Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__538184

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__538185

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__538187

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__538194

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__538196

[Guest]

ПОСЈЕТА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ АМФИЛОХИЈА ЕПАРХИЈИ НОВОГРАЧАНИЧКО-СРЕДЊЕЗАПАДНОАМЕРИЧКОЈ

| Администратор | 1 децембар, 2011 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Светигора Прес | 30 гледања |

ЧИКАГО, 28. новембра – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски, Господин Амфилохије ће гостовати у Епархији новограчаничко-средњезападноамеричкој између 8ог и 20ог децембра ове године.

С обзиром да је Светигора објавила дневник Митрополита Амфилохија у четири тома, који темељно говори о догађајима на Косову и Метохији, од поробљавања овог дела Србије до данас, Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка организује промоцију ове књиге у неколико црквених општина као и у седишту Епархије.

Распоред промоција у званичној обавести из Епархије…>>>

Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка

[Guest]

СВЕТИГОРИНА КЊИГА О СТУДЕНИЦИ

| Администратор | 2 децембар, 2011 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Нова издања (најаве, промоције...), Светигора Прес | 21 гледања |

Ново издање Светигоре о манастиру Студеница - прилог Радија Слово Љубве

БЕОГРАД, 2. децембра – Издавачко – информативна установа Светигора представила је нову књигу у својој едицији Немањићки манастири – Манастир Студеница. О књизи су говорили игуман манастира Студенице архимандрит Тихон, историчар уметности проф. Аника Сковран и мр Небојша Гаџић. Водитељ програма била је Јелена Јеж, новинар Радија Слово љубве.

Прво коло едиције од 10 књига, чије је објављивање планирано током 2011. године обухвата најстарије и данас, углавном, најугроженије бисере српске културне и црквене баштине на Косову и Метохији и Рашкој области.

Извор: Српска Патријаршија

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__539939

[Guest]

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – СЛАВА МАНАСТИРА ДОБРСКА ЋЕЛИЈА

| Администратор | 7 децембар, 2011 | Категорија: Из Парохија и Манастира, Светигора Прес | 2 гледања |

Архивска фотографија

ЦЕТИЊЕ, 4. децембра (Светигора прес)– Светом литургијом и резањем славског колача манастир Добрска ћелија код Цетиња данас је прославио своју храмовску славу, празник Ваведења Пресвете Богородице.

Свету службу служио је парох цетињски јереј Анђелко Боричић, уз молитвено учешће игумана Цетињског манастира протосинђела Методија (Остојића) и бројних вјерника сабраних на Светом богослужењу.

На литургији су одговарали ђаци Цетињске Богословије.

Након литургије благосиљан је славски колач и служен помен упокојеним ктиторима, оснивачима и приложницима ове Светиње.

Приређена је и празнична трпеза хришћанске љубави.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРОСЛАВИО ИМЕНДАН У МАНАСТИРУ НОВА ГРАЧАНИЦА

| Администратор | 8 децембар, 2011 | Категорија: Из Помјесне Цркве, Нова издања (најаве, промоције...), Светигора Прес | 21 гледања |

ЧИКАГО, 7. децембра (Светигора прес) – Поводом празника Св. Амфилохија Иконијског по којем је добио монашко име, Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, служио је, са благословом надлежног Епископа Лонгина, у уторак, 6. децембра, Свету архијерејску Литургију у храму Пресвете Богородице у манастиру Нова Грачаница код Чикага, САД, сједишту Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке.

Господину Митрополиту су саслуживали протојереји-ставрофори: Милорад Лончар, епархијски секретар, Ђуро Крошњар, архијерејски намјесник за Милвоки, Радомир Никчевић, шеф кабинета Митрополита Амфилохија и ђакони: Николај Костур и Игор Балабан.

Након Свете Литургије, којој су, поред Владике Лонгина, присуствовали и монаси новограчаничког манастира и неколико вјерника и свештеника, Преосвећени Епископ Лонгин је благословио славски колач и кољиво у спомен Св. Амфилохија Иконијског – имендана Митрополита Амфилохија.

У слову након благосиљања славског колача, Владика Лонгин је заблагодарио Митрополиту на његовој посјети, подсјетивши на његову животну везаност за овај свети манастир и пожељевши му кријепости и снаге за још много година архијерејске службе.

Одговарајући на братским ријечима добродошлице, Митрополит је заблагодарио Владици Лонгину на гостољубљу, исказао своју личну везаност за ову светињу, као и захвалност Богу за важно дјело које је Епископ Лонгин урадио и ради на зацјељењу деценијске ране на тијелу наше помјесне Цркве Српске – раздјељења у нашој православној заједници у Америци и Канади.

Митрополит Амфилохије ће, као Епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, узети учешћа на сједницама Епископског савјета и Централног црквеног савјета Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци, које ће се одржати од 8. до 10. децембра у Чикагу, којима ће предсједавати Његова Светост Патријарх српски Иринеј, који је је уједно и старјешина ставропигијалног манастира Св. Саве у Либертивилу код Чикага, а ових дана борави у посјети нашој Цркви у Сјеверној Америци.

Током свога боравка у Епархији новограчаничко-средњезападноамеричкој, Господин Митрополит ће имати неколико предавања и промоција својих нових књига о Косову и Метохији – „Љетопис новог косовског распећа“.

Митрополит Амфилохије је замонашен у Грчкој прије 44 године, рукоположен у чин свештеника такође у Грчкој годину дана касније, а 1985. године, након што је од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве изабран за Епископа банатског, рукоположен у епископски чин. Митрополит црногорско-приморски је од 1990. године.

И.Б.

[Guest]

НА ЦЕТИЊУ САХРАЊЕНИ ЗЕМНИ ОСТАЦИ МОНАХИЊЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ (ЈОВЕТИЋ)

| Администратор | 12 децембар, 2011 | Категорија: Из Парохија и Манастира, Светигора Прес | 24 гледања |

На Цетињу сахрањена монахиња Јелисавета

ЦЕТИЊЕ, 12. децембра (Светигора прес) – На Новом гробљу на Цетињу данас су сахрањени земни остаци блаженоупокојене монахиње Јелисавете (Јоветић) из Цетињског манастира, која се јуче, након дуже болести , у 84. години живота упокојила у Господу.

Опијело над одром покојнице у Цетињском манастиру служили су архимандрит Лука, игуман манастира Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори, игуман Цетињског манастира протосинђел Методије, ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј Обрен Јовановић, секретар Митрополије Црногорско – приморске, протосинђел Кирило Бојовић, сабрат Цетињског манастира, јереј Остоја Кнежевић из Никшића и јерођакон Јаков Нинковић из Цетињског манастира, у присуству великог броја монаштва и вјерника који су се сабрали да се опросте од мати Јелисавете.

Раније јутрос у Цетињском манастиру игуман Методије је са манастирском братијом служио Свету заупокојену литургију.

Опраштајући се од покојнице, архимандрит Лука је казао да је топлина душе мати Јелисавете био печат који је затекао кад је као млад дошао у ову цетињску Светињу. „Светоме Духу припада сваки спасоносни узрок. Кога Он по достојанству задахне, брзо га одваја од земаљског, укриљује, узвишује, устремљује к горе. Овим ријечима, браћо и сестре, испраћајући нашу сестру Јелисавети, видимо и слушамо како човјек на земљи јесте, па онда није, буде па га нема више“.

„Али кога Свети Дух задахне, он не подлеже таквим законима. Спаситељном жртвом, жртвом нашег Господа човјек више није онај који јесте, па више није, већ се то није губи пред Христовом жртвом. А монах је онај који и то прво јесте одбацује. Он добровољно није, добровољно се одриче постојања да би битисао изнад постојања. Када монаха испраћамо, ми њега испраћамо на то јесте. Испаћамо остварени лик, онога чије се постојање толико дотакло Божанског постојања да га више једноставно не можемо да гледамо на земљи“.

„Гледамо га не само као да је жив, него као да је увијек био жив и да у њему постојање није ни почињало, него ето свагда са Творцем својим и Господом. Гледајући сестру Јелисавету на одру, ово њено јесте сви доживљавамо. Знамо је сви, знамо како је од младости служила Господу и како је крај свога живота крунисала монашким подвигом. Сад је тјешње са нама него што је била док је била овдје. Сад видимо њено истинско постојање“.

„Господ тражи чисто срце да се у њега усели, а када га нађе онда обитава у њему са Оцем и са Светим Духом – Сам Он је дао то обећање. И када неко свој животни крст изнесе до краја овако достојанствено, ми онда видимо да је као ризница коју Господ, као украшену одају, само Себи држи. Љубоморно Бог држи монахе за Себе, можда је кроз њихово постојање Своје постојање и Своје пребивање у људима у овом свијету јасније назначио“.

„Испраћајући сестру Јелисавету, ми испраћамо једну топлу душу на Извор топлоте. Имаће по чему Бог да је препозна, као што мислим да кнез таме неће имати по чему да је препозна. Топлина њене душе душе био је печат који смо ми овдје још као млади затекли у овој Светој обитељи када смо дошли, па нам је била помоћник у незлобивости. Док још није била монахиња није имала никакав земаљски план, што је на братију Цетињског манастира утицало више него неки писани примјери и приручници монашког живота који говоре о томе да монах, ако хоће да испуни небески план, мора да се одрекне сваког земаљског“.

„Ево једне која је то испунила можда и не знајући да је то врх монашког живота. Стотину пута сам је затекао са молитвеником, сатима је то трајало, сваки дан. Док је била у здрављу није се од њега одвајала. Испраћамо је данас да је, ако Бог да, поново сретнемо у слави стојећи пред Престолом Господњим. Испраћамо је порењд дијелова моштију Свете Јелисавете Романов, да наследи, ако Бог да, исту славу спасених и препознатих у Оцу своме“, рекао је отац Лука.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У ЦРКВЕНО-ШКОЛСКОЈ ОПШТИНИ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ НА РЕДВУД ДРАЈВУ У ЧИКАГУ

ЧИКАГО, 12. децембра – У оквиру посјете Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, који ових дана борави у Чикагу, гдје је као Епископ-администратор новоосноване Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, учествовао на Епископском и Централном црквеном савјету Српске православне цркве за Сјеверну и Јужну Америку, планирано је и више предавања, духовних вечери и промоција његовог новог четворокњижја о најновијем страдању српског православног народа на Косову и Метохији.

Прво духовно вече је одржано у суботу, 10. децембра у катедралном храму Васкрсења Христовог на Редвуд драјву у Чикагу. Пред препуном црквеном салом, Митрополит је држао предавање на тему „Страдање православних Хришћана у савременом свијету“, осврнувши се нарочито на ново косово-метохијско страдање. На вечери су говорили и Преосвећени Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин и протонамјесник Дарко Спасојевић, старјешина Саборног храма, а био је присутан и Епископ западноамерички Максим.

Ово Митрополитово четворокњижје о Косову и Метохији, у издању Информативно-издавачке установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора“, састоји се од двије књиге његових студија, чланака и бесједа под називима: „Часни Крст Христов и Косовски Завјет“ и „Косово је глава Лазарева“, као и од двије књиге дневника које је Високопреосвећени водио током 1999. и 2000. године на Косову и Метохији, гдје се детаљно и прецизно описују страдања са тачним локацијама, именима и другим фактографским подацима, тумачена и промишљена еванђелском и хришћанском логиком.

Отварајући ово вече, Владика Лонгин је заблагодарио Митрополиту на његовом доласку и боравку, нагласивши да је Митрополит директни учесник и свједок свих страдања свога народа посљедњих деценија, те да својим радом и пожртвованошћу превазилази оквире само своје Митрополије, већ постаје уистину свенародни и свецрквени владика.

Митрополит је на почетку упознао присутне са разлозима свога боравка на сјеверноамеричком континенту ових дана и заблагодарио за разумијевање на које је наишао међу Епископима и Централним савјетом у погледу помоћи Епархији за Јужну Америку.

На почетку своје бесједе о страдању говорио је о различитим врстама страдања, наводећи еванђелски примјер Господа Исуса Христа и два распета разбојника – Христос као праведник који страда, грешник покајник и непокајани до смрти грешник. Овај примјер нам објашњава све типове људи, те показује и доказује да наде за човјека има до посљедњег издисаја.

Митрополит је такође нагласио да су страдање и прогони у природи хришћанског постојања, те да има безброј еванђелских примјера и Христових ријечи које нас на то упућују од којих су најупечатљивије: „Ако мене гонише, и вас ће гонити…“ или „Сви ће вас мрзјети, али који претрпи до краја…“, као и примјери страдања самога Господа, Апостолâ и многих мученика кроз вијекове.

Наводећи истраживања појединих организација који се баве истраживањем кршења људских права према Хришћанима (Open Doors), Митрополит је навео податак да су сада сљедбеници Христовог Еванђеља, додуше у различитим деноминацијама, најпрогоњенија вјерска заједница у модерном друштву. То је нарочито јако изражено у муслиманским земљама Африке и Азије, али се јака хришћанофобија све више осјећа и у некада традиционално хришћанским земљама. Као примјер за ово навео је упорно одбијање европских званичника да се у темељним актима европских организација помену њени хришћански и морални коријени и вриједности, па чак и сама ријеч Бог.

Страдање које је задесило царску Русију, бившу Југославију, а сада ево и Косово и Метохију утолико је трагичније, по Митрополитовим ријечима, јер су га предводили и предводе га хришћански народи Европе и Америке, заправо њихове вође, помажући силе деструкције и зла.

Говорећи о Косову и Метохији, Митрополит је рекао да је оно слично Јерусалиму, метафизички простор на којем се сусрећу и боре: зло и добро, цар Мурат и кнез Лазар, и гдје се „провјеравају земаљски народи“. По његовим ријечима, сада, нажалост тријумфује и подршку свјетских моћника има „муратовска“ идеологија насиља и зла.

То је идеологија која крије истину о страдању на Косову и Метохији, што Митрополит илуструје многим својим сусретима са цивилним и војним представницима на Косову и Метохији, наводећи признања неких италијанских и шпанских официра да је њима стање на Косову и Метохији било другачије представљено, али кад се већ налазе у датој ситуацији на Косову и Метохији, не желе, како су рекли, да гину штитећи било кога.

Говорећи о значају Косова и Метохије и одговарајући потом на питања присутних вјерника, Митрополит је нагласио да је заправо избор кнеза Лазара, који нам описује народна пјесма, „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека…“, заправо избор за Голготску жртву Христову и Његов пут, те да наш народ због тога празнује тај дан, који нас је до краја увео међу историјски зреле, европске и хришћанске народе.

На питање о разлозима страдања уопште, па и овог садашњег, Митрополит Амфилохије је одговорио да су свакако разлози страдања лични, колективни и гријеси предака, те да је наш народ грешан и прегрешан, али да се нада да су наша страдања онакве природе како је Господ у Еванђељу објаснио страдање слијепога човјека из бање Витезде – да се слава Божија покаже и објави.

Особито је нагласио да су нове вриједности којима се дичи савремени човјек понекад горе од комунистичког насиља и његове идеологије, која је тежила одређеним идеалима, иако погрешно и насиљем оствариваним, те да се многа зла савременог свијета, нарочито у посткомунистичким друштвима, какво је у бившој Југославији, рађају из споја духовне и моралне пустоши коју је оставио комунизам и утилитарног хедонизма модерне евроамеричке цивилизације.

На крају вечери је протонамјесник Дарко Спасојевић, старјешина Саборног храма, поздравио све присутне и заблагодарио Митрополиту и присутним Епископима.

Након потписивања књига онима који су те вечери купили ново косово-метохијско четворокњижје Митрополита Амфилохија, Митрополит је дао кратак интервју за сателитски програм Радио-телевизије Србије и за Српску телевизију из Чикага.

И.Б.

[Guest]

ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ГОЈКО ПЕРОВИЋ: ВРИЈЕМЕ ОЧЕКИВАЊА

У времену смо Божићног поста, које, сљедујући визуелним утисцима, ми са сјеверне полулопте, везујемо за зиму, снијежне падавине и умањење знакова живота у природи.

Хладноћа, снијег и зимске ћуди Сунца буде у нама неку нарочиту осјећајност – неку врсту посмртне поетике, реквијемског настројења и узбуђења пред манифестацијом опште смрти. То је, рекло би се, одличан амбијент за пост, који нас, по својој дефиницији, позива на излазак из свакодневнице, на уздржање од уобичајених извора живота, на избјегавање онога на шта су наше страсти навикле – да не кажем, онога у шта су наше страсти огрезле. Тако се ово духовно „умртвљивање“ наше биолошке личности, лијепо уклапа у зимско доба, које само по себи, асоцира на одсуство живота.

Ипак, духовно насљеђе наших предака и наше Цркве, доноси нам један веома животан садржај, који ове зимске дане испуњава посебном радошћу. Радошћу ишчекивања наступајућег празника. То и јесте смисао поста у Цркви, да се у одређеном периоду, уочи великог празника, припремимо и пресаберемо за оно што ће доћи.

Ми још увијек живимо у цивилизацији која је, макар номинално, хришћанска. Тачније, данас можемо наићи само на остатке хришћанског у нашој цивилизацији. Међу такве остатке хришћанског живота у нашем времену спадају актуелне прославе „новогодишње ноћи“, али и личност Светога Николе која се присилно скрива под маркетиншком скраћеницом „Santa Claus-a“или измишљеним именом безличног „Дједа мраза“. Свети Никола, Божић бата или како га зову римокатолици у Хрватској-Дјед Божићњак, древна су имена за личност Мирликијског архиепископа Николаја, Божијега чудотворца, који се упокојио у ове зимске дане, прије 17 вјекова, па га је Црква запамтила и до данас прослављала као онога који најављује Христово Рођење. Он је старији човјек са сиједом брадом, у црвеној (архијерејској) одјећи, који носи пуне вреће дарова и дарује свакога. Мања манастирска црква у Морачи, посвећена Светом Николи, својим живописом свједочи о чудесном житију овог Светитеља.

Међутим, ми смо његово име „замрзли“ и заробили анонимним именом и ликом фантастичног, полу-магијског старца, који живи на Сјеверном полу и има карактеристике паганских германских божанстава…итд. Као што смо и ноћ у којој прослављамо долазак Нове године, од једне молитвене ноћи (захваљивања Богу на претходним даровима и мољења за благослов у наредној години) – у народу назване и Мали Божић – начинили „најлуђу ноћ“, вече пијанчења и преједања. Ту ноћ смо чак и календарски измјестили – ван сваког смисла и логике, супротно ономе што ради сва Европа – у вријеме прије Божића. Тако смо, умјесто продужења божићне радости, добили слављење смјене бројева (31.12 у 1.1), нарушили смо поредак поста…и пред Витлејемску пећину, уз побожне пастире, анђеле и мудраце са Истока, ми долазимо мамурни, преједени, потрошени и немоћни да разумијемо онај празник чијом је радошћу Његош обојио завршетак „Горскога вијенца“.

Али то су остаци хришћанства у нама савремном свијету, остаци видљиви на његовој изобличеној површини. Испод те површине, у катакомбној атмосфери, налик оној из првих вјекова Цркве, далеко од очију нпр. Јавног сервиса Црне Горе, а и многих других „независних“ и „објективних“ медија, и ове године ће сви црногорски храмови бити испуњени вјерницима, младим свијетом, породицама и бројним свештенством у слављењу Светог Николе (19. децембра), Материца (25. децембра), Отаца (1. јануара), Бадњег дана (6. јануара) и три дана Божића (7.-9. јануара). То ће бити она Црна Гора која је повезана са Европом и свијетом, са васељеном која прославља Богомладенца. Таквој Црној Гори не требају додатни услови за улазак у заједницу просвећених народа. Таква Црне Гора је већ одавно у центру те заједнице. У такву се Црну Гору долази са страхопоштовањем према онима који су својим животом посвједочили присуство Бога на земљи, према угодницима Божијим са Цетиња и из Острога.

Питаће неко, да ли је могуће живјети у таквој Црној Гори? Хоће ли се у таквој Црној Гори, нпр. умријети од глади? Хоћемо ли пропасти, ако се будемо држали древних традиција, а истовремено се критички односили према актуелним европским модерностима и њеним овдашњим накарадним репликама? Па ето, Божић и његов дарежљиви предходник и гласник Свети Никола, уче нас многим лијепим стварима. Не само уздржању од хране ( што би у данашњој Црној Гори, испуњеној гладнима и обесправљенима, у доброј мјери било сувишно тражити од људи ), већ и нечему што нам је неопходно и достижно-попут солидарности, обраћања пажње на ближње, несебичности и већем уздању у Божију помоћ, а мањем уздању у наше сопствене планове и могућности.

Слављење Бога на висини, и ширење добре воље међу људима, нијесу просто ријечи неке молитвене крилатице, него и врло конкретна упутства о употреби овога свијета. То су упутства које нам доноси Божић, и њихова примјена нас чини активним учесницима празника. Активни учесници стварају и иду напријед. Њихов живот се не може зауставити. Они не дозвољавају злонамјерна подметања а своје радости уздижу изнад политичких злоупотреба. Тако ни ове године, нашу, хришћанску празничну радост неће сузбити, пореметити, нити помутити медијске игре око „два бадњака“ на Цетињу, око „српске или православне“ Нове године, око политичких честитки и сл. Радост коју ми чекамо је исконска и небеска, и сваки онај који покушава да је сведе на дневну политику и идеологију, такав ће сам себе измјестити изван радости. А тужно је бити изван радости.

Извор: ИН4С портал

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО И ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У ШЕРЕРВИЛУ У АМЕРИЧКОЈ ДРЖАВИ ИНДИЈАНИ

Митрополит Амфилохије служио у Шерервилу у Индијани

ЧИКАГО, 15. децембра (Светигора прес) – У недјељу 11. децембра 2011. године, Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Св. великомученика Георгија у Шерервилу у америчкој држави Индијани.

Митрополиту су саслуживали протојереји-ставрофори: Денис Павићевић, пензионисани свештеник, Радомир Никчевић, шеф кабинета Митрополита Амфилохија и протојереј Добривоје Милуновић, старјешина цркве Св. Ђорђа, као и два ђакона, уз учешће великог броја парохијана, међу којима су била и многобројна дјеца.

Митрополит је на Светој Литургији бесједио о светости и о светим Божијим људима као „обиталишту славе Божије“, поменувши том приликом и новомученике и исповједнике 20. вијека из нашег народа насликане у овом храму, који су потврдили, по ријечима Митрополита, да „у нашем народу цвјета цвијет светости“ – Петра Сарајевског, Платона Бањалучког, Доситеја Загребачког, Јоаникија Црногорског и Приморског, Горазда Чешког, Саву Горњокарловачког, Варнаву Хвостанског, Николаја Жичког и Охридског и преподобне оце Јустина Ћелијског и Симеона Дајбабског. Рекао је и да је једина хришћанска Црква која је сачувала изворно поштовање светости и светих управо Православна Црква, подсјетивши да Апостол Павле у Еванђељу, светима назива све оне који су крштени у име Оца и Сина и Духа Светога и примили светињу Божију, а да међу њима посебно мјесто имају они прибројани лику светих који су се испунили Духом Светим Животворним и прославили Господа свим бићем својим. Митрополит је вјернима пренио благослов свих светих из „старога краја“. Такође је рекао да се наш народ не може понашати као да није изродио ове свете Божије људе, јер је њихова светост подстицај и обавеза свима нама шта да чинимо и како да живимо, будући да су управо они увели српски народ међу зреле хришћанске народе.

Након Свете Литургије на којој су се причестили многи вјерници, протојереј Добривоје Милуновић и Митрополит Амфилохије су подсјетили парохијане на догађај од прије неку годину из Београда, када је Митрополит, као тадашњи замјеник блаженопочившег Патријарха Павла, на молбу проте Добривоја, додјелио дио моштију Свештеноисповједника Доситеја, Митрополита загребачког за цркву Св. Ђорђа у Шерервилу. Прота Добривоје је искористио прилику да се још једном захвали Митрополиту и да подсјети вјернике на страдања Митрополита Доситеја, новог исповједника из нашег народа.

Овај благословени скуп је настављен у великој сали Српско-америчког културног центра који дјелује при овој Црквено-школској општини, гдје је, поводом посјете Митрополита Амфилохија, његовог предавања и промоције најновијег четворокњижја о страдању на Косову и Метохији, уприличен свечани ручак.

Послије братске трпезе, прота Добривоје, старјешина храма је изговорио уводну ријеч о Косову и Метохији, заблагодаривши свима који су дошли на овај благословени скуп, описавши своја искуства са Косова и Метохија као младог богослова и тадашња страдања, подсјетивши уједно и на ријечи пјесника Матије Бећковића који се, истичући значај Косова и Метохије, питао како је могуће да Косово није постало име читаве Србије.

Потом је Ђорђе Николић, пјесник из Чикага, изговорио пригодно и надахнуто слово о Косову и Метохији у којем је, између осталог, рекао да, изузимајући народну поезију, нико није понио „толику жетву са Косова“ као Митрополит Амфилохије. Тумачећи страдање Косова и Метохије, рекао је да му се чини да нам Косово није дато да на њему царујемо, него да се на њему огледамо као искушеници, те да ниједан Србин, гдје год био, није од кнеза Лазара разријешен Косовског завјета, те да је свака стопа српске земље, гдје год била, косовска земља, „сваки олтар, олтар косовке Грачанице, свака црква Самодрежа, сваки причасник – косовски причасник“. По њему, Косову није наше да би на њему добијали земне битке, него да би се на њему калили. Сматра, такође, да је Бог изабрао Митрополита Амфилохија да забиљежи нову косово-метохијску епопеју која траје од Маричке и Косовске битке до данас, дакле 640 година, и да буде онај народни пјевач који кроз вјекове преноси косовску истину и Косовски завјет. Говорећи о значају Косова и Метохије за наш народ, нарочито је истакао духовни и културно-историјски значај, а поменуо је и привидни парадокс којим косовски пораз на земљи постаје побједа на небу. Позив кнеза Лазара да се дође на Косово, по Николићу, не престаје, а данас је можда актуелнији него икада. Упоређујући некадашњи и савремени однос хришћанске Европе према Косову и Метохији и српском народу, подсјетио је да је раније био поштеније сагледаван допринос српског народа него данас, нарочито његов допринос у заустављању османлијске инвазије, гдје је српски пораз постао европска побједа, што су огласила и звона катедрале Нотрдам у Паризу, као и значај његовог народног пјесништва, архитектуре и фрескосликарства. Невјероватна је, по његовим ријечима, иронија да се управо Европа данас одужује српском народу отимањем Косова и Метохије.

Митрополит Амфилохије је, након позива проте Добривоја, одржао предавање о значају и значењу Косова и Метохије и Косовског завјета за наш народ и догађајима који су били непосредни повод за писање и објављивање нових књига о Косову и Метохији, а то је страшно страдање српског православног народа на тим просторима 1999. и 2000. године.

Митрополитово предавање у Шерервилу

Указао је, најприје, на свечовјечански смисао Косова и Метохије, које је, како је рекао, извор, душа наше душе, зјеница и срце нашег народа. Косово је, рекао је он, како гласи наслов једне од књига – глава Лазарева, дакле голгота и жртва, која је заправо откривање, јављање и свједочење Христове Голготе у једном конкретном земаљском народу. Потом је Митрополит указао на сличност, свакако намјерну, описа Лазареве вечере пред Косовски бој из народне пјесме са описом библијске Тајне вечере: заједнички објед, присуство издајника, молитва Христова у Гетсиманском врту и Лазарево размишљање прије него што ће се опредјелити за „Небеско царство“. Овим догађајем, по Митрополитовим ријечима, српски народ постаје истински хришћански народ, и њиме се у бићу српског народа, али и у свеукупној судбини хришћанских народа свијета потврђује опредјељење за вјечност. Као што смо смрћу и, земаљски гледано, поразом Бога и човјека на Голготском Крсту, уведени у највећу побједу Васкрсењем Христовим, тако се и земаљски пораз на Косову претворио у побједу на Небу, казао је Митрополит.

Митрополит сматра да је Косово вододјелница свјетова и култура, гдје се и данас сукобљавају: зло и добро, Бог и сатана, љубав и мржња, човјечност и нечовјечност, насиље и слобода и да се на њему не провјерава и не доказује само српски народ већ свеукупно савремено Хришћанство. Сви народи се пред Косовом сврставају у два табора: у табор кнеза Лазара, који полаже свој живот и жртвује се за ближње своје и табор турског цара Мурата, насилника и тиранина, који ствара своје земаљско антибожно царство. Митрополит је рекао да је 1999. године на Косову и Метохији имао дубоки осјећај да се збиља сви народи земаљски сврставају у та два табора. Нажалост, Европа и Америка су, по његовом мишљењу, пали и падају на испиту пред Косовом, сврставајући се на страну насилника. Подсјетио је и на то да су, убрзо послије бомбардовања Србије и Црне Горе и отимања Косова и Метохије, услиједили напади на Авганистан, Ирак, Либију и друге земље.

Како смо се на Косову, по Митрополитовим ријечима, коначно опредјелили за Христа, учећи се од Св. Кирила и Методија, Св. Саве, а потом и од великомученика кнеза Лазара, коначно смо се опредјелили за вјечност и за бесмртност, јер све што је Христово, постаје бесмртно, те да од тада Косово више није питање географије него питање душе. Трагедија евроамеричке цивилизације је да се она, рјешавајући питање Косова на овај начин, заправо одриче Христа Богочовјека, што значи да се десио неки тектонски поремећај у европском и америчком Хришћанству, које се на такав начин понаша према Голготи, према распећу православног хришћанског српског народа, рекао је он. Поновио је ријечи покојног угледног генерала Галоа, пријатеља великог Де Гола и великог пријатеља српског народа, Француза и Хришћанина, који је, будући свјестан шта се дешава на Косову, на једном пријему у Паризу, гдје су се одржавали преговори о Косову и Метохији 1998. године, рекао блаженопочившем Патријарху Павлу,: „Ваша Светости, Ви се на Косову не борите само за достојанство Вашег српског народа, већ за достојанство часне Француске и свих европских народа.“ Митрополит је још изразио своје увјерење да је ова садашња окупација једнака а можда и гора од раније нацифашистичке.

У одговору на једно питање, описујући однос нашег народа, према косово-метохијским светињама, Митрополит се сјетио и приче из времена док је био студент и често боравио на Косову и Метохију, нарочито у Дечанима. Док су тада неки од православних са цигаретом у устима улазили у дечанску цркву код Светог краља Стефана Дечанског, много Албанки је доводило своју дјецу са страхом и поштовањем пред његов ћивот да им се читају молитве.

Имајући у виду, рекао је Митрополит Амфилохије, број светиња на Косову и Метохији, било је природно да антихристовске силе то нису могле трпјети, али је трагично што су за спровођење насиља искористиле управо бивше Хришћане.

Косовски завјет није нешто што, каже Митрополит, не припада Хришћанству, већ је у крви спроведен и потврђен Стари и Нови Завјет.

Говорећи о својим новим књигама, Митрополит је изнио своје мишљење да је значајно да су сва та имена, мјеста и догађаји записани, да би били свједочанство злочина почињеног на Косову и Метохији крајем 20. и почетком 21. вијека.

Завршавајући своје предавање, Митрополит је рекао да сматра да су страдања нашег народа посљедњих деценија била толико страшна да их је трпио неки други народ, свакако би изгубио „здраву памет“. Заблагодарио је Богу да смо је ипак сачували и да већина нашег народа није издала Христово Еванђеље, нити се одрекла Косовског завјета, што је најбоље сјеме за будућност српског народа.

Одговарајући такође на питање једне вјернице, у којем је била изражена забринутост због међувјерског дијалога наше Цркве, нарочито са Римокатоличком Црквом, и тзв. питањем екуменизма, Митрополит је рекао да ниједан епископ Српске православне Цркве нема тенденције ка било којој врсти одступања од Православне хришћанске вјере и предања Свете Православне Цркве и да не постоји никакав разлог за забринутост међу клиром и народом у погледу очувања чистоте Православне вјере, рекавши да, с друге стране, постоје разни нивои и врсте дијалога са другим Хришћанима, који су у датим ситуацијама предмет личне процјене архијереја. Нагласивши да Православна Црква нема разлога да се боји дијалога и сусрета са било киме, поновио је да Српска православна Црква остаје стамена у својој вјери и предању и да су наша Црква и наш народ имали прилике, пролазећи у историји кроз многе проблеме, да се докажу и покажу као вјерни и чврсти исповједници Православне хришћанске вјере.

Они који су тога дана у Шерервилу купили „Поменик новог косовског страдања“ у 4 књиге, имали су прилику и да добију посвету од Митрополита Амфилохија.

И.Б.

[Guest]

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА ЦРКВЕ СВ. АНДРЕЈА У КУТИМА

ХЕРЦЕГ НОВИ, 15. децембра – У селу Кути, покрај Херцег Новог, у цркви Св. Андрије, служена је, 13. децембра 2011. године, Света Литургија, поводом прославе храмовне славе.

Црква је била испуњена вјерницима из Кута, а било их је и из околних мјеста Херцегновске Општине. Био је присутан и представник локалне управе Општине Херцег Нови.

Свету Литургију служио је јереј Гојко Мрачевић уз саслужење јереја Драгана Пешикана, кућанског пароха.

Након причешћа опходила је литијска поворка око храма а затим је ломљен славски колач и подијељена Нафора.

У својој надахнутој бесједи о. Драго се осврнуо на житије Светог апостола Андреја Прозваног: „који је био ученик Светог Јована Претече те након што је угледао Христа пошао је за њим као први апостол, па је зато и прозван Првозвани. Проповиједао је у многим земљама и превео многе народе у хришћанску вјеру. Доспио је и до Кијева гдје је побио Крст на висини и прорекао сјајну будућност хришћанском народу Русије“.

Вриједни домаћини припремили су послужење, традиционално за ове крајеве, приганице и домаћу ракију.

На крају је одржан помен на гробу протојереја Сава Накићеновића који се налази са јужне стране храма. У својој краткој бесједи о. Драго је напоменуо да је Сава Накићеновић један од најпознатијих свештеника из овог краја, а био је велики хуманиста и писац, чије је најпознатије дјело антропогеографска студија БОКА. Мјештани су недавно одлучили да му у знак захвалности подигну споменик у близини цркве, па је у вези са тим обезбјеђена локација и започето је са прикупљањем новчаних прилога.

Р.А.