Митрополија црногорско-приморска

[Guest]

У БИЈЕЉСКИМ КРУШЕВИЦАМА ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВ. ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ

ХЕРЦЕГ НОВИ, 14. маја – На Јеремијином брду изнад Бијељских Крушевица са једне и Костањице са друге стране, на 716  м.н.в у присуству вјерника из цијеле Боке и ове године је свечано прослављен дан светог пророка Јеремије.

Сама црква  подигнута је 1868. године, трудом и залагањем мјештана Бијељских Крушевица и околних мјеста и до сада је више пута обнављана, јер је била рушена од удара громова.

До цркве која се налази на највишем врху овог краја, воде стрме и тешко приступачне стазе, што даје посебну благодат овом ходочашћу.

Данашњу Свету Литургију служили су: Архимандрит Лука Анић, настојатељ манастира Дајбабе, протојереј-ставрофор Видо Вуковић, протојереј-ставрофор Предраг Видаковић, надлежни парох и ђакон Небојша Вуловић уз молитвено учешће о. Саве Дучића из манастира Превлака и пјевнице цркве Полагање ризе Пресвете Богородице из Бијеле.

Након Свете Литургије око храма опходила је литија и пререзан је славски колач, а празничну бесједу одржао је протојереј-ставрофор Видо Вуковић.

Интересантно је поменути да се код ове цркве, на данашњи дан, чита кољенопреклона молитва св. мученику Трифуну за заштиту поља и винограда.

По завршеној служби, сав присутни народ, са свештенством, у подножју цркве у густој храстовој шуми приступио је трпези љубави коју су припремили сви окупљени заједно са домаћинима, мјештанима Бијељских Крушевица, који са великом пажњом воде бригу о својим светињама, којих на простору Бијељских Крушевица има пет.

Н.В.

фотографије

[Guest]

ПРАЗНИК СВЕТОГ ВАСИЛИЈА – СЛАВА МАНАСТИРА ОСТРОГ

ЦЕТИЊЕ, 12. МАЈА (Светигора прес) – Ријека од десетина хиљада ходочасника са разних страна свијета непрекидно је јуче и данас дотицала у Острошки манастир на поклоњење Острошком чудотворцу. Многи су пјешице допутовали из разних крајева Црне Горе, али и из Требиња и других херцеговачких мјеста.

Свету архијерејску литугију јутрос су служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и викарни Епископ диоклијски, игуман острошки Господин Јован уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске.

Владика Јован је у литургијској проповиједи позвао све вјерне да се окрену Светом Василију како би их просветио вјером, надом и љубављу, да се обоже, сложе и умноже.

„Заиста је дивно када наш народ држи до Светиње и држи до поклоњења, до ходочашћа јер ходочашће има смисао баш управо као кад су мироносице трчале на гроб Господњи. Тако и данас хрли овај народ пред ћивот Светога Василија да се оснажи, да се укријепи и да крене још бољи кроз живот“.

„Заиста, наше путовање по земљи је краткотрајно. И свако путовање треба да има смисао као путовање оних путника за Емаус који су у путу размишљали: Зар нам није горело срце кад нам је говорио. Зар и нама увијек не гори срце када говори Господ преко Јеванђеља?“

„Зар нам увијек не гори срце кад нам говори преко оваквих свједока Божјих, преко овога нашег анђела острошког чудотворства и Светиње острошке“, поручио је вјернима Владика Јован.

На крају литургије бројни вјерници приступили су Светој тајни причешћа.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит Црногорско приморски Г. Амфилохије служио је синоћ са Његовим Преосвештенством, Епископом диоклијским и игуманом острошким Г. Јованом, монаштвом острошке обитељи и бројним вјерним народом, акатист Светом Василију Острошком Чудотворцу, празнично бденије у част овом светитељу, а касније је служена и поноћна Литургија у Горњем манастиру Острошке светиње. Светим тајнама Тијела и крви Господње, том приликом приступио је велики број вјерних, коју су као и до сада, на светитељев празник, њему притицали са свих страна у организовани поклоничким групама.

Р.В.

фотографије

[Guest]

УЛИЦАМА НИКШИЋА ПРОШЛА ЛИТИЈА У ЧАСТ И СЛАВУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

НИКШИЋ, 12. маја – Свечаном Литијом, која је на празник Светог Василија Острошког Чудотворца прошла улицама Никшића свенародно је прослављен спомен на Светог Василија Острошког, духовног Оца и Небеског заштитника града Никшића. На главном градском тргу уважене госте и вјерни народ, чије се присуство процјењује на неколико десетина хиљада, поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а сабрање je благословио и пригодном бесједом празник честитао Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Празнична Литија вјерног народа, свештенства и монаштва, предвођена Високопреосвeћеним Митрополитом Амфилохијем и Преосвећеном Господом Епископима захумско-херцеговачким и приморским Григоријем, диоклијским и Игуманом острошким Јованом и будимљанско-никшићким Јоаникијем, кренула је у 18 часова испред никшићког Саборног храма. Литија, којој су присуствовали и амбасадори Руске федерације у Црној Гори г. Андреј Несеренко са сарадницима, потом Украјине г-ђа Оксана Сљусаренко и Србије г. Зоран Лутовац, као и конзул Босне и Херцеговине г. Ненад Шкипина, прошла је главним улицама града Никшића, заустављајући се на неколико мјеста како би се читало Свето јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу. Вјерни народ и уважене госте, на градском тргу поздравио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Изишли смо, драга браћо и сестре, на овај свештени ход у славу Бога живог и у част и славу Светог Василија Острошког Чудотворца. Сјећамо се оног момента када смо пронијели његове Свете мошти под пљуском кише кроз град Никшић, када нас је загријала духовна топлота од његовог Светог ћивота, од његових свештених и чудотворних Моштију. Ту топлоту осјећамо и данас, она нас сабира и обједињује, јер Свети Василије Острошки сабира нас разједињене, лијечи и исцјељује наше туге, наше болести и наше немоћи, уклања завађе јер смо се завадили са собом и са ближњима због гријехова наших. Овај свештени ход, уз оволико присуство Божијег народа и вјерних душа, потврђује присуство Светог Василија Острошког и свједочи љепоту наше Свете вјере“, казао је Преосвећени владика Јоаникије.

Сабрање је благословио, честитајући празник Светог Василија Острошког, Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије.

“Свети Василије Острошки Чудотворац је био сљедбеник, ученик и насљедник Светог Саве. Он је био и остао путеводитељ пута који води у живот вјечни, а тај пут није само његов пут, није пут само Светог Саве и других Светитеља из рода нашег, већ је то пут свих оних душа које су Бога, Божије правде и истине жедни и гладни кроз вјекове. И ми се налазимо на том путу, ходећи овим свештеним ходом и на нама се остварује ријеч Христова послије Његовог васкрсења, коју је упутио својим ученицима: “Идите по свему свијету и проповиједајте Јеванђеље сваком створењу“. Тај пут који је Христов пут, пут који је сам Христос, јер Он је за себе рекао да је Он пут, истина и живот, јесте пут на који је призвано свако људско створење. Не путује ли дијете из утробе матере своје, не путују ли звијезде по небу и сунце има свој излазак и залазак, не путује ли путем који води истини сваки научник, који путујући својим умом и својим срцем, трага у васиони у себи, за оним најдубљим истинама самог постојања? Тако путују ријеке од својих извора према мору, све је на овој земљи на путу и ми смо на путу и није случајно да је Црква Христова од првих времена називана путем. Христова наука, Христова личност, истина Његова је онај пут којим је призван човјек да ходи и благо оној души која ходи за Њим, која ходи тим путем који води у живот вјечни“, рекао је Високопреосвећени Митрополит.

“Кроз вјекове ходе душе жедне и гладне Бога и Божије истине, ходе и проходе, али увијек иду за оним путеводитељима који воде истини и који откривају тајну вјечног и непролазног живота. Ти путеводитељи су „окати“, очи имају јер су сагледали дубље тајне, ум и срце њихово обасјано вјечном истином, вјечним смислом људског живота и они, видјевши то, чувши и опипавши, они су свједоци тог пута и те истине и носиоци тог вјечног живота. Треба ли нам бољи свједок за то од Светог Оца нашег Василија Острошког, није ли и он кренуо на свој пут из Мркоњића, није ли доспио до Хиландара, био у Пећкој патријаршији, гдје је примио рукоположење од Архиепископа Пајсија, није ли ходио и доходио и на крају се попео у острошке стијене и тамо гријао хладне стијене својим сузама, својим молитвама. Сви његови путеви су водили Христу Богу, Његовој истини и сви они су му откривали тајну вјечног живота, па је зато и у смрти и када је кренуо на онај посљедњи пут, тада је он ишао за тим путовођом и отуда његов ћивот Свети испуњен истином, добротом, љепотом, мудрошћу, знањем, снагом и силом, здрављем душе и тијела, па ми, ево, послије 340 година од његовог упокојења, ходимо за њим, његовим путем и овдје у Никшићу“, истакао је Његово Високопреосвештенство.

Свечана свенародна Литија улицама града, у којој је пронијет јастук Светог Василија Острошког, који се чува у никшићком Саборном храму, вратила се потом у цркву Светог Василија Острошког, гдје је вјерни народ поклоњењем исказао своју љубав, благодарност и почаст Светом Оцу нашем Василију Острошком Чудотворцу.

Извор: Епархија Будимљанско-никшићка

фотографије

[Guest]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

                                                     

ЦЕТИЊЕ, 17. маја (Светигора прес) – Савјет за односе са јавношћу Православне Митрополије Црногорско-приморске је веома пажљиво прочитао предложени текст дијела програма ДПС, који износи планове и размишљања партијских идеолога на тему положаја и будућности Православне Цркве у Црној Гори.

Добронамјерно разумјевајући да је мотив за писање оваквог политичког штива, била нечија жеља да се подјеле у Црној Гори превазиђу, те да се тако осигурају „стабилност, просперитет и међународни углед Црне Горе“, Митрополија Црногорско-приморска поздравља таква настојања, доживљавајући их као подршку вјековним молитвама Цркве Христове и Њене Цетињске митрополије „да сви Једно буду“, и да нарочито у Цркви нема етничких, расних нити социјалних подјела.

Са друге стране, Црква не може прећутати оно што ће свако писмен јасно и разговјетно видјети у овом партијском тексту – а то је непримјерен однос његових аутора према основним принципима секуларног и грађанског друштва. Другим ријечима, онај ко је писао програм ДПС, своје добре жеље за превазилажењем унутрашњих подјела и напретком државе, оптеретио је и спутао замислима које не погодују овом времену ни и овом простору, и које самим тим, збуњују црногорско грађанство.

Најприје се мора рећи да је потпуно депласирано и политички штетно, да једна политичка партија, која себе декларише као грађанску и социјалистичку, сада на почетку 21. вијека, у свој програм уписује отворене ставове о канонском устројству Цркве. Митрополија Црногорско-приморска има пуно морално право да упозори на ту аномалију, јер је управо она, заједно са другим православним епархијама на тлу Црне Горе,  без икаквих коментара испратила референдумски процес 2006.г., поштујући слободну вољу црногорских грађана и њихово мишљење о државно-правном статусу Црне Горе. Отуда сматрамо да не доприноси стабилности друштва када се политичке вође једне партије тако декларативно изјашњавају о питањима која представљају искључиво унутрашње ствари Цркве. Ако у једном секуларном друштву Црква треба да допринесе потпуној слободи грађана у процесу политичког изјашњавања, тим прије су политичари дужни да поштују и афирмишу слободу вјерујућих људи и свештенства да одлучују о канонском и организационом устројству Цркве.

Овоме треба додати и опрез који Црква има према сваком покушају да се црквена заједница, која је по својој природи васељенска (универзална), своди на оквире који су државни или национални. Таква настојања су била разумљива у 18. и 19. вијеку, у ери националног романтизма и њему подобних политичких револуција. Али сваком разумном човјеку је јасно да то не одговара духу нашег времена, времена које брише границе међу културама и нацијама, а не одговара ни исконском устројству  Цркве, које, по својој суштини, није ограничено ничим земаљским. Зато, Митрополија Црногорско-приморска примјећује очигледну ретроградност таквих идеја и њихову неупотребљивост у погледу изградње стабилног грађанског друштва. Уосталом, овако конципиран програм једне грађанске партије, утолико је несхватљивији, уколико се овдје ради о савременом друштвеном правном поретку пуне одвојености Цркве и државе!

Коначно, брига око превазилажења подјела међу православним становништвом у Црној Гори, морала би, макар у програму владајуће црногорске партије, да буде артикулисана јасним порукама и идејама како зауставити идеолошко продубљивање националне конфронтације у православном народносном корпусу Црне Горе и уз то наметање и Цркви те диобе и конфронтације са далекосежним посљедицама. Како зауставити наметнуту вјештачку подјелу јединственог језика на два језичка табора, како спријечити национално и језичко дијељење ученика по разредима (које најављује министарство просвјете?!) и како заштитити већинску црногорску популацију и њена стечена права, да сопствену жељу за учењем и употребом свога језика не остварују путем тзв. „мањинских“ права. Ове теме би свакако више приличиле програму једне политичке странке од најављених расправа о аутокефалности Цркве и тиме директног противуставног партијског мијешања у унутрашњи живот Цркве.

Међутим, осјећамо као своју дужност да у свакој ствари, Божијом милошћу и сопственом добром вољом, тражимо оно добро, да читамо добре намјере и да пружимо шансу неупућенима да се поправе и неукима да се уразуме. У том духу, ово наше обраћање јавности завршавамо подсјећањем да свако ко искрено жели народно јединство и унутрашњи мир у Црној Гори, има у Православној Митрополији Црногорско-приморској, односно Православној Цркви Српској, искреног сарадника. Подјеле, које  аутори поменутог текста желе превазићи, никада нијесу имале мање додирних тачака са оним што Црква проповједа, него што то имају теме које данас дијеле људе око нас.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

[Guest]

Чуђење у Руској Православној Цркви поводом изјаве Мила Ђукановића

17. мај 2011 - 20:31

Изјава оца Николаја Балашова, замјеника предсједника Одељења за спољне црквене везе Московског Патријархата Руске православне цркве Танјугу

Православне Цркве читавог света немају никакве сумње да је тзв. црногорска православна црква неканонска расколичка организација и зато чуде изјаве лидера из Подгорице којима се подржава та организација, рекао је заменик председника Одељења за спољне црквене везе Московског патријархата Руске Православне Цркве Николај Балашов.

"Зачудиле су ме информације медија о изјавама (лидера Демократске партије социјалиста Црне Горе Мила) Ђукановића којом подржава шизматичне организације маргиналног карактера", казао је Танјугу отац Николај, задужен за односе међу Православним Црквама.

"Православна Црква има своје законе на којима почива њено постојање, а политичари би требало да се с поштовањем односе према тим вишевековним нормама, чак и ако им се чини да ће им уплитање у црквена питања донети додатне гласове на следећим изборима", навео је Балашов замољен да прокоментарише залагање Ђукановића за јединствену православну цркву у Црној Гори.

Он истиче да тзв. црногорска православна црква, коју предводи Мираш Дедеић лишен свештеничког чина, "није призната и не може бити призната ни од једне помесне Православне Цркве, почев од Константинопољског Патријархата и завршно са Православном Црквом у Америци".

Питајући се да нису новинари нешто преувеличали преносећи изјаве Ђукановића, представник Московског Патријархата РПЦ, подсећа да је лидер ДПС још децембра 2004. године, тада као премијер Црне Горе, на сусрету с покојним руским патријархом Алексијом II разговарао о значају православног јединства као духовне основе за самобитност православних словенских народа.

Патријарх је тада рекао госту да "пријатељство са твз. црногорском православном црквом неће допринети репутацији црногорске државе, јер Мираша Дедеића и његове сараднике ни у једној земљи неће позитивно прихватати, за разлику од канонског Митрополита црногорског и приморског Амфилохија, којег познаје читав православни и не само православни свет".

"Сећам се да је Мило Ђукановић после састанка рекао новинарима да је веома много научио из разговора с Патријархом који је с њим поделио мудрост", навео је Балашов.

Он је такође подсетио да је и председник Црне Горе Филип Вујановић, на сусрету с руским Патријархом Кирилом у Москви фебруара 2009. године такође разговарао о расколичкој цркви.

"Председник Вујановић је рекао да ће црногорска држава увек поштовати канонско црквено право. То је био достојан одговор и надам се да управо он одражава реалан став црногорског државног руководства", закључио је отац Балашов.

Извор: Митрополија црногорско-приморска, Танјуг

[Guest]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ У ВЕЗИ СА МЕДИЈСКИМ НАВОДИМА О ДАВАЊУ АУТОНОМИЈЕ ЦРКВИ У ЦРНОЈ ГОРИ

ЦЕТИЊЕ, 19. маја (Светигора прес) – Поводом вијести објављених у неким медијима у Србији, које су већ пренијели и поједини црногорски медији, обавјештавамо вјернике и свеукупну јавност да се Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, у свом редовном засједању у Београду, које је у току, није бавио нити ће се бавити питањем давања аутономије Митрополији Црногорско-приморској и Православној Цркви у Црној Гори, по угледу, како се наводи, на устројство Охридске Архиепископије у Македонији. Овакве вијести су неосноване и сензационалистичке медијске спекулације.

Још једном подсјећамо да се Црква не може и неће руководити политичким и нецрквеним мотивима приликом одлучивања о сличним питањима.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ИЗНЕНАЂЕН УПЛИТАЊЕМ ВЛАСТИ ЦРНЕ ГОРЕ У ЦРКВЕНА ПИТАЊА

                                               

БЕОГРАД, 19. маја – Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) изразио је данас чуђење што је једна грађанска партија каква је Демократска партија социјалиста Црне Горе укључила у свој програм стварања јединствене црногорске православне цркве.

„Чудо је и то да се у Црној Гори, као грађанској држави, у којој је црква законом одвојена од државе, политичари изјавама какве су се појавиле у медијима, мјешају директно у унутрашњи живот и устројство цркве. Колико ми је познато, то је јединствени случај у савременој Европи“, рекао је за Танјуг митрополит Амфилохије.

Он сматра да је реаговање партије на власти утолико чудније што у Црној Гори постоји „вјековима јединствена црква“.

Православна Митрополија црногорско-приморска је, подсјећа он, са другим епархијама, вјековима у заједништву са Пећком патријаршијом, односно Српском православном црквом, и осталим православним црквама у свету.

Митрополит је након презентације књиге Мисли светих преподобног Аве Јустина Поповића у Српској књижевној задрузи у организацији суиздавача „Источника“ из Епархије канадске, констатовао да су његове изјаве да ће се Митрополија исписати из регистра вјерских заједница у Србији извучене из контекста који одговара актуелној црногорској Влади.

„Митрополија правно постоји осам вјекова и нико до сада није довео у питање њено јединство, име и достојанство. Тек у наше вријеме, неки од црногорских политичара, ради својих идеолошких, партијских циљева, противправно и противуставно, покушавају да доведу под знак питања правни идентитет и континуитет Митрополије и њене историјске структуре, укључујући њено јединство са православљем у свијету“, казао је Амфилохије.

Лидер ДПС Мило Ђукановић изјавио је недавно да се та партија залаже за једну и јединствену православну цркву у Црној Гори, јер Митрополија црногорско-приморска „није у сагласју“ са државним интересима Црне Горе, већ брани државне интересе Србије.

Митрополит је изразио увјерење да су то пролазне болести у друштву Црне Горе које ће бити превазиђене, и пожелио да то буде, а „што се прије то деси, то боље за саму Црну Гору и за њено укључивање у ЕУ“.

Он је категорички одбацио промјену статуса Митрополије и подсјетио да је Свети архијерејски сабор већ учинио оно што је сматрао за потребно.

Подсјетио је да Митрополији поново враћена титула егзарха пећког патријаршијског трона, коју је она носила од времена митрополита Василија Петровића (1750. године) из поштовања према њеном историјском значају.

Такође, навео је митрополит Амфилохије, митрополиту црногорско-приморском је враћена титула архиепископа цетињског.

На питање како је и зашто у Црној Гори основан Епископски савјет Српске православне цркве, он је одговорио да такви епископски савјети постоје већ одраније у САД, Хрватској, БиХ, и то није ништа необично за организацију СПЦ.

„Савјети се установљавају ради што бољег остваривања мисије цркава на одређеним просторима“, појаснио је Амфилохије, а на питање да ли постоји нека реална позадина иза приче у аутокефалности, он је категорички негирао да се то питање Митрополије црногорско-приморске икада постављало или покретало.

Извор: Blic Online

[Guest]

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У ЦРКВИ СВ. НИКОЛАЈА У РЕПАЈИ КОД БИЈЕЛЕ

ХЕРЦЕГ НОВИ, 22. маја – У селу Репаји у парохији Бијељско-крушевичкој свечано је прослављена храмовна слава пренос моштију св. Николаја.

У присуству доста вјерника из свих крајева Боке, Свету Литургију служили су надлежни парох протојереј-ставрофор Предраг Видаковић, протојереј-ставрофор Видо Вуковић и ђакон Небојша Вуловић.

Након одржане литије и резања славског колача, празничном бесједом се свим присутним обратио протојереј-ставрофор Предраг Видаковић. Између осталог посебно се захвалио мјештанима села како са љубављу и великом пажњом брину о овом светом храму.

Вриједни и добри мјештани су за све присутне приредили богату трпезу љубави,а народно весеље трајало је до касних поподневних часова.

Н.В.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДОЊЕГРБАЉСКОМ СЕЛУ ГЛАВАТИ

ЦЕТИЊЕ, 22. маја (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на Недељу Самарјанке и на празник Преноса моштију Св. Николаја Мирликијског, уз присуство мјештана Грбља и других дјелова Боке, службу Божију у цркви Св. Николе у селу Главати у Доњем Грбљу, поводом храмовне славе и освештања ове обновљене цркве, која се налази у родном селу блаженог спомена Митрополита Црне Горе и Брда Митрофана Бана.

Митрополит је непосредно прије Литургије обавио благосиљање овог храма, порушеног у земљотресу 1979. године.

У архипастирској бесједи Владика је говорио и о томе како се никада у историји Црне Горе границе епархија нијесу поклапале са државним границама.

«Зато није добро што данас има људи који су главари у нашој земљи који хоће, иако су атеисти из грађанских партија, да уређују Православну Цркву. Надам се да ће то остати само празне ријечи које се неће претворити у насиље, кога има у Црној Гори, против Цркве Божије, насиље над предањем Цркве Православне, у манипулисање Црквом Божјом. Као што изјављује један од главара на Ловћену Петра Другог Петровића Његоша: вратићемо ми имовину Митрополије и манастир. Коме ће они то вратити?»

«И он то говори на гробу Петра Другог Петровића Његоша! Остало је записано, драга браћо и сестре, кад је 1848. године угледни Матија Бан ишао у Београд и Његош му каже: поздрави књаза (Александра Карађорђевића) и кажи му – он у Призрен за краља, ја у Пећ за патријарха. Од гроба тога Његоша, он прича неку своју причу! Такве приче не би смјеле да се чују из уста људи који су на челу највиших законодавних установа једне земље, и то у тренутку када је Црква у Црној Гори одвојена од државе и држава од Цркве».

«Откуда и ко има право да изнутра разара Цркву и да он уређује поредак те Цркве? Нико у Европи се не бави таквим причама и ја се надам да су то пролазне болести нашега друштва и да ће Црква моћи да се врати својој улози вјековној, а њена вјековна улога је била и остала да храни гладни народ хљебом живота, истином Божјом, да га напаја водом живота, без обзира ко се како осјећао, ко коме народу припадао, ко којим језиком говорио. Црква Божја обједињује све и сва и нема нико право да је кроји по своме безумљу и по својој краткој памети», рекао је митрополит Амфилохије.

Обнова храма Светог Николе у Главатима је обављена у посљедњих седам година, а с обзиром да је у земљотресу било срушено двије трећине храма, била је темељна и опсежна. Урађен је и нови иконостас, по угледу на стари, који је цркви у свом родном селу, крајем деветнаестог вијека, приложио Митрополит Митрофан.

Свечана литија је по древном обичају опходила храм и благосиљан је славски колач.

Митрополит Амфилохије је одслужио помен на гробовима Лазара Бајковића и његове супруге Крсте, који су своју имовину завјештали овој цркви.

Као један од најстаријих, у име мјештана, Митрополита и све присутне је поздравио Иво Дамјановић.

Митрополит Амфилохије је након посјете дому Сава Дамјановића у Главатима, присуствовао свечаном ручку у Хотелу „Грбаљ“ у Будви, и том приликом су заслужнима за обнову храма додијељене захвалнице Црквеног одбора.

И.Б./Р.В.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

ОБИЈЕНА ЦРКВА НА ПАРДУСУ

ПОДГОРИЦА, 30. маја – Из цркве Светих новомученика на брду Пардус у Љешанској нахији која је обијена прије неколико дана није украдено ништа, али је однесен дио бакарног крова. Парох Ђуро Томовић казао је да ово други пут да се храм нађе на мети вандала и да је полиција обавила увиђај на лицу мјеста.

„Врата на цркви су обијена, али је штета коју су причинили на крову највећа – казао је парох Томовић.

Чланови Црквеног одбора цркве Светих новомученика који су јуче дошли до храма како би се договорили око прославе црквене славе, 17. јуна, примијетили су да је богомоља обијена.

„Нијесмо могли да откључамо врата јер је брава била оштећена, али смо у присуству полиције која је обавила увиђај ипак успјели да некако отворимо објекат – казали су из црквеног одбора.

Из црквеног одбора су потврдили да је полиција коректно изашла на лице мјеста и урадила увиђај.

„Сто код објекта је изврнут и бачен, а поред зида смо нашли рукавицу. Међутим, како су нам полицајци рекли, тешко да ће моћи да открију починиоца јер због кише која је падала није било могуће узети отиске. Храм је обијен и прије шет мјесеци и тада је однесено око 150 еура прилога вјерника- кажу из црквеног одбора.

Извор: Дневни лист Дан – П.Д.

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЋИРИЛОВЦУ

ЦЕТИЊЕ, 29. маја (Светигора прес) - Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас Свету архијерејску литургију у манастиру Светих Кирила и Методија – Ћириловцу у Речинама код Колашина у току које је замонашио сестру Мају, досадашњу искушеницу овог манастира којој је дао монашко име Гликерија.

У архипастирској бесједи Владика је говорио о Светим мученицима и великомученицима.

„Међу великомученике спада и Света великомученица Гликерија коју смо прославили ових дана. Наша Маја досадашња је због тога њу примила као своју покровитељку небеску, ту дивну дјевојку која је тијело своје, душу своју и биће своје принијела Господу на миомирну жртву“.

„Испуњена непобједивом силом Божјом, и она је сасјечена на комаде, али сваки дио њенога бића је свједиочио и проповиједао Христову свјетлост, као и љепоту, неизрециву и непролазну љубав. Отуда су многе дјевојке кроз историју примале њено име, да би она била углед њиховог живота“.

„Ево и данас наша новопострижена Гликерија је примила то име да би имала њу као своју небеску покровитељку и да би имала Христа Господа као сладост свога живота“, рекао је Владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије служио је синоћ свечано бденије у току кога је замонашио двојицу искушеника у манастиру Иконе Богородице Јерусалимске код Колашина. Новопострижени монаси добили су монашка имена Пахомије и Теодор.

„Само Господ зна колико је било оних који су од четвртог вијека примили благи јарам Христов и који су примили своје небеске покровитеље Пахомија Великог и његовог ученика и наследника у Египатској пустињи Теодора“, рекао је Владика након монашења.

„Тако се, ево, догодило по промислу Божјем на дан када прослављамо Пахомија Великог и ево, од ове ноћи, када прослављамо његовог ученика Теодора, да двојица наше нове сабраће Пахомије и Теодор наставе ту златну нит. Нека и они буду златне гране на том Светом двоједном коријену преподобних Пахомија и Теодора, узраслих на камену станцу – Христу Господу“.

„Примивши њихова имена признали сте да се угледате, пво на Христа Господа, на кога су се они угледали и коме су служили и да на њихов начин послужите у све дане свога живота Христу Господу, да се и кроз вас прослави име Христово и да горите и пламтите као и ове свијеће које сте примили у своје руке, да би људи гледајући ваша добра дјела прослављали Оца нашега Који је на небесима“, рекао је митрополит Амфилохије.

Р.В.

ФОТОГРАФИЈЕ

28. мај 2011, Речине-Богородичин манастир - Бденије и постриг монаха Пахомија и Теодора

29. мај 2011, Речине-Ћириловац - Света Литургија и постриг монахиње Гликерије

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ГОРЊИМ МРКАМА

ЦЕТИЊЕ, 2. јуна (Светигора прес) - Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије јутрос је, поводом храмовске славе, празника Вазнесења Господњег – Спасовдана, у цркви Вазнесења Господњег у Горњим Мркама у Пиперима, са свештенством и вјерним народом служио Свету архијерејску литургију.

У оквиру Свете службе, око цркве је ишла свечана литија, а Митрополит Амфилохије је благосиљао и славски колач.

Владика се присутном вјерном народу обратио и надахнутом архипастирском ријечју.

„Ако су Христа гонили, онда ће гонити и хришћане, али Он је тај који побјеђује свијет. Јачи је Он, који је у нама, јер је Он сила, и снага, и моћ, и радост, и истина, и живот непролазни и вјечни“, рекао је Митрополит Амфилохије бесједећи о радости сусрета с Богом.

„Јечи је, него ли све силе овога свијета које долазе и пролазе и не зна се ни гдје су биле. Бог остаје и остају они који су са Богом, који су у Богу, који Бога свједоче и који су испуњени вјером у Њега, Његовог присуства и Његове радости која је у самој природи Цркве Божје“.

„Та радост је и нас данас овдје сабрала и она је надахнула и наше и ваше претке да овај храм посвете најдивнијем догађају, једном од најдивнијих догађаја из Христовог живота и живота Цркве – Христовом Вазнесењу. Посветили су га догађају којим се врхуне све Тајне, сав домострој, сва историја овога свијета“.

„Он је путоказ и нама, јер оно што се са Христом догађало, то се догађа са онима који су Његови. Наш живот хришћански је христолик и боголик. И ако се Христос родио, и ми се рађамо, и ако се крстио и ми се крштавамо, и ако се преобразио и ми се преображавамо живећи по Његовом закону и заповијестима, и ако је умро и ми умиремо, и ако је васкрсао, онда и ми живимо надом на васкрсење и на живот вјечни. И ако се вазнио, онда ћемо се заједно са Њим и ми вазнијети када дође онај велики дан у коме се сабирају сви велики дани неба и земље и у коме се сабира сва историја – дан великога и страшнога суда и последњега, другога Христовога јављања“, рекао је Митрополит Амфилохије.

И.Р./Р.В.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

У ПОДГОРИЦИ ОБИЉЕЖЕНА 300-ТА ГОДИШЊИЦА ДУХОВНИХ И ДИПЛОМАТСКИХ ВЕЗА ЦРНЕ ГОРЕ И РУСИЈЕ

                                         

                               

ЦЕТИЊЕ, 2. јуна (Светигора прес) – Поводом 300 година од успостављања и обнављања духовних и дипломатских веза између Црне Горе и Русије, синоћ је у крипти подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења одржана свечана академија коју су организовали Богословија Светог Петра Цетињског са Цетиња и Фонд јединства православних народа из Москве.

Свечаној академији, присуствовали су представници Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, државних органа, амбасада православних земаља у Црној Гори и други представници јавног и друштвеног живота. Позравну ријеч су имали Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и амбасадор Руске Федерације у Црној Гори, Њ.Е. Андреј Нестеренко.

„Поред јединства и заједништва које носимо у свом језику, постоји једно дубље јединство, неразориво, које је на просторима Црне Горе нарочито дошло до израза за вријеме првог Петровића, Данила, како је сам себе звао, војеводича српске земље“, рекао је Митрополит Амфилохије.

„Међутим, није то почетак те дубље везе. Ако анализирамо све наше историјске токове, видјећемо да та изворишта заједништва и јединства, сретања и прожимања трају од много прије тога времена. Поменуо бих само Свету браћу Ћирила и Методија, наше равноапостолне учитеље и просветитеље словенске и њихове ученике петочисленике Климента, Наума, Саву, Ангеларија и Горазда. То се онда наставља и добија свој неизбрисиви печат у вријеме Светог Саве, архиепскопа ипросветитеља српскога. Сви знамо, и дјеца већ то знају, како је Свети Сава отишао у манастир Русик на Свету Гору“.

„Један од огранака тог збивања јесте управо оно што ми обиљежавамо, ова тристагодишњица те неразориве везе Црне Горе, митрополита црногорских и скендеријских, на челу са Митрополитом Данилом“, рекао је Владика Амфилохије.

Поздрављајући скуп, амбасадор Нестеренко је казао да он показује да су Црна Гора и Русија три стотине година заједно.

На академији је бесједио предсједник Фонда јединства православних народа Валериј Алексејев, а присуствовао је и директор Одјељења Фонда за Црну Гору г. Славко Крстајић, као и представник Амбасаде Републике Србије у Црној Гори.

У наставку је изведен богат умјетнички програм у којем су учествовали ђаци Цетињске Богословије, подгорички црквени хор „Свети Марко“, оркестар КУД-а „Ђурђевданско коло“ из Подгорице и Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора.

Р.В.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

ЦЕТИЊЕ, 3. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом празника Светог цара Константина и царице Јелене, Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

„Цар Константин је донио едикт да се Цркви врате храмови, да се обнове“, рекао је Владика Амфилохије у архипастирској проповиједи вјерницима сабраним на литургији. „Није мислио као неки од наших главара цетињских. Хоће цркву на Ћипуру да претворе у маузолеј. Никола њу није градио да буде маузолеј, ни његов ни ничији други, него је хтио да обнови, и обновио је на свој начин, темеље храма старог Цетињског манастира“.

„Није он правио маузолеје ни кад је градио храм Светог оца Василија Острошког у Никшићу, задужбину његову и задужбину цара Николаја Другог страстотерпца росијског. Ниједан храм није правио за маузолеје. Чак није желио ни да буде сахрањен у цркви на Ћипуру“.

„Надамо се да се садашњи властодршци неће вратити у Диоклецијанова времена, времена проклетога цара Дукљанина, да одузимају оно што је Божје и црквено и да га претварају у паганске маузолеје“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије вечерас учествује на свечаној академији у Голубовцима посвећеној сјутрашњем празнику Светог Јована Владимира, а сјутра ће Свету службу Божију служити на остацима манастира Пречиста Крајинска у Остросу, са почетком у 9 часова.

Владика ће сјутра у 19 часова предводити литију која ће у славу Божију и част Светог Јована Владимира проћи улицама Бара.

Р.В.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

АКАДЕМИЈА У СЛАВУ БОЖЈУ И ЧАСТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

ЦЕТИЊЕ, 4. јуна (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије благословио је синоћ свечану духовну академију, која је, поводом обиљежавања празника Светог Јована Владимира, краља српског одржана у сали КИЦ-а Голубовци.

Подсјетивши да се приближава хиљадугодишњица од страдања Светог Јована Владимира, Владика је рекао да нас он вјековима сабира око свога имена, свога Часнога Крста и око свога подвига.

„Колико је било кроз историју властодржаца чији су трагови смрдјели нечовјештвом. И дана-данас смрде нечовјештвом. Ових дана је ту био код нас Клинтон. Можда он мисли да му човјештвом смрде трагови, и они који су га позвали у Црну Гору. Па вели ‘дивно је у овој вашој Македонији’ да покаже колико зна и кога је у црно завио бомбардовањем, и Црну Гору и Србију“.

„Дакле, није сваки властодржац од Бога. Само онај који је власт имао, који је власт коју је добио од Бога користио на прави начин, сагласно Божјој вољи, само такви остају записани у историји као заиста они који су били носиоци праве власти и правог управљања и који су иза себе оставили такве дивне трагове. Један од таквих је и наш Свети Јован Владимир“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Свечану празничну бесједу изговорио је јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Врањина.

„Није нимало случајно, ни беу дубоког промисла Божјег што је Свети Јован Владимир изникао као најчистији цвијет управо у околини Скадра Светога цара Константина Великог. И један и други бијаху владари. И један и други високо подигоше Свети Часни Крст као знамење страдања Господњег и свепобједне силе Божје. И један и други видјеше спасоносно знамење Крста Господњег на небу. И ево тога Часнога Крста и данас код честите породице Андровића у Микулићима, који га чувају и о пратзнику Педесетбнице и Светога Јована Владимира износе на поклоњење вјкерноме народу“.

„И опет не случајно, и један и други крстоносац, и Свети цар Константин и Свети Јован Владимир прослављају се у Цркви Христовој један поред другога, дан за даном“, рекао је отац Петар.

У умјетничком дијелу програма учествовали су хор „Свети Марко“ из Подгорице, дјеца полазници школе вјеронауке, гуслар Максим Војводић, КУД „Црна Гора“ и пјевница цркве Свете Текле из Даниловграда.

Након академије Владика је благословио славски колач.

Р.В.

ФОТОГРАФИЈЕ