Управо сада, Isusovo magare рече

Čekaj,kako ti to misliš da se čovjek rađa grešan??

??? У греху заче ме мати моја....

А што је онда Христос дошао ако се не рађамо грешни?

polako bre ljudi, cigare su prehrambeni proizvod  

пре 8 минута, Вилер Текс рече

 

А што је онда Христос дошао ако се не рађамо грешни?

Što ti misliš da Isus ne bi trebao dolaziti da nismo sagriješili??

пре 7 минута, Вилер Текс рече

И шта би ти са том појавом?

Како би ти решио сраст пушења? Можеш ли ти излечити пушача својом причом коју је чуо много пута да то није добро?

Можда можеш, али то је више не него да. Зато кажем да постоји духовник коме се исповедамо и који нас руководи у борби са страстим.

Капирам ја твоју добру вољу али мислим да би се залетео са парадајзем на Русију а то не иде.

Немам амбицију да "лечим" пушаче. Само сам реаговао на твоје инсистирање да је непристојно ("воајеризам", "удба") причати о пушењу након Литургије. Тако да си се ти мало више залетео, рекао бих.

Што се тиче "лечења", мислим да када човек истински схвати да има проблем, да је "болестан", да је на пола пута ка излечењу. Као и са сваком болести и проблемом.

пре 1 минут, Isusovo magare рече

Što ti misliš da Isus ne bi trebao dolaziti da nismo sagriješili??

Дошао би Он свакако. Само би то некако другачије изгледало, како немам појма.

пре 1 минут, Ђорђе Р рече

Немам амбицију да "лечим" пушаче. Само сам реаговао на твоје инсистирање да је непристојно ("воајеризам", "удба") причати о пушењу након Литургије. Тако да си се ти мало више залетео, рекао бих.

Што се тиче "лечења", мислим да када човек истински схвати да има проблем, да је "болестан", да је на пола пута ка излечењу. Као и са сваком болести и проблемом.

Сасвим доста.

Опрости, можда нисам добро сакпирао, то се често дешава у писаној комуникациј, али мислим да си ти ушао у то са амбицијом задвољења правде.

пре 1 минут, Вилер Текс рече

Дошао би Он свакако. Само би то некако другачије изгледало, како немам појма.

Pa šta onda pričaš kad nemaš pojma..

Ал се "разви" прича... "Морам" видети да светлописом забележим и тренутак већ у легенду преточеног попа (у мом случају теолога) који "мрси и једе печење на Велики Петак"

пре 13 минута, Isusovo magare рече

Pa šta onda pričaš kad nemaš pojma..

Ген моје бабе, Милеве Радјиске.

пре 1 сат, Ђорђе Р рече

 

Изнет је став да је није ОК пушити пре причешћа. Тј. да не би требало да се причешћују људи који нису у стању да издрже једно јутро без цигарета. Потпуно је легитиман питање да ли је ОК причестити се, ако се цигара мора запалити одмах по изласку из цркве.

 

Морам ово да прокоментаришем. Није у реду грешити никада али никада. Али ове реченице које сам цитирао може да пише онај који је некоме духовни отац, и некоме ће неки духовник рећи да у реду је, некоме ће рећи не није у реду. Људи нису исти. Некоме је потребно снисходити, некоме није. Зато су то интимне ствари, не износе се на огласну таблу. Може бити штетно.

То непушење од поноћи до причешћа спада у евхаријстиски пост на неки начин, и то је дисциплинска ствар. Није спорно.

Колико је ко јак и како ће се борити после је лична ствар сваког понаособ. А он ту своју муку, борбу, победу, пораз дели на духовном разговору и исповести.

Које је то време када грешити постаје прихватљиво? 

Али ми смо људи размишљамо у уским људским категоријама, а кроз живот то надилазимо. Све је то пут.

Тему сам тек сада видео и нисам је прочитао од почетка, али ћу одмах рећи свој став. Пушење се рачуна као грех, али са друге стране Бог нам поручује да није на нама да судимо. Како може да било ко буде сигуран да неко ко је пришао причешћу није пушио?

Na strašnom sudu neće Hristos gledati jel ko pušio il ne već da li je činio dobra dela.

„Главно, кајати се за грехе, покајати се; само за свакидашњу борбу Господ ће помиловати,а не за "исправност" коју немаш, нити ћеш имати (а и ако будеш имао, погордићеш се)." преподобни Симеон Желнин

Послато са ST23i уз помоћ Тапатока

пре 45 минута, goranger рече

Na strašnom sudu neće Hristos gledati jel ko pušio il ne već da li je činio dobra dela.

Govoriti striktno šta će Hristos raditi ili ne na Strašnom sudu je pomalo neoprezno: kao da time, posredno, hoćemo da opravdamo sebe tvrdeći kako se neće uzeti u obzir neka naša slabost. A i da nije tako, da nije pravdanje posredi, neumesno je tvrditi, biti striktan, naročito oko tako osetljivih stvari. Možda baš bude akcenat, između ostalog, i na tome (oko duvana), a možda i ne bude, ne znamo, i ne možemo da znamo.

Ali ono što bi trebalo da znamo, i da radimo, barem mislim tako, je da se trudimo da se pripremimo što bolje, po meri svojih snaga, trošeći vreme, volju i snagu na ispravljanje sebe, a ne na pravdanje.