Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

НАЈАВЕ: МИТРОПОЛИТ СЛУЖИ У БАРУ, КОНЦЕРТИ ХОРА ИЗ БЈЕЛОРУСИЈЕ

• Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служиће у Саборном храму Св. Јована Владимира у Бару, поводом празника Св. благовјерног књаза Александра Невског, Свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и вјерног народа 12. септембра ове године са почетком у 9 часова. На Светој Литургији ће појати Камерни хор SALUTARIS из Минска, Бјелорусија.
  

• Камерни хор SALUTARIS из Минска, Бјелорусија, учесник многих међународних саборовања хорова, одржаће два соло концерта током свог боравка у Црној Гори и то: у понедјељак, 12. септембра ове године у крипти Саборног храма Васкрсења у Подгорици, са почетком у 20 часова и у сриједу, 14. септембра о.г. у манастиру Успења Пресвете Богородице – Подмаине у Будви, са почетком у 19 часова.
  

[Guest]

ДЕЛЕГАЦИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ У УКРАЈИНИ

ГАЛЕРИЈА на сајту УПЦ

КИЈЕВ, 8. септембра – 7. септембра ове године Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Владимир примио је делегацију Црногорско-приморске митрополије Српске православне цркве, која је у Украјини на поклоничком путовању. До сусрета је дошло у митрополитској резиденцији у Успењској Кијево-Печерској лаври.

Делегацију Српске цркве су чинили: сабрат Цетињског манастира и уредник часописа ”Светигора” протосинђел мр Кирило (Бојовић), намјесник Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици протојереј-ставрофор Драган Митровић, директор Радио Светигоре јереј Предраг Шћепановић, секретар Катихетског одбора Митрополије јереј Мирчета Шљиванчанин и главни уредник Радио Светигоре ђакон Никола Пејовић.

Украјинску православну цркву су представљали предсједник Одјељењу спољних црквених веза Украјинске православне цркве Архиепископ перејаслав-хмељницки и вишњевски Александар, прес-секретар поглавара УПЦ протојереј Георгије Коваљенко и руководилац Поклоничког центра при Одјељењу спољних црквених веза Украјинске православне цркве Владимир Телиженко.

На састанку су гости пренијели Блажењејшем Владици поздраве Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и говорили о Православљу у Црној Гори. Између осталог, дотакли су се проблема црквеног раскола, саопштава званични сајт Украјинске православне цркве.

На крају сусрета саговорници су размијенили пригодне поклоне.

Извор: Одјељење спољних црквених веза Московске Патријаршије

[Guest]

Делегација СПЦ у посјети Москви

У четвртак 8. септембра митрополит Волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, сусрео се са члановима српске делегације који су стигли у Москву ради разматрања пројектаат украшавања храма светог Саве на Врачару у Београду. На челу делегације налазио се високопреосвећени митрополит Црногорско-приморски Амфилохије.

Како саопштава сајт Одјељења за спољне црквене везе, говорено је о мозаичком декорисању храма. У пројекту учествују руска држава и Руски православни центар.

Посебно су Митрополит Иларион и и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије анализирали питања јачања веза Руске и Српске православне цркве, као и тему међуправославних односа.

извор : Радио Светигора

[Guest]

МАЛА ГОСПОЈИНА – СЛАВА ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА И ВЛАШКЕ ЦРКВЕ НА ЦЕТИЊУ

ЦЕТИЊЕ, 21. септембра (Светигора прес) – Цетињски манастир и Влашка црква на Цетињу прославили су данас, на празник Рођења Пресвете Богородице своју храмовску славу.

Овај празник слава је града Цетиња и све четири Светиње у граду.

Свету литургију у Цетињском манастиру служио суигуман манастира протосинђел Методије, игуман манастира Орахово јеромонах Козма, јеромонах Исак, јерођакон Јаков, уз саслужење свештенства из Русије.

Светој служби присуствовао је велики број вјерника са Цетиња и гостију из Русије .

На крају литургије пререзан је славски колач, а велики број вјерника приступио је Светом причешћу.

У Влашкој цркви Свету службу служили су протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске Богословије, протојереј Обрен Јовановић, секретар Епархијског управног Одбора Митрополије црногорско-приморске, јереј Анђелко Боричић и ђакон Игор Балабан.

У току литургије бројни вјерници су приступили Светом причешћу.

Пререзан је славски колач, а потом служен помен за све ктиторе, приложнике, краља Николу и краљицу Милену, који су вјенчани у овом храму, Митрополита Илариона Рогановића и све сахрањене на црквеном гробљу.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЋЕЛИЈИ ПИПЕРСКОЈ

ЦЕТИЊЕ, 21. септембра (Светигора прес) – Поводом празника Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине, Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски Господин Амфилохије служио је данас Свету службу, уз саслужење свештенства и вјерног народа, у манастиру Ћелија Пиперска у Пиперима.

„Пресвета Дјева родила се силом Божјом, која се уселила у утробу Анину“, рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјернима. „Из ње, те утробе је процвјетао овај најљепши цвијет на земљи – Пресвета Дјева, која се онда удостојила, својом чистотом, цјеломудреношћу, својим смирењем, да привуче и Самога Духа Светога да сиђе на њу и да се из ње роди Христос Господ, Јединородни Син Божји, поставши човјек, примивши људску природу, освештану, очишћену и оздрављену“.

„Христос на тај начин није само људској природи вратио првобитну љепоту, него јој је подарио и много више од онога што је имао први човјек овдје на земљи. Пост и молитва су нам даривали Пресвету Дјеву, пост и молитва су нам даривали и Самога Господа. Пост и молитва су постали правило сваког правог човјека који греди за Господом, који твори вољу Божју и који жели у себи да васпостави Божју природу на начин на који су то урадили Јоаким и Ана и на начин на који је то урадила Пресвета Дјева“, рекао је Владика Амфилохије.

На крају бесједе Владика је новопостриженој монахињи Сари, коју је замонашио претходне вечери као дотадашњу послушницу манастира, пожелио Божји благослов на њеном монашком путу.

„Нека Господ посебно благослови нашу новопострижену монахињу Сару која је себе принијела на миомирну жтрву Христу Богу, подаривши себе и сав свој живот Христу Богу, припремивши се да постане једна од оних мудрих дјева која улази са Господом у царство Његово, у вјечну ложницу Његову. Бог нека благослову ову Свету обитељ, све вас који сте се данас сабрали овдје“, рекао је митрополит Амфилохије.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ КРСТИО УНУКУ АМБАСАДОРА НЕСТЕРЕНКА

ЦЕТИЊЕ, 23. септембра (Светигора прес) – Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије крстио је данас у Цетињском манастиру малу Марију Владиславовну Шпиљеву, унуку Његове Екселенције Амбасадора Руске Федерације у Црној Гори г. Андреја Нестеренка.

Митрополит Амфилохије је био и кум новокрштеној Марији.

[Guest]

МОНАШЕЊЕ У РУСТОВУ

ЦЕТИЊЕ, 24. августа (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије служио је у петак 23. септембра, на манастиру Рустово вечерњу службу у току које је замонашио четири искушенице из ове Светиње које су добиле монашка имена Теофанија, Антонија, Касијана и Бенедикта.

Тим поводом цетињски Архијереј је рекао: „Ко чува живот свој изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. Изгубити живот, чувати живот, бринути о ономе што је земаљско и што је пролазно, поистовјетити свој живот са својим тијелом и са својим тјелесним постојањем овдје на земљи, неминовно рађа губитак живота на небу, хтјели ми то или не хтјели. Такво чување живота је увијек унапријед осуђено на губитак, јер човјек рођен на земљи, створен је од праха земаљскога, задахнут је дахом живота и по Божјем промислу, прах се враћа праху, а дах Божји се враћа ономе који нас је задахнуо и надахнуо. Тако да чување овога живота земаљскога и уздање у оно што је земаљско и непролазно сигурно ће, прије или касније, бити потпуни губитак. Али, каже ријеч Господња: Ко изгуби живот свој Мене ради, не овога свијета ради и онога што је пролазно, него Мене ради који Сам вјечан, који Сам творац неба и земље, који Сам пут истина и живот, који Сам свјетлост непролазна и вјечна која обасјава свакога човјека који долази на овај свијет, свјетлост у којој обитава Бог, он ће га наћи. Такав налази себе не у пролазности, него у вјечности. Дакле, и кад губи овај пролазни живот, он га задобија стоструко више.“

„Ево наше четири дјеве Христове, новопострижене Бенедикта, Антонија, Теофанија и Касијана чуле су ту ријеч Господњу и не само да су је чуле него су је примиле у своје срце и одрекле су се онога што је пролазно, одрекле су се улагања у оно што је ништавно, ради онога што је вјечно и што је непролазно, попут оних преподобних отаца и матера чија су имена примиле ове свете ноћи и који су од данас па у будуће њихови небески путеводитељи и покровитељи.“

[Guest]

ПРОТОЈЕРЕЈ ВЕЛИБОР ЏОМИЋ: О НАВОДНОЈ „АУТОНОМИЈИ“ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Протојереј мр Велибор Џомић,

координатор Правног савета

Митрополије Црногорско-Приморске

О НАВОДНОЈ „АУТОНОМИЈИ“ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

(одговор на текст Вељка Ђурића Мишине ”Планови Руске Православне Цркве и интереси наших архијереја у Црној Гори)

Ових дана се у делу србијанске и црногорске јавности упорно пласирају дезинформације о наводној ”припреми будуће аутономије Митрополије Црногорско-Приморске у односу на СПЦ”. На бази тих дезинформација је настао и текст мог познаника др Вељка Ђурића Мишине, који, чак и уз вишак добре воље, не могу да разумем, прихватим и оценим као добронамеран. Текст је очевидно писан без знања да су неодговорни и нетачни написи о наводној ”аутономији Митрополије” енергично демантовани кроз саопштење за јавност Митрополије од 14. септембра и више изјава медијима (чудим се да аутор не помиње макар званично саопштење Митрополије од 14. септембра посебно ако се зна да је његов текст објављен 15. септембра).

Хиротоније црногорских митрополита кроз историју: Ипак, да почнемо од историјских чињеница. Не спорим чињеницу да је неколико црногорских митрополита, након другог укидања Пећке Патријаршије 1766.г., хиротонисано у Русији. Али, Ђурић је прескочио да помене и друге, веома важне чињенице. Прво, да је Свети Сава 1219/1220.г. на подручју на коме се данас налази Црна Гора основао Епископију Зетску, Будимљанску и Хумску. Затим, да је Епископија Зетска уздигнута у степен Митрополије за време Цара Душана. И, што је најважније, зашто се помиње само неколицина црногорских митрополита, који су, због ванредних прилика, хиротонисани у Русији, а не помиње оних четрдесетак епископа и митрополита зетских/црногорских и будимљанских, који су хиротонисани у Жичкој Архиепископији, Пећкој Патријаршији и Српској Православној Цркви? Зашто се почиње од Митрополита Петра II, који је, истина, хиротонисан у Русији, а прескаче се Митрополит Петар I – Свети Петар Цетињски, који је хиротонисан у Сремским Карловцима од Патријарха Мојсија (Путника)? Ако аутор текста проблематизује некакве наводне ”обавезе” према Московској Патријаршији због хиротоније Митрополита Петра II, Никанора (Ивановића), Илариона (Рогановића), Митрофана (Бана) и Кирила (Митровића) онда се чудим да, по истој логици, није закључио да је већа обавеза према Пећкој Патријаршији/Српској Православној Цркви у којој је изабрано и хиротонисано 40-ак епископа и митрополита црногорских и будимљанских кроз историју? Зашто је прескочена веома важна чињеница да су црногорски митрополити хиротонисани изван Пећке Патријаршије само и једино у периоду када је она била силом укинута? Зар речи Митрополита Петра II Матији Бану (”треба најпре Српство да се ослободи и уједини. Ја бих тада у моју Пећку Патријаршију, а књаз српски у Призрен”, ”Мемоарска проза XVIII и XIX века”, књига II, ”Нолит”, Београд, 1989.г., стр. 99) не говоре довољно да у том погледу, чак и код њега као архијереја који је хиротонисан у Русији, није постојала никаква обавеза према руском Синоду у црквеном погледу. Да су узете у обзир само ове, а и друге познате историјске чињенице (на пример, одговор црногорских главара руском Синоду на оптужбе Светог Петра Цетињског 1804.г. у коме подсећају на своју Пећку Патријаршију) онда се не би ни дошло до закључка који је изнет у форми питања. Ако их није било тада – зашто би сада постојале?

Нетачан податак: Није тачан Ђурићев податак да је и Митрополит Висарион (Љубиша) хиротонисан у Русији. Иако тог податка нема у књизи Епископа Саве (Вуковића) о српским јерарсима, на коју се Ђурић позива, Висарион је хиротонисан 8. септембра 1878.г. у Цетињском Манастиру од стране Митрополита Илариона (Рогановића) и Епископа Герасима (Петрановића). Дакле, прекид у континуитету хиротонија црногорских митрополита у Русији! Чиме би се објаснио овај дисконтинуитет у односу на историјски краткотрајан конитинуитет хиротонија црногорских митрополита у Русији? И да ли, по истој логици, из тога проистиче нека ”обавеза”? Из неких разлога се превиђа и чињеница да од 1851. до 1858.г. није ни било митрополита у Цетињу, јер је Књаз Данило, након што је одбио да се замонаши, управљао и Црквом и државом. Напред наведено узрокује и повлачи само једну обавезу – да констатујемо да Православна Црква у Црној Гори није била аутокефална.

Сваком црквеном човеку је више него јасно да хиротоније неколицине црногорских митрополита у Русији, сходно канонском предању, не могу да повлаче никакве ”обавезе”, а посебно не обавезе на које се алудира у Ђурићевом тексту. Из тог разлога, српски каноничари и историчари нису имали, а и данас немају никаквог посла – никаквих обавеза нема и не може их ни бити.

Погрешне тезе о Руској Цркви: Чуди ме да је Ђурић као историчар ”повратак” Руске Цркве, и то баш ове године, на канонску територију СПЦ видео само у недавној посети Митрополита Илариона (Алфејева) Београду и Подгорици. Ко год зна канонско предање и еклисиологију није му тешко да закључи да је мешање других помесних Цркава у унутрашња питања једне аутокефалне Цркве недопустиво. Довољно је само да се погледа недавна одлука Јерусалимске Патријаршије о прекиду литургијског општења са Румунском Црквом због самовољног оснивања румунског манастира у Светој Земљи. Српска и Руска Црква никада нису прекидале литургијско општење, али су, у сестринској љубави, присутне, као и друге помесне Цркве, на канонски утемељен начин једна код друге, помагале су једна другој и састрадавале кроз историју. Руска Црква никада није нигде ни одлазила од Српске Цркве, а ни Српска од Руске, тако да је излишно говорити о некаквом ”повратку”. А ако се говори о присуству, а не о ”повратку” Руске Цркве на наше просторе онда не можемо да се, заједно са Ђурићем, у случају Црне Горе не сетимо посете Патријарха Алексеја и службе на темељима Саборног Храма 1994.г. у Подгорици, као и бројних посета других архијереја Руске Цркве по благослову Руског и Српског Синода. Зашто би посета Митрополита Илариона била значајнија од, рецимо, посете Патријарха Алексеја? Или, да подсетимо да је у Краљевини СХС 1921.г. од канонске руске православне јерархије и верника, који су избегли од совјетских бољшевика, настала Руска Загранична Црква. Тај догађај, узрокован безочним гоњењем Цркве, можда најбоље објашњава и поступање руског Синода у Петрограду у ванредним приликама и случајевима хиротоније неколицине црногорских митрополита након насилног османског укидања Пећке Патријаршије.

Измишљена прича о аутономији Цркве у Црној Гори: Друго део Ђурићевог текста је актуелистички и политички с обзиром да је базиран на ставу да се ”политичко руководство Црне Горе одавно изјаснило: хоће своју ”Цркву” (до недавно су изјављивали ”да није реално да у Црној Гори постоји једна Православна Црква”) и наводној ”чињеници”, утемељеној на изјавама двојице јавности непознатих архијереја, ”да Митрополит Црногорско-Приморски тражи оно што је Црква у Црној Гори имала”.

Није ми познато, а у том делу не спадам међу неупућене, да Митрополит Амфилохије тражи било какву аутономију Митрополије у односу на Сабор СПЦ. Такав захтев једино може да буде упућен Сабору, а, као што је познато, до сада никада није упућен, јер за то не постоји ни један канонски оправдан разлог. О томе довољно говори саопштење Митрополије од 14. септембра, као и наше изјаве медијима, кроз које је јасно наглашено да Цркви у Црној Гори за њену јеванђелску мисију није потребна већа аутономија од ове коју има сходно канонском предању и црквеном Уставу. Уосталом, Митрополит Амфилохије, као и Епископи Јоаникије, Филарет и Григорије, који имају канонску јурисдикцију на подручју данашње Црне Горе, никада нису признали било какву аутокефалност Православне Цркве у Црној Гори због чега су, сви до једног, а посебно Митрополит Амфилохије, годинама нападани у црногорским медијима и Скупштини Црне Горе.

Митрополија, али и друге епархије СПЦ: И у србијанској, а посебно у црногорској јавности, ”аналитичари” упорно прескачу чињеницу да у Црној Гори, поред Митрополије Црногорско-Приморске, постоје и Епархија Будимљанско-Никшићка и делови Епархије Захумско-Херцеговачке и Милешевске. Заборавља се и чињеница да је управо Митрополит Амфилохије предложио Сабору да се у Црној Гори обнови древна, светосавска Будимљанска Епархија, која је настала у исто време када и Зетска. Затим, да у Црној Гори, сходно одлуци Сабора од 26. маја 2006.г., постоји Епископски савет Православне Цркве кога чине архијереји четири епархије Српске Православне Цркве. Епископски савет не представља новину у нашој помесној Цркви – одавно постоји у Америци и Канади, Хрватској, Босни и Херцеговини. Епископски савет, сходно 34. Апостолском правилу и саборској одлуци, има задатак да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве, као и на доношењу Закона о реституцији национализване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О свом раду извештава Сабор, а све одлуке Епископског савета морају бити у складу са канонима и Уставом СПЦ и потврђене одлукама Синода и Сабора СПЦ. У чему је онда проблем?

Изгледа само у називу ”Православна Црква у Црној Гори”. Тенденциозно се ствара слика да је реч о посебном еклисиолошком ентитету или, једноставније, ”о Цркви у Цркви”. Заборавља да се да ни тај назив не представља новину. Довољно је погледати називе Цркве и у Србији и у Црној Гори кроз историју, као и томос Патријарха Цариградског ”Автокефалној Уједињеној Православној Српској Цркви Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца” од 1922.г.

Црква, Срби и Црногорци данас: Сигурно је да ”критичари” из Београда или мог Краљева не могу тако јасно као они који живе и Богу служе у Црној Гори сагледати бројне поделе, а посебно новофабриковане поделе на националној основи, тј. процес ”националног раздвајања Срба и Црногораца”, како су га неки крстили, а који није цементиран и који, по свој прилици, неће бити краткотрајан. Коме је интерес да се грађани Црне Горе који се изјашњавају као Црногорци гурају под скуте распопа Дедеића? На жалост, неки својим неодговорним односом према овој рани и подели нашег народа несвесно ојачавају позиције тзв. ”ЦПЦ” и тезе њених гласноговорника ”да Срби треба да иду у Српску, а Црногорци у ”Црногорску православну цркву, а да цркве и манастире користе заједно – једни до подне, а други од подне”. И, што је најважније, превиђа се одговорност епископа и свештеника у Црној Гори пред Богом за сваку људску душу. За, не дај Боже, духовну пропаст и погибељ тих људи, који се полако духовно буде након вишедеценијског суровог убијања Бога у Црној Гори, пред Богом, Црквом и историјом неће бити одговорни новинари, историчари, критичари и аналитичари, из Подгорице или Београда свеједно, него, као и свуда у васељени, митрополит, епископи и свештеници.

Такође, не знају да у православним храмовима у Црној Гори има верника који се изјашњавају као Срби, а и оних који се изјашњавају као Црногорци. Да не помињемо случајеве национално подељених породица и братстава. Црква није фабриковала ту поделу. Ми се данас кроз пастирски однос и служење бавимо последицама суровог атеизма и транзиционих подела. Црква је као Мајка дужна да брине о својој духовној деци баш имајући у виду њихова искушења, слабости и незнања те да их духовно просвећује речју Божијом.

Неприхватљивост антицрквеног уговора: Кроз народну опаску ”да има ватре тамо где има и дима” потеже се питање евентуалног уговора о правном положају Цркве у Црној Гори. Подсећања ради, наша Црква је такве уговоре већ одавно потписала у Хрватској, Словенији и Босни и Херцеговини. Ни око једног од тих уговора се до сада није водила расправа у јавности (осим у Босни где су екстремни муслимански политичари неуспешно оспоравали право наше Цркве на потписивање таквог уговора) и сви су прошли унутрашњу процедуру верификације кроз Синод и Сабор. Ти уговори се односе на епархије СПЦ које постоје у тим државама. Неће бити да се словеначки уговор тиче и да производи правна дејства у односу према некој нашој епархији у Америци, Европи или Аустралији. Уговоре у Словенији и Хрватској је потписао Митрополит Јован, а у Босни Патријарх Павле. И то је ствар Цркве.

Слободно могу да тврдим да многи од ”забринутих критичара” појма немају о садржини тих уговора, али им то не смета да се баве тим питањем у Црној Гори које се не може и не сме решити без знања и одобрења Српског Патријарха, Светог Архијерејског Синода и Сабора. Да не говорим да уговор између Цркве и државе искључиво представља акт сагласности две воље те да је за Цркву правни акт спољашње, а не унутрашње природе. Ни један уговор се не може на силу и под притиском закључити, а Црква га неће ни закључити, ако се уопште поведу озбиљни разговори о томе, уколико се на било који начин од стране државе Црне Горе покуша нарушити црквено јединство и канонско устројство. Ни једним таквим уговором се, дакле, не могу уређивати унутрашња црквена питања. Таква питања се једино, искључиво на основу канонског предања, Устава СПЦ и одлука Сабора, решавају у Цркви, а за тиме, реално, нема потребе без обзира на жеље црногорских политичара ”да имају своју Цркву”. То је више пута до сада наглашено у званичним изјавама представника наше Цркве у Црној Гори. Политичари имају своје партије, партијску инфраструктуру, гласаче и активисте и о њима треба да брину, а Црква брине о својој канонској јерархији, устројству и верницима. Само се тако остварује начело одвојености цркава и верских заједница од државе. Узгред, без обзира на жеље било ког режима, нема раскола без епископа и свештеника. Само неразумни људи, попут несрећног Доситеја Стојковића у Македонији, могу да иду тим путем, а о томе у Црној Гори, барем што се епископа, свештеника и верника тиче нема ни говора.

Непостојећи ”црквени сепаратизам”: Некоректна је Ђурићева оцена ”о црквеним сепаратистичким идејама” у Црној Гори (у Црној Гори – прим. В.Џ.)” (оцене о изборима за патријарха и Митрополиту Амфилохију нису вредне коментара, јер ће све време показати). Какав црквени сепаратизам уз онакав дочек српског патријарха и чланова Синода од оноликог верног народа у Црној Гори? Интересантно је да нас у Црној Гори оптужују због ”великосрпства”, а поједини у Београду малтене због ”антисрпства” или, блаже речено, ”недовољног Српства”. Ови у Подгорици готово непрестано траже да, малтене, неколико пута недељно јавно исказујемо лојалност независној Црној Гори, да престанемо да будемо Црква и да постанемо биро за признавање нација, држава и нових језика, а неки кругови у Београду би желели да исто толико исказујемо верност Српству и Српској Цркви којој смо дали и дајемо себе служећи Богу и распетом народу у слуђеном времену. O tempora, o mores!

Недопустиво понижавање Сабора: Није Ђурић ни први ни једини који олаким оценама, на основу ко зна каквих ”извора информација”, недопустиво понижава Свети Архијерејски Сабор и његове обавезујуће одлуке. Сабор има своје надлежности по Уставу СПЦ и Пословник којим је јасно прописан почетак и крај саборских седница. Пословником су регулисани и случајеви одсуства архијереја са обавезних саборских седница. Ко год то зна онда тешко може да поверује у тезе ”о доношењу одлука на крају Сабора под тачком разно кад архијереји оду из Патријаршије”.

На крају, разумем забринутост многих, али не могу, нећу и немам право да разумем површност, неодговорност и тенденциозност појединих људи, па чак и из Цркве, моје браће и сународника, који, руку на срце, непотребно стварају смутњу и на кафкијански начин скоро свакога стављају у улогу ”сумњивог лица” што суштински итекако користи онима који, мимо Цркве – црквене јерархије и верног народа, желе, након пропасти распопског пројекта, ”да стварају своју Цркву” у Црној Гори.■

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ КРСТОВДАНСКУ ЛИТУРГИЈУ СЛУЖИО У ОСТРОГУ

ЦЕТИЊЕ, 27. септембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, Свету службу Божију у цркви Часног Крста у Горњем манастиру Острогу, поводом храмовне славе цркве. Саслуживали су му свештеници и свештеномонаси из Црне Горе, са Косова и Метохије, из Београда и Босне и Херцеговине.

На литургији су појали ђаци Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња.

Након причешћа којем су приступили многи присутни вјерници, на платоу испред црквице Часног Крста Митрополит је благословио славски колач и одржао празничну бесједу.

«Гледајући Часни Крст и његово Воздвиженије на овом Светом мјесту и клањајући се подножју ногу Господњих, ми Крсни Част прослављамо и призвабни смо да га узносимо“, рекао је Владика.

„Призвани смо да га прослављамо, јер то значу узношење на гору Господњу. И призвани смо да ходимо оним стопама којима је Господ ходио, којима су ходиле ноге Његове. Нека би нас Часни Крст и његово Воздвиженије утврдили у вјерности Господу и нека би нас умудрио да непрекидно прослављамо Господа у своме срцу и у свеупуном своме животу“.

„Да се поклањамо подножју ногу Његових свеукупне Божје творевине, нарочито ових мјеста која је походио Господ и Његови Свети људи, јер то су Света мјеста на којима се и ми освећујемо и просвећујемо. И ми који смо призвани на светост, јер је ријеч Господња: будите Свети јер је Свет Господ ваш“, рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је потом у цркви Ваведења Пресвете Богородице, у којој почивају мошти Светог Василија Острошког уручио поклоне за цркву Светог Василија Острошког у Лепосавићу – покровац који је неколико година био на моштима Светог Василија, а за цркву посвећену истом светитељу на Бежанији у Београду наруквице које су такође неко вријеме биле дио Светитељеве одежде. Додјелио им је и по икону Светог Василија Острошког Чудотворца.

Са благословом надлежних архијереја Његове Светости Патријарха српског Иринеја и Преосвећеног Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, данас су у Острогу, са својим вјерним народом, боравиле делегације ова два храма. Из бежанијског храма Светог Василија дошло је сво свештеничко братство: старјешина протојереј-ставрофор Душан Јовановић и јереји Предраг Тимотијевић, Мирослав Чолаковић и Вукашин Милићевић.

У име лепосавићког храма и народа тог краја данас су били присутни архијерејски намјесник митровички протојереј-ставрофор Милија Арсовић, старјешина Храма Светог Василија Острошког у Лепосавићу протојереј Миломир Влашковић и ђакон при истом храму Иван Јеремић.

И.Б./Р.В.

[Guest]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА ШЕСТЕ СЈЕДНИЦЕ

ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011.

У складу са одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве из маја 2006. Године о оснивању Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, који се по потреби састаје ради разматрања живота Православне Цркве на територији државе Црне Горе, данас је у манастиру Ждребаонику код Даниловграда, благодаћу Божјом, одржано шесто засједање православних епископа Црне Горе, којем су присуствовали сви епископи који чине овај Савјет и то: Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као предсједник и Преосвећени архијереји: милешевски Филарет, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије.

Епископи су најприје заблагодарили Богу на благословеном животу Цркве Божије у Црној Гори и непрекидно унапријеђивање њеног свакодневног дјеловања, које је осјетно међу вјерним народом и уопште у друштвеном животу Црне Горе. Поздравили су и коначан престанак неправедне забране слободе кретања на територији Црне Горе Епископу милешевском Филарету, које му је омогућило да присуствује данашњој сједници, с надом да се оваква врста неприличног односа према високим јерарсима било које Цркве или вјерске заједнице неће поновити у Црној Гори.

Имајући у виду потребу правног уређења односа Српске православне Цркве и државе Црне Горе, нарочито због бројних злонамјерних тумачења појединаца из државне и локалне управе, Епископи изражавају своју заједничку вољу да се ови односи уреде на начин обостраног уважавања и поштовања, сагласно уставном начелу одвојености Цркве и државе и немијешања државе у вјековно канонско устројство Цркве и њена аутономна права. У том погледу, и овога пута скрећу пажњу да је Православна Црква у Црној Гори оличена у епархијама Српске Патријаршије (Митрополији црногорско-приморској и епархијама, будимљанско-никшићкој, милешевској и захумско-херцеговачкој) и да она има неспорно историјско и канонско право да самостално уређује свој организациони живот. Ову чињеницу, по једногласном мишљењу свих присутних архијереја, све државне адресе морају неизоставно имати као полазну тачку будућег Уговора између Цркве и државе. Архијереји исказују своју забринутост у погледу непримјерених изјава појединих високих политичких адреса, који, иако потпуно ненадлежни за таква питања, показују зачуђујуће амбиције за унутрашње преуређење Цркве. Овакав притисак на највећу Цркву у једној модерној, секуларној држави је без преседана у Европи, којој се, макар номинално, тежи. Нарочито су бесмислене, злонамјерне и правно неутемељене изјаве о томе да би договори државе Црне Горе и Српске православне Цркве били незаконити и невалидни. С њима се могу мјерити и већ учестали позиви на развлашћивање Православне Цркве и неразумно и противправно подржављење њене имовине, који нису и засигурно да неће ни у будућности допринијети смиривању напетости између Цркве и државе, нити допринијети укупној друштвеној стабилности, преко потребној у овим кризним временима.

Православни архијереји, у име свога свештенства, вјерника и пуноће Цркве, изражавају спремност и вољу да сарађују са свим надлежним институцијама државе Црне Горе на превазилажењу отворених питања, подсјећајући на то да је држава Црна Гора већ потписала Темељни Уговор са Светом Столицом, те да у једном и јединственом правном систему не може бити повлашћених.

Српска православна Црква се старала и наставиће да се стара о свим православним вјерницима у Црној Гори, без обзира на њихове националне, идеолошке, политичке и друге разлике, остајући такође отворена за сарадњу са свим добронамјерним људима на унапријеђењу општег добра и напретка свих без разлике.

Народ Божији позивамо да не поклекне пред духом времена, пред бесплодним дјелима, распрама и подјелама, које, без икакве сумње, не доносе никакво добро Црној Гори, већ да остане стамен у својој вјери у Распетога и Васкрслога Господа нашега Исуса Христа , који је једини наш камен темељац, наш Пут, Истина и Живот.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Епископ милешевски Филарет

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије

Епископ умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије

[Guest]

КРСТОВДАН У КОСИЋУ КОД ДАНИЛОВГРАДА

ДАНИЛОВГРАД, 28. септембра – Служењем празничне Литургије и ломљењем славског колача свечано је, на Крстовдан, 27. септембра ове године, прослављена слава храма Воздвижења Часног Крста у селу Косић код Даниловграда.

Овај свети храм саграђен је на мјесту гдје су се, по предању, укрстиле двије муње и Крст од живог огња учиниле, о чему у Горском вијенцу пјева владика Раде. Тридесетих година прошлог вијека на овом мјесту је, трудом тадашњег пароха косоволушког свештеномученика Љубомира Јововића и вјерног народа овога краја, подигнут и освештан велики бетонски Крст који је сачуван до данас. Планирану градњу храма спријечио је Други свјетски рат. Послије рата, под комунистичком тиранијом, није била могућа реализација ове идеје. Са градњом се започело 1998. године, а прије три године на Крстовдан храм је освештао Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Свету Литургију на овогодишњој слави служио је надлежни парох даниловградски протојереј Слободан Зековић са бројним народом. Након Литургије, славски колач са домаћином славе Савом Јововићем преломио је јереј Предраг Катанић, парох јеленачко-подострошки.

Домаћин славе је са својим породицом све присутне угостио за богатом славском трпезом. За домаћина славе за наредну годину јавио се Саша Огњенов Јововић.

С.З.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЗЕТСКОМ СЕЛУ МАХАЛА

ЦЕТИЊЕ, 1. октобра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Свете Петке у зетском селу Махала, а потом и годишњи помен покојној Љиљани Кликовац.

„Кад некога испраћамо из овога свијета и овога живота у безобалну тајну Божанске вјечности и када се молитвено сјећамо њега, тада пјевамо древну свесадржајну пјесму: Вјечнаја памјат“, рекао је Митрополит Амфилохије у бесједи сабранима на помену.

„Молимо се Господу да спомен онога кога испраћамо и на кога се сјећамо, буде непролазан и вјечан. А вјечан и непролазан спомен и сјећање јесте једино Божје сјећање и памћење. Ако Бог не постоји, а постоји, онда не би било вјечнога памћења ни сјећања, јер само је Он вјечан, Он вјечно памти, јер има вјечни живот, вјечну истину у Себи“.

„Зато када се молимо и сјећамо на покојника, ми се молимо да га Бог упише у Своју вјечну књигу живота, у Своје вјечно и непролазно памћење. Постоји и наше људско памћење, које је такође драгоцјено и важно, то је свједочанство и наше људске љубави, узајамности и поштовања, па се наши упокојени блиски сродници уписују у наше памћење, али пролазан је човјек, пролазан је људски живот, пролазно је наше памћење“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након Богослужења у Махали Митрополит Амфилохије посјетио је манастир Космач на Скадарском језеру. Затим је у селу Грбавцима у Љешанској нахији одржао састанак са члановима сеоског црквеног одбора који се већ годинама труди на обнови цркве Свете Параскеве подигнут још далеке 1900. године. У наше вријеме овај храм добија нови сјај, па је митрополит Амфилохије благословио његове обновитеље.

Владика је данас посјетио и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, заједно са члановима одбора за спољашње уређење храма.

Рок за завршетак радова на храму умногоме ће зависити од прилога вјерног народа.Акција за прикупљање средстава за ту намјену је у току.

Н.П./Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

ЦЕТИЊЕ, 2. октобра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, у недјељу по Крстовдану, са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

На литургији су одговарали ђаци Цетињске Богословије.

„Човјек заиста има слободу да ради шта хоће са оним што је добио од Бога, али – све нам је слободно, али није све на корист“, подсјетио је Владика на ријечи Светог апостола Павла у литургијској проповиједи вјерницима.

„Имамо право да станемо и на провалију и извршимо самоубиство, али да ли је то оно што води остварењу човјековог смисла и човјековог живота? Човјек има право да природне силе које је Бог уградио у њега употребљава на прави, истински начин, да би онда те природне силе уродиле правим и истинским плодом. Али човјек може те природне силе и да злоупотребљава. И то је његово право. Али злоупотребом онога што му је Бог дао и што је у нас уградио, и погрешним начином употребе тих сила човјек губи своју душу“.

„На тај начин човјек губи смисао тих дарова које је од Бога примио. Ево, видите, ових дана су у Београду припремали тзв. параду поноса. Али наш Патријарх Свети је с пуним правом ту параду назвао парадом срама. Зашто срама? Управо зато што у таквој употреби природних сила обесмишљава човјек оне Божје дарове које су у њега уграђени“.

„Ријеч је Божја – а она је истина – човјеку на земљи: Рађајте се и множите се и напуните земљу. Тај благослов Божји важи не само за човјека него за свако створење, за сваку биљку. Зашто човјек сади воћку? Она се сади да би донијела плода. А воћка која не доноси плода се сијече и угањ се баца. Тако и човјек, свако људско биће. И ако се злоупотријеби оно што је Бог дао човјеку и људској природи, онда има право да то човјек уради, али самим тим скрнави своју душу, обесмишљује своју душу“.

„Тако се онда и тзв. парада поноса заиста претвара у параду срама и бестидности“, поручио је митрополит Амфилохије.

На крају Свете службе бројни вјерници су приступили Светом причешћу.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДАНИЛОВГРАДУ

ЦЕТИЊЕ, 07. октобра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на празник Свете равноапостолне Текле, Свету службу божију у цркви посвећеној овој Светитељки у Даниловграду.

„Света Текла је свједок живога Бога, вјерна Христу и непрекидни подстицај свима хришћанима којим путем да ходе и како треба да живе“, рекаоје Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи.

„И злато, да би могло да засија својом љепотом и свјетлошћу, мора да буде претопљено,да прође кроз огањ. Тако и човјек, и свака врлина да би се показала као врлина, мора да прође кроз страдање. Тако се провјерила вјерност Христу Свете првомученице Текле“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након литургије, улицама Даниловграда је прошла свечана празнична литија. У току литије, Митрополит Амфилохије се на темељима будућег храма Свете Петке још једном обратио бројним вјерницима сабраним на Светом богослужењу, рекавши да се у Црној Гори, која је садјенута око Светих ћивота из којих је израсло све оно што је у њој достојно поштовања и љубави, гони Црква.

Подсјетивши на чињенице о гоњењу његових претходника на Цетињском трону, Митрополита Јоаникија, Арсенија и Данила, Владика Амфилохије је рекао да садашњем митрополиту суде због тога што је „пророчком ријечју коју је Црква изговарала кроз вјекове, по кпјој је нраочито познат Свети Петар Цетињски, јаком ријечју – а овај народ не може другачије разумјети, ако ријеч није јака и моћна – бранио цркву Свете Тројице на Румији. То је његов гријех“.

„То је проглашено за језик мржње, а тиме се проглашава за језик љубави оно што говоре они који бацају и стављају мину у темеље те цркве. У Црној Гори у овом тренутку власт држе људи којима је све подређено дебелом цријеву, економији њиховој и за које Светиња храмова и правда Божја и људска и заштита људских права не играју суштинску улогу“.

„Гоне се свештеници и Митрополит, а они који су Црну Гору довели на просјачки штап и уништили стотине предузећа, па данас сиротиња црногорска обија њихове прагове, иде на штрајкове да би могла да добије хљеба, нијесу за то да се преиспита њихово понашање. Они нијесу за то да се покрене поступак против њих, да се заштите правда и људска права, право на живот и право на хљеб. Свештеници су и Митрополит они који су криви и који, забога, угрожавају Црну Гору и њено достојанство“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДУГИ МОРАЧКОЈ

ЦЕТИЊЕ, 08. октобра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на празник Светог Сергија Радоњешког и на Михољске задушнице, Свету службу Божију у манастиру Дуга морачка код Подгорице.

„Нека је благословен празник Светог Сергија Радоњешког“, рекао је Митрополит Амфилохије у краћој литургијској бесједи сабранима на Светом богослужењу. „Свети Сергије је велики подвижник, чудотворац, утемељитељ Духа Божјега у бескрајној Русији, па ево његова благодат је стигла и код нас да нас брани и штити“.

„Нека је благословена слава и наше мати Теодоре и Сергије, тамо испод Румије, изнад Бара, гдје је основана и нова лавра Светог Сергија Радоњешкога. Нека Бог благослови и нашег новокрштеног Стојана и његовог кума Алексу. Стојан нам се данас поново родио. Од родитеља се родио тјелесно, а у Тајни крштења духовно. Тјелесно рођење је за смрт, а духовно за вјечни живот“, рекао је мИтрополит Амфилохије.

Након Свете литургије пререзан је славски колач, поводом имендана монахиње Сергије из манастира Дуга.

Р.В.