Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ХРАМУ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА У ПАРИЗУ

| Администратор | 14 фебруар, 2012 | Категорија: Из других помјесних Цркава, Из Помјесне Цркве, Светигора Прес | 23 гледања |

ПАРИЗ, 13. фебруара – У недељу 12. фебруара, на празник Света три Јерарха и у Недељу о блудном сину, свечано је прослављена храмовна слава саборног храма Корсунке епархије Московске Патријаршије у Паризу.

Свету Литургију служили су Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, архиепископ Виленски и Литовски Инокентије, архиепископ Женевски и Западноевропски Михаил (Руска Загранична Црква) и епископ Корсунски Нестор.

Архијерејима су саслуживали многобројни гости и клирици Корсунске епархије, међу којима замјеник предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије игуман Филарет (Булеков), клирик Бечке епархије архимандрит Георгије (Вострел), клирици Корсунске епархије архимандрит Варсануфије (Фере) и протојереј Николај Солдатенков), ректор Париске духовне академије јеромонах Александар (Синјаков), секретар парохија Московске Патријаршије у Италији јеромонах Антоније (Севрјук), старешина храма светог Амвросија Медиоланског у Милану јеромонах Амвросије (Макар), старешина храма Света три јерарха јеромонах Марко (Свјатогоров), секретар Виленске епархије протојереј Владимир Селјавко, секретар Корсунске епархије јеромонах Јосиф (Павлинчук) и клирици храма Света три јерарха.

Светој Литургији присуствовао је амбасадор Руске Федерације у Француској А. К. Орлов, као и многи парохијани и гости храма.

У току службе, епископ Нестор је сабрата храма, ђакона Максима Политова, рукоположио у свештенички чин.

Високопреосвећени митрополит Амфилохије је истог дана на париском Институту светог Сергија примио почасни докторат.•

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

| Администратор | 15 фебруар, 2012 | Категорија: Светигора Прес | 43 гледања |

Митрополит служио у Цетињском манастиру на празник Сретења Господњег

ЦЕТИЊЕ, 15. фебруара (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на Сретење Господње, Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

Владици је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Цетињског архијерејског намјесништва.

„Старац Симеон није умирао све до оног тренутка у који су Пресвета Дјева и Јосиф заручник донијели младенца и он, налазећи се при храму јерусалимском осјетио, провидио, видио у дјетету да је Он управо утјеха Израиљева“, рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјернима.

„И када га је узео у наручје, изговорио је знамените ријечи које ми свакодневно понављамо на вечерњој, а понављамо их и у другим приликама: Сада отпушташ у миру слугу свога, Господе, јер су видјеле очи моје спасење Твоје. Осјетио је и видио у Њему да је Он свјетлост свим земаљским народима, да се Он родио ради просвећења свих земаљских народа“.

„Црква је установила празник Сретења Господњега јер је кроз њега и у њему потврђено да је Онај који се родио од Пресвете Дјеве примљен у наручје, да је виђен, да је Он већ као дијете у наручју старца Симеона заблистао својом свјетлошћу“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

[Guest]

СТО ГОДИНА ЦРКВЕ ХЕРЦЕГНОВСКЕ СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА

| Администратор | 21 фебруар, 2012 | Категорија: Светигора Прес | 109 гледања |

Прослава стогодишњице цркве Св. Архангела Михаила у Херцег Новом

ЦЕТИЊЕ, 19. јануара (Светигора прес) – Црква Светог архангела Михаила на херцегновском тргу Белависта прославила је данас стотину година постојања.

Свету архијерејску литургију тим поводом служио је Његово Високопресвештенство Архиепископ цетињски Митрополит Црногорско – приморски Господин Амфилохије.

Јубилеј храма био је крајем претходне 2011. године, али је прослава уприличена тек данас због обавеза Високопресвећеног Митрополита Амфилохија које је у то вријеме имао у Јужној Америци.

На Светој служби Митрополиту се саслуживало свештенство из Херцег Новог и околних мјеста, уз молитвено учешће многобројних вјерника.

Светковини су присуствовали амбасадори Руске Федерације у Црној Гори Андреј Нестеренко, Украјине Оксана Сљусаренко, конзул Србије у Херцег Новом Марина Јовићевић, градоначелник Херцег Новог Дејан Мандић, општински одборници и представници културног живота општине.

„Сваки сусрет је сусрет и са ближњим и са творевином Божјом и са Оним који је створио творевину, са Оним који је задахнуо човјека и створио га по лику и подобију Својем“, рекао је Митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи у току литургије.

„Препознаће Господ нас, изабране своје по дјелима. По дјелима се познаје дрво, по дјелима се познаје и човјек и у времену, а по дјелима се препознаје, ето, и на Страшном суду Божјем“.

„Зато нас Црква подсјећа уочи поста, јер пост и јесте очишћење душе и тијела. Зато се и назива свијетли пост, јер он убјељава, прочишћава човјеков ум и човјеково срце, мијења човјекову философију живота, учи човјека истинској и правој љубави према Богу, правој и истинској љубави саможртвеној према ближњима. Зато нас Црква непрекидно подсјећа на ту велику и Свету тајну“, рекао је Владика Амфилохије.

Након литургије изведен је богат свечарски програм са градском музиком, хоровима и кореографијама. По завршетку програма приређена је славска трпеза љубави. Митрополита и госте поздравио је предсједник Црквеног одбора Стари град Ранко Ковачевић. Скуп су поздравили и амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко и Украјине Оксана Сљусаренко, као и конзул Србије Марина Јовићевић.

Свечана академија поводом јубилеја храма

Поводом стогодишњице цркве Светог архангела Михаила вечерас је у Херцег Новом одржана свечана академија.

Бесједа Митрополита Амфилохија на Задушнице у манастиру Подластва

У суботу, 18. фебруара, на задушнице, Господин Митрополит је служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Подластва Грбаљска.

Р.В.

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТОГ СИМЕОНА У ПОДГОРИЦИ

| Администратор | 23 фебруар, 2012 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Саопштења, посланице, изјаве, Светигора Прес | 29 гледања |

[Guest]

НОВА СВЕТИГОРА: МОЛИТВА И ПОСТ

| Администратор | 27 фебруар, 2012 | Категорија: Нова издања (најаве, промоције...), Светигора Прес | 54 гледања |

Нови број Светигоре

У Велики пост нас уводи нова Светигора, чији је број 214. изашао из штампе.

На првој страници овог образника за вјеру, културу и вапитање Митрополије црногорско-приморске налази се отворено писмо Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Амфилохија упућено предсједнику Владе Црне Горе.

Централна тема овог броја је Свети Сава, коју отвара бесједа Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Путовођа пута који води у живот“ . Слиједи интегрална светосавска бесједа др Мила Ломпара изговорена у Подгорици на централној светосавској прослави. Јереј Никола Урдешић пише о култу светога Саве у Новоме. Светоме Сави су посвећени и радови ученика основних школа са конкурса На стази Светог Саве. О прослави Савиндана широм Црне Горе саопштава Рајо Војиновић.

Поред ових ту су и репортаже о прослави Бадње вечери, Божића и Богојављења, илустроване фотографијама.

Онај ко није имао прилику да чује или прочита Божићну посланицу Његове светости Патријарха Иринеја, наћи ће је у новом броју Светигоре. Светигора је преузела интервју који је Његова светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирило дао Вечерњим Новостима „Црна Гора – дио канонске територије Српске цркве“.

Ту је и честитка Митрополита Илариона Владици Амфилохију поводом рођендана. Са руског сајта Православље преузета је бесједа угледног московског игумана Тихона „Подржимо свијећу православља за Косово“. Руси су заступљени и поезијом, кроз стихове јеромонаха Романа Матјушина.

О православљу у земљи наследници Цркве светих Ћирила и Методија, са Митрополитом Чешких Земаља разговарао је Александар Вујовић. О православљу на другом крају свијета –Аргентини, говори други дио репортаже, чија је тема боравак Митрополита Амфилохија у Јужној Америци.

Текстови који ће вас можда највише кријепити током Часног поста су: „Молитва и пост“ протојереја Владимира Берзонског, „О молитви као извору сваког добра“ јеромонаха Иринеја (Стинберга), „Који је рођен од Бога не чини грех“ – светог Теофана Затворника, „Недјеља опраштања“ – Митрополита Антонија Блума, „Свети Григорије из Нисе – учење о Богу, човјеку и космосу“ предавање протојереја Драгана Станишића и трећи дио огледа др Ксеније Кончаревић посвећен женском монаштву.

Заступљене су уобичајене рубрике: помени, прикази, превод, саопштења, промоције. И на самом крају, на десетак и више страница, сазнајте који су то били актуелни догађаји у нашој Митрополији, отачаственој Цркви, помјесним Црквама и у свијету.•

[Guest]

СВЕТОСИМЕОНОВСКИ САБОР У ПОДГОРИЦИ

| Администратор | 26 фебруар, 2012 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Светигора Прес | 199 гледања |

Прослава Светог Симеона Мироточивог у Подгорици

ЦЕТИЊЕ, 25. фебруара (Светигора прес) – Празник Светог Симеона Мироточивог молитвено је и свечано прославлен данас у Подгорици.

Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење Преосвећене Господе Епископа умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, милешевског Филарета, будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцеговачког и приморског Григорија, крушевачког Давида, липљанског Јована и свештенства Митрополије црногорско-приморске.

У току литургије у чин протођакона је рукопроизведен ђакон Игор Балабан.

„Исповиједање Господа Исуса Христа одводи нас Самоме Господу кога исповиједамо као Богочовјека“, рекао је у литургијској проповиједи Преосвећени Владика крушевачки Господин Давид.

„Одговор Сина Божјега је да се Он неће постидјети оних који га исповиједају на Страшном суду пред Оцем Његовим небеским, но да ће се свакако застидјети оних који се Њега стиде. А оно што нас може да боли јесте стрепња да се то дешава и у Цркви, у хришћанској заједници, у заједници Тијела Христовога, заједници Духа Светога“.

„У искуству Светога, горостаснога, преподобнога Симеона Мироточивога, хиландарскога и свесрпскога, сустиче се све оно најдостојанственије што српски народ, многогрешни свакако, али и многострадални и богољубећи, угради у њега“, рекао је Владика Давид.

Након литургије и причешћа многобројних вјерника, од Саборног храма је булеваром Светог Петра Цетињског, преко моста браће Златичанин, до остатака Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу прошла свечана празнична литија предвођена архијерејима и свештенством. Литија се се повремено заустављала због читања Јеванђеља и узношења молитава Господу.

Прослава Светог Симеона Мироточивог у Подгорици

На Немањином граду је умировљени Владика Атанасије благосиљао славски колач, а празничну светосимеоновску бесједу изговорио је др Горан Комар, који је рекао да „нема пута нашем народу ван пута и безусловног народног измирења“.

„И данас у расцјепу и расколу, овдје у Црној Гори, неће се постићи ни пола корака у укупном друштвеном развитку без потпуног народног измирења, сједињења очева и синова у Христу. Наш народ, међутим, посједује историјско наслеђе најдубљег историјског, вјерског и културног опита, чак изузетног у историји европских народа“, рекао је др Комар.

У програму је учествовао и хор „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице.

С.Ж./Р.В.

[Guest]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

| Администратор | 25 фебруар, 2012 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Саопштења, посланице, изјаве, Светигора Прес | 263 гледања |

Саопштење за јавност Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори

Чланови савјета са другим Епископима

ЦЕТИЊЕ, 25. фебруара – Послије Свете Архијерејске Литургије у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици и свечане Светосимеоновске литије до Немањиног града на обали Рибнице, архијереји – чланови Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори су одржали своје братско сабрање и размотрили актуелне проблеме Цркве.

Посебна пажња је посвећена најновијем покушају оспоравања правног статуса Православне Цркве и прогона православних свештеника и монаха, који немају црногорско држављанство, а који скоро двије деценије служе Богу, Цркви и народу у Црној Гори.

Оспоравање правног статуса Цркве кроз наводне ”аргументе” да ”није регистрована” по Закону о правном положају вјерских заједница од 1977.г. и упућивање Цркве која вјековима постоји у Црној Гори на некакву ”регистрацију” која није прописана законом не представља ништа друго него продужетак идеолошке борбе против Цркве. Таква обавеза не постоји по закону те нико, па ни Црква, није дужна да поступа и чини радње које законом нијесу прописане. Бројна важећа решења, одлуке и правоснажне судске пресуде утврђују и потврђују да Митрополија и све епархије СПЦ у Црној Гори имају неспоран правни статус. Ту чињеницу, познату свима и свакоме, потврдила је управо Влада Црне Горе у одговорима на додатна питања на упитник Европске комисије кроз јасну и тачну констатацију да је Српска Православна Црква регистрована у Црној Гори.

Још једном и изнова позивамо МУП Црне Горе да прекине са прогоном и изгоном више свештеника и монаха, који немају црногорско држављанство. Упорно се пренебрегава чињеница да је ријеч о људима који никада нијесу имали проблем са законом и који су лојални грађани Црне Горе. И овај проблем је вјештачки изазван, јер су свим свештеницима и монасима без црногорског држављанства годинама уназад редовно одобравани привремени боравци управо по прописима који су и данас на снази.

Од надлежних државних органа Црне Горе очекујемо да се што прије приступи припреми и доношењу новог закона о слободи вјероисповијести и црквама и вјерским заједницама, закона о реституцији одузете имовине Цркава и вјерских заједница и припреми уговора са Српском Православном Црквом у истом обиму правâ као што је већ учињено у случају Римокатоличке цркве, Исламске и Јеврејске заједнице.

Оспоравање Цркве, и то само православне, унијело је и уноси велико узнемирење вјерника широм Црне Горе, а и много шире. Са овог мјеста, у данима пред почетак васкршњег поста, својој духовној дјеци и свим људима добре воље упућујемо поруку мира. И себе и друге подсјећамо да нам је као хришћанима дужност да останемо у миру са Богом и једни са другима. Црна Гора је наша отаџбина и у њој смо сви, без обзира на национална и политичка увјерења, дужни да на истинским и правим темељима еванђелске вјере и предања првенствено изграђујемо, обнављамо и утврђујемо себе и једни друге на дјелу Господњем.

У Цркви Божијој која је по својој природи тијело Христово има мјеста за све. Црква као Мајка прима своју дјецу и не разликује их по томе како се национално и политички изјашњавају нити национално или политичко увјерење представља сметњу било коме да се оствари као истински човјек и истински вјерник-хришћанин.

Све православне вјернике позивамо да се у предстојећем васкршњем посту посвете молитви и чињењу добрих дјела, богољубљу и човјекољубљу по којима ће нас наш Распети и Васкрсли Господ Христос препознати као своје ученике.

У Подгорици,

25. фебруар 2012.г.

Чланови Епископског савјета:

АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ

МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АМФИЛОХИЈЕ

ЕПИСКОП БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКИ

ЈОАНИКИЈЕ

ЕПИСКОП ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

ГРИГОРИЈЕ

ЕПИСКОП МИЛЕШЕВСКИ

ФИЛАРЕТ

ЕПИСКОП ум. ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ

АТАНАСИЈЕ

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ОСТРОГУ

| Администратор | 3 март, 2012 | Категорија: Светигора Прес | 21 гледања |

Митрополит Амфилохије служио у Острогу

ЦЕТИЊЕ, 26. фебруара (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенствo Архиепископ цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на празник Светог Симеона Мироточивог на Сиропусну недјељу, Свету службу у манастиру Острогу.

„Пост у који улазимо од данас па до Васкрса, не случајно се назива свијетли“, рекао је Владика у литургијској проповиједи.

„Управо је свијетли што је у њему све свијетло и честито, што је управо пост вријеме за одбацивање дјела таме, тјелеснога мудровања на првом мјесту, као унутарњег помрачења ума и срца човјековог, и дјела која се рађају из тога тјелеснога мудровања, дјела која помрачују човјека“.

„И у исто вријеме, очишћујући се од свега онога што помрачује човјека изнутра, а то управо јесте гријех, задобија човјек свјетлост Христову стичући врлине. На првом јесту врлину покајања, очишћења душе и тијела и остале Свете врлине на које смо позвани Светим Јеванђељем и устима Христовим, да би тако очишћени, просвијетљени, освијетљени изнутра, умивени покајањем заиста могли спознати све висине и дубине и ширине Тајне Христове личности“.

„И да би могли да додирнемо, да се поклонимо Христу васкрсломе, да примимо ону свјетлост која је засијала из Његовог гроба и свјетлост која непрекидно сија кроз вјекове у Цркви Божјој“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

[Guest]

МОНАШЕЊЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

| Администратор | 5 март, 2012 | Категорија: Светигора Прес | 46 гледања |

Монашење у Цетињском манастиру

ЦЕТИЊЕ, 4. марта (Светигора прес) – На Теодорову суботу, на Вечерњој служби која је уочи празника Недјеље православља служена у Цетињском манастиру Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије замонашио је искушеника Павела Алексејева из Русије који је добио монашко име Игњатије по Светом Игњатију Брајчанинову.

„Ово је још једно дивно свједочанство како је Црква заиста једна, Света, саборна и апостолска и да у Цркви Христовој нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака, него смо сви једно у Господу“, рекао је Митрополит Амфилохије.

„Једна је вјера, једно је крштење, једно је миропомазање, једна је Тајна Светога причешћа Тијелом и Крвљу Господњом“.

Владика је подсјетио да је руска земља вјековима рађала светионике вјере којих је „колико звијезда на небу“.

„Убијелила је мученичком крвљу бескрајна Русија Васељену. Из те мученичке крви увијек су се рађали нови хришћани, па ево и наш брат, новопострижени Игњатије – несумњиво да је да се и он родио из те мученичке крви Свете Русије“, рекао је Владика Амфилохије.

Р.В.

[Guest]

ПРОСЛАВА НЕДЈЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА НА ЦЕТИЊУ

| Администратор | 5 март, 2012 | Категорија: Светигора Прес | 96 гледања |

Репортажа са Недјеље Православља у Цетињу

ЦЕТИЊЕ, 4. марта (Светигора прес) – Светом архијерејском литургијом коју је у Цетињском манастиру са свештенством служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, празничном литијом с иконама, која је прошла градским улицама, и празничном трпезом љубави на Цетињу је данас прослављена Недјеља Православља.

У току литургије Митрополит Амфилохије је у презвитерски чин рукоположио ђакона Александра-Сашу Ђурђевића, који ће пастирску дужност обављати у главном граду Венецуеле - Каракасу, у новооснованој Буеносаиреској и јужно-централноамеричкој епархији Српске православне цркве.

„Од Христовог доласка у овај свијет, од јављања тог Пречистог Лика Богочовјечанскога, па ево до данас људи се дијеле на двије врсте – на оне који се поклањају Пречистом Образу Божјем, који га признају као Бога свога и као Спаситеља свога и на оне који непрекидно, кроз сву историју гоне Његово Свето име и прогоне га“, рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској бесједи.

„Некад га и негирају, као да га никада није ни било на земљи, некада га признају као великог човјека, али неспособни, помраченог ума и срца да виде у Њему икону Бога невидљивога и савршенога човјека“.

„Вјера хришћанска је жива вјера, јер је Бог у Кога ми вјерујемо Живи Бог, Који је Емануил, Који је са нама, Који је међу нама и у нама Бог. И зато се ми поклањамо Његово Пречистом Образу и прослављамо све оне који су Њега прослављали и који су Њему служили“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након литургије градским улицама је прошла празнична литија с иконама, у спомен побједе Правпославља над иконоборцима. По њеном завршетку, пред Цетињским манастиром је прочитан Синодик Православља.

Запис са свечаног ручка на Недјељу Православља

Потом је у трпезарији Цетињске Богословије приређена празнична трпеза хришћанске љубави, за којом су проглашени најбољи светосавски темати цетињских богословаца.

Изведен је и пригодан умјетнички програм у којем су учествовали Хор Богословије „Свети Петар Цетињски“ и дјеца – полазници вјеронауке при Цетињском манастиру.

Данашњем празничном сабрању на Цетињу присуствовали су амбасадор Грчке у Подгорици Манолис Пападогиоргакис, те конзули Руске Федерације Сергеј Форопонов и Србије Срђан Ђурђић.

Р.В.

[Anette]

БРАТСКО САБРАЊЕ СВЕШТЕНСТВА AРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЈЕСНИШТВА БАРСКОГ У РЕЖЕВИЋИМА

ЦЕТИЊЕ, 09.март 2012.г., - У манастиру Режевићи, у петак 09. марта 2012. г. одржано је братско сабрање свештенства Aрхијерејског намјесништва барског. Сабрање је почело Литургијом пређеосвећених дарова коју је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски Господин Амфилохије уз саслужење више свештеника Aрхијерејског намјесништва барског. Након Свете Литургије Mитрополит се сабранима обратио пригодно бесједом.

Бесједа Митрополита Амфилохија

Митрополија

[Anette]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У СКАДРУ СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ И ПАРАСТОС ПОК.АЛЕКСЕЈУ И АНИ МИШЧЕНКО

ЦЕТИЊЕ, 11.март 2012.г., На празник Светог Григорија Декаполита, и у другу недељу часног поста када Црква Божија прославља успомену на Светог Григорија Паламу, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски г.Амфилохије служио је Свету Архијерејску литургију у Цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра, поводом четрдесетодневног помена блаженог спомена Алексеја и Ане Мишченко из Скадра. Митрополиту Амфилохију саслуживали су протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, шеф кабинета високопреосвештеног Митрополита, Ректор Цетињске Богословије и парох цетињски протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох будвански и професор цетињске богословије мр Арсеније Радовић, свештеник Александар-Саша Ђурђевић, парох у Каракасу у Венецуели из епархије буеносајрејске и јужноамеричке и ђакон Игор Балабан. За пјевницом су били ученици цетињске богословије са својим професором црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Након прочитаног Јеванђеља сабраним вјерницима се обратио Митрополит Амфилохије подсјетивши на данашњу недељу Светог Григорија Паламе и на његову улогу у животу Цркве Христове. Митрополит је посјетио и на ријечи светог пророка Божијег које понављамо и спомињемо увијек у Цркви „уста моја говориће мудрост а знање и разум срца мога је наука коју имам и коју посједујем“. Та премудрост није пролазна, него вјечна и непролазна, таква мудрост и такво знање је она мудрост коју Црква носи и сведочи кроз вјекове, и без ње нема живота на земљи. Митрополит је подсјетио да је један од свједока који је проповиједао и који се дотакао те божанске мудрости био и Свети Григорије Палама, који је одрастао на царском цариградском двору заједно са царем Адроником и отишао са 17 година на Свету Гору, упоредивши га са светим Савом српским равноапостолним, који се непрекидно молио ријечима „Господе просвијетли таму моју“. „Он је био један од учитеља и проповједника божанске свјетлости и мудрости, и све што је учио и писао управо је о тој свјетлости која је пројављена на гори таворској“. Посјетио је да су и ученици Светог Григорија Паламе са Свете Горе ходили не само по данашњој Грчкој, него и по Албанији, Бугарској, Зети, Румунији, Русији, Италији и данас ће се свуда наћи манастири који су основали ученици и следбеници Светог Григорија Паламе. Један од његових ученика је био и равноапостолни Косма Етолски просветитељ Албаније. Многи од њих који су проповиједали то свето учење исихастичко које је обновило духовно биће народа на Балкану и који и данас обнавља цркву православну и оне који њој припадају.

Извјештај Радио Светигоре - Бесједа Митрополита Амфилохија

МИТРОПОЛИЈА

[Anette]

СУСРЕТ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА СА АТИНСКИМ АРХИЕПИСКОПОМ ЈЕРОНИМОМ

ЦЕТИЊЕ, 15. марта (Светигора прес) - Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије учествовао је јуче на сахрани новопрестављене игуманије Јустине, дугогодишње настојатељице манастира Свете Тројице у Коропију код Атине.

Опијело је, уз мноштво свештенослужитеља и монаштва, Митрополит Амфилохије служио са Високопреосвећеним Митрополитом Мегоје и Лавреотикије Николајем из Атинске Архиепископије.

Мати Јустина, као једна од најзнаменитијих монахиња Цркве Грчке посљедњих деценија, велики је пријатељ нашег народа и Српске Патријаршије. Још од 60-тих година прошлог вијека њен манастир је био дом многих студената и теолога из наше помјесне Цркве, међу којима су били Митрополит Амфилохије и Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Замонашена је прије више деценија од стране Преподобног оца Јустина Ћелијског.

Данас се, у сједишту Атинске Архиепископије, Митрополит Амфилохије сусрео са Блажењејшим Архиепископом атинским и цијеле Јеладе Јеронимом. У срдачном и пријатељском разговору који је трајао више од једног сата, дугогодишњи познаници су говорили о више тема из савременог живота Православне Цркве, дотакавши се и улоге Цркве у сложеним временима, каква је актуелна економска криза у Грчкој.

Митрополит Амфилохије се приликом своје посјете Атинској Архиепископији сусрео и разговарао и са другим званичницима Архиепископије и грчке државе.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ХРАМУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ НА БЕЖАНИЈСКОЈ КОСИ

| Администратор | 21 март, 2012 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Светигора Прес | 26 гледања |

Митрополит Амфилохије служио на Бежанијској коси

БЕОГРАД, 18. март (Светигора прес) – Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је 18. марта Свету архијерејску литургију у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси.

Послије читања Светог Јеванђеља Митрополит је бесједио о жртви, сараспињању Христу и о причешћу Његовим Божанским тајнама. Између осталог казао је: „Христос је дрво живота и ко од њега једе неће умријети, него ће вјечно жив бити“, једна је од пјесама коју пјевамо ових светих дана, пјесма која нам открива тајну онога дрвета живота засађеног Божјом руком у рају, о коме говори пророк и боговидац Мојсије. У исто вријеме ту се открива свеукупна тајна Христовог присуства и Христовог дјеловања кроз историју и његовог јављања и откривања у свему ономе што се догађало, нарочито кроз историју спасења.“

„Тајна Христове личности је органски везана за тајну часнога крста, за тајну Његовог распећа, за тајну Његовог уласка у овај свијет и примања човјечанске природе Његове од Њега. Стари и древни оци су откривали тајну часнога крста у старозавјетним догађајима. Када је Аврам, праотац вјере и вјерних, чуо глас у Уру Халдејском: „Иди и остави земљу отаца својих, иди у земљу коју ћу ти Ја подарити у земљу обећану“, већ је то био позив Авраму, оцу вјере, на своје распињање, на одрицање од земље своје, од земље отаца својих, и кроз одрицање на прихватање гласа Божјег и позива Божјега.“

„Сви знамо колико смо везани за мјесто свога рођења, за своју отаџбину, за оно мјесто гдје живи наш народ. То нарочито знају они који су отишли далеко од свога мјеста од свога завичаја (…) Свети оци у том Аврамовом одрицању од завичаја и слушању гласа Божјег виде зацртану тајну распећа Његовог јер распеће и крст, управо значе одрицање од онога што нам је драго и што нам је мило, ради нечега што је много значајније и што је много веће и важније.“

„Исто тако, ту тајну крста Божјега, тајну распећа виде свети оци у оном позиву Мојсија боговидца када се пео на Гору синајску и када је чуо ријечи Божје: „Сазуј обућу своју са ногу својих, јер мјесто на коме стојиш је свето мјесто. Видио је испред себе купину која је горјела и која није сагоријевала и чуо је тај глас са небеса. И као што се Аврам одрекао свога завичаја, да би ходио за гласом Господњим, тако се и Мојсије одриче везаности за своје тијело, за своју обућу, за себе самога, да би могао да схвати и појми ону велику и свету тајну која је била уписана у тој купини која је горела и која није сагоријевала. Да би могао тако одрекавши се себе и везаности за своје тијело, да прими Божје заповијести и да би се свјетлост Божанска могла дотаћи његовог срца, његове душе и његовог тијела. Тако је Мојсије кроз то одрицање могао, постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, дотаћи се Господа и Господ њега. Ослободивши се везаности за своје похоте и своје страсти он се везао за ријеч Божју, везао се за Господа, очистио је своје срце. Зато га је обасјала свејтлост на Гори синајској. И зато је могао да прими у себе и да запише десет Божјих заповјести које су остале мјера свеукупне људске историје до данашњега дана. На тих десет Божјих заповјести висе закони и пророци , на њима је утемељен и Нови Завјет и сав људски род и сва земаљска законодавства. И ту се открива тајна распећа, одрицања, тајна часнога и светога крста“, казао је Митрополит Амфилохије.•

[Guest]

Митрополит Амфилохије служио у Момишићима

23. Март 2012 - 14:36

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је на празник Светих четрдесет мученика севастијских Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Светог Георгија и четрдесетдва мученика момишићка у подгоричком насељу Момишићи.

Митрополит Амфилохије је у протопрезвитерски чин произвео пароха момишићког презвитера Јовицу Ћетковића, старјешину храма на Малом Брду у Подгорици.

„Шта су друго хришћани него свједоци“, рекао је Владика у литургијској проповиједи вјернима. „Шта су друго апостоли него свједоци Христа од Дјеве рођенога, свједоци Његове науке и проповједници Његове науке“?

„Шта су него проповједници Њега као првога и последњега свједока? Апостоли су га посвједочили ријечима, дјелима својим и већина њих је то своје свједочење запечатила мученичком смрћу и мученичким страдањем“.

„А и остали хришћани после њих, они који су не само истински повјеровали у Христа и крстили се у Њега, него и који су вјеру у Њега оваплотили у свој свакидашњи живот – сви су они били прави свједоци, на челу са архиђаконом Стефаном, који је мученички за Христа пострадао. И онда редом – облак свједока, јато свједока кроз историју, у свим земаљским народима“.

„Као што је Господ пострадао на крсти, тако су и Севастијски мученици и Момишићки мученици трпељиво носили свој крст и посвједочили Господа и прибројали се том јату свједока, на чијем челу је Сам Господ“, рекао је Митрополит Амфилохије.

У току литургије благосиљан је и славски колач. Домаћин славе био је Мирослав Терзић, а славу за наредну годину преузео је Драган Павличић. Похвалницу и дрвени крст Мирославу Терзићу и његовој породици уручио је парох момишићки отац Јовица Ћетковић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска