АУТИЗАМ !!!(Не игноришите,молим вас)

[Александар Милојков]

Аутистични људи, у својој особености, могу да буду генијални. Пример је физичар Пол Дирак, којег многи сматрају за највећег физичара после Ајнштајна. Један је од утемељивача квантне механике. Имао је изузетну интуицију и моћ имагинације (да направи у уму компликоване представе физичке, квантне стварности). Међутим, са друге стране, није могао да примети најелементарнију интенцију у простој реченици. Тако, по једној анегдоти, док је држао једно предавање из квантне механике, један од слушалаца га је прекинуо речим - Није ми јасна ова форумула? Дирак је кратко застао и потом наставио са предавањем, као да се ништа није десило. На то су га прекинулу, речима - Али, упућено Вам је питање, зар нећете одговорити? На то ће Дирак - Питање? Какво питање= "Није ми јасна ова формула" је изјавна а не упитна реченица, одговорио је Дирак.

Не, ово није била духовитост једног научника. Он заиста није могао да примети интенцију, питање у реченици - "Није ми јасна ова формула". Са друге стране, имао је дар да ствара фантастичне имагинације, које су квантну механику померале напред.

[Драгана Милошевић]

Тренутно гледам серију "Чудесни доктор"; аутизам + севантов синдром. Генијалац, анатомију има у малом прсту, очас постав дијагнозу.

Али, социјална страна је болна тачка, много прилагођавања, неразумевања... 

[Branka62]

пре 7 минута, Драгана Милошевић рече

Али, социјална страна је болна тачка, много прилагођавања, неразумевања... 

[fsa]

Uzroci autizma. Autor: dr Miloš Babić, molekularni… | by Nauka u Srbiji | Nauka u Srbiji | Nov, 2021 | Medium

MEDIUM.COM

---

Autor: dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog

[fsa]

  Miles Babbage 

Kako nastaje autizam? Šta znamo o uzrocima i uticajima koji dovode do ovog razvojnog problema? Zašto je on u porastu zadnjih godina, i da li možemo nešto da učinimo da sprečimo ili umanjimo dalji rast u broj slučajeva?U okviru ovog teksta, videćete podatke na osnovu kojih moderna neuronauka zaključuje da je autizam razvojni problem koji nastaje u ranom razvoju deteta (uglavnom pre rođenja). Osnovni skup uzroka čini kombinacija genetičkih uticaja i interakcija sa našim današnjim svetom, koji je sve više ispunjen hemijskim jedinjenjima koja utiču na razvoj neuralnih mreža u mozgu. Ovo je prilično dug i težak tekst, koji ide u mnogo detalja. Namenjen je pre svega ljudima koji imaju decu sa težim oblicima autizma u porodici, i predstavlja pokušaj da se sumira ogromna količina naučne literature – a da to i dalje bude iole dostupno široj publici. Detaljniji podaci za svaku tačku su dati u referenciranim studijama i preglednim člancima. Obećao sam ovaj tekst pre više od godinu dana; kada pročitate, videćete zašto je trebalo toliko vremena da se završi.

 

https://www.facebook.com/groups/scienceinserbia/posts/4609583929090595/

[Bernard]

 

[fsa]

   Miles Babbage shared a link.

 

 Crevni mikrobiom je sačinjen od hiljada vrsta bakterija, gljivica, i virusa koji zajedno čine ceo ekosistem u okviru našeg probavnog trakta. Tokom poslednjih   godina, velika količina istraživanja se vodi po pitanju sadržaja mikrobioma i korelacija istog sa raznim bolestima.

Nema sumnje da postoje dosta ekstremne situacije u kojima mikrobiom postane poremećen i dovodi do bolesti. U takvim slučajevima, terapije fokusirane na popravku mikrobioma su od kritične važnosti.

Na primer, kod ljudi na snažnim i/ili dugoročnim terapijama antibioticima, visoko otporna bakterija Clostridium difficile može da preuzme primat u crevima i proizvede infekciju opasnu po život. Jedan od najboljih načina da se ovakva infekcija izleči je fekalni transplant - u creva se ubaci smeša bakterija i gljivica uzetih iz creva zdravih ljudi, što potisne opasnu pojedinačnu bakteriju.

Ali van takvih situacija, dokazi i korelacije su u stvari veoma slabi i nejasni. No, to se ignoriše, jer je mikrobiom istovremeno veoma lukrativan: na osnovu veoma tanke priče, ljudima se mogu uvaliti razne vrste skupih probiotika. U pričama o korelacijama se takođe prećutno preskače druga mogućnost: da poremećaj ili problem sa zdravljem izaziva i promene u mikrobiomu.

Jedan jako dobar primer je korišćenje probiotika kod dece sa autizmom, koje je dostiglo nivo da sada neki nadrilekari tvrde da je to kauzalna veza - tj. da "pokvareni mikrobiom" u stvari *izaziva* autizam. Postoji masa terapija i "lekova" koji se prodaju roditeljima uz takve ili slične priče.

Konačno urađena temeljna analiza, uključujući i meta-pregled prethodnih studija, zaključuje da je uzrok promena u autizmu prosto to što mnoga autistična deca jedu vrlo ograničenu i stereotipni ishranu:

https://www.cell.com/cell/fulltext/S0092-8674(21)01231-9...

Isto ovo se sve više vidi za veliki broj drugih korelacija kojima se maše kao dokazima tokom prodaje probiotika.

Šta ovo znači u praksi? Pa, mikrobiom zavisi pre svega od sastava ishrane. Ako želite da ga promenite, promenite ishranu i količinu fizičke aktivnosti. Možete povremeno da uzmete nešto ukiseljeno. Možda za neke pojedince ima čak i komercijalnih probiotika koji pomažu (mada, setite se da dugoročne posledice nisu poznate za takvu vrstu suplementacije). Takođe, vredi ih uzeti posle terapije antibioticima (mada je u većini slučajeva doboljno malo kefira i kiselog kupusa da pokrene stvari u dobrom pravcu).

Ali za veliku većinu ljudi (i dece, pa i autistične dece), probiotici su čisto gubljenje vremena i novca. Prosto se radi o pogrešnom razumevanju šta je uzrok a šta posledica.

https://www.cell.com/cell/fulltext/S0092-8674(21)01231-9?rss=yes&fbclid=IwAR2wvrBZAROAOGI3A8aJlUZUNs-mnvKVm9s-loovrDKA7wbQW7K70JZCfds

 

https://www.facebook.com/groups/scienceinserbia/posts/4705572212825099/

[Bernard]

Да ли се девојке са аутизмом убрзано претварају у трансродност?

                             

 Аутор Патти Кнап  7. децембар 2021. у 14:42

Пре неколико месеци, био сам одушевљен сазнањем да је локална млада жена открила да њена родна промена није решила ниједан њен проблем. Сада, осам година касније, дијагностикован јој је аутизам и схвата да је фокус на родном „идентитету“ заправо био само фластер за аутистичне особине са којима се борила.

Њено жаљење, погрешно усмерење и бол у срцу било је болно читати, али сам сазнао да је њена прича део растуће свести о улози аутизма у трансродном тренду.

Као мајка младог одраслог сина са аутизмом и као неко ко је био сведок трагичне родне „транзиције“ тинејџерке, ово откриће ме је погодило. Колико је уобичајено, питао сам се, да аутизам буде фактор у огромном и брзом порасту оних који тврде да су родне конфузије?

Све више друштвених научника примећује велики број оних са аутизмом у ЛГБТ заједници  у поређењу са неуротипичном заједницом. Забринути родитељи, медицинско особље и про-породични коментатори говоре о чињеници да многа деца и млади одрасли брзо „прелазе“ у супротни пол без икакве анализе менталног здравља.

Данас је наша омладина бомбардована порукама које их охрабрују да одбаце своја тела у корист трансродних идентитета, а то укључује и оне са аутизмом

Многи од нас су запањени колико брзо су „ родна питања “ постала мејнстрим. Интензиван фокус више не промовише само ЛГБТ активизам. Новинари и ТВ водитељи ће рећи да је неко по рођењу „додељен“ мушко или женско; да је то само „друштвени конструкт“. Држава Њујорк је уклонила ознаку мушко/женско из извода из матичне књиге рођених и можете добити нови извод из матичне књиге рођених са наведеним вашим тренутним идентификованим полом.

Америчко медицинско удружење само је помогло да се гура „спектар“ полова изјављујући: „Означавање пола у изводу из матичне књиге рођених као мушки или женски, и стављање те информације на располагање у јавном делу, одржава став да је ознака пола трајна и не препознаје медицински спектар родног идентитета“.

Ова најава омогућава лекарима да профитирају од хормонских третмана и операција , као и да се „клинике за родну равноправност” појаве широм земље. Број „родних клиника“ за децу и адолесценте порастао је са једне у 2007. на преко 65 данас, према подацима о личности и идентитету . Саопштење АМА-е такође чини мање пријатним за противничког лекара, посебно католичког, да одбије да учествује у ономе што сматрају злостављањем деце.

Древно, биолошки засновано, Христоцентрично схватање људске личности сада се рутински одбацује као старомодно, превише ограничавајуће, политички некоректно и чак мрско.

.Од нас се сада тражи да попунимо медицинске формуларе и формуларе за запошљавање где избори за пол наводе више од пуких мушкараца и жена. Школски програми брзо функционишу у родној идеологији , а школски и друштвени клубови су аплаудирани због „афирмације“ такозване родне разноликости.

То свакако отвара нову лепезу родних могућности за децу, посебно ону која су мало другачија.

Тинејџери који се суочавају са пубертетом, у комбинацији са осећајем да се не уклапају или имају много пријатеља, да су депресивни и/или анксиозни, да су можда малтретирани и да не изражавају или не разумеју добро емоције, могли би да привуку сву пажњу, чак и аплауз, ових дана за најављујући нови пол.

Додавање трауме у мешавину — развод и раздвајање породице, осећај збуњености, несигурности или изолације — може учинити да обећање „осећања целовитости“ и „оно што треба да будете“ звучи као одговор.

Многи веб-сајтови о родној идеологији, гости прогресивних ток емисија, педијатри и школски саветници ових дана постављају питање рода тинејџерима као нешто што се подразумева. Одједном дете које никада није сматрало да је било шта друго осим рода са којим је рођено чује, „можда сте заправо супротног пола“. Лекари и школе кажу породицама да морају да „афирмишу” своје дете у ком год полу кажу да су, чак и ако се тај избор с времена на време мења.

У све већем броју случајева, основна питања као што су она горе често се чак и не разматрају.

Неки који су прешли и касније пожалили због тога описују да нема или скоро да уопште нема процене менталног здравља, нема разматрања породичне динамике, нема периода чекања. Једна или две кратке посете где су дете или млада одрасла особа рекли да „верују” да су различитог пола, резултирале су преписивањем хормона и заказивањем операције. Родна транзиција је сада велики посао на међународном нивоу.

Како је објављено у Спецтрум Невс- у, анализа 641.860 људи из 2020. године из пет неповезаних база података о аутизму, менталном здрављу и полу открила је да је око 30.000, или 5 посто типичних људи у студији, имало аутизам, док је 895, или 24 посто, имали су га родно различити људи.

Током протеклих 10 година, било је најмање девет студија које повезују АСД и родну дисфорију. Стопе АСД-а или особина аутизма у овим студијама крећу се од 5 до 54 процента међу онима са родном дисфоријом, што је знатно више него међу општом популацијом. Неки истраживачи верују да је проценат младих девојака са аутизмом које верују да имају родну дисфорију заправо већи и да многе од ових жена остају недијагностиковане.

Један фактор који је опште познат у заједници аутизма је да је много мање вероватно да ће девојчице добити дијагнозу аутизма него мушкарци.

Карактеристике аутизма код девојчице могу је учинити подложнијом тренутном родном хиперфокусирању, иако је боље способна да камуфлира своје друштвене разлике, укључујући осећај „другачије“, недостатак низа емоција, тражење да се уклопи и има разлике у комуникацији.

У комбинацији са привидном популарношћу и аплаузом за „излазак” као мушко у тело девојчице, превише младих девојака са аутизмом се води драстичним путем „преласка” у мушкарце без пажљивог разматрања основних фактора и других третмана. него прелазећи.

Тависток, „родна клиника“ у Великој Британији, била је тема чланка Гардијана из 2018. Извештај особља, као и родитеља младих људи који су похађали клинику, детаљно наводи забринутост због брзине и краткоће процеса пријема и процене.

Они верују да млади људи нису адекватно прегледани пре него што уђу на доживотни медицински пут. У извештају се поставља питање да ли би клиника требало да учини више на разматрању личне историје младих људи, посебно испитивањем да ли су они из аутистичног спектра, да ли су доживели трауму или су под утицајем друштвених притисака, пре него што им помогне на путу транзиције који им мења живот .

Колико је трагично мислити да се некима са аутизмом погрешно дијагностикује да су „у погрешном телу“ и да им је потребна „транзиција“? Зар не би требало да буде минимум да се очекује темељна процена свих фактора у тако драстичној одлуци?

Прошлог месеца, родитељи тинејџера који идентификују трансродне особе одржали су протесте испред дечијих болница које имају клинике за трансродне особе у шест америчких и канадских градова како би се супротставиле употреби експерименталних лекова и хормона унакрсног пола код младих који се боре са истополном привлачношћу. аутистичног спектра или пате од депресије или других менталних проблема.

Царрие Хатхорн, национална организаторка ЛГБ Фигхт Бацк, разговарала је за Тхе Цхристиан Пост , позивајући јавност да се одупре снажно финансираном покрету трансродних особа за који кажу да наноси разорну штету младима. Они верују да је давање блокатора пубертета и унакрсних хормона праћених естетским операцијама које изазивају стерилитет неетично и увредљиво за децу.

Хатхорн се осврнуо на људе који су прошли кроз процес транзиције и сада жале због радикалних корака, уништени физичком и психичком штетом која им је нанесена.

„Биг Мед и Биг Пхарма проширили су своје тржиште вођено профитом како би циљали децу. ЛГБ Фигхт Бацк противи се медикализацији наше заједнице и деце“, рекла је она. Још један учесник протеста је прошле године сазнао да је пријатељ који је прошао транзицију извршио самоубиство.

Инспиративни напор здравог разума у мору родне конфузије је стварање пројекта Личност и идентитет, недавно креираног кроз Католички женски форум.

Како се објашњава на њеној веб страници, „поседовање знања да се истинито и саосећајно одговори на родну идеологију постаје све критичније у данашњем свету.

Пошто сеје конфузију и подрива мисију цркве евангелизације, успон родне идеологије створио је хитну потребу за јасноћом, образовањем и саосећајним вођством за католичке породице и младе људе. Истраживања, сведочења и помоћ се пружају за опремање родитеља, школа, свештеника и ђакона, служби за омладину и породични живот.

Мери Рајс Хансон, др. — консултант УСЦЦБ комитета за лаике, брак, породични живот и младе, и суоснивач Личности и идентитета — верује адолесценткињама, деци са аутизмом, већ постојећим проблемима менталног здравља, историјама траума или злостављања, и који већ имају проблема да се уклопе или су социјално изоловани посебно су рањиви на родну идеологију.

Много пута је неко други тај који уводи идеју о „промени“ пола детету или младој одраслој особи. Водећи про-ЛГБТ педијатар је недавно охрабрио друге педијатре да буду „проактивни“ у постављању питања о полу и роду, чак и питајући децу да ли им је пријатан род, чак и ако дете није покренуло ту тему.

„Критично је важно схватити да чак и ако дете није лично збуњено око тога да ли је мушко или женско, то је дубоко дестабилизујуће за свако дете када ауторитети ван породице нормализују и потврђују суштинска уверења родне идеологије – а то раде, рутински, “, рекао је Хансон.

Личност и идентитет сада пружа људима неопходне одговоре на популарну нетрпељивост према основним истинама о људској личности – реалности биолошког пола и значају сексуалних разлика – које сада одбацују судови, универзитети, јавне школе, здравствена заштита и корпорације.

„Католички идентитет је да је особа јединство тела и душе, али доминантно, уобичајено гледиште је да је тело само машина, а оно што ја заиста јесам је мој ум. А те две ствари могу да се не поклапају једна са другом“, објаснила је др Сузан Селнер-Врајт у уводном видеу.

„Мислим да ће то у догледној будућности постати само акутнији проблем у САД“, рекао је Селнер-Рајт и додао да је све већа вероватноћа да ће млади људи наићи на познанике, пријатеље или чланове породице који испитују њихов пол.

„Толико тога је потакнуто друштвеним медијима и популарном културом да родитељи можда нису баш прилагођени, али да су њихова деца бомбардована.

 

 

Are Girls with Autism Being Fast-Tracked Into Transgenderism?

WWW.WESTERNJOURNAL.COM

---

'More social scientists are noticing the high numbers of those with autism in the LGBT community compared with the neurotypical community.'