Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

У ПОДГОРИЦИ САХРАЊЕНИ ЗЕМНИ ОСТАЦИ БОГДАНА РАДЕВИЋА ИЗ ПЕЋИ, ПОСТРАДАЛОГ ОД ШИПТАРСКИХ ТЕРОРИСТА ЈУНА 1999. ГОДИНЕ

ЦЕТИЊЕ, 08. октобра (Светигора прес) – У суботу 8. октобра на градском гробљу Чепурци у Подгорици сахрањен је Богдан Радевић из Пећи кога су албански терористи мученички убили 1999. године.

Опело пострадалом Богдану служио је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење подгоричких свештеника.

У потресној бесједи Митрополит Амфилохије је поручио да служећи опело Богдану, ми служимо опело свима који су пострадали од НАТО – агарјанске безбожне руке.

„Рахиља плаче за дјецом својом и неће се утјешити, јер их нема. Мајка Југовића до Милене Радевић плаче за дјецом својом и неће се утјешити. Данас испраћамо нашег Богдана Радошева Радевића са молитвом да га Господ упокоји у њедрима Авраама, Исака и Јакова, у њедрима Симеона Мироточивог и Светога Стефана, краља Дечанскога“.

„Пронађене су његове кости после дванаест година и кости многе дјеце мајке Југовића и Рахиљине кости. Данас, ево, помињемо и сина Богдановог Ивана и са њиме пострадалу дјецу у „Панди“ у Пећи, чијом смрћу је и започело крваво коло на Косову и Метохији. Данас вршимо опијело свима онима којима није извршено од 1999. до данас“.

„Ево га Богдан, дошао међу нас, у престони град Црне Горе, да га цјеливамо и да се у његово име застидимо пред црногорском влашћу, не пред Црном Гором, која се одрекла његових костију и која је пљунула на кости свих оних који су од времена краља и господара Николе Првог Петровића уградили своје кости у слободу Косова и Метохије“.

„Никада се прије у историји Црне Горе није догодило да се нађе власт која се одриче своје земље, костију својих синова и својих Светиња, као што је то учинила ова данашња власт у Црној Гори. Једно је сигурно: земља коју нам је Бог дао, у коју су уграђене кости оваквих витезова какав је Богдан Радевић и његов син Иван, земља која је украшена Светињама, земља коју чува краљ српски Стефан Дечански, земља патријараха српских, коју чува преподобни Јоаникије Девички и Петар Коришки – та земља никада не може и не смије бити изгубљена“.

„Свједок тога је и Богдан Радошев Радевић. Његов долазак овдје међу нас представља опомену, на првом мјесту онима који су пљунули на његове кости, на кости наше дјеце и на оне који су освештали својом жртвом Свету земљу Косова и Метохије. Бог нека подари покоја нашем Богдану и нека његове свештене кости буду сјеме будуће правде Божје и слободе за ону земљу и оне Светиње за које је жртвовао живот свој“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Богдана Радевића су шиптарски екстремисти 24. јуна 1999. године отели и од тада није се знало за његову судбину.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДОЊЕМ ГРБЉУ

ЦЕТИЊЕ, 09. октобра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог апостола и еванђелисте Јована у доњегрбаљском селу Загора поводом храмовне славе.

На литургији су појале монахиње из манастира Дуљево.

У току Свете службе Митрополит је у Свету тајну крштења увео брата Игора из Васојевића.

„Антихристи су се појављивали и у вријеме Јована Богослова“, рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској бесједи вјерницима. „Он о њима говори у својој посланици. Они се непрекидно кроз историју труде да избришу из људског срца и памћења Божанску љубав и име Божје као име љубави“.

„А сваки онај који Христа прогони из своје душе, из живота људи, тај је антихрист. Јер, жели управо да убије Њега, а тиме и човјека. Зато је Сатана човјекоубица од искони, како га Јован Богослов назива. Крадећи човјеку Христа, он му краде вјечну љубав, а крадући мувјечну љубав и вјечну истину, он му краде вјечни живот“, рекао је Митрополит Амфилохије.

На крају Свете службе Владика се још једном обратио Грбљанима и упозорио да би данашња политика хтјела да будућност Црне Горе гради на мржњи и расколима.

„Црна Гора је по уставу грађанска држава. А ако је грађанска то онда значи да сваки грађанин, без обзира на његово национално и вјерско опредјељење има апсолутно иста права у тој држави. Међутим, дошло је неко смутно вријеме, нека идеологија, знамо и гдје се родила, гора, мрачнија, античовјечнија од свих претходних идеологија које су јој овдје претходиле. Надати се да је то пролазно. Свједок тога да је пролазна јесте и Свети Јован Богослов“.

„И свједок је Црква Божја, која почива на Божанској љубави, и која опстаје двије хиљаде година. Пропадала су царства, државе и нације, владари, моћници, ко све није пропадао, много моћнији од ових наших, садашњих властодржаца, а Црква Божија остајала је и остаће као живи квасац у души народа, јер није заснована на диобама и мржњи ни према коме, сем према злу и према мржњи“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након литургије Митрополит Амфилохије је у истом селу посјетио и цркву Светог Теодора Тирона и цркву Светог Илије на брду Сутулија.

Домаћин славе Гојко Бошковић из Загоре у својој кући је приредио свечану празничну трпезу љубави.

Митрополит Амфилохије посјетио је данас и манастир Свете Матроне Московске у грбаљском селу Ковачи.

Р.В.

[Guest]

У БУДВИ ПОЧЕО ДРУГИ СВЕБАЛКАНСКИ САБОР ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ

ЦЕТИЊЕ, 14. октобра (Светигора прес) – Светом архијерејском литургијом коју је у манастиру Подмаине у Будви, поводом празника Покрова Пресвете Богородице, служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење Господе Епископа из Руске Цркве гродњенског и волковиског Артемија и стобијског Давида из Охридске архиепископије, те бројног свештенства и свештеномонаштва, и уз молитвено учешће бројних вјерника, у овој Светињи је почео дводневни, други по реду свебалкански Сабор православне омладине.

Скупу присуствују представници помјесних Православних цркава и парламената православних земаља.

Организатори и домаћини овог скупа су Митрополија црногорско-приморска и Епархија захумско-херцеговачка уз покровитељство Међународног фонда јединства православних народа из Москве.

Након Свете службе у скуп је почео са радом поздравним словима учесника. Митрополит Амфилохије је први поздравио госте, а Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије је говорио у име Светог архијерејског Синода Српске православне цркве и пренио благослов Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.

Учесницима су се обратили и предсједник Фонда јединства православних народа Валериј Алексејев, савјетник предсједника Црне Горе др Соња Томовић – Шундић, градоначелник Будве Лазар Рађеновић, отац Алексеј у име Архиепископа чешког Господина Христофора и Преосвећени Епископ стобијски Господин Давид.

Прочитани су и поздравни телеграми Патријарха румунског Господина Данила, Архиепископа варшавског и пољског Господина Саве, Митрополита Волоколамског Руске православне цркве Господина Илариона и амбасадора Руске Федерације у Београду Александра Конузина.

Прва сесија скупа одржана је на тему „Одговорна личност“. Говорили су амбасадор Руске Федерације у Подгорици Андреј Нестеренко, Епископ гродњенски и волковиски Артемије, учесници из Русије, Бјелорусије, Бугарске, Пољске, Чешке, Украјине, Црне Горе и Србије.

Осим представника из ових земаља, ту су још и учесници из босне и Херцеговине, Румуније, Молдавије, Македоније и Албаније.

Друга сесија била је на тему „Социјална мрежа“.

За учеснике скупа вечерас је хотелу „Металург“ у Херцег-Новом Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки Господин Григорије приредио свечани пријем, а скуп ће сјутра наставити свој рад у двије сесије на теме: „Омладинска субкултура“ и „Традиционална породица“.

А.В./Р.В.

[Guest]

ПЕТА ГЕНЕРАЦИЈА ЂАКА ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПРОСЛАВИЛА ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ МАТУРЕ

ЦЕТИЊЕ, 15. ОКТОБРА (Светигора прес) – Пета генерација матураната обновљене Богословије Светог Петра Цетињског данас је на Цетињу прославила десету годишњицу матуре.

Њихово сабрање отпочело је јутрос Светом архијерејском литургијом коју је у Цетињском манастиру служио Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије.

„Ако је Бог творац неба и земље, онда је човјек, као биће створено по слици и прилици Његовој, призван да буде Божји сарадник“, рекао је Владика у литургијској проповиједи, обраћајући се некадашњим и садашњим цетињским богословцима сабраним на Светој служби.

„Зато је после првог стварања речено: рађајте се и множите и напуните земљу. Онај Божански дар, који је Бог улио у људску природу, наставља се рађањем и множењем и пуњењем земље, наставља се и владалачким даром који је човјек примио од Бога, јер му је речено да буде господар птица небеских и риба морских“.

„И као што Бог влада Својом творевином, тако је и човјек призван да буде владар овога свијета, да буде савладар Божји, да влада, да унапређује, да умножава и у себи и око себе оне Божанске дарове“.

„Нека би нас Господ утврдио да дјеламо дјело Господње, да будемо Његови сарадници, заједно са свима Светима“, рекао је Митрополит Амфилохије.

У трпезарији Богословије све је поздравио ректор протојереј–ставрофор Гојко Перовић.

„Оно што ме посебно радује је то што је ђацима ових наших пет разреда ово најбоља лекција. То ми је постало јасно кад сам вас јутрос гледао поређане око Часне трпезе и остатак ваше братије за пјевницом“, рекао је отац Гојко.

Окупљене је поздравио и разредни старјешина генерације отац Србислав Стојанов а у име генерације је говорио отац Миодраг Топаловић.

Многи из ове генерације матураната су данас свештеници по епархијама наше помјесне Српске православне цркве.

А.В./Р.В.

[Guest]

ЗАВРШНИ ДАН ДРУГОГ СВЕБАЛКАНСКОГ САБОРА ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ

ЦЕТИЊЕ, 15. октобра (Светигора прес) – У манастиру Савина у Херцег Новом данас је завршен II свебалкански сабор православне омладине, који је одржан у организацији Митрополије црногорско-приморске и Епархије захумско-херцеговачке, уз покровитељство Међународног фонда јединства православних народа из Москве.

Јутрос је сабор поново поздравио предсједник Фонда јединства православних народа Валериј Аркадијевич Алексејев, уз присуство Епископа гродњенског и волковиског Артемија из Бјелорусије и Епископа стобиског Давида из Охридске Архиепископије.

Сабор је потом настављен јуче започетом сесијом на тему „Омладинска субкултура“. Говорио је Дејан Вукелић, филолог и историчар умјетности из Београда. Након њега су на исту тему говорили Александра Тољ и Немања Сладоје.

Следећа сесија била је на тему „Православна породица“ на којој су учесници размијенили различита искуства из разних крајева и земаља. Свештеници и остали учесници су, сваки из свог угла, говорили о улози породице у савременом друштву.

Говорили су, између осталих, посланик у молдавском парламенту Јован Чебан, ђакон Григорије Пуљуш из Албанске православне цркве, професор српског језика Никола Антић и студент психологије Милан Лацмановић са Косова и Метохије, ђакон мр Анатолиј Чоргонов са Кијевске духовне академије, Теодор Силуан, професор Румунског православног универзитета, Тамара Обрадовић из Панчева, свештеник отац Алек из Молдавије, свештеник Алексеј Јушченко из Чешке православне цркве…

Представници Фонда јединства православних народа су на конференцију за новинаре изашли са саопштењем за јавност, а предсједник Фонда Валериј Алексејев је говорио о значају овога скупа, изразивши при том задовољство његовом организацијом.

Из Фонда су посебно нагласили њихову захвалност Митрополији црногорско-приморској и Епархији захумско-херцеговачкој, које су се по њиховим ријечима показале као добри домаћини и организатори. Из истих разлога нагласили су и своју захвалност Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју и предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу.

Предсједник Црне Горе Филип Вујановић вечерас је у својој резиденцији на Цетињу приредио пријем за све учеснике Сабора.

Пријему су присуствовали Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије и амбасадор Руске Федерације у Подгорици Андреј Нестеренко.

Предсједник Вујановић је у току пријема одговарао на питања новинара руских електронских медија који су пратили читав ток скупа.

У раду овогодишњег Свебалканског сабора православне омладине учествовали су представници Православних цркава и државних парламента из Русије, Бјелорусије, Бугарске, Пољске, Чешке, Украјине, Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, Румуније, Молдавије, Македоније и Албаније.

Н.П./Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДОБРСКОЈ ЋЕЛИЈИ

ЦЕТИЊЕ, 16. ОКТОБРА (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице – Добрска Ћелија код Цетиња.

Повод данашњег литургијског сабрања био је завршетак радова на обнови ове древне Светиње која је од Цетињског манастира старија више од осамдесет година и у којој је између осталих сахрањен и црногорски митрополит Сава Очинић.

Уочи литургије Владика је чином расе и камилавке замонашио брата Акакија, православног Бразилца, давши му име Јован по преподобном Јовану Хозевиту, који се данас прославља.

„Нашег досадашњег брата Акакија, у овој древној Светињи старијој од Цетињског манастира, Господ је, ево, удостојио да прими име Јована Хозевита, кога он посебно воли“, рекао је Владика у литургијској проповиједи.

„Јован Хозевит увијек је био обасјаван, како је записано у његовом житију, свјетлошћу Божјом. То је она свјетлост која је са Христовог лица засијала на гори Преображења, која је обасјала апостола Павла када је ишао у Дамаск. Та свјетлост је, ево, обасјала и нашега брата, од сада монаха Јована, који је Богом обасјан и просвећен открио Цркву православну и постао православни хришћанин“.

„Научио је и српски језик и ево га овдје код нас већ годину дана. Био је послушник у фрушкогорским манастирима, у Ковиљу и у Цетињском манастиру. И ево, Господ га је удостојио да и њега улови у Своју мрежу. И он је једна од оних риба Божјих, душа жедних и гладних Бога живога, уловљен Христовом мрежом да би свјетлост његова свиојетлила пред људима и да људи гледајући добра дјела његова прослављају Оца нашега Који је на небесима“.

„И он потврђује својим данашњим монашењем и присуством да су заиста сви земаљски народи призвани да буду уловљени том мрежом и да буду чланови народа Божјег“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Брат Акакије је до прије неколико година био римокатолик. У Православну цркву примљен је благословом Епископа источноамеричког Митрофана који је до недавно био надлежан за Епархије Српске патријаршије у Јужној Америци.

Дипломирао је теологију на Богословском факултету Светог Саве у Либертвилу, да би потом дошао прво у Србију, па у Црну Гору.

Након литургије Митрополит Амфилохије је кропљењем освећене воде благосиљао обновљене манастирске зидове, гумно, порту.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: ПОМЕНИК НОВОГ КОСОВСКОГ СТРАДАЊА

Част нам је да Вас обавјестимо да ће у сриједу, 19. октобра 2011. године, у 14 часова у београдском Медија центру (Теразије бр. 3), Издавачко – информативна установа „Светигора“ представити четири књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија под називом „Поменик новог косовског страдања“. У питању су дневници и текстови који описију страдање српског народа и светиња на Косову и Метохији у периоду од почетка 1999. до краја 2000 године.

Овим путем желимо да Вас позовемо да присуствујете промоцији књига о којима ће говорити Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, новинар у пензији г. Зејнел Зејнели, г-ђа Милена Радевић – свједок и други. Водитељ програма је г. Александар Гајшек.

Директор ИИУ „Светигора“

Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Док је Косова биће и распећа. И нас на њему. Као живо знамење да смо живи. Јер не зборимо ми о Светој земљи, земље ради, већ себе ради, исконски вођени промишљу да чувајући њу спасавамо себе. Ова небеска дијалектика жива је нит записа косовског, о којем у светлу стравичних дешавања на Косову и Метохији 1999-2003. године митрополит Амфилохије у сабраним дневничким белешкама и запажањима сведочи у ,,Љетопису новог косовског распећа“. [...]

Духовним миром, достојанством дара и осећањем Његоша, митрополит Амфилохије у летопису исписује временски најновији замах, бол, патњу и сузу Христовог распећа. Он само чини оно што ни Његош не би пропустио. А коју другу дужност би и имао митрополит Скендерије, Црне Горе и Приморја и егзарха пећког за оба света?

МАЛИ ЉУДИ – ВЕЛИКА ВРЕМЕНА

Својеврсни српски „Рат и мир“ почиње поглављем о дешавањима у Рамбујеу, фебруара 1999. године. Посланство наше Цркве полази са платформом наступа у којем опомиње светске моћнике на значај свете српске земље, те положаја самих Срба у јужној покрајини. Но посланство није могло да присуствује разговору. Као одговор на незаинтересованост државника да чују глас Српске Цркве, патријарх Павле, те епископи шаљу низ писама амбасадорима и државницима водећих земаља. Његова светост, највећи пешак после Гандија, креће путевима од Њујорка до Париза, Свети Архијерејски Синод заседа даноноћно, писма подршке стижу из свих православних Патријаршија … Као Арсеније Чарнојевић, патријарх Павле, сузу на сузу, ридање на ридање налаже. Шта су више жалили наши епископи – храмове, куће Господње или убијене и нестале људе? Божја створења извиру из књиге, јер је сваки човек храм Божји. [...]

Велико време донело је велико страдање. Операција комадања српске државе почиње у навечерје 2000-е годишњице рођења Исуса Христа. Бомбардерска кампања САД-а и хришћанске Европе на српски народ започета је 24. марта 1999. године. „У умовима америчког Пентагона“, записује митрополит, „ова операције носи назив: ʼМилосрдни анђеоʼ, са резервном варијантом: ʼПлеменити наковањʼ. Уместо о разарачкој операцији ʼмилосрдног или племенитог анђелаʼ чија се права ʼприрода по плодовимаʼ уништења познаје, деца у европским школама зацело ће учити о хуманом евроатлантском наковњу…“

И док Бил Клинтон славодобитно одбројава почетак акције на Србију речима: „Србија је срце европског мрака“, патријарх цариградски „преклоњених кољена позива сав свијет да сместа и трајно обустави ватру“, московски са платоа Светог Саве подсећа српски народ на „ријечи Господње: сила се Моја у немоћи показује“, чешки филозоф Карел Косик пророчки изговара: „Амерички рат против Срба очигледан је и јавно обзнањен наговештај онога како ће изгледати свакодневица и нормалност 21. века“.

ПРОГОН, КРВ И МОЛИТВА

„Помишљам“, бележи митрополит, „да је било морала код најмоћнијих и најцивилизованијих не бисмо, ни ми, ни свијет, до овога доспијели, не бомбе ʼхуманитарнихʼ интервенциониста, пуне радиоактивног отпада затровале за следећих хиљаду година ову земљу, не и усмртиле Бојану Тошовић (11 месеци) у очевом наручју, на кућном прагу у Мердарима, ни Милицу (3) на ноши у купатилу у Батајници, ни малог Бранимира Станијановића (6) из Прћиловице, у возу, на мосту у Грделичкој клисури, ни малу Дејану (5) и Стефана (7) Павловића у њиховим кревецима у Рачи код Београда, ни сироту дјецу избеглице из Хрватске Марка Ивановића (3) и Ивана Иванчића(7) у Мајином Haceљу код Ђаковице, ни малу Драгану Димић (4) у сеоској кућици у Старом Гацком, ни …“

Крај бомбардовања означиће и почетак погрома над Србима у јужној покрајини. О томе митрополит у књизи сведочи: „Поново на сјевер крећу очајне поворке српских бездомника… Стижем у Пећку патријаршију. Над градом Пећи и околином, у подножју Проклетија надвија се страх. У граду хаос и пустош. Шиптари тек пристижу…“

,,Љетопис новог косовског распећа“ прераста у страницу косовске Свете књиге – исписану страдањима, прогонима, кpвљу и молитвом. На њој по датумима митрополит исписује имена убијених, киднапованих и несталих Срба у данима када су Пећ и околина горели, када се Метохија претварала у згариште, а првославни манастири у једино прибежиште испод шиптарског ножа измаклих Срба. [...]

Дневничке белешке очевица постају зборник, памтник имена најсвирепије настрадалих. На очи међународних снага… „У Ђаковици отети: Радован (10), Ђорђе (15), Александар (17). Александар је био ђак генерације у Економској школи, Ђорђе је имао све петице, само четворку из математике, отац Неђељко, радник у ʼМеталикуʼ, мајка Даринка… У Пећи уграбљени Радојица Шћепановић (38) од оца Радоја. У Приштини Ружица Шиљић (63) и дјечак Ненад Живић (15) у Урошевцу отет, можда и линчован…“ Списак је непрегледан. Нема белешке без имена по којег сељака умореног на путу, несталог детета, отете жене … [...] „Јечи земља и ори се небо од бијесног хајкања са Проклетија и јаука и мука уловљених, од праскања мина и рафала… И овог 1999. лета Господњег нестајемо са свим што на земљи јесмо, у пожарима и димовима, опет, као толико пута до сада грцамо на свом голготском путу, држећи свој косовски крст и под њим клецајући…“ Митрополит је сведок, очевидац, сапатник. Са патријархом Павлом и епископима Артемијем и Атанасијем обилази српска села, спашава опкољене српске породице, моли помоћ од КФОР-а за отете, заказује састанак са пећанским гвожђарем Агимом Чекуом … [...]

Више нема колона. Нестају читави градови људи. Урошевац напушта 20.000 Срба, тужни збегови у страху од шиптарских хорди заклањају главе под српске светиње. Али ни манастири, ни цркве нису поштеђени: „Горе оскрнављени и експлозијама размрскани манастири и цркве, падају крстаче, руше се мрамори… уз демонски кикот скрнавитеља … витлају се увис и расипају унаоколо мртве српске кости. И звјери бјеже од ових ломача и ломљаве дуге ʼвартоломејскеʼ ноћи која пада на Косово усред дана и траје непрестано и трајаће ко зна до када…“

Но монаси не напуштају светиње. Док је светиња биће и Срба. „Старице монахиње догоријевају у Пећкој патријаршији, у служењу Господу, шта послије њих?“, пита се митрополит. „Чува Господ све који га љубе, а безбожнике ће истријебити, наставља сестра монахиња са псалмима. Не уздајте се у кнезове и сина човечијег у којега нема помоћи… Велики је Господ, велика је крепост Његова.“ „Никада нисам“, записује митрополит, „тако дубоко доживио истину ових ријечи и њихову утјеху… као једину наду.“[...]

Ова књига је заустављена слика једног страдања, безвремљa, за свако време и за све љyдe – да подсети, као у оба Завета, шта се догађа када су хришћанска Европа и хришћанска Америка окренуле леђа Христу и Истоку. Потреба ове књиге мери се небески и земаљски. Она је у молитвама пред Господом и Светим Савом, а пред нама у живом подсећању наше језиве склоности да заборављамо.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У БЕЧИЋИМА

ЦЕТИЊЕ, 17. октобра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на празник Светих Стефана и Јелене Штиљановића, свету службу Божију у цркви Светог апостола Томе у Бечићима.

У овој цркви од прије неколико година налази се дио моштију овога паштровског и сремског кнеза који је управљао српским народом у тешким временима непостојања српске државне самосталности.

На Светој литургији Митрополиту Амфилохију је саслуживало дванаест свештенослужитеља, уз молитвено учешће бројних вјерника.

„Апостол Тома, који се дотакао рана Христових, ево га са нама и међу нама преко овог Светог храма, а заједно са њим и благовјерни и праведни књаз српски, Паштровић, чије мошти цјеливамо у овом храму и чије мошти почивају у саборном храму Српске патријаршије у Београду“, рекао је митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи на литургији.

„Он је, заједно са својом благовјерном супругом Јелисаветом, поживио у страху Божјем, у вјерности Христу Господу и у вјерности своме народу. Понио је, не само свој лични крст, него и крст свога народа у оним тешким и распетим временима, која су по много чему слична овим нашим, нимало лакшим и такође распетим временима“.

„Остао је до последњег свога издисаја вјеран Господу, испуњен и богољубљем и човјекољубљем. Што му је Бог био дао, он је то са својим осиротјелим, прогнаним и расијаним народом у сјеверним земљама и крајевима подијелио, испуњен страдањем и својим личним и своје породице, али и страдањем свога народа“.

„Зато га је Господ и удостојио да на гробу његовом, гдје је био похрањен, засија свјетлост небеска. Зато га је Господ и удостојио да његове мошти остану цјелебне и чудотворне, и да се сачувају до наших времена, да и ми, цјеливајући их, дотакнемо ону цјелебу, Христову рану која у себе сабира све ране свих људи и свих створења“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након Свете службе Владика је са свештенством благосиљао славски колач.

Потом је приређена празнична трпеза љубави, за којом је Митрополита, свештенство и остале госте у име парохије и мјештана Паштровића поздравио парох бечићки протојереј Остоја Остојић.

Поводом славе Духовног Центра „Свети Стефан Штиљановић“, владика је у будванском Старом граду такође благосиљао славски колач, а онда посјетио и манастир Дуљево.

Митрополит Амфилохије је синоћ у Духовном центру Црквене општине Подгорица одржао предавање на тему: Петар II Петровић Његош – Богословско-молитвени лик и дјело, чиме је започела нова сезона духовних вечери у Духовном центру.

Р.В.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/82-%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d0%b5%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bf%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b1%d0%b5%d0%be%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b4%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%ba%d0%b0/page__st__264__gopid__515053#entry515053

[Guest]

БДЕНИЈЕ У ЧАСТ И СЛАВУ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

ЦЕТИЊЕ, 30. октобра (Светигора прес) – У навечерје празника Светог Петра Цетињског Чудотворца и Светог апостола и јеванђелиста Луке вечерас је у Цетињском манастиру служено свечано празнично бдјеније.

Началствовао је Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Господин Теодосије, уз саслужење свештенства и молитвено учеће Господе Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, липљанског Јована и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и бројних вјерника.

Бденију су присуствовали и ђаци обновљене Призренске Богословије, који су дошли на славу Богословије Светог Петра Цетињског.

Сјутра ће у Цетињском манастиру више архијереја наше помјесне Цркве служити Свету службу Божију са почетком у 9 часова.

Потом ће у 12 часова у Краљевском позоришту „Зетски дом“ бити одржана и свечана духовна академија посвећена 160-годишњици упокојења Митрополита Петра II Петровића Његоша, на којој ће о његовом лику и дјелу бесједити проф. др Мило Ломпар.

Р.В.

[Guest]

ЛУЧИНДАНСКА СВЕТИГОРА

Часопис СВЕТИГОРА – ЛУЧИНДАН 2011 – број 212

ЦЕТИЊЕ, 31. октобра - Из штампе је изашао нови број часописа Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Овај лучиндански број је у знаку 160 година од упокојења Петра Петровића Његоша. Тим поводом на првим страницама се налази бесједа Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, под називом Вјечно жива ријеч Његошева. Његошу су посвећени и редови Петра Лубарде „О Ловћену и Његошу“ , Матије Бећковића „Његош наш савременик“ . Бећковић је нашао мјеста у часопису и кроз поезију посвећену Његошу. Поред његових, ту су и стихови Стевана Раичковића и Душана Радовића. А у рубрици Мајке хришћанке, Оливера Балабан ће вас упознати са животом Бећковићеве мајке Зорке. Светигора је објавила писмо које је Његош упутио 1950. године Георгију Николајевићу.

Од Његоша је неодвојив мотив Косова распетога. Поводом актуелних дешавања на Косову, Светигора преноси апел Његове светости Патријарха Иринеја „Одбранити Косово и Метохију“. На Косову, у Пећи је прије мјесец дана хиротонисан нови епископ Српске цркве, епископ липљански Јован Ћулибрк, иначе некадашњи уредник овог часописа. О том догађају говори репортажа Славка Живковића. С. Живковић је и аутор репортаже Симпосион о женском монаштву у Жичи. На симпосиону је била присутна др Ксенија Кончаревић, чији први дио огледа о Женском монаштву у трећем и четвртом вијеку до иконоборства, можете наћи у новом броју Светигоре.

Овај број доноси други дио чланка Јована Маркуша „Црногорци су се увијек окретали према Русији као према сунцу“.

Богословске теме су заступљене кроз предавање Митрополита Амфилохија „Богочовјечанско предање цркве, мјера и провјера њене историје“, и кроз чланак „Пуноћа крштења у евхаристији“ који потписује Драган Радоман.

И у овом броју наћи ћете приказ новог издања Светог Писма, из пера Патријарха српског господина Иринеја. Приказане су нове књиге Митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“, као и монографија о Студеници. Ту је и превод „Књиге пророка Варуха“, митрополита Амфилохија, старечник посвећен старцу Сампсону, запис из Свете Горе, путопис Параскеве Станишић „Хиљаде молитава пиперске дјеце“, саопштења о актуелним дешавањима, помени, текст посвећен празнику Воздвижења Крста Господњег, рубрика из медицине др фармације Драгице Бојовић, која овога пута говори о познатој биљци, пелим.

Поред мноштва представљених занимљивих и актуелних тема, о значајнијим збивањима из свијета, отачаствене Цркве, помјесних Цркава и Митрополије црногорско-приморске, сазнајте из хроника часописа.

[Guest]

ПРЕНОСИМО: ”ПУСТИТЕ ЏОМИЋА ДА ВРШИ ДУХОВНУ МИСИЈУ” – ДАН, 31.10.2011

ПРЕДСТАВНИЦИ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА И ВЈЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА

ПОЗВАЛИ ВЛАСТ ДА ПРЕИСПИТА ОДЛУКУ О ПРОГОНУ ПРОТОЈЕРЕЈА

Представници традициона­лних цркава и вјерских заједница у Црној Гори позвали су државне органе да омогуће протојереју Велибору Џомићу да настави духовну мисију у Црној Гори. Министарство унутрашњих послова Џомићу није издало привремену дозволу за боравак на територији Црне Горе уз образложење да представља пријетњу за државни поредак. Из министарства, међутим, није појашњено на који начин Џомић представља пријетњу, јер, како наводе, по закону нијесу у обавези да образлажу такву одлуку.

Реис Рифат Фејзић позвао је јуче државне органе да Џомићу омогуће наставак духовне мисије у Црној Гори. Он је казао да протојереј може да рачуна на пуну солидарност Исламске вјерске заједнице.

– Не бих улазио у детаље зашто МУП, односно држава, не да Џомићу дозволу за привремени боравак, али мислим да нема разлога да му се не изађе у сусрет. Ја не видим препреке за то и због тога му пружам пуну подршку. Ми као исламска вјерска заједница немамо ништа против да он настави са духовном мисијом и потпуно се солидаришемо са Џомићем и захтијевамо да му се омогући боравак у Црној Гори. Не знам зашто би он некоме сметао – рекао је Фејзић у изјави за „Дан”.

И дон Јанез Миртек је изразио жаљење због проблема које протојереј Велибор Џомић има са министарством унутрашњих послова Црне Горе.

– Жао ми је да се то десило. Посебно ми је жао јер га и лично познајем и не знам због чега му је онемогућено да ради свој посао. Не желим да улазим у те ствари – рекао је Миртек.

Протојереј Велибор Џомић је казао да су највиши достојанственици традиционалних вјероисповијести у Црној Гори по својој савјести једногласни у ставу да се проблеми у вези са боравком и мисијом како њега лично, тако и других православних свештеника и мо­наха којима је наметнут овај проблем, ријеши у складу са законом и на начин на који то чине скоро све земље свијета.

– Важно је да као вјерујући људи проблеме и патње других осјећамо као своје јер тако и свједочимо своје служење Богу. У скоро свим државама свијета традиционалне цркве и вјерске заједнице, и поред великих разлика у догматском учењу, сарађују у питањима заједничког интереса. Не треба ићи даље довољно је погледати како та сарадња изгледа у Европи. И у Црној Гори, поред рјешења питања правног положаја цркава и вјерских заједница у складу са њиховом историјском мисијом и европским стандарди­ма, питања реституције непра­ведно одузете црквене имо­вине, за вријеме комунисти­чког режима, заштите културног и духовног наслеђа, питање неометаног боравка и држављанства представља тему која нас као људе зближава – оцијенио је Џомић.

Он је изразио наду да ће се та сарадња интензивирати у времену које је пред нама.

– Поводом конкретног случаја због кога су се јавно огласили и дигли свој глас против неправде од срца им благодарим – поручио је протојереј мр Велибор Џомић.

[Guest]

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ НА ЦЕТИЊУ

31.10.2011.г. - Звучни запис Радио Светигоре

ЦЕТИЊЕ, 31. октобра (Светигора прес) – Светом архијерејском литургијом, коју су у Цетињском манастиру служили четворица Епископа наше помјесне Цркве, празничном духовном академијом и славском трпезом хришћанске љубави, данас је на Цетињу прослављен празник Светог Петра Цетињског и празник Светог апостола и јеванђелиста Луке.

Литургију су служили преосвећена Господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, липљански Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије.

Саслуживали су им: протојереј-ставрофор др Владислав Ципин, професор канонског права на Московској духовној академији, архимандрит Марко (Калањ), Архимандрит Нил из светогорског манастира Ватопеда, протојереј-ставрофор Николај Болокховски, професор Универзитета у Минску, протојереј Валeнтин Илијас из Румунске православне цркве, шеф кабинета Митрополита црногорско-приморског протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протосинђел Никифор, секретар Будимљанско-никшићке епархије, игуман Цетињског манастира Методије, јеромонах Андреј из Високих Дечана, игуман манастира Врањина Петар, игуман манастира Стањевићи Јефрем, парох барски јереј Јован Пламенац, јеромонах Игњатије, духовник манастира Пећка патријаршија и јеромонах Сергеј из манастира Острога, уз молитвено учешће великог броја вјерника.

На литургији су одговарали чланови хора Цетињске Богословије и хора Преподобне мати Ангелине из Никшића.

31.10.2011.г. - Бесједа Владике Атанасија на Литургији

У току Свете службе Божије бесједио је Преосвећени Владика Атанасије, који је рекао да је велики догађај за небо кад јунак заплаче и да тај дар не треба кварити кукањем и кукумавчењем. „Плакали су јунаци, Карађорђе је знао да заплаче. Плакао је Господ над Лазаром, плакали су хришћани над првомучеником Стефаном. Плач је велики дар Божји“.

„Плач је обнова срца, обнова благодати крштења. То знају сви хришћани, то зна наш српски народ. Покајање је најљепши цвијет људскога поштења, каже српска пословица. И немојмо од тога да правимо никакву пропаганду и никакво бусање у прса. Будимо оно што смо заслужили одстрадавањем своје вере. Немојмо то да кваримо хваљењем и кукумавчењем“, рекао је Владика Атанасије.

31.10.2011.г. - Запис са свечане Лучинданске Академије

Након литургије у Краљевском позоришту „Зетски дом“, приређена је празнична духона академија, посвећена 160-ој годишњици упокојења Митрополита Петра II Петровића Његоша.

Поздравним словом гостима се обратио ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић, а свечану бесједу, посвећену Митрополиту Петру II Петровићу Његошу, изговорио је професор Београдског универзитета, познати његошолог др Мило Ломпар.

У умјетничком дијелу програма наступили су Хор Цетињске Богословије под управом ђакона Михаила Лазаревића, Хор преподобне мати Ангелине из Никшића под управом Ане Бојић, Асим Сарван, те рецитатори ђаци Цетињске Богословије и полазници школе вјеронауке при Цетињском манастиру.

Данашњем сабрању на Цетињу су присуствовали професори и сви ђаци обновљене Призренске Богословије, те професори Карловачке, Београдске, Крагујевачке и Богословије Светог Василија Острошког из Фоче, бивши министар вјера у Влади Црне Горе проф. др Слободан Томовић и представници Амбасадe Србије Њ.Е. Зоран Лутовац - амбасадор и Њ.Е. Александар Рождественски, конзул Руске Федерације у Подгорици.

[Guest]

У МАНАСТИРУ ПОДМАИНЕ У БУДВИ ПОЧЕО НАУЧНИ СКУП – ЕПИСКОПСКА СЛУЖБА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

01.11.2011.г. - Звучни запис Радио Светигоре

ЦЕТИЊЕ, 01. НОВЕМБРА (Светигора прес) - У манастиру Подмаине у Будви данас је почео са радом дводневни богословско-правни научни скуп „Епископска служба у Православној цркви“.

Скуп је почео Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ липљански Господин Јован (Ћулибрк), уз саслужење свештеника и свештеномонаха учесника скупа: ректора Цетињске Богословије протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архимандрита Нила из светогорског манастира Ватопед, оца Валентина Илијаса из Румунске православне цркве, оца Николаја Волоковског, професора Универзитета у Минску, игумана подмаинског јеромонаха Рафаила, свештеника Ненада Калема и Бориса Радовића, те ђакона Владимира Јарамаза и Ивана Иванова, професора Универзитета у Софији и јерођакона Василија сабрата манастира Подмаине.

„Сама литургија је извор богословског знања, она је извор богословља“, рекао је Владика Јован у литургијској проповиједи.

„Да бисмо Господа познали при ломљењу хљеба, ми морамо знати шта чинимо, како чинимо, зашто чинимо јер нам се у томе, у самом тексту литургије опткрива и Сам Господ, открива Тајна Господа Који се оваплотио у тијелу, Који је са Својим апостолима јео Тајну вечеру коју ми једемо данас на Светој литургији“, рекао је Владика Јован.

Домаћин скупа је Православна Митрополија црногорско-приморска, а покретач и организатор овог научног сабрања је Правни факултет Универзитета у „Magna Graecia“ Катанзару и Институт Светог Дионисија, Румунске Православне Цркве у Италији.

Ово је други по реду скуп ове врсте, који се одвија под званичним називом „Colloqidionisiani“. Предходно сабрање је одржано у Калабрији прошле године, а за сљедећу години ће домаћин бити неки од универзитетских центара у Италији.

Овакви сусрети теолога, правника и историчара организују се са намјером промовисања студија канонског права Православне Цркве, из разлога све већег броја православних вјерника који данас живе у Италији. Идејни покретачи наведених научних сабрања су г. Ђорђо Бароне Адеси, професор римског и византијског права и г. Антонио Мантинео, професор канонског и црквеног права, обојица предавачи на универзитетима у Италији.

На овогодишњем скупу у Подмаинама, поред поменутих професора са факултета у Италији, учествују и предавачи са Универзитета Светог Климента Охридског у Софији (Бугарска), Московске духовне академије (Русија), Универзитета у Минску (Бјелорусија), Богословског факултета у Београду (Србија), као и предавачи Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња.

В.К./Р.В.

[Guest]

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У НОВОБНОВЉЕНОМ ХРАМУ НА ЋИПУРУ

Црква Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру

Данас 01. новембра 2011. године, у обновљеном храму Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру служена је Света Литургија са парастосом за покој душа свих преминулих владика и владара из светородне лозе Петровић-Његош, као и свим професорима и ученицима Цетињске богословије преминулим до данашњег дана.

У препуном храму вјерног народа, Свету литургију и парастос служили су протојереј Обрен Јовановић, секретар Митрополије Црногорско –приморске, намјесник Цетињског манастира протосинђел Методије Остојић и парох цетињски јереј Анђелко Боричић.

Пригодном бесједом, вјерном народу се обратио протојереј Обрен Јовановић, у којој је поручио да је:

„Обновљени храм на Ћипуру засијао у својој најљепшој пуноћи, и да је свачији труд који је допринио обнови ове светиње благословен и добар, али да овај земаљски сјај и спољашње уређење храма није оно најглавније, и да храм губи своју сврху уколико се само посматра са естетске стране.

Како нам поручује данашње Јеванђеље у којем смо чули да се народ тискао и гурао око Христа да би се исцјељивао од свих својих немоћи , тако смо се и ми данас сабрали у ову древну светињу, на темељима старог Цетињског манаастира, који је крајеугаони камен и садашњег манастира који се налази недалеко одавде, да се тискамо и сабирамо око Живога Господа који нам се у храму даје у Светим Даровима које приносимо и освећујемо на Светој Литургији.

Храм није ништа друго него мјесто на ком се сусреће Бог са човјеком и ако тај сусрет занемаримо и храм посматрамо само овоземаљким очима које виде само земаљску љепоту онда заиста, занемарујемо његову функцију и намјену за коју је грађен.

Сигуран сам, да је Краљ и господар Црне Горе, Никола I овај храм на овим старим темељима обновио, ради молитве и да се у њему вјечно поје служба Божија и узносе молитве за напредак и сваки благослов народа, као и за покој душа наших предака.

Храм у којем се не поје служба Божија сличан је човјеку којем би неко забранио да говори, гледа, хода и да мисли, надамо се да се то неће догодити са овим храмом и да он неће бити сличан томе човјеку и претворен у нешто друго што не би донијело добро никоме.

То неће дозволити ни ове свештене кости које у њему почивају, господара Ивана Црниојевића, краља Николе и краљице Милене, којима је једино потребна молитва која се узноси пред престолом вишњега Бога у овом светом Храму.

Уколико не би било тако, да не да Бог, ове свештене кости би биле осуђене и биле би најстрашнији заточеници осуђени од стране свог рода на најгору и неправедну казну, лишења молитве, кађења гробова и воштанице која би над њиховим гробовима горела» рекао је између осталог у својој бесједи протојереј Јовановић.

Ово је прва Литургија која је служена у овом Светом храму од када су започети радови на његовој обнови прије годину ипо дана, а својим појањем су Литургију украсили ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

Свим упокојеним нашим прецима из владарских лоза Црнојевића и Петровића као и преминулим професорима и ђацима Цетињске богословије нека је вјечан спомен!