Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СТИГАО У АРГЕНТИНУ КАО АДМИНИСТРАТОР ЕПАРХИЈЕ ЗА ЈУЖНУ АМЕРИКУ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЗА ЛУЧИНДАН У БУЕНОС АИРЕСУ

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ У СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА ВЈЕРЕ РЕПУБЛИКЕ АРГЕНТИНЕ

[Guest]

У МАНАСТИРУ ПОДМАИНЕ НАСТАВЉЕН НАУЧНИ СКУП „ЕПИСКОПСКА СЛУЖБА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ“

Научни скуп у Подмаинама

ЦЕТИЊЕ, 2. новембра (Светигора прес) – У манастиру Подмаине у Будви данас је настављен богословско-правни научни скуп „Епископска служба у Православној цркви“.

Свештеник из Бјелорусије Николај Волонски, професор Универзитета у Минску, говорио је на тему „Црквено право у Руској православној цркви“.

Протојереј-ставрофор Владислав Ципин, професор канонског права у Московској духовној академији, говорио је о унутрашњој црквеној структури Руске православне цркве и ингеренцијама Синода.

Устав Српске православне цркве била је тема излагања координатора Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереја Велибора Џомића.

Ђорђо Бароне Адеси са универзитета „Мањагрећа“ говорио је на тему „Статус црквене провинције и епископска служба“.

Пријеподневна сесија завршена је излагањем румунског свештеника из Италије Валентина Илијаса са Института Светог Дионисија о титуларним Епископима у историји Цркве.

Завршена прва сесија научног скупа у Подмаинама

Домаћин скупа је Православна Митрополија црногорско-приморска, а покретач и организатор овог научног сабрања је Васељенска (Цариградска) патријаршија, заједно са Правним факултетом Универзитета у „Magna Graecia“ Катанзару и Институтом Светог Дионисија, Румунске Православне Цркве у Италији.

Ово је други по реду скуп ове врсте, који се одвија под званичним називом „Colloqidionisiani“. Предходно сабрање је одржано у Калабрији прошле године, а за сљедећу години ће домаћин бити неки од универзитетских центара у Италији.

Овакви сусрети теолога, правника и историчара организују се са намјером промовисања студија канонског права Православне Цркве, из разлога све већег броја православних вјерника који данас живе у Италији. Идејни покретачи наведених научних сабрања су г. Ђорђо Бароне Адеси, професор римског и византијског права и г. Антонио Мантинео, професор канонског и црквеног права, обојица предавачи на универзитетима у Италији.

На овогодишњем скупу у Подмаинама, поред поменутих професора са факултета у Италији, учествују и предавачи са Универзитета Светог Климента Охридског у Софији (Бугарска), Московске духовне академије (Русија), Универзитета у Минску (Бјелорусија), Богословског факултета у Београду (Србија), као и предавачи Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња.

Скуп се завршава данас.

Завршена научни скуп у епископској служби у манастиру Подмаине

В.К./Р.В.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__522893

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__524201

[Guest]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ У ВЕЗИ СА ТУЖБОМ СУДУ У СТРАЗБУРУ РАДИ РЕСТИТУЦИЈЕ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ

ЦЕТИЊЕ, 10. новембра – У жижи црногорске јавности ових дана налази се питање повратка црквене имовине Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, подстакнуто тужбом које су ове двије епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори поднијеле Европском суду у Стразбуру још 2004. године и на које се очекује одговор овог Суда. Повод за толику и такву буру везану са овим црквено-имовинским питањем, и његово подизање на међудржавни ниво између Црне Горе и Србије јесте поднесак Европском суду за људска права у Стразбуру, који је Србија, на позив самог Суда, истом доставила у септембру ове године.

Осјећамо овим поводом за своју обавезу да скренемо пажњу на неке чињенице, како црногорској јавности, тако и највишим државним органима, који су се својим „нотама“ сусједној држави, као и домаћим изјавама зачуђујуће садржине, укључили у ову вјештачку полемику, исфорсирану од појединих медија.

Прво, свима је јасно, није Црква она која је укључила власт Србије у судски поступак у Стразбуру, већ је то урадио сам међународни Суд по свом нахођењу. По ријечима самог Зорана Пажина, заступника Црне Горе пред Судом у Стразбуру, по Европској конвенцији суд на то има право, као што и позвана страна има право да се одазове. То што Србија, на чему јој г. Пажин замјера, правно није у овоме задржала неутралан став, па и разлог због кога је тражено њено мишљење, може се вјероватно објаснити тиме што је Србија донијела Закон о реституцији национализоване имовине Црквама и вјерским заједницама, па према томе и Српској Православној Цркви.

Друго, као што је познато, у Црној Гори је такав закон донијет, па онда не само да је повучен из процедуре, него је дошло и до нових противправних одузимања имовине (случај манастира Златице, цркве на Ћипуру), што је приморало Митрополију црногорско-приморску и Епархију будимљанско-никшићку да поднесу тужбу Суду за људска права у Стразбуру. И док је дјеловима Епархија захумско-херцеговачке и милишевске ван Црне Горе, као и осталим епархијама у Босни и Херцеговини и Србији (а такође и у Хрватској), већим дијелом, већ враћена одузета имовина, њиховим дјеловима у Црној Гори, као и цијелој Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој није враћено ништа. При томе, смијешна је, и у најмању руку чудна, тврдња да је тражење својих права код међународног суда, и правна подршка том захтјеву, атак на независност Црне Горе. Зар је толико несигурна Црна Гора да једна обична тужба може потрести и довести под знак питања њену независност?, Уосталом, зар баш то није признање независне Црне Горе као правног субјекта? Али и подсјећање на то да у њој још увијек није заживјела владавина права, управо оно што од ње захтјева Европска заједница, као conditio sine qua non стицања предуслова за европске интеграције.

Треће, тврдње да црквена имовина није црквена него државна, па да Црква нема право да тражи оно што јој је насилно одузето, својствене су појединцима и неким интересним групацијама, који би хтјели да Црну Гору заиста претворе у бесудну земљу, чак и бесуднију од времена претходећих тоталитарних система, све до турских земана, с тим што су султани гарантовали црквену имовину својим хатишерифима. Кад су комунисти „због народног интереса“ одузимали црквену имовину, именовали су је као црквену, као што су и над осталом (неодузетом – храмовима и др.) признавали власништво Цркве.

Четврто, кад је већ ријеч о реституцији црквене имовине и владавини права, надамо се да ће то питање, као и неспоразуми о којим је ријеч, бити превазиђени доношењем Темељног уговора и са Православном Црквом, којој припада преко 70% црногорско становништва, попут оног којег је Влада Црне Горе недавно у Ватикану склопила са Римокатоличком Црквом. Јер, гарантовање права вјерској заједници са нешто више од 3%, а обесправљење Цркве са неупоредиво већинским становништвом представља дискриминацију најгоре могуће врсте, са којом се не улази у Европу и не излази међу људе; о потирању и гажењу Божје и људске праве, да и не говоримо…

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

[Guest]

НАЈАВА ПРОМОЦИЈЕ ДЈЕЛА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА – ”ПОМЕНИК НОВОГ КОСОВСКОГ СТРАДАЊА” У ПОДГОРИЦИ

Пред читаоцима у Црној Гори су четири књиге митрополита Амфилохија, дневнички и други записи о страдању појединаца и цијелих породица, као и светиња на Косову и Метохији у периоду 1999-2000. године. Духовним миром, достојанством дара и осећањем Његоша, митрополит Амфилохије у љетопису исписује временски најновији замах, бол, патњу и сузу Христовог распећа. Он само чини оно што ни Његош не би пропустио. У четири књиге (укупно 1400 страна, формата А5, тврдог повеза) записана су хиљаде имена, догађаја и до сада не објављених детаља о страдању нашег народа и светиња на Косову и Метохији. У њима се налазе десетине чланака, бесједа и есеја митрополита Амфилохија о Косову и Метохији и Косовском завјету.

Представљање митрополитових дјела обавиће се у Крипти Саборног Храма у Подгорици на празник светог краља Милутина у суботу 12. новембра у 17 сати.

О књигама ће говорити:

1. Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије

2. Владика Атанасије, умировљени епископ Захумско-херцеговачки

3. Милена Радевић, свједок страдања

4. Крстимир Пантић, предсједник општине Косовска Митровица

5. Младен Милутиновић, директор дневне новине Дан

6. Милутин Мићовић, пјесник

Књиге ће бити у продаји од 10. новембра до 10. децембра на свим киосцима у Црној Гори, уз дневну новину Дан.

[Guest]

У МАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИК ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ АРСЕНИЈА СРЕМЦА

Бесједа Епископа Јоаникија на празник Светог Арсенија Сремца у Манастиру Ждребаонику

ЦЕТИЊЕ, 10. НОВЕМБРА (Светигора прес) – Светом службом Божиом, коју јe јутрос са свештенством служио Преосвештени Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије са свештенством, у манастиру Ждребаонику код Даниловграда прослављен је празник Светог Арсенија ремца, другог архиепископа српскога, чије Свете мошти почивају у овој Светињи.

Владици су саслуживали: игуман Василије из манастира Завала код Мостара, игуман Данило, настојатељ манастира Ђурђеви Ступови код Берана, настојатељ манастира Подмаине код Будве отац Рафаило и протојереј-ставрофор Момчило Раичевић, дугогодишњи парох подгорички.

На литургији су одговарали ђаци Цетињске Богословије, а молитвено су учествовали свештеници из Даниловграда, Подгорице и Цетиња, те бројни вјерници из Бјелопавлића и других крајева Црне Горе.

У литургијској проповиједи Владика је о Светом Арсенију рекао да је ходећи по земљи у себи носио небо. „Он је вршећи службу архиепископа, као наследник Светога Саве, у себи носио Христа Господа. Његови путеви и његова дјела, благодаћу и милошћу Божјом, били су путеви Господњи и дјела Господња“.

„Онај Кога је у себи носио, у срцу своме и у мислима својим, са Којим се непрестано сједињавао – Он је кроз њега дјеловао. Он је чинио и чудотворио преко њега и свједочио Јеванђеље спасења роду људскоме преко Свога изабранога сасуда, Светога оца нашега Арсенија“.

„Знамо да је био родом из сремске земље, да је као млад пошао за својим учитељем, Светим оцем нашим Савом и да је, по свој прилици, био настојатељ манастира Жиче. А Свети Сава, када је добро гледао кога ће од својих ученика оставити као наследника свога, изабрао је, не некога од епископа, него управо архимандрита жичкога Арсенија“.

„За њега се говори да је много волио богослужење, а то је веома значајно. И скоро да нам то открива тајну личности Светога Арсенија. Волио је богослужење – волио је да се сједињује са Господом“, рекао је Владика Јоаникије.

Р.В.

[Пг]

НАЈАВА ПРОМОЦИЈЕ ДЈЕЛА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА – ”ПОМЕНИК НОВОГ КОСОВСКОГ СТРАДАЊА” У ПОДГОРИЦИ

Пред читаоцима у Црној Гори су четири књиге митрополита Амфилохија, дневнички и други записи о страдању појединаца и цијелих породица, као и светиња на Косову и Метохији у периоду 1999-2000. године. Духовним миром, достојанством дара и осећањем Његоша, митрополит Амфилохије у љетопису исписује временски најновији замах, бол, патњу и сузу Христовог распећа. Он само чини оно што ни Његош не би пропустио. У четири књиге (укупно 1400 страна, формата А5, тврдог повеза) записана су хиљаде имена, догађаја и до сада не објављених детаља о страдању нашег народа и светиња на Косову и Метохији. У њима се налазе десетине чланака, бесједа и есеја митрополита Амфилохија о Косову и Метохији и Косовском завјету.

Представљање митрополитових дјела обавиће се у Крипти Саборног Храма у Подгорици на празник светог краља Милутина у суботу 12. новембра у 17 сати.

О књигама ће говорити:

1. Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије

2. Владика Атанасије, умировљени епископ Захумско-херцеговачки

3. Милена Радевић, свједок страдања

4. Крстимир Пантић, предсједник општине Косовска Митровица

5. Младен Милутиновић, директор дневне новине Дан

6. Милутин Мићовић, пјесник

Књиге ће бити у продаји од 10. новембра до 10. децембра на свим киосцима у Црној Гори, уз дневну новину Дан.

Управо се вратих са промоције. На промоцији није говорио епископ Јоаникије, јер је био одсутан из оправданих разлога(нису навели којих). Био је постављен видео бим са којег је требало да се чује поздравна порука Митропилита(који је у Аргентини), али због малих техничких сметњи нисмо успјели да чујемо његов говор. Бар не ми који смо сједјели негдје по средини. Иначе пуна крипта у којој је одржана пројекција. Потресна прича Милене Радевић, жене којој су шиптари убили сина и мужа. Фин говор предсједника општине Косовска Митровица. Али, највеће аплаузе је побрао умировљени епископ Атанасије. Надам се да ћу сјутра успјети да нађем комплетан његов говор. Говор какав може одржати само једног од наших најбољих епископа, говор који би требало да се чита на почетку дневника и у школама. Мала лекција из историје са освртом на жалосна дешавања чији смо сведоци почев од оних дана када је закорачио на тле Косова и Метохије, времена када је био администратор епархије Рашко-призренске, па до дана данашњих. На тапету су се нашли и поједини политичари. Говор који даје снагу, улива самопоуздање, враћа наду. Богу хвала што нам подари једну такву величину у сваком смислу. Све у свему имало се што-шта чути за два сата колико је све то трајало.

[Guest]

СВЕТА ЛИТУРГИЈА НА ТЕМЕЉИМА МАНАСТИРА РТАЦ КОД СУТОМОРА

Бесједа Архимандрита Луке на темељима Манастира Ртац код Сутомора

БАР, 12.новембар 2011.г. – Поводом данашњег празника Светих краљева Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и мати им краљице Јелене, Свету службу Божју у манастиру Ратац код Бара служио је Архимандрит Лука игуман манастира Дајбабе, уз саслужење пароха сутоморског Петра Церовића и ђакона барског Младена Томовића. Домаћин славе је ове године био Милорад Кукаљ из Сутомора, а за следећу годину се јавио Дејан Радуновић из Бара.

[Guest]

У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНО НОВО КОСОВСКО ЧЕТВОРОКЊИЖЈЕ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

ЦЕТИЊЕ, 12. НОВЕМБРА (Светигора прес) – У суботу , на празник Светог Краља Милутина, у крипти Храма Христовог васкрсења у Подгорици, представљене су четири нове књиге Његовог високопреосвештенства, Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, „Љетопис новог косовског распећа“.

„Свима који се макар мало баве историјом познато је да Косово и Метохија увијек било српско. Још од средњег вијека познато је да је на Косову и Метохији живјело 98 посто Срба и свега два процента Албанаца који су били сконцентрисани близу Ђаковице, рекао је предсједник Општине Косовска Митровица, Крстимир Пантић.

„Страдање Срба на Косову и Метохији траје готово вјековима. Највећи прогон, највеће страдање Срба почело је од осамдесет прве године када су Албанци почели да демонстрирају и јавно траже републику Косово. Међутим, тадашња власт због братства и јединства, због лажне слоге није жељела то да призна и окриви злочине Албанаца према Србима и Црногорцима и другим неалбанцима који су живјели на Косову и Метохији. Доживјели смо да нам деведесет девете године готово читава међународна заједница окрене леђа и одлучи се да бомбардује тадашњу Савезну Југославију, како би на силу одвојили Косово и Метохију од Републике Србије.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије био је свједок тих дешавања. Он је на Косову и Метохији проводио много времена и данас када има времена борави са нама на Косову и свједочи о страдању Срба, а био је и једно вријеме администратор епархије Рашко-призренске у периоду 2009. и 2010. године. Од чињенице да је на Косову и Метохији живјело 98 процената Срба, а 2 процента Албанаца дошли смо до тога да је сада ситуација потпуно обрнута. Албанаца има 97 процената, а Срба и неалбанаца има 3 процента“.

Митрополит Амфилохије у овим књигама не пише о себи, он пише о Косову, рекао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Атанасије.

„ Кад сам 2008. дошао по послању Светог синода на Косово, а служио први пут у Призрену, он се јавио и рекао је; молио бих браћу из Црне Горе, браћу Србе, браћу Црногорце да то запамте! Ево нас, јављамо се из царског Призрена. „Јесте, каже Митрополит, Призрен је родио Цетиње, не заборавите то. Отуда смо потекли. То је Његош лијепо рекао: Што се не да у ланце везати то све збјеже у ове планине.“ Није поријекло Црне Горе и Црногораца из Дукље или не знам одакле, него из Призрена. Е да Бог дао је да је постала химна Црне Горе краља Николе пјесма Онамо, намо, а сигурно је у душама правих људи са ових простора та пјесма у срцу. Вратићемо се ми у Призрен, вратићемо се јер нијесмо ни отишли са Косова и Метохије.

Дозволите мало да кажем историје. Косово је Косово поље, то је скраћено само Косово поље, а то је поље коса. Имате у Грачаници чудесну чињеницу да они у дрвећу, у дворишту Грачанице, косови, неки их зову чворци, стално цвркућу, пјевају, чаврљају. И то је вјековима, и по томе, по тим косовима је названо Косово поље. Само за себе називу Косово фали нешто, поготову шиптарско Косово, ништа не значи. Још веће чудо, али слично чудо је у Свето Тројицкој лаври, лаври Светог Сергија у Сергијевом Посаду у Русији, осамдесет километара сјевероисточно од Москве. Тамо не само дању него цијелу ноћ чворци и косови чаврљају, цијелу ноћ. То је присуство светог Сергија великог

чудотворца. Тако је и у Милутиновој Грачаници чудо да косови све вријеме пјевају и свједоче чије је Косово, небеско. То су небеске птице.

А замислите да су комунисти били преименовали Митровицу у Титову Митровицу. А Митровица значи град светог Димитрија. Замислите сад Титовград се зове Митрија. Ви сте имали овдје тај назив, хвала Богу што сте га промијенили, али није се промијенио менталитет комуниста а они су да будемо искрени и да будемо поштени главни кривци за трагедију Косова српскога. На жалсот, учествовали су и србијански и црногорски комунисти.“

О књигама Дневника Митрополита Амфилохија из времена страдања народа и светиња на Косову од 1999. до 2000. године говорили су Милена Радевић, свједок страдања, Младен Милутиновић, директор дневне новине Дан, протојереј ставрофор Милија Арсовић, архијерејски намјесник Косовске Митровице и пјесник Милутин Мићовић.

Митрополит Амфилохије који, по послушању Светог сабора Српске православне цркве, ових дана борави у Аргентини, вјерном народу у препуној крипти Храма Христовог васкрсења обратио се видео поруком.

С. Ж.

[Guest]

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ МИЛОРАД ДАЈЕВИЋ

На празник Светог краља Милутина, 12. новембра 2011. године упокојио се у Господу вјерни слуга Божији, протојереј Милорад Дајевић, дугогодишњи парох кумборски.

Рођен је 1. маја 1953. године у Пљевљима, а богословију Светог Саве је завршио у Београду 1974. године. У чин ђакона је рукоположен 25. октобра 1982, а у чин јереја 4. децембра исте године. Више година је службовао у Митрополији дабробосанској као парох у Рогатици, одакле је због ратних збивања морао отићи. Постаје клирик Митрополије црногорско-приморске и службује у Кумбору, гдје је био и старешина храма Светог Василија Острошког. Првих неколико година је опслуживао и парохије ђеновићку и баошићку.

За пожртвован рад на њиви Господњој митрополит Амфилохије га је одликовао чином протојереја. Иза протојереја Милорада је остала супруга Рада и троје дјеце, син Божидар и ћерке Данијела и Нада.

Заупокојена Литургија ће бити служена дана 14. 11. 2011. у цркви Светог Василија Острошког у Кумбору са почетком у 9 часова, опијело ће бити служено у истој цркви у 14 часова, након чега ће се обавити сахрана у 15 часова на гробљу поред цркве Светог Василија.

Молимо се Господу да проту Милорада прими у своје вјечно и непролазно Царство са ријечима: „Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега“, а да његовој часној породици подари утјехе и сваког Божијег благослова.

Бог да му душу прости!

Из Митрополије црногорско-приморске

[Guest]

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ (ЈЕВТИЋ) СЛУЖИО У ПОДГОРИЦИ

Бесједа Епископа Атанасија (Јевтића) у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, 13. новембар 2011

ЦЕТИЊЕ, 13. новембра (Светигора прес) – Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски, Преосвештени Господин Атанасије (Јевтић) служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Владици су саслуживали протојереји-ставрофори Драган Митровић и Милета Кљајевић, јерији Јован Радовић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић и ђакони Никола Пејовић и Миомир Вулевић.

„Смирење има за претпоставку вјеру у Бога“, рекао је Владика Атанасије у литургијској проповиједи вјерницима. „А вјера у Бога има за подлогу страх Божји. То је старозавјетни израз, нарочито у Псалмима, за вјеру у Бога Живога“.

„Према дјетету, нарочито маломе, треба да имате страхопоштовање и љубав. Али данас је извитоперено и једно и друго, јер нећемо ми да се бојимо некога – ми смо слободни и еманциповани. Уствари, тиме прикривамо своје унутрашње страхове. Нарочито се властодршци боје, подозревају. А уколико су више моћнији, тј отмичари власти, а не слуге, служитељи, преко власти да служе народу, они су у све већем страху“.

„С друге стране, немају ни љубав, него најобичнију грамзивост, себичност и нарочито у наше вријеме плотску, тјелесну, незајажљиву љубав која се више и не зове љубав, него, да не прљам ову Светињу, хајде да кажем – ерос. То је једна фина ријеч која показује чежњивост душе и богочежњивост. Све се претворило у најобичније тијело. Што је говорио несрећни Ниче: Тијело сам и само тијело“.

„Немојте савременом човјеку и савременом друштву причати о усправној димензији. А човјек је биће усправно и водоравно. Кад стане човјек и рашири руке, он је живи ходећи крст, спој усправнога става и водоравнога става, ширења према свима људима. Зато је Христос означио љубав као двоједину – љубав према Богу и љубав према ближњему“.

„Не једна без друге, не једна истакнута више од друге, с тим што ова усправна стоји, као на крсту који носимо и који смо сами живи ходећи крст, на усправној димензији, усходноме смјеру и истовремено исходноме“, рекао је Владика Атанасије.

Р.В.

[Guest]

У КУМБОРУ САХРАЊЕНИ ЗЕМНИ ОСТАЦИ ПРОТОЈЕРЕЈА МИЛОРАДА ДАЈОВИЋА

У Кумбору сахрањен протојереј Милорад Дајовић

ЦЕТИЊЕ, 14. новембра (Светигора прес) – Данас је на гробљу поред цркве Светог Василија Острошког у Кумбору сахрањен протојереј Милорад Дајовић, дугогодишњи парох кумборски.

Свету заупокојену литургију у и опијело служило је тридесетак свештеника двију Митрополија – Црногорско-приморске и дабробосанске, гдје је прота Милорад служио од 1982. године до почетка рата 1991.

Од покојног оца Милорада опростили су се у име Митрополита Амфилохија и Архијереског намјесништва бококоторског протојереј-ставрофор Момчило Кривикапић, архијерејски намјесник бококоторски, који је прочитао писмо Митрополита Амфилохија упућено ожалошћеној породици Дајовић, протојереј-ставофор Милорад Љубинац у име свештенства Митрополије дабробосанке и у име парохијана Зоран Бошковић, члан Црквеног одбора.

„За нас који вјерујемо и исповиједамо Христа распетог и васкрслог, ово је растанак до састанка у царству небеском. Болно је што се растајемо, а дивно је што то радимо с надом у васкрсење и живот вјечни. Отац Мишо је био пун вјере, оне исконске, јер није било лако 1969. поћи у богословију, а камо ли у исто то вријеме постати свештеник“, рекао је прота Момчило Кривокапић.

„Дошао је из Митрополије дабробосанске у вријеме ратних збивања и овдје, у питомој српској Боки нашао свој нови дом, али и изазов да се прилагоди новим приликама. Урадио је то господски. Поштовао је све оно што су специфичности Боке, а остао је свој. И зато га је народ пригрлио и зато га оволико жали“, казао је он.

Прота Милорад Љубинац је рекао да је отац Милорад био вјерни пастир и слуга свога рода и народа. „Давних година је постао свештених и служио је у пркосним и поносним планинама Романије, потоњих година крај питоме Дрине у Фочи, а када је дошао овдје, у овај залив нашег питомог мора, увијек се поносио, дично и поносно причао о својим вјерницима овога дијела Боке Которске“.

Опраштајући се у име вјерника и Црквеног одбора Парохије кумборске Зоран Бошковић је рекао да је прота Милорад најдубљи као свештеник „најдубљи траг оставио у овој цркви Светог Василија Острошког и нашем селу гдје је и провео највећи дио свог свештеничког живота“.

Протојереј Милорад Дајовић, дугогодишњи парох кумборски упокојио се у Господу на празник Светог краља Милутина, 12. новембра 2011. године.

Рођен је 1. маја 1953. године у Пљевљима, а богословију Светог Саве је завршио у Београду 1974. године. У чин ђакона је рукоположен 25. октобра 1982, а у чин јереја 4. децембра исте године. Више година је службовао у Митрополији дабробосанској као парох у Рогатици, одакле је због ратних збивања морао отићи. Постаје клирик Митрополије црногорско-приморске и службује у Кумбору, гдје је био и старешина храма Светог Василија Острошког. Првих неколико година је опслуживао и парохије ђеновићку и баошићку.

За пожртвован рад на њиви Господњој митрополит Амфилохије га је одликовао чином протојереја. Иза протојереја Милорада је остала супруга Рада и троје дјеце, син Божидар и ћерке Данијела и Нада.

Р.В.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__527169

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/15834-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d1%83%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%81-%d0%b0%d1%98%d1%80%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0/page__view__findpost__p__528322