Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Владика Иринеј за "Данас": У Цркви не постоји „деликт мишљења“

    1738445130_04-pojedini-vladika-dozet(2)_620x0.jpg.c193dff35641dba6c3caec476e0e362d.jpg

    Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић), члан Синода и портпарол СПЦ, о разлозима разрешења владике Максима и доцента Марка Вилотића са Православног богословског факултета Београдског универзитета.

     

    Свети архијерејски синод, свакако, није ни олако, ни радо, ни без одговарајућег образложења разрешио преосвећеног владику Максима и доцента Марка Вилотића права поучавања на Богословском факултету.

    Образложење је опширно и није намењено јавности. Оно је теолошке природе и највећем делу јавности не би било довољно схватљиво. Одлука Синода је, иначе, у потпуном складу не само са Уставом Српске православне цркве него и са Статутом Богословског факултета, који је Универзитет у Београду својевремено прихватио. Иначе, такозвана „missio canonica“ од стране Цркве за професоре теологе је општеважећа међународна пракса – каже у разговору за Данас епископ бачки Иринеј (Буловић), члан Синода и портпарол СПЦ, о разлозима разрешења епископа западноамеричког Максима и доцента Марка Вилотића са Православног богословског факултета, око чега се подигла велика прашина у црквеној и политичкој јавности.

    * Да ли бисте због специфичности Православног богословског факултета БУ појаснили у којим сегментима његовог рада и на који начин утиче СПЦ – њен Свети архијерејски сабор и Синод?

    – Одговор на ово питање аутоматски проистиче из дефиниције Факултета у његовом Статуту као највише просветне установе СПЦ и као равноправног члана београдског Универзитета и академске заједнице уопште. Kонкретни „сегменти“ који из тога следе јесу следећи: нико се не може уписати на основне студије без благослова надлежног епископа; нико не може конкурисати на било коју службу на факултету без благослова надлежног епископа; нико не може постати наставник Факултета и напредовати у служби без благослова и одобрења Светог синода, а избор декана постаје валидан тек после потврде од стране Синода. Све ово као норматив и начин функционисања регулисано је не само важећим Уставом СПЦ и Статутом Богословског факултета, који Универзитет аутоматски прихвата поштујући идентитет и аутономију сваког факултета, па и Богословског.

    * Да ли синодске одлуке о смени двојице професора, од којих је један на једногодишњем неплаћеном одсуству, имају везе са догађајима и неслагањима на овогодишњем мајском заседању Сабора и да ли је то нека врста постсаборске „одмазде“ према епископу Максиму, што због критике власти у Србији, што због расправе на Сабору о његовим ставовима о украјинском питању и аутокефалији, за које се, саборском одлуком, извинио?

    – Није ми јасно на какве „догађаје и неслагања“ на овогодишњем заседању Сабора мислите. Сабор је највише црквено тело, а не партијски конгрес: на њему сваки члан Сабора потпуно слободно износи и брани своје ставове и предлоге, а одлука се доноси или једногласно или, када то није могуће, путем гласања, при чему важи древно правило васељенских сабора да се треба држати „гласа већине“. Kада се, на један или други начин, одлука донесе, онда је она одлука Сабора, светиња и обавеза за све, без обзира на то шта су претходно заступали током расправе и приликом гласања. Из личног искуства могу да потврдим да сам доста пута у својој епископској служби примењивао, заступао и бранио одлуке за које нисам био пре њиховог доношења на Сабору, али су самим саборским изгласавањем постале и за мене обавезујуће и чак личне. Ово је у ствари искуство сваког нашег епископа, а не само моје. Следи да неслагања може бити само у току Сабора, а никако по његовом завршетку. Из тога следи даље да је било каква и било чија „постсаборска одмазда“ и теоретски и практично немогућа и незамислива. Осим тога, у Цркви не постоји „деликт мишљења“, а понајмање деликт политичког мишљења и односа појединих епископа према било којој власти, идеологији и друштвеном поретку. Границе личног слободног изјашњавања епископа постоје само када су у питању истине православне вере и начела вековног црквеног устројства, односно канонског поретка.

    Одлука Синода се, иначе, не темељи на ставовима епископа Максима за које је од Сабора тражио и добио опроштај. За њу постоји образложење које, по природи ствари, није намењено јавности, а још мање је намењено самопроглашеним „верским аналитичарима“, који готово по правилу, или не знају ништа о Цркви или врло површно знају понешто, уз напомену да међу њима има и дежурних клеветника СПЦ – и то искључиво ње, не и других Цркава – а има и острашћених антитеиста. Питам се на којем ли се факултету стичу квалификације за то звање. Вас лично не убрајам у такве премда садржајем доброг броја Ваших написа о животу и проблемима наше Цркве нисам био нимало одушевљен. Штавише, одајем Вам признање због тога што сте један од врло ретких новинара, од оних којих има мање него прстију једне руке, који се уопште обраћа мени као званичном, никако самопроглашеном!, портпаролу Цркве, а не ослања се само и искључиво на анонимне изворе „блиске врху Цркве“, „из Патријаршије“ и слично, нити преноси трачеве најниже врсте.

    Kористим прилику да додам и следеће: појединци мени лично приписују нетрпељивост – неки чак и мржњу – према мом бившем студенту, сада млађем сабрату у епископској служби, владици Максиму, па покушавају да идентификују моје наводно осветољубље и у једногласној синодској одлуци. Извесни призивају у помоћ и чињеницу јавне размене различитих мишљења о горућим питањима савременог православља између владике Максима и мене. Свесно, међутим, превиђају другу чињеницу – да је посреди била размена аргумената и контрааргумената, а не острашћени лични обрачун и да ја нисам ни вређао ни понижавао свог сабеседника. Исто тако, јавни карактер тог богословског дијалога нисам изазвао ја. Одговорно, дакле, изјављујем да тај јавни дијалог ни на који начин не утиче на мој однос према владици Максиму као брату у Христу. Уосталом, као што у мојој души нема ни злобе ни нетрпељивости према њему – о мржњи пак не може бити ни речи, верујем да их нема ни у његовој души у односу на мене. У противном, ни ја ни он не бисмо били хришћани, па ни људи.

    * Због чега сте после мајског Сабора, чија је одлука била да се „случај“ владике Максима не износи у јавност, ипак објавили, најпре део у Саопштењу, а потом и целокупну одлуку у коментару на писање београдске штампе?

    – На мајском Сабору није било одлуке да се „случај“ владике Максима „не износи у јавност“, како Вас је неко нетачно обавестио. О овоме не бих никад јавно ни проговорио да се не шире такве гласине. Саборска саопштења се не пишу одока, по сећању, већ искључиво на основу саборских одлука како су оне формулисане у записницима Сабора, а они постају валидни чим их Сабор одобри и присутни епископи потпишу. У записнику који се односи на дан расправе о питању које помињете нема ни речи о томе да се тема прећути у јавности. Зато сам на пажљив, дискретан – а по мом сопственом мњењу и братољубив – начин унео и ту тему у саопштење. После тога ме је телефоном позвао владика Максим и замолио да дам нову формулацију тог дела саопштења у којој се не би помињало његово име него само чињеница да су сви епископи, без изузетка, сагласни да је светосавска аутокефалија Цркве српских земаља из 1219. године била канонска, дакле правилна и законита. Притом се позвао на неформални договор таквог карактера, признајући искрено да га нема у званичним записницима Сабора. Ја сам му саопштио да за такав договор не знам, али да ћу на његову реч изменити формулацију. И сам сам, наиме, сматрао да је истицање опште сагласности саборских отаца много важније од помињања било којег имена. Доцније сам разговарао са већим бројем епископа и нико од њих није знао за такав неформални договор. Али, то у суштини не мења ствар. Владика Максим није од мене тражио да се прећути тема као таква него да се не истиче његово име. Ја сам поступио по његовој молби или, ако то лепше звучи, по његовом предлогу. Не кајем се због тога. Дакле, није било званичне саборске одлуке да се ствар не износи у јавност, а како ће бити изнета, са именима или без имена, то је најмање битно.

    Ви даље помињете „писање београдске штампе“ и моје објављивање изворног текста обраћања владике Максима Сабору. Овде ћу бити кратак. Није било „писања београдске штампе“ него је само Блиц објавио клеветнички текст на мој рачун по којем сам ја исфабриковао ту тему и говорио неистину, односно фалсификовао чињенице. Због тога сам био принуђен да објавим текст владике Максима, иако сам принципијелно против објављивања интерних црквених докумената и аката, како би се видело ко фалсификује и говори ноторне неистине – да ли епископ бачки или новинарка Блица, односно њени евентуални „лауфери“.

     

    Саопштење Сабора није фалсификат

     

    * Kад ће на званичном сајту СПЦ бити исправљено званично саопштење Сабора, за које више архијереја тврди да је „нетачно“, посебно у делу који се тиче доласка председника Србије Александра Вучића у Патријаршију?

    – Ви напослетку доводите у питање, опет на основу непроверених информација, званично саопштење Сабора и, за разлику од патријарха, Синода и већине епископа, очекујете да оно буде „исправљено“ и то „у делу који се тиче доласка председника Србије Александра Вучића у Патријаршију“. Али у самој ствари ту нема шта да се „исправља“. Саопштење само преноси оно што је приликом Вучићеве посете изговорено, између осталог и шта све Србија у пракси чини за опстанак Срба на Kосову и у Метохији. Занимљиво је притом да се у одређеним круговима посета председника Србије негативно коментарише, док се присуство и реч господина Милорада Додика потпуно прећуткује и игнорише. Још ваља нагласити да је обојицу позвао Његова светост патријарх у име Сабора, да је тема разговора било стање Цркве и народа како на Kосову и Метохији, тако и у Босни и Херцеговини, да је сусрет одржан ван саборске дворане, у времену између двеју седница и да је сваки епископ могао, ако би то желео, да не присуствује састанку. Група моје браће архијереја је издала своје посебно, алтернативно саопштење у којем се горња тема сагледава из другог угла или и не помиње, сада се већ и не сећам. То јесте, без даљега, њихово право, али то је саопштење оних који су га потписали, а не званично саопштење. Ту нико никог не може оптуживати за фалсификат. Kако званично саопштење може бити фалсификат кад је оно временски претходило другом, алтернативном саопштењу? Ако бисмо „терали мак на конац“, пре би се могло казати да ово друго представља фалсификовање оног првог. Али, ја то не кажем. Само констатујем да је оно израз неслагања групе архијереја са описом разговора чланова Сабора и председника Вучића.

    Из неких алузија провејава и мишљење да је вајни портпарол хотимице избегао да текст саопштења предочи Сабору пре његовог пуштања у јавност. Такву инсинуацију најодлучније одбацујем. Јер, ствар стоји овако. Према Правилнику о раду Сабора, Сабор се не завршава последњом седницом него касније, читањем и усвајањем записника са последње седнице и саопштења за јавност. Тако се поступало још у време мојих првих година у епископском служењу, али се, нажалост, већ одавно изобичајило. У пракси већина браће архијереја одлази одмах после последње седнице, а портпарол остаје да сачека последњи записник и да онда пише саопштење. Звучаће нескромно, можда и неумесно, али морам рећи да у току последњих четврт века Сабор за мене увек траје дан дуже него за све остале чланове Сабора. Мимо моје жеље и воље, физички нисам у могућности да текст саопштења предочим Сабору ради евентуалних исправки, измена и допуна. Стога сам принуђен да са његовим садржајем најчешће упознам само Његову светост патријарха као председника Сабора. Због свега тога сматрам да морално право на критику саопштења о раду Сабора немају они који не сачекају ни записник, а он не може бити готов за неколико минута!, а ни саопштење које изискује кудикамо више времена од записника. Увек сам вољан или, тачније, дужан да текст саопштења изнесем пред Сабор, на оцену и усвајање. У том случају нико не би имао разлога да се жали, а антицрквена и жута штампа, снабдевена измишљотинама из својих „инсајдерских“ извора, не би могла да данима и недељама прежвакава глупости и пуни своје трач-рубрике. Мудри стари архијереји су својевремено све предвидели и благоразумно осмислили. Ми, њихови наследници, треба само да њима меримо и проверавамо себе. Kонкретно, треба да поштујемо и примењујемо Правилник који су они срочили и који и данас важи. Тада ће и вук бити сит и овце на броју.

     

    Долази висока делегација из Цариграда

     

    Владика Иринеј бачки потврдио је за Данас да ће „у догледно време“ поглавара и Синод СПЦ „посетити високорангирана делегација Цариградске патријаршије коју ће предводити митрополит пергамски Јован (Зизјулас)“.

    Kоји су разлози ове посете и о чему ће се разговарати, то заиста ни ја ни било ко други сада не зна, јер нам није саопштено. Ваше нагађање да би посета могла бити у некаквој вези са проблемима Цркве у Украјини и у Северној Македонији није нелогично, али је непроверљиво. Ја лично не могу да кажем ништа одређено, јер нисам пророк. Уосталом, време ће показати, па ће тада и јавност бити обавештена – каже владика Иринеј.

     

    Извор: Данас




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 31 минута, Ćiriličar рече

    Ja sam glup, ja ynam samo za da-da i ne-ne, ako nije, a skoro sam ubedjen da nije "kruseBacka" doturila - to bi bilo i meni ispod casti kamoli Davidi, Irineju ili Patrijarhu...ne razumem onda ako je neko od Maksimovih, onda je dobra "patka". Stanje nije naklonjeno njemu. To me buni. Oces da kazes da je "ostecena strana" ovaj put promenila taktiku, pa umesto drugosrbijancima doturila "patriotskom" Stanju? Sto bi onda Stanje to objavilo (ono jest da su, po meni, levo krilo Borbe za veru).

    Niste vi glupi. Za novac se sve objavljuje ili za publicitet ( a Lazic i nije bas visoko moralna osoba, pa da mu takve stvari budu strane  )  Max i njegovim mentorima je u interesu da dizu sto vecu prasinu i time ceo slucaj dobija na vaznosti. I dalje gaje iluziju da stvar nije gotova i na sve nacine ce pokusati da izmanipulisu javnost i kupe sebi vreme....

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 41 минута, Жељко рече

    Па то ти причам. Дакле скинули су Максу јер је неспособан.

    пре 34 минута, o. Miroljub рече

    Bingo!

    Коначно неко ко разуме како то перфидни албиоњани и њихово семе с’ ону страну Атлантика обављају послове. 

    Про-НАТО струја у СПЦ скинула Максу јер је неспособан? Па шта је још могао, или требало, да уради преко овог хаоса?

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Vladan :::. рече

    Про-НАТО струја у СПЦ скинула Максу јер је неспособан? Па шта је још могао, или требало, да уради преко овог хаоса?

    да постане геј? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 35 минута, Vladan :::. рече

    Ти и ја гледамо на ствари из потпуно различите перспективе. Ти сматраш да треба да штитимо џаковима само своје двориште а ја мислим да треба да учествујемо у одбрани насипа да река не поплави целу улицу, колико можемо - толико.

    Дакле, не само да нам је место да дамо свој глас тамо где се руши Црква него мислим да нам је то и обавеза.

    Са Црквама у Москви, Цариграду, САД, Пољској имамо све, једно смо тело, нема сецкања ко је мањи већи битнији, сви страдају ако један уд страда. Можда сада не страдају истовремено али ће пострадати сви ако се праве луди на туђе страдање, доћи ће мечка и пред њихова врата.

    Grešiš. Upravo isto razmišljamo, baš ovako kako si naveo.
    Jedina razlika jeste, što mislim, na osnovu višegodišnje situacije, da je tako umereno nazovem, mi idemo "kao budala na barutanu".
    P.S.
    Dopuštam da se nismo razumeli i da ne znaš moje celovito mišljenje o celoj toj situaciji. verovatno da tu nastaje konflikt. :)
    Inače, kada su ozbiljne teme u pitanju, nikada ne posmatram situaciju sa lokalnog aspekta, već uvek sa globalnog, gledajući i uzroke i posledice. 
    Nekada su ti uzroci prikriveni ili daleko od nas i našeg poimanja, ali posledice koje nastaju, veoma su štetne za nas same i još gore, štetne za samu Crkvu. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Жељко рече

    Мени је једино жао у тој целој причи што су Ђаковац и онај што се бави ванземаљцима награисали, док су се иницијатори целе приче извукли. А знајући како је црква спора али "достижна" мислим да су дотични готово завршили своје каријере.

    Што се тиче саме петиције и писма, мислим да је то намерно убачена подметачина да би се клирици делили око сасвим споредних, за тренутну ситуацију, питања. Буквално је исфабрикована подела и сукоб. 

    Не видим да је више икоме битна та прича око еволуционизма и креационизма, не само код нас него и у свету.

     

    Znas kako ako je podjela postojala onda je evolucionizam doprinjeo dodatno. Ipak je i bitno donekle jer ne bi vl. David napisao gorljiv kreacionisticki tekst. Mada ako bi smo gledali kroz kontekst politicke podjele koju si pomenuo mozda on to vidi kao dodatnu zavjeru. Trebali su kazniti samo ep. Maksima ako on po rijecima patrijarha dodatno srlja i ne popravlja se, ali zasto Djakovca, Milicevica itd. ? Medjutim tvoja podjela na proNATO i proRuske snage u Crkvi uopste nije bez osnova i smjene mi tu dobijaju smisao. Naricito kad vidim kako diplomate iz USA u zadnjih deceniju shvataju da je najbolji nacin da imas kontrolu nad jednom zemljom kroz najvecu religijsku grupaciju, pocev od dijaspore pa do matice, jer ratovi naprave trosak ali ne i mnogo pozitvnih efekata za USA, jos nailaze na sve vece ogorcenje medju svojim stanovnistvom.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, [email protected] рече

    Grešiš. Upravo isto razmišljamo, baš ovako kako si naveo.
    Jedina razlika jeste, što mislim, na osnovu višegodišnje situacije, da je tako umereno nazovem, mi idemo "kao budala na barutanu".
    P.S.
    Dopuštam da se nismo razumeli i da ne znaš moje celovito mišljenje o celoj toj situaciji. verovatno da tu nastaje konflikt. :)
    Inače, kada su ozbiljne teme u pitanju, nikada ne posmatram situaciju sa lokalnog aspekta, već uvek sa globalnog, gledajući i uzroke i posledice. 
    Nekada su ti uzroci prikriveni ili daleko od nas i našeg poimanja, ali posledice koje nastaju, veoma su štetne za nas same i još gore, štetne za samu Crkvu. 

    prekojuče u galeriji Matice Srpske ,saznah da mitropoliti dok behu Karlovački i behu u Austrougarskoj su samo školovanima u Rusiji ikonopiscima dozvoljavali da oslikavaju crkve i da je gotika  u SPC uvedena tako što dovedoše iz Kijevsko Pečerske lavre dva ikonopisca Rusa da uče naše u Karlovcima..u vreme kad behu u KuK monarhiji svetog katoličkog carstva oni samo ruske čkole priznavaše...tradicija je tradicija,,behu pametni ondašnji poglavari ...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, gospodin X рече

    Милојков, ја мислим да је веома битно све у вези са "председником". Само се треба сетити колики је он медијски линч направио према Теодосију и Сави деланцу....

    То стоји, слажем се. Кажем само да је јавност погрешно информисана да је он учествовао у раду Сабора. Није. Има је разговор са архијерејима који су хтели да разговарају и да га чују. А за напад на владику Теодосија и оца Саву, то ми је ван сваке дискусије - радило се о медисјком политичком линчу.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 24 минута, [email protected] рече

    Jedina razlika jeste, što mislim, na osnovu višegodišnje situacije, da je tako umereno nazovem, mi idemo "kao budala na barutanu".

    Може бити али будући да су се и други ускоро огласили то више није толико битно. Битније је што ми на унутрашњем нивоу имамо поделу а имамо и у дијаспори ваздан слабих тачака које интересују Барта (и САД). И да се нисмо огласили свакако бисмо били на нишану тј. остали бисмо на нишану.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 минута, Александар Милојков рече

    То стоји, слажем се. Кажем само да је јавност погрешно информисана да је он учествовао у раду Сабора. Није. Има је разговор са архијерејима који су хтели да разговарају и да га чују. А за напад на владику Теодосија и оца Саву, то ми је ван сваке дискусије - радило се о медисјком политичком линчу.

     

    Па колко ја пратих нису њих два чистих руку и образа у свемо овом око подела у СПЦ.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/53382/Skandal-potresao-SPC

    Скандал потресао СПЦ

     
    недеља, 24.08.2008. у 22:00
    teodosije-artemije-simeon33.jpg
    Епископ Теодосије, Владика Артемије, Протосинђел Симеон (Фотодокументација „Политике”)

    Физички сукоб монаха у манастиру Дечани и смена викарног епископа липљанског Теодосија потресли су протеклог викенда Српску православну цркву, а епилог би требало да уследи сутра, на седници Светог архијерејског Синода, на коју су позвани главни актери догађаја – епископ рашко-призренски Артемије и епископ Теодосије.

    И владика рашко-призренски, који је у петак сменио епископа Теодосија, игумана манастира Дечани, и протосинђела Саву (Јањића), и братство Високих Дечана, које је стало у одбрану игумана и управе ове светиње, огласили су се јуче саопштењима у којима су изнели своје виђење догађаја.

    Владика Артемије оптужио је викарног епископа Теодосија, као игумана, и његовог заменика протосинђела Саву (Јањића), да су „организовали и стратешки осмислили” насиље над његовим сарадником, протосинђелом Симеоном. А свих 27 чланова братства манастира Високи Дечани потписало је саопштење да не прихвата Артемијев захтев да игуман Теодосије и протосинђел Сава напусте манастир и територију Епархије.

    До владике Теодосија јуче нисмо могли да дођемо, а владика Артемије је на питање како ова ситуација може да се превазиђе одговорио: „Само извршењем наше одлуке”. „Нема другог ни пута, ни начина, ни решења”, рекао је владика Артемије за „Политику”, најављујући да ће доћи на сутрашњу седницу Синода.

    Он је истакао да због непријатних догађаја може бити штете по Цркву. „Нема сумње да штета јесте и може да буде велика, али корени су веома дубоки и то сам све објаснио у званичној белешци”, казао је владика Артемије.

    У тој белешци, објављеној на сајту Епархије рашко-призренске, епископ Артемије наводи да је до инцидента дошло у петак, 22. августа, када је он, с делегацијом, покушао да у манастиру Високи Дечани преда решење о смењивању владике Теодосија и оца Саве (пошто то, претходног дана, није дозвољено оцу Симеону). Како је истакао, оца Симеона напала су три монаха Дечана (Данило, Исаија и Језекиљ), претукли га, избацили из манастира и при том му сломили кост у стопалу десне ноге. За то време, навео је владика Артемије, њега су „заговарали” епископ Теодосије и братија манастира како не би приметио шта се догађа с његовом пратњом.

    Према његовим речима, догађаји у манастиру само су потврдили оправданост његове раније одлуке о смењивању владике Теодосија и оца Саве (Јањића), којој су, иначе, како је владика Артемије навео, они одбили да се повинују.

    Епископ Артемије је владику Теодосија оптужио да му се супротстављао у најважнијим питањима у раду Епархије, пре свега у вези са обновом цркава и манастира на Косову, као и у вези с тужбом против четири европске државе због пропуста у заштити српских верских споменика.

    Владика Артемије, који се противи Меморандуму о обнови, потписаном с косовским институцијама, навео је да је епископ Теодосије имао подршку неких епископа, чланова Светог архијерејског Синода и Сабора, пре свега митрополита Амфилохија и бившег захумско-херцеговачког Атанасија.

    „Трпели смо и подносили, схватајући нашу тешку ситуацију на Косову и Метохији. Заједно смо се виђали, служили, давали утисак да је све у најбољем реду. А није било. Даље се тако није могло. Двовлашће у Епархији рашко-призренској морало се прекинути”, навео је епископ Артемије.

    Изражавајући подршку и пуно разумевање епископу Теодосију, протосинђелу Сави (Јањићу) и управи манастира, братство манастира Високи Дечани издало је саопштење у коме, између осталог, кажу да су „дубоко саблажњени чињеницом да се од нашег игумана и протосинђела Саве без икаквих конкретних доказа захтева да напусте наш манастир и територију Епархије рашко-призренске и да се још нека наша братија кажњавају неправедним дисциплинским мерама и премештањима”.

    У саопштењу се наводи да братство неће прихватити покушај разбијања и да ће остати солидарни. „Посебно смо огорчени чињеницом да је главни покретач разбијања нашег братства протосинђел Симеон (Виловски), који је мимо свих црквених правила с гордошћу дошао у манастир 21. августа да присилно смени нашег игумана и викарног епископа без сагласности братства”, пише у саопштењу. Братство манастира је изразило жаљење што су у време доласка владике Артемија у манастир, протосинђела Симеона морали „физички да удаље”, али да су владици на време указали да он није добро дошао у манастир. „Вас као нашег духовника и епископа дочекали смо са љубављу и то ћемо увек чинити”, додаје се у саопштењу.

    Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве је на молбу владике Артемија њему доделио помоћног епископа Теодосија и према томе њега не може нико разрешити сем Светог архијерејског Сабора, изјавио је за КиМ радио извор из Патријаршије у Београду. „Епископ Артемије је сменио викарног (помоћног) епископа Теодосија с места игумана Високих Дечана без икаквог црквеног поступка. Братство је једнодушно уз свог игумана, па се сада комплетан поступак може тумачити као лични чин владике Артемија и његовог секретара. Одлазак епископа под оваквим околностима изазвао би велике проблеме, а морају се узети у обзир околности, значај и начин опстајања Високих Дечана у овим тешким временима”, каже неименовани извор из Патријаршије, како је јуче известио из Високих Дечана наш новинар Владимир Радомировић.

    Верски аналитичар Живица Туцић рекао је јуче за агенцију Бета да је владика Артемије имао право да смени свог викарног епископа Теодосија, али да је требало да о томе писмено обавести Синод и наведе да не може да сарађује с њим.

    На примедбу да постоји сумња да није поштовао процедуру приликом смене епископа Теодосија, владика Артемије за „Политику” истиче да „никаква друга процедура не постоји сем ове која је примењена”. „Сваки владика је властан у својој епархији да поставља и мења игумане својих манастира јер је једино он за то и одговоран. Тако да ту нема никакве друге процедуре. То говоре или они који не знају, или из неких других побуда и разлога. Ја не обраћам пажњу на то”, каже владика Артемије.

    Биљана Баковић

    -----------------------------------------------------------

    Колико је озбиљна повреда оца Симеона

    Поводом изјаве о повреди протосинђела Симеона, КиМ радио је у Дому здравља у Грачаници дошао до информације да је отац Симеон примљен с лакшом повредом пете и да се не ради ни о каквој озбиљнијој повреди, па није задржаван у болници нити је било потребно болничко лечење. Извор и очевици из манастира Дечани кажу да протосинђел Симеон (Виловски) није нападнут већ да су „монаси били присиљени да га физички удаље из манастирске порте, док је владика Артемије с певањем тропара свечано улазио са осталом братијом у цркву”. Уосталом, италијанска војска има постављене камере на паркингу, па се може видети је ли отац Симеон нормално ходао при изласку. И радници који изводе грађевинске радове у манастиру видели су оца Симеона како потпуно нормално хода без храмања након што је удаљен из манастира.

    „Чим је стављен гипс значи да је повреда озбиљна. Преломљена је кост у стопалу ноге и он мора да носи гипс три недеље. То је, поред осталих повреда, најозбиљнија повреда оца Симеона”, каже епископ Артемије за наш лист.

    В. Р. – Б. Б.

    -----------------------------------------------------------

    Подсећање на захтеве Синода из 2006.

    После инцидента у Епархији рашко-призренској, на сајт СПЦ је постављено и саопштење Синода из 2006. године у коме се епископ Артемије моли за сарадњу, поред осталих, са Светим архијерејским Сабором, Синодом и епископом Теодосијем. Осим тога, епископ Артемије је замољен да се реши власништва над некретнинама које поседује у Београду, јер на њих нема право. Наводи се да епархијски архијереј нема право да поседује некретнине изван своје епархије, због чега епископ Артемије треба да се реши власништва над кућама у Београду и Бањи Ковиљачи.

    У истој одлуци, коју је потписао и патријарх Павле, Артемије се, како пише, умољава да мисионарски центар „Атос” пренесе у власништво Цркве и да угаси Епархијски центар „Раде Неимар”. Овај центар је, како преноси Б92, у Агенцији за привредне регистре заведен под именом „Предузеће за грађевинарство, трговину и услуге Епархијски центар Раде Неимар ДОО Београд”.

    Владика Артемије за Б92 није желео конкретно да одговори на питање о имовини која се помиње у црквеној одлуци, наводећи да је на захтеве Синода већ одговорио пре неколико година.

    У истој одлуци Црква је од Артемија тражила да смени протосинђела Симеона због, како стоји у саопштењу, прекршаја црквено-канонског поретка и неистина које је изговорио пред Синодом, као и због „уношења немира међу клира Епархије рашко-призренске”.

    Б. Б.

    -----------------------------------------------------------

    Нанета штета СПЦ-у

    Верски аналитичар Живица Туцић оценио је јуче да је сукобом у Епархији рашко-призренској нанета велика штета Српској православној цркви, пре свега на Косову и Метохији, без обзира на то како се спор реши. Он је додао да је тешко замислити да би владика Артемије могао да повуче своју одлуку.

    Туцић је оценио да „ова ситуација отежава положај Цркве и њену кредибилност према Косову, Унеску и другим институцијама које су задужене за обнову светиња”.

    Додао је да је немогуће да СПЦ одређује услове обнове цркава и манастира на Косову, јер она то не организује и не финансира. „Епископ Артемије доводи у питање добру намеру Синода и државе за обнову светиња на Косову, а то је недопустиво. Обнова је првенствено стручно и техничко питање, и не треба у то уносити толико политике”, казао је Туцић.

    Он је казао да већ дуго нису задовољавајући односи у СПЦ. „Спор Артемија и Синода, и дела Сабора, о разним питањима је дугогодишњи. Једно од највећих спорења је око Косова и обнове манастира у покрајини, екуменизма, односа с другим црквама”, казао је Туцић.

    Он је оценио да би Високи Дечани требало да добију „ставропигијански статус”: „У свим православним црквама патријаршије имају манастире у другим епархијама које су под управом патријаршије. С обзиром на околности на Косову Високи Дечани би требало да имају тај статус”.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 28 минута, Vladan :::. рече

    имамо поделу а имамо и у дијаспори ваздан слабих тачака које интересују Барта

    Ovo jeste tačno.
    Fanar kao Fanar i nema svoje vernike osim ono malo oko Fanara, dakle, zasniva se na vernicima u dijaspori. Ništa neobično, posebno kada su Grci u pitanju.
    Naravno da je Fanar i daleko liberalniji po nekim pitanjima za razliku od nas i Rusa na primer, gde mi iskazujemo nezavidan konzervatizam u formalnim delovima.
    Što se tiče srpske dijaspore u Americi, valjalo bi se uvek podsetiti, a većina zaboravlja, na status naše dijaspore do patrijarha Pavla koji je stavio našu dijasporu pod omofor SPC.
    Naša dijaspora, ona stara, ne govorim o ovima skoro otišlim, je daleko slobodnija u razmišljanju i ni malo nije konzervativna. Nametanje našeg konzervatizma njima, što je slučaj već godinama, kod njih ne prolazi. Jeste da oni ćute, ne galame, slušaju, poslušuju, ali sve ima svoje granice. A te granice su preskočene kada su se ovi naši usudili da im dirnu u klupice, tj. kada su počele mahinacije nekretninama, osiguranjima, prilozima.
    Mi znamo da se naša dijapora preko vode družila i druži sa dijasporom Grka, Fanara, Ruskom dijasporom i da nikome nije bilo bitno u koju će pravoslavnu crkvu otići ili čiji će pravoslavni sveštenik nekada negde služiti. 
    Na žalost, mi smo promenili taj status tamo i počeli da se konzerviramo i udaljujemo ljude od ostalih.
    Ne ide to tako niti može to tako. Veliko odsustvo nerazumevanja upakovano sa egoizmom i sujetom naših vladika, dovelo je do toga da sada imamo problem u dijaspori. Naravno da če to iskoristiti onaj koji daleko bolje poznaje dijasporu, koji razume dijasporu, koji je večito u dijaspori, a to je Fanar.
    Kada sami budemo shvatili sopstvene greške, kada budemo prestali da okrivljujemo sve i svakoga za naše propuste, tvrdoglavo stojeći u sujeti i tvrditi da smo samo mi u pravu, a svi drugu greše, onda će nam biti bolje.
    Moram napomenuti po ko zna koji put, onaj naš problem, a to je sujeta ovih "staraca" koji zbog svoje sujete i ega odstranjuju mlade i školovane teologe, a prihvataju samo ponizne i uvlakače. A istina je, da imamo veoma mnogo odličnih teologa, doktora nauka, mnogi koji su pored teološkog završili i prirodne nauke, koji redovno objavljuju naučne radove podložne svetskoj akademskoj kritici.
    Mi takve odbacujemo. To je žalosno. Ali takvi smo još od turskih vremena i ne samo kada je crkva u pitanju, već u opšte i u svakom smislu. Primera mnogo, rekao bih i previše.
    Mi moramo da se menjamo, pa onda da menjamo druge. Ne možemo sve u naš šablon koji je šupalj kao švajcarski sir. Neće to ljudi, ne oni koji žive nekim drugim životom, slobodni, bez egzistencijalnih problema ili strahom od ratova. 
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 минута, [email protected] рече

    Ovo jeste tačno.
    Fanar kao Fanar i nema svoje vernike osim ono malo oko Fanara, dakle, zasniva se na vernicima u dijaspori. Ništa neobično, posebno kada su Grci u pitanju.
    Naravno da je Fanar i daleko liberalniji po nekim pitanjima za razliku od nas i Rusa na primer, gde mi iskazujemo nezavidan konzervatizam u formalnim delovima.
    Što se tiče srpske dijaspore u Americi, valjalo bi se uvek podsetiti, a većina zaboravlja, na status naše dijaspore do patrijarha Pavla koji je stavio našu dijasporu pod omofor SPC.
    Naša dijaspora, ona stara, ne govorim o ovima skoro otišlim, je daleko slobodnija u razmišljanju i ni malo nije konzervativna. Nametanje našeg konzervatizma njima, što je slučaj već godinama, kod njih ne prolazi. Jeste da oni ćute, ne galame, slušaju, poslušuju, ali sve ima svoje granice. A te granice su preskočene kada su se ovi naši usudili da im dirnu u klupice, tj. kada su počele mahinacije nekretninama, osiguranjima, prilozima.
    Mi znamo da se naša dijapora preko vode družila i druži sa dijasporom Grka, Fanara, Ruskom dijasporom i da nikome nije bilo bitno u koju će pravoslavnu crkvu otići ili čiji će pravoslavni sveštenik nekada negde služiti. 
    Na žalost, mi smo promenili taj status tamo i počeli da se konzerviramo i udaljujemo ljude od ostalih.
    Ne ide to tako niti može to tako. Veliko odsustvo nerazumevanja upakovano sa egoizmom i sujetom naših vladika, dovelo je do toga da sada imamo prblem u dijaspori. Naravno da če to iskoristiti onaj koji daleko bolje poznaje dijasporu, koji razume dijasporu, koji je večito u dijaspori, a to je Fanar.
    Kada sami budemo shvatili sopstvene greške, kada budemo prestali da okrivljujemo sve i svakoga za naše propuste, tvrdoglavo sojeći u sujeti i tvrditi da smo samo mi u pravu, a svi drugu greše, onda će nam biti bolje.
    Moram napomenuti po ko zna koji put, onaj naš problem, a to je sujeta ovih "staraca" koji zbog svoje sujete i ega odstranjuju mlade i školovane teologe, a prihvataju samo ponizne i uvlakače. A istina je, da imamo veoma mnogo odličnih teologa, doktora nauka, mnogi koji su pored teološkog završili i prirodne nauke, koji redovno objavljuju naučne radove podložne svetskoj akademskoj kritici.
    Mi takve odbacujemo. To je žalosno. Ali takvi smo još od turskih vremena i ne samo kada je crkva u pitanju, već u opšte i u svakom smislu. Primera mnogo, rekao bih i previše.
    Mi moramo da se menjamo, pa onda da menjamo druge. Ne možemo sve u naš šablon koji je šupalj kao švajcarski sir. Neće to ljudi, ne oni koji žive nekim drugim životom, slobodni, bez egzistencijalnih problema ili strahom od ratova. 
     

    Значи кад је прозапдни онда је малд и учен а кад није онда је задрти конзервативац.то је цела суштина овог твог писанија.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 25 минута, Стаљиново унуче рече

    Значи кад је прозапдни онда је малд и учен а кад није онда је задрти конзервативац.то је цела суштина овог твог писанија.

    Probaj da to razumeš pravilno.
    Imamo dosta teologa koji nisu na zapadu već na istoku i prema njima je isti odnos. Zapostavljeni su ili odbačeni.
    Treba samo gledati malo šire, a ne u jednom pravcu kao sa paropidama.
    Kada govorim o teolozima, mislim na teologe, ne na vladike ili klir jedino.
    Biti teolog ne znači po automatizmu, biti i u kliru.
    A nama, našoj Crkvi nedostaju upravo ti mladi, visoko obrazovani, koji mnogo znaju i poznaju, koji mogu da rade sve, od stručnih prevoda preko organizacije do savetnika po raznim teološkim pitanjima. Ljudi koji govore po nekoliko jezika, naučnici koji su sebe posvetili teologiji, ne zarad čina u Crkvi, već zarad vere i saznanja.
    Al' ajde da ne širimo temu. Nisi razumeo pisanije. Mogu da ti objanim, ali ne mogu da razumem u mesto tebe. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, [email protected] рече

    Probaj da to razumeš pravilno.
    Imamo dosta teologa koji nisu na zapadu već na istoku i prema njima je isti odnos. Zapostavljeni su ili odbačeni.
    Treba samo gledati malo šire, a ne u jednom pravcu kao sa paropidama.
    Kada govorim o teolozima, mislim na teologe, ne na vladike ili klir jedino.
    Biti teolog ne znači po automatizmu, biti i u kliru.
    A nama, našoj Crkvi nedostaju upravo ti mladi, visoko obrazovani, koji mnogo znaju i poznaju, koji mogu da rade sve, od stručnih prevoda preko organizacije do savetnika po raznim teološkim pitanjima. Ljudi koji govore po nekoliko jezika, naučnici koji su sebe posvetili teologiji, ne zarad čina u Crkvi, već zarad vere i saznanja.
    Al' ajde da ne širimo temu. Nisi razumeo pisanije. Mogu da ti objanim, ali ne mogu da razumem u mesto tebe. 

    Uopšte ne moraš objašnjavati suštinu tvoje priče sam već izvukaao iznad. Sve ovo drugo što pišeš je samo kićenje oko suštine.

    ps ako postoje i vernici su  znači nisu izgubljeni, oni su tu i bave se i naukom i verom.

    ps dva ni proroci ni Spas ni Apostoli ne behu teolozi a ni većina svetaca, behu vernici.

    ps tri vera i  ljubav a ne elitistička teologija to je Crkva

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Стаљиново унуче рече

     

    Bravo!!!
    Ti mora da si Markovitski učenik :bu::navijanje:

     

    пре 3 часа, Стаљиново унуче рече

    ni proroci ni Spas ni Apostoli ne behu teolozi a ni većina svetaca, behu vernici.

    Ovo je tek biser nad biserima.
    Ma jok, tri frtalja behu vernici a jedan frtalj svetih nisu bili vernici.

    A šta su, molim ti se, Atanasije Veliki, Jovan Zlatousti (samo od njih da krenemo) ?
    Oni nisu bili teolozi već automehaničari? :)):cheesy3:

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...