Ја", а "Ја, Они", а у процесу органског усвајања "Символа Вере", те аналогно имплементацији истог се облачим у Господа мог Исуса Христа, а као суму имам исповедање, како мислено, тако усвојено Духом и телесно, али имам и ткз ништење грехопадом које ми и црта моју немоћ! Један сегмент подсклопа у мноштву свезаних склопова бића које се још увек рађа, те још није заокружено, нити стигло до вршне мере могућег узраста у Христу-Љубави-Путу-Истини-Животу, јер ако бих се прогласио свршеним, онда сам у неверју у богодступништву-идолопоклонству! 
    Е! Сада имам обавезе према заједници, а у истом ја не смем бити нарушен. Дакле свака моја нестабилност се пројектује у свако биће које сретнем, а док сам га срео и одговарам за Њ, а опет имам и одговорност егзистенцијалне потребе на основу тековина овог данашњег друштва, а од 1998. године до данас свака моја грешка се пројављује на просечних 20 породица! А од 2010. године сносим по синовству дуг од 140.000 €, који након очеве смрти 2014. прераста на 300.000 €! Е сада, ја морам да осмишљавам од Бога ми приложене шансе и да Њиме надрастам себе и прерадим сваку прилику у корист, а у пакленој остављености од свих, јер се боје, а на ледини сам пред мафијом и само ме Бог проводи тим стазама где од сваког твог мига и погледа зависе и туђи животи, а не парче хлеба! Слава Богу те у једном периоду и без разума остах, а тада у том паклу и самоћи научих да је човек заиста ништа сам по себи, а опет неизмерна потреба у свези видивог и невидивог! Ово је само делић и сажет приказ свима који се дрзну судити било коме! 
    Заиста слава Богу те не размишљам тако комформистичи и паушално попут наведених, истински веома жалим видећи овакву несвест, јер се овде не зна шта је грех, те се погрешно поима, па се не разликује узрок од последице, а камо ли шта је "сушт", те порекло нехотичног, а камо ли излазак у хотимично Које смо дужни остварити у Христу Исусу, као ми, јер смо Једно!  У личну одбрану да улазим, намеру немам, крив сам и не желим да сличимо:
      " И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат кога никада нисам видео смућеног или ожалошћеног на било кога, иако сам примећивао да су га многа братија грдила и вређала. А тај младић је све подносио од свих њих, као да му уопште нико није сметао. И ја сам се увек дивио величини његове незлобивости, желећи да сазнам како је стекао ову врлину. Једном сам га одвео у страну и, поклонивши му се, замолио да ми каже какву помисао има у срцу, која му пружа такву дуготрпељивост [у тренуцима] када га грде или када неку другу тешкоћу трпи од неког. Он ми је природно и једноставно рекао: „Ја сам стекао навику да пазим на њихова блаћења [ћушкања] и да их примам као што их благолика штенад[1] примају од људи“. Чувши то, ја сам савио уши и рекао у себи: „Овај брат је нашао пут!“[2]. Ознаменовавши се [крсним знамењем], удаљио сам се од њега, молећи Бога да [Својом милошћу] покрије и мене и њега.
    3. Тако се дешава, као што сам рекао, да се неко не смућује због презирања [других]. То је очигледна погибао. А уколико се неко смућује због брата који га жалости, значи да у том тренутку није био у добром стању, или да има одбојност према њему. За то постоје и многи други узроци који се могу различито објашњавати. "
    https://svetosavlje.org/pouke-2/13/
     

    Какво мишљење имам о оцу Јоилу? Упитај га сама, јер ме након последњег виђења очи у очи испрати са великом љубављу, очинском бригом и призивом благослова :)

    Све ово написах у личном примеру да би се изашло из разних теоретисања! Сједињавање са Христом је уједно и пролазак кроз судилиште, овде и сада, а шетајући то "сада" без расејањавања у сећања, предрасуде на основу искуства по неверју увек са Новим Господом Христом са свима у мени кроз време које ми је у даху дано! Овде су митарства, пакао, а у паклу нам се и Јавља Господ који ето пре нас овуда прође не би ли нам спремио домове Собом :sunce:
    Када дође пуноћа и дуван ће се одстранити од мене, а дотле ми предстоји да стрпљиво и са вером ишчекујем прераду и тог дела бића које је још увек у аду, моје је да не очајавам.
    Ваљда сам успео овим својим понижењем нешто да ти прикажем, а од многописанија и празног препуцавања нема ништа! Дај ми живу себе на тацну, голу, као пред Господом што се оголиш, јер сусрет са Њим-Истином пали безверне.

    Живела!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, Гајић рече

    Нећу се бавити твојом системом размишљања, већ ћу напротив иступити го.
    Поледњу књигу светих Отаца прочитах пре 20 година. Хвала Богу на болести, те сам ове зиме опет имао времена за читање.
    Елем, мени дуван у онтолошком ланцу бића није где и теби! Мени је исти нажалост моју и ближњих ми давних дана постао саставни део бића, рефлексна радња и насушна потреба, имао сам пред собом "образе" који ми предадоше своје вјерују, значи имамо имплементацију? Дакле сносим кривицу, да ли је моја? Јесте, јер су они ја, а апропо датог ми сам сада ја одговоран за њих, јер су "Ја", а "Ја, Они", а у процесу органског усвајања "Символа Вере", те аналогно имплементацији истог се облачим у Господа мог Исуса Христа, а као суму имам исповедање, како мислено, тако усвојено Духом и телесно, али имам и ткз ништење грехопадом које ми и црта моју немоћ! Један сегмент подсклопа у мноштву свезаних склопова бића које се још увек рађа, те још није заокружено, нити стигло до вршне мере могућег узраста у Христу-Љубави-Путу-Истини-Животу, јер ако бих се прогласио свршеним, онда сам у неверју у богодступништву-идолопоклонству! 
    Е! Сада имам обавезе према заједници, а у истом ја не смем бити нарушен. Дакле свака моја нестабилност се пројектује у свако биће које сретнем, а док сам га срео и одговарам за Њ, а опет имам и одговорност егзистенцијалне потребе на основу тековина овог данашњег друштва, а од 1998. године до данас свака моја грешка се пројављује на просечних 20 породица! А од 2010. године сносим по синовству дуг од 140.000 €, који након очеве смрти 2014. прераста на 300.000 €! Е сада, ја морам да осмишљавам од Бога ми приложене шансе и да Њиме надрастам себе и прерадим сваку прилику у корист, а у пакленој остављености од свих, јер се боје, а на ледини сам пред мафијом и само ме Бог проводи тим стазама где од сваког твог мига и погледа зависе и туђи животи, а не парче хлеба! Слава Богу те у једном периоду и без разума остах, а тада у том паклу и самоћи научих да је човек заиста ништа сам по себи, а опет неизмерна потреба у свези видивог и невидивог! Ово је само делић и сажет приказ свима који се дрзну судити било коме! 
    Заиста слава Богу те не размишљам тако комформистичи и паушално попут наведених, истински веома жалим видећи овакву несвест, јер се овде не зна шта је грех, те се погрешно поима, па се не разликује узрок од последице, а камо ли шта је "сушт", те порекло нехотичног, а камо ли излазак у хотимично Које смо дужни остварити у Христу Исусу, као ми, јер смо Једно!  У личну одбрану да улазим, намеру немам, крив сам и не желим да сличимо:
      " И рећи ћу вам још нешто чему ћете се чудити. У општежићу, пре мог удаљења оданде, био је један брат кога никада нисам видео смућеног или ожалошћеног на било кога, иако сам примећивао да су га многа братија грдила и вређала. А тај младић је све подносио од свих њих, као да му уопште нико није сметао. И ја сам се увек дивио величини његове незлобивости, желећи да сазнам како је стекао ову врлину. Једном сам га одвео у страну и, поклонивши му се, замолио да ми каже какву помисао има у срцу, која му пружа такву дуготрпељивост [у тренуцима] када га грде или када неку другу тешкоћу трпи од неког. Он ми је природно и једноставно рекао: „Ја сам стекао навику да пазим на њихова блаћења [ћушкања] и да их примам као што их благолика штенад[1] примају од људи“. Чувши то, ја сам савио уши и рекао у себи: „Овај брат је нашао пут!“[2]. Ознаменовавши се [крсним знамењем], удаљио сам се од њега, молећи Бога да [Својом милошћу] покрије и мене и њега.
    3. Тако се дешава, као што сам рекао, да се неко не смућује због презирања [других]. То је очигледна погибао. А уколико се неко смућује због брата који га жалости, значи да у том тренутку није био у добром стању, или да има одбојност према њему. За то постоје и многи други узроци који се могу различито објашњавати. "
    https://svetosavlje.org/pouke-2/13/
     

    Какво мишљење имам о оцу Јоилу? Упитај га сама, јер ме након последњег виђења очи у очи испрати са великом љубављу, очинском бригом и призивом благослова :)

    Све ово написах у личном примеру да би се изашло из разних теоретисања! Сједињавање са Христом је уједно и пролазак кроз судилиште, овде и сада, а шетајући то "сада" без расејањавања у сећања, предрасуде на основу искуства по неверју увек са Новим Господом Христом са свима у мени кроз време које ми је у даху дано! Овде су митарства, пакао, а у паклу нам се и Јавља Господ који ето пре нас овуда прође не би ли нам спремио домове Собом :sunce:
    Када дође пуноћа и дуван ће се одстранити од мене, а дотле ми предстоји да стрпљиво и са вером ишчекујем прераду и тог дела бића које је још увек у аду, моје је да не очајавам.
    Ваљда сам успео овим својим понижењем нешто да ти прикажем, а од многописанија и празног препуцавања нема ништа! Дај ми живу себе на тацну, голу, као пред Господом што се оголиш, јер сусрет са Њим-Истином пали безверне.

    Живела!

    Брате драги живи како хоћеш...мени је рођена тетка умрла од пушачког рака плућа у својим најбољим годинама. Није стигла да ужива у пензији, није стигла да ожени сина, није стигла да се радује 2 и 3 унучету, нити да је најстарије запамти.Није нажалост стигла до пуноће, дуван ју је превишие испунио. Живела је последњу годину живота  са  боцом кисеоника од које се није одвајала. Ја и дан данас осећам и замишљам шта би било и како би било  да је жива и да није умрла од чега је умрла. Ето толико....

            

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Рапсоди рече

    Брате драги живи како хоћеш...мени је рођена тетка умрла од пушачког рака плућа у својим најбољим годинама. Није стигла да ужива у пензији, није стигла да ожени сина, није стигла да се радује 2 и 3 унучету, нити да је најстарије запамти.Није нажалост стигла до пуноће, дуван ју је превишие испунио. Живела је последњу годину живота  са  боцом кисеоника од које се није одвајала. Ја и дан данас осећам и замишљам шта би било и како би било  да је жива и да није умрла од чега је умрла. Ето толико....

            

    Показала си своје знање, а теологишеш и поучаваш, ТУЖНО. Коме писах :bu:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...