АУТИЗАМ !!!(Не игноришите,молим вас)

[Sir Oliver]

Хмммм... нисам стручан али ако је глутен у питању мислим да је поремећај метаболизма по среди а не аутизам. Мора на непротеински режим исхране.

[Sir Oliver]

Interesantno, u onom filmu koji ste postavili malo više gore, psiholog čije knjige spominjete Bruno Betlehajm, došao je do zaključka da je autistično dete neželjeno dete, da je pretrpilo strah za svoj život, što je dovelo kasnije do povlačenja u sebe. Ali se ispostavilo da nije bio u pravu (blizanci).

[dusha]

Више се не сећам добро, давно сам читала.

Трагајући за одговорима  неки приђу близу Истини, али ја сам једино код православних Руса наишла на

психологе који су испливали на тло истине на коме једини пут води ка Господу.

Разглабам бзв.

Да сведем на оно што ми овде знамо...

НИШТА БЕЗ ГОСПОДА

Опростите Сире, ја нисам јак саговорник на ову тему...

[АлександраВ]

 

 

[Iulianus]

Autism Mythbusters - Dr. Shafali Jeste | UCLAMDCHAT Webinars

 

 

[JESSY]

http://savetovaliste.autizam.org.rs

[Broken]

  On 28. 2. 2011. at 23:14, Лидија Миленковић рече

Да ли сте имали контаскт са децом и/или људима са аутизмом и сличним поремећајима ?

Expand  

Često. Supruga mi je defektolog.

[JESSY]

Autizam: Srbija kaska, bez zvaničnih podataka i dalje

 

Autizam nije moderan fenomen - doktori u Srbiji već trideset godina pacijentima daju dijagnozu pervazivnog razvojnog poremećaja.

Ali, prema rečima roditelja dece koje pate od poremećaja iz autističnog spektra, „izvršna vlast se ponaša kao da je autizam nešto što će proći samo od sebe."

Pod šifrom F 84 obuhvaćeni su različiti poremećaji koji se nalaze na spektru autizma.

Tačan broj osoba sa autizmom u Srbiji nije poznat. Zvanične institucije pominju cifru od 2.500 ljudi, zasnovanu na različitim spiskovima. Međutim, na osnovu svetske statistike, smatra se da jedna osoba na 68 ljudi boluje od autizma, kaže doktorka Vesna Milovanović, sa Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu.

Udruženja roditelja dece sa autizmom pominju cifru od 70.000 ljudi, oslanjajući se takođe na svetsku statistiku koja pokazuju da jedan odsto stanovništva svake zemlje ima autizam.

A ako se uzme u obzir da autizam pogađa celu porodicu, tvrde da se s ovim problemom suočava jedan veći grad u Srbiji.

Zašto je potreban nacionalni registar osoba sa autizmom?

Tačan broj osoba sa autizmom je polazna tačka za strategiju koja bi odredila na koji način se odgovara na njihove potrebe i štite njihova prava.

Na osnovu Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, Ministarstvo zdravlja je dužno da sačini registre osoba koji pate od različitih bolesti i poremećaja.

 

Život deteta s autizmom u Srbiji

Strategija bi omogućila personalizovani pristup obolelima od autizma, pošto su poremećaji koje dijagnoza obuhvata veoma različiti. Doktorka Milovanović objašnjava da se ne može pristupiti na isti način pacijentu koji je neverbalan i onome bez problema u intelektualnom razvoju, ali koji ima poteškoće u ponašanju.

Takođe, nepostojanje registra opravdava nedovoljno ulaganje u smeštajne kapacitete.

„Ako vi kažete da postoji samo 2.500 ljudi sa autizmom u Srbiji, onda činjenica da postoji stacionar u koji može da se smesti 46 osoba i nije toliki problem", kaže Dario Rosi, potpredsednik Udruženja „Autizam - pravo na život".

U ovom Udruženju tvrde da dnevni boravci u Beogradu nisu adekvatno opremljeni i nemaju program, kao i da grad ne omogućava uslugu stanovanja uz podršku.

Kako se autizam dijagostifikuje?

Simptomi autizma javljaju se u prve tri godine života. Međutim, iskustvo roditelja dece sa autizmom govori da postavljanje dijagnoze predugo traje. Deca najčešće dobijaju dijagnozu tek oko šeste ili sedme godine, tik pred upis u školu.

Rana dijagnoza može da pomogne boljem usvajanju veština i znanja kod osoba koje pate od nekog od poremećaja iz autističnog spektra i, samim tim, poboljšati kvalitet njihovog života.

Profesori se žale da nisu dovoljno upućeni u način rada sa decom na autističnom spektru

Doktorka Milovanović kaže da nema dovoljno stručnjaka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji bi mogli da dijagnostifikuju ovaj poremećaj. Ona smatra da edukacija zdravstvenog osoblja treba da bude dugotrajna i sveobuhvatna.

Osobe sa autizmom najčešće se leče u psihijatrijskim ustanovama, iako je utvrđeno da autizam nije mentalna bolest.

Iz tog razloga, Udruženje „Autizam - Pravo na život" zagovara otvaranja Centra za autizam, koji bi se, kao referentna ustanova, bavio dijagnostikom, terapijom i edukacijom.

Da li osobe sa autizmom mogu da se školuju i da žive samostalno?

Zakon o inkluziji omogućava školovanje deci sa autizmom u redovnim obrazovnim institucijama. Međutim, ne postoje analize o rezultatima inkluzije koja se sprovodi već osam godina.

Profesori se žale da nisu dovoljno upućeni u način rada sa decom na autističnom spektru, a roditelji dece sa autizmom se često susreću s nerazumevanjem školskog kolektiva za problem njihovog deteta.

I

Takođe, ne postoji dovoljan broj asistenata koji bi pomogao deci da prate redovnu nastavu. Često su roditelji prisiljeni da sami plaćaju asistente i da ih sami obučavaju za ovaj odgovoran posao.

Ako se roditelji odluče da se dete školuje u specijalnoj školi, nailaze na drugu vrstu problema. Časovi traju 45 minuta, iako većina dece ima problem sa koncentracijom.

I ove škole rade po redovnom školskom kalendaru, što znači da deca tokom raspusta nemaju nikakve obaveze i aktivnosti, pa najčešće dolazi do regresije u njihovom stanju. Prekida se rutina, a roditelji su primorani ili da napuštaju posao zbog brige o detetu ili da plaćaju dodatnu pomoć, što često iznosi i više od njihove plate.

Roditelje najviše brine šta će se desiti s njihovom decom kada otac i majka preminu. Neki od njih nikada neće moći da žive samostalno, a nekima je samo potrebna pomoć u svakodnevnom životu.

U skladu s evropskim trendom deinstitucionalizacije, ne očekuje se izgradnja novih domova za trajno smeštanje osoba sa autizmom.

Program stanovanja s podrškom na nivou lokalne samouprave je tek u začetku iako za to postoji odgovarajući zakonski okvir.

Za sada je samo u Pančevu ova usluga, namenjena odraslima sa intelektualnim teškoćama, uvedena u statut grada. Beograd to još uvek nije učinio, a pilot projekti su ukinuti nakon 14 godina postojanja.

Otvorena pisma

Članovi Udruženja „Autizam - pravo na život" poslali su pet otvorenih pisama na adrese ministra zdravlja, ministra prosvete, ministra za rad i socijalna pitanja, sekretara za socijalnu zaštitu u gradskoj upravi i predsednika Srbije u kojima zahtevaju odgovore na neka od otvorenih pitanja vezana za probleme sa kojima se suočavaju.

U ovim pismima tvrde da ne žele pisani odgovor na ta pitanja, već daju rok nadležnima da „nešto zaista i urade" do 2. aprila, Svetskog dana osoba sa autizmom, kada će biti organizovan okrugli to na kome bi bili analizirani rezultati tih aktivnosti.

I

Osobe sa autizmom najčešće se leče u psihijatrijskim ustanovama, iako je utvrđeno da autizam nije mentalna bolest

 

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-45738060

[JESSY]

KAKO PREPOZNATI RANE ZNAKE AUTIZMA

Naučnici su do sada otkrili da upitnik od deset pitanja može da pomogne lekarima da detektuju poremećaj iz autističnog spektra kod dece između 18 i 36 meseci, a sada se otišlo i korak dalje pa sada tvrde da se ovaj poremećaj može otkriti i kod beba jednostavnom proverom sluha.

Tačan broj osoba sa autizmom u Srbiji nije poznat. Zvanične institucije pominju cifru od 2.500 osoba, zasnovanu na različitim spiskovima. Međutim, na osnovu svetske statistike, smatra se da jedna osoba na 68 ljudi boluje od autizma.

Poremećaj iz autističnog spektra je teško prepoznati u ranim fazama jer još uvek ne postoji jedinstven obrazac koji bi bio adekvatan za svu decu. Ipak, naučnici sa Ratgers univerziteta veruju da bi ovaj upitnik mogao da pomogne lekarima da detektuju poremećaj već kod male dece, u periodu kad bi intervencija bila vrlo značajna.

Pošto ne postoji medicinski test da bi se autizam dijagnostikovao, a kako je to poremećaj koji karakterišu teškoće u društvenoj interakciji, komunikaciji i sklonost ponovljenom ponašanju, lekari moraju da proučavaju ponašanje deteta kako bi postavili dijagnozu.

Studija urađena pre par godina ukazuje da je u više od 50 odsto slučaja autizam dijagnostikovan kod dece koja su bila starija od 5 godina, dok je samo u 20 odsto slučajeva poremećaj dijagnostikovan kod dvogodišnjaka.

Stručnjaci tvrde da upravo kašnjenje pri postavljanju dijagnoze sprečava dobijanje pomoći u ključnom trenutku. Takođe, mnogo je teže dijagnostikovati poremećaj kod devojčica nego kod dečaka, pošto su kriterijumi rađeni uglavnom na muškom uzorku.

Vođa studije doktor Volter Zahorodni ističe da je njegov tim prikupljao podatke od oko 2.000 dece stare od jedne do tri godine, a povod su bili roditelji koji su rekli kako žale što ranije nisu prepoznali poremećaj kod svoje dece.

Deca koja na takozvanom PDQ-1 testu (Psychological Development Questionnaire-1) imaju loše rezultate smatraju se rizičnom grupom, pa je preporučeno da se podvrgnu daljoj dijagnostici.

Ovaj test navodno je 88 odsto tačan kada je reč o identifikovanju dece s autizmom, što znači da je većini dece koja su na testu imala "pozitivne" rezultate, otkriven autizam.

- Tačna dijagnoza može da bude potvrđena samo kroz sveobuhvatnu procenu stručnjaka, ali ovaj test je prvi korak ka dijagnozi i ukoliko želimo da povećamo broj rano prepoznatog autizma kod dece, ovaj jednostavan test mora da bude u širokoj upotrebi - ističea dr Zahorodni.

ODVOJITE DVA MINUTA ZA TEST

Na svako pitanje odgovorite sa "da", "ponekad" ili "ne". Ukoliko je većina odgovora "ne", obratite dalju pažnju na ponašanje vašeg deteta, a po potrebi potražite lekarsku pomoć.

Moje dete...

1. gestikulira kako bi pokazalo interes ili privuklo pažnju

2. normalno reaguje na zvukove (čini se da čuje normalno, nije preosetljivo ili da pak preterano reaguje)

3. smeje se i redovno uspostavlja kontakt očima s drugima

4. reaguje kada ga zovete imenom

5. pokazuje interes za igru

6. uživa u igrama, poput žmurki

7. povezuje se s drugima blebetanjem, gestikuliranjem, pričanjem ili menjanjem izraza lica

8. koristi više od tri reči često i ispravno

9. spaja reči (npr. "hoću sok", "ići pa-pa")

10. smeje se kad se i drugi smeju

*Test se odnosi na decu staru od 18 do 36 meseci.

KORAK DALJE U ISTRAŽIVANJIMA

Autizam bi mogao da bude dijagnostikovan uz pomoć jednostavnog slušnog testa, rezultati su to najnovijih naučnih istraživanja. Ovaj test omogućio bi da lečenje počne godinama pre nego što se simptomi razviju.

Naučnici sa Univerziteta za osteopatsku medicinu Lake Erie u SAD-u kažu da mogu da otkriju autizam kod dece vrlo brzo nakon rođenja i to testiranjem akustičkog refleksa, piše Daily Mail.

Naime, radi se o testiranju bebinog sluha, to jest njenih reakcija na zvuke širokog raspona frekvencija koje stručnjacima otkrivaju osetljivost i vreme reakcije na pojedini zvuk, a to vodi do postavljanja dijagnoze jer postoji snažna veza između slušne disfunkcije i autizma.

- U ranim fazama života mozak je vrlo neuroplastičan (prilagodljiv), što znači da je pravilnim ranim postupcima moguće ispraviti određene nepravilnosti. Znamo da većina pacijenata ima problema sa sluhom, a sluh je presudan za razvoj govora i jezika koji, takođe, utiče na socijalno-emocinalni razvoj. Optimiziranjem slušne funkcije kvalitet života može im biti znatno bolji - kaže profesor anatomije Rendi Kuleza Mlađi.

Sve je više studija kao i primera iz života koji govore o efikasnosti tretmana matičnim ćelijama u poboljšanju stanja deca sa autizmom

Naglasio je i kako se trenutno svakom novorođenčetu ispituje sluh da bi se ustanovilo čuju li ili ne, a testiranje akustičkog refleksa pružilo bi lekarima puno više informacija o vrstama disfunkcija koje mogu biti prisutne.

Osobe sa autizmom pate od preosetljivosti, što znači da čak i relativno tihe zvukove mogu da osećaju kao strašnu buku.

- Ako roditelji i lekari shvate da od samog početka mogu da rade na prilagođavanju detetove osetljivosti, tako će dečije iskustvo sveta učiniti mnogo manje intenzivnim i zastrašujućim- rekao je dr Kuleza.

Izvor: Jutarnji.hr/yumama.rs/Daily Mail

[Августин]

Аутизам као поремећај понашања је веома тешко дијагностиковати зат ошто специфични симптоми поклапају се са неким другим поремећајима и што се креће у веома широком опсегу.он је свакако органска болест јер се наследо преноси тако да не знамо шта би ту могао да каже поменути Бруно Бетелхајм који је био психоаналитичар фројдовац.-

[JESSY]

„Ja znam zašto moj sin ima autizam”

Ja nisam naučnik. Nisam za to dovoljno pametna. Ali sam majka. I mada ni za to nisam dovoljno pametna, dobro poznajem autizam iz te perspektive. Poznata mi je ta tiha patnja koja dolazi uz to što smo drugačiji ili čudni. Poznata mi je jer je osećam svakog dana.

Prošle nedelje sam čitala neki tekst o autizmu i neko novo istraživanje kaže da postoji veza između autizma i, pazite sad – obrezivanja. Na glas sam se smejala.

Živa izaziva autizam.

Olovo izaziva autizam.

Autizam nastaje zbog nedovoljne emotivne povezanosti s majkom.

Određene vrste pesticida uzrokuju autizam.

Plastika.

Gluten pogoršava određene vrste autizma.

Ljudi sa autizmom trebalo bi da jedu više jagoda.

Preterana izloženost izduvnim gasovima je vodeći uzrok autizma.

Hemikalije pronađene na posuđu za koje se hrana ne lepi mogu uzrokovati autizam.

Teza o emotivnoj povezanosti sa majkom mi je nekako bolna. Istina je da ja jesam imala jedan težak period kad se moj mlađi sin rodio. Uz starijeg sina koji je bio divan, ali samo godinu dana star, malog koji je mnogo plakao, slabo spavao, bila sam iscrpljena i konstantno sam se svađala sa mužem. Osećala sam da nemam više nikakvu kontrolu nad onim što se dešava u našoj porodici.

Ali sam sigurna da je naša veza sada nešto zaista snažno i posebno, a on, eto, ipak ima autizam.

Ono što želim da kažem, jeste da ja znam šta je uzrok njegovog autizma i sad ću to s vama podeliti.

To je velika stvar.

Moje dete ima autizam zato što je, kao što njegov petogodišnji brat kaže, rođen sa tim.

Da, ja sam sigurna da je autizam genetski uzrokovan. Verujem da je nekako, mešavina mog i DNK mog muža dovela do toga da imamo dete koje misli da je sreda pomorandža. Možda ga njegov jedinstveni genetski kod čini osetljivijim na neke stvari u okruženju, poput olova, plastike ili gasova.

Za jagode ne znam.

Foto: Radachynskyi Serhii / Shutterstock.com

Ušla sam u kafić prošle nedelje da kupim mafin i žena mi je prišla i predstavila se. Rekla je da je majka devojčice koja ide u razred s mojim sinom. Nasmejala sam se i polako ustala da krenem.

“Sačekajte,” dodirnula mi je ruku, “Htela sam nešto da vam kažem. Moja ćerka Lili mi je rekla da je neki dečak nazvao vaše dete čudakom pre neki dan.”

Klimnula sam. “To se dešava.”

“Ali Lili mi je rekla da je tom dečaku odbrusila da vaš Džek nije čudan. Da je on upravo onakav kakav treba da bude.”

Vidite li sad moju dilemu? Ako krenem da jurim okolo i proglašavam autizam epidemijom i ako krenem da kopam po svojoj i muževljevoj familiju tražeći koji je to gen okidač i kako da ga izlečimo, onda ispada da moje dete zapravo i nije onakvo kakvo bi trebalo da bude? Onda cela ta poruka prihvatanja i tolerancije i otvorenog uma – pada u vodu?

Ali, s druge strane, to jeste epidemija. Neki drugi parovi možda planiraju decu i možda bi voleli da imaju nekakve informacije o tome da li se i kako ovakva stanja kod dece mogu sprečiti ili ublažiti. I moja deca će možda imati svoju decu i ako je autizam zaista izazvan izduvnim gasovima, to je korisno znati, kako bismo kupovali električne automobile.

Istovremeno, ne želim da se toliko fokusiram na to šta je i kad i gde i kako, pa da zbog toga zaboravim na ono najvažnije.

Jer, na kraju, nije mi bitno odakle nam to.

Ali sam opet malo radoznala.

Nije važno zbog čega moje dete ima autizam, to neće ništa promeniti.

Ali nije loše imati više informacija.

S njim je sve u redu.

Možda s njim nije baš sve u redu, pa proveo je poslednjih 45 minuta pričajući o tome kakve sve žvake postoje u prodavnici.

Ništa u vezi s njim ne bih promenila.

Možda bih par stvari promenila.

Ja sam majka koja ne mrzi autizam već cenim posebnost svog deteta.

Mrzim autizam. Zbog njega moje dete priča o žvakama punih 45 minuta.

On nije dobro.

On je sasvim dobro.

AUTIZAM NIJE NIČIJA KRIVICA.

Možda bi trebalo da prestanemo da koristimo plastiku i jedemo više jagoda, iako ih on mrzi.

Možda bi trebalo da bacim onaj teflonski tiganj.

Možda je trebalo da ga volim više, jače, snažnije dok je bio majušna beba sklupčana u mom naručju.

Možda sam ja kriva.

Kao što vidite, moja osećanja u vezi sa autizmom koji ima moje dete su komplikovana i ponekad su sumnje koje nosim u sebi samo tihi treptaj koji osećam, a ponekad su glasovi koji mi odzvanjaju u glavi kao sa razglasa.

Sin Carrie Cariello, o kojem ona govori u ovom tekstu / Izvor: huffpost.com

Ja nisam naučnik. Nisam za to dovoljno pametna. Ali sam majka. I mada ni za to nisam dovoljno pametna, dobro poznajem autizam iz te perspektive. Poznata mi je ta tiha patnja koja dolazi uz to što smo drugačiji ili čudni. Poznata mi je jer je osećam svakog dana.

Kad živite s nekim ko ima autizam, prečesto ćete čuti sebe kako izgovarate frazu „za sada”.

Za sada, on je ok.

Za sada, ne vrišti.

Za sada, spava.

Za sada, ponaša se ok.

Zato, za sada, ja verujem da je njegov autizam proistekao iz njegove DNK.

Za sada, ja ću se truditi da dodajem vedre nijanse zelene i plave i ljubičaste i narandžaste na tu crno-belu sliku koju nam naučnici slikaju. Zajedno ćemo ispuniti to platno dok ne izbije jedna jasna slika na njemu.

Ja još ne znam kako bi ta slika trebalo da izgleda, ali volim da je zamišljam kao utopiju u kojoj se ukršta nauka i obični ljudi. Ima na njoj i jagoda i žvaka iz radnje u mom kraju.

Ima visokih, plavokosih devojčica po imenu Lili i dečaka sa naočarima koji se zovu Džek.

I ako dovoljno pažljivo gledate, na toj slici ćete videti jednu staklenu kuću u daljini, gotovo na horizontu. Obasjana sunčevom svetlošću, ona oduzima dah.

Ako pogledate još malo bolje, rečenicu koja stoji ispisana na ulaznim vratima, tih devet reči, najvećih na svetu.

Te reči su kao milion blistavih zvezda u dugoj mračnoj noći.

One su mir i oproštaj i moć i ponos.

Prvi put kad sam ih čula bila sam u kafiću i kupovala sam mafin.

“On je baš onakav kakav bi trebalo da bude.”

https://lolamagazin.com/2019/01/18/ja-znam-zasto-moj-sin-ima-autizam/

 

[Ana B.]

Ne verujem u tu priču o glutenu. Autistična deca su željna ljubavi kao i sva deca sa posebnim potrebama samo tu potrebu ponekad ne znaju da ispolje na pravi način... Treba im uvek zadavati neke zadatke, prvo najjednostavnije, treba ih hrabriti, jako budu srećni kad obave neki zadatak, urade nešto sami... Zanimljivo je da jedan dečak u autizmu najveće  interesovanje pokazuje za crkvene sadržaje bilo na televiziji, u knjigama, novinama... To pokazuje koliko su čisti iako često daleki... Potrebno je pružiti veliku ljubav da se premoste razlike... Čovek kad se zaljubi i to je neka vrsta autizma

[Bernard]

You may be aware that autism– a severe developmental disorder that affects children– has been rising at alarming rates.

The CDC is keenly aware of this; in fact they even set up a special division more than 20 years ago to track autism prevalence in the United States.

According to the agency’s data, for example, autism prevalence back in the year 2000 was about 1 in 150 children. By 2008, autism prevalence had increased to 1 in 88 children.

Then, by 2014, prevalence had increased to 1 in 59 children.

And finally, last year they released the most recent data from 2016 (they seem to be four years behind…) showing a prevalence of 1 in 54 children.

Plus a 2018 report from the federal government’s Health Resources & Services Administration estimated autism prevalence at 1 in 40 children.

You don’t need a degree in public health to understand the trend: this is a five alarm fire.

It seems safe to assume that an agency called the Centers for Disease Control and Prevention would be all over this. After all, helping to prevent such a debilitating disorder is sort of in the agency’s name.

But you would be completely astonished to read their most recent ‘Community Report’ on autism.

The report acknowledges, for examples, that autism prevalence in the United States has soared. And they state plainly that, even between 2014 and 2016, prevalence increased dramatically.

What is their explanation for this surge in autism among America’s youth?

They say it’s “unclear” and “could be due to a combination of factors”. Yet they don’t bother to list any of those factors or suggest what they might be.

But there is one thing they’re certain about with respect to autism: social justice. Yes I’m serious.

The CDC actually devoted several pages in its report to explain how, for the first time ever, autism rates in 2016 were virtually the same in black children versus white children.

 

Data & Statistics on Autism Spectrum Disorder

Surveillance Year	Birth Year	Number of ADDM Sites Reporting	Combined Prevalence per 1,000 Children (Range Across ADDM Sites)	This is about 1 in X children…
2000	1992	6	6.7 (4.5-9.9)	1 in 150
2002	1994	14	6.6 (3.3-10.6)	1 in 150
2004	1996	8	8.0 (4.6-9.8)	1 in 125
2006	1998	11	9.0 (4.2-12.1)	1 in 110
2008	2000	14	11.3 (4.8-21.2)	1 in 88
2010	2002	11	14.7 (5.7-21.9)	1 in 68
2012	2004	11	14.5 (8.2-24.6)	1 in 69
2014	2006	11	16.8 (13.1-29.3)	1 in 59
2016	2008	11	18.5 (18.0-19.1)	1 in 54

 

Data and Statistics on Autism Spectrum Disorder | CDC

WWW.CDC.GOV

---

About 1.7% of 8-year-old children in 11 communities in the US were identified with autism in 2014. See more autism data.

 

Autism Prevalence Rises in Communities Monitored by CDC

CDC Newsroom

WWW.CDC.GOV

---

Press releases, advisories, telebriefings, transcripts and archives.

 

[Bernard]

This is a great example of the CDC’s real priorities

• Simon Black
• September 28, 2021
• Bahia Beach, Puerto Rico

This is a great example of the CDC’s real priorities | Sovereign Man

WWW.SOVEREIGNMAN.COM

---

If you haven’t read Michael Lewis’s new book The Premonition: A Pandemic Story, I’d say it’s probably been best described by National Public Radio (NPR) as a...

 

[Božena]

 Proteklih godina je mnogo price o vitaminu D,  smatra se da je nedostatak vitD uzrok