Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије Свету Литургију служио у Никшићу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Дионисија Ареопагита, у недјељу, 16. октобра, Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха архијерејског намјесништва никшићког. Вјерном народу, сабраном у Светом богослужењу обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије бесједећи о Светом Дионисију Ареопагиту, првом атинском епископу о чијој личности је остало мало поузданих свједочанства. У хришћанство је обраћен од стране апостола Павла, тачније након апостолове бесједе у атинском ареопагу. По истом свједочењу Дионисије Ареопагит је мученички пострадао у Атини.

Са именом Дионисија Ареопагита спомињу се сачувана следећа дјела: “О именима Божијим“, “О мистичном богословљу“, “О небеској јерархији“, “О црквеној јерархији“, као и десет писама упућених различитим особама која припадају апостолском времену.

[Guest]

Међународни научни скуп о академику Богумилу Храбаку

Почетком октобра је у организацији Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, одржан међународни научни скуп “Живот и дјело академика Богумила Храбака“.

На скупу, који је трајао од 6. до 8. октобра, учествовало је око 40 научника из Србије, региона и неколико европских земаља (Русија, Пољска, Бугарска, Македонија), који су освијетлили живот и стваралаштво једног од доајена медиевистике Богумила Храбака (1927-2010).

Од оца Чеха и мајке Српкиње, академик Храбак је научну каријеру започео на београдском Филозофском факултету, као асистент на Катедри за историју код познатог професора Васе Чубриловића. Касније је био научни савјетник и професор на више универзитета широм бивше Југославије. Оснивач је катедре за историју на Филозофском факултету у Приштини. У свом широком и плодном научном опусу освртао се и на простор који данас покрива Црна Гора, чему је посветио преко 40 библиографских јединица. Бавио се како историјом појединих мјеста (Подгорица, Никшић, Пљевља), тако и арбанашким питањем и племенима источне Херцеговине. Такође је обрађивао и економска питања везана за трговину Бојаном, трговином житарицама и сољу. Деценијама је као сарадник објављивао радове у подгоричким “Историјским записима“.

На скупу у Косовској Митровици из Црне Горе су учествовали: академик Зоран Лакић (“Живот и стваралачко дјело академика проф. др Богумила Храбака, с посебним освртом на Црну Гору“), проф. др Чедомир Лучић (“О Богумилу Храбаку уз нека упоредна размишљања“), др Будимир Алексић (“Однос Призренске лиге према Црној Гори у интерпретацији академика Богумила Храбака“) и ђакон мр Никола Маројевић (“Храбаково освјетљавање положаја католика у Србији између 15. и 17. вијека“).

Скупу су радове пријавили и двојица младих историчара из Црне Горе: мр Васиљ Јововић (“Помени Балшића у радовима академика Богумила Храбака“) и др Раденко Шћекић (“Академик Богумил Храбак на страницама Историјских записа“).

[Guest]

Владика Јоаникије одликовао предсједника општине Рожаје

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије посјетио је у четвртак, 20. октобра предсједника општине Рожаје г. Нусрета Калача и том приликом га одликовао Архијерејском граматом за пажњу и доброчинство које исказује према Српској Православној Цркви.

Како се могло чути током састанка, г. Калач и Преосвећени Епископ Јоаникије су задовољни досадашњом сарадњом локалне управе овог мјеста са Црквеном општином Рожаје и договорили су се око заједничке реализације неколико пројеката у скорој будућности.

Његово Преосвештенство владика Јоаникије је честитао г. Нусрету Калачу поновни избор на мјесто првог човјека општине Рожаје и уручио му Архијерејску грамату за помоћ и доброчинство које исказује према српском православном свештенству и вјерном народу овог краја, а нарочито за помоћ коју је пружио приликом изградње храма Свете Тројице у селу Башча.

“Имали смо врло конструктиван и пријатељски разговор, што је међу нама већ уобичајено, будући да смо се и раније сретали на неколико црквено-народних свечаности у Рожајама. Данас смо, захваљујући отворености и спремности г. Калача да помогне наше пројекте у обнови и заштити светиња, разговарали о могућностима даљег унапређења вјерског, односно црквеног живота у овој Општини“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је нагласио да га радује што су у Рожајама добри међуконфесионални односи, који могу “бити узор и другим мјестима“.

Задовољство сусретом и разговором са Његовим Преосвештенством владиком Јоаникијем на конференцији за новинаре изразио је г. Нусрет Калач.

“Било ми је велико задовољство да данас са Епископом будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем разговарам о положају Православне Цркве у Рожајама. Наша локална управа има добре односе са свим конфесијама, па и са Православном Црквом са којом смо успјешно сарађивали протеклих година.“

“Договорили смо се да у наредној години заједнички учествујемо у пројекту обнове рожајске Саборне цркве Рођења Светог Јована Крститеља, зване Ружица, а за ту сврху Општина ће издвојити 20 хиљада евра, колико се процјењује да ће радови коштати“, рекао је Калач.

Састанку су присуствовали Драшко Магделинић, ктитор цркве Ружице и јереј Милан Станишић, рожајски парох.

Владика Јоаникије је након састанка обишао радове на изградњи цркве Светог Луке у Бијелој Цркви код Рожаја.

[Guest]

Литургијско сјећање на граховске и друге мученике

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог апостола Јакова, у суботу 22. октобра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијереву и парастос у цркви Светог апостола Луке у Косијереву у Петровићима код Никшића.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке: протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора, протојереј-ставрофор Никола Јанковић, старјешина Саборне цркве у Требињу, јеромонах Арсеније, старјешина манастира Косијерево, јеромонах Јефтимије, игуман манастира Пива, јеромонах Лазар, игуман манастира Заграђе, те јереји Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, Миливоје Јововић, парох жабљачки, Анђелко Боричић, парох цетињски, Раденко Копривица, парох бањански уз саслужење ђакона Остоје Кнежевића и Николе Маројевића.

Током службе Божије у чин свештеника рукоположен је досадашњи ђакон Остоја Кнежевић, који је завршио цетињску Богословију и петроградску духовну Академију, а неколико година се као ђакон припремао за свештеничку службу.

“Бог нас је, драга браћо и сестре, удостојио да данас, на дан помена наших сродника, на дан нашег свенародног покајања, добијемо новог свештеника Цркве Божије. Остоја Кнежевић је лијепо изучио богословске науке, са одличним успјехом завршио цетињску Богословију, са свим похвалама завршио петроградску духовну Академију и лијепо одслужио службу у ђаконском чину. Нека га Господ укријепи да крст свештеничке службе носи смјело и радосно у све дане његовог живота, да не посустане када дођу тешкоће и да се не уплаши када дођу страдања и муке, јер сви на то наилазимо. Нека се не понесе ни када све буде ишло лијепо и потаман, већ да се наоружава смирењем, добротом, чистотом, молитвом, да служи Богу јер једино служба која је принешена Богу са смирењем, бива награђена од Бога, она је за спасење и њему као свештенику и за народ Божији“, казао је Преосвећени Владика честитајући новорукоположеном презвитеру Остоји Кнежевићу на свештеничком чину.

У архипастирској бесједи, којом се обратио сабраном народу Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је говорио о снази свештеничког звања које, како је казао, није од људи, већ од Бога и по Божанском устројству.

“Када се рукополаже свештеник, епископ као човјек чита молитве над њим, а Божија благодат која се, молитвама епископа, свештеника и народа Божијег, заједнички проузноси Богу, силази и чини свештеника свештеником и остаје на њему за свагда, уколико је он вјеран Цркви Божијој и завјету свештеничком. У данашњем Јеванђељу показана је, у кратким цртама, благодат свештеничког чина, када су апостоли дошли Господу послије проповиједи за коју их је Господ опуномоћио и овластио, говорећи Му: „Господе и демони нам се покоравају у име Твоје“. Благодат свештеничког чина исказана је у оним ријечима Господњим: „ево вам дајем власт и силу да стајете на змије, шкорпије и сву силу вражију“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки, додајући да се зли демони и духови не покоравају човјеку, већ Божијем имену страшном, силном и моћном:

“Свештеник у својој светој служби има много дивних и узвишених тренутака, јер се његово срце, просвећено Божијом благодаћу, милошћу и свјетлошћу радује заједно са анђелима и славопоји Господа, али, истовремено, у својој служби он има и тешких момената. Понекад се среће са таквим злом и таквим људским отровом и гријесима да је онај змијски или отров шкорпије, неупоредив са отровом који човјек понекад носи у својој души. Свештеник чита молитву па му олакша гријехе, а очишћење ће, наравно, доћи али само кроз велико покајање. Свештеник молитвом олакшава многе гријехе, јер Господ снисходи нашим људским слабостима и дјелује преко свештеника, као својих вјерних слугу.“

“Вода, која је обична вода, постаје Света вода његовом молитвом. Хљеб и вино, који су обични хљеб и вино, свештеничком молитвом постају Тијело и Крв Христова, Свете тајне Христове али не људском, него Божанском силом, а све се обавља молитвом. Драга браћо и сестре, свештеник својим рукама приноси Господу дарове на које силази огањ Божански, Дух Пресвети животворни и чини их Светим тајнама Христовим. Зато свештеника треба да цјеливамо у руку, али не из куртоазије или неког обичаја“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Обављен је парастос за оне припаднике Краљевске војске у отаџбини, који су 22. октобра 1944. године убијени на Грахову, као и за пострадале са подручја Бањана, Рудина, Каменска и Трепача у Другом свјетском рату. Капела Светог апостола Луке у манастиру Косијереву, подигнута над костима око стотину мученика, који су своје животе положили за крст часни и слободу златну, освештана је 17. јула 2004. Благословом Његовог Преосвештенства владике Јоаникија установљено је да се 22. октобра, на дан страдања граховских мученика служи помен, а њихова жртва молитвом призове у наше памћење.

Овом приликом освештан је и фрескопис, који је у спомен-костурници Светог апостола Луке, живописао јеромонах Лазар Стојковић.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Црквени хор из Никшића одржао концерт у Бијелом

У организацији Удружења Кнез Мирослав у Бијелом Пољу, 29. октобра je одржан концерт црквеног хора Преподнобне мати Ангелине из Никшића.

Испред Црквене ооштине Никшић и хора госте је поздравио отац Остоја Кнежевић.

“Хор ове године обиљежава десетогодишњицу постојања. Почели су прије око девет година са исто толико дјевојчица. Великим трудом диригента хора госпође проф. Ане Бојић учествовали су на многим манифестацијама, отпјевали много литургија и богослужења не само у Никшићу и Црној Гори, већ и у Србији, Босни и Хрватској. Хор данас броји око шездесет чланова. Ове године у склопу обиљежавања десетогодишњице наступали су у више градова у Црној Гори. За сами јубилеј десетогодишњице организован је богат програм и гостовања“, казао је отац Остоја.

Осим духовне музике Бјелопољци су уживали и у музици из богатог репертоара свјетовне музике.

[Guest]

Црквено појање је усклађено и прожето нашом светом вјером

Црквени хор Преподобне мати Ангелине из Никшића, који концертном турнејом широм Црне Горе обиљежава десетогодишњицу постојања, у суботу, 29. октобра одржао је концерт у манастиру Ђурђеви Ступови.

Јубилеј рада хора, којим руководи професор Ана Бојић, честитао је и благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, пожеливши им да своје таленте и убудуће развијају, јер су нам они дар од Бога и треба их непрестано усавршавати да би се исказао сав њихов духовни потенцијал.

“Овај хор је врло запажен не само у нашој Епархији него и много шире. Поводом свог јубилеја планирају доста свечаности, а, хвала Богу, имају са чим да се представе, јер г-ђа Ана Бојић, која тако марљиво ради са овом дјецом, уложила је цијелу себе у овај хор. Бог је наградио њен труд и труд ове дјеце, па су и резултати очигледни“, рекао је Преосвећени Владика.

Владика је истакао да је, како сматрају педагози, музичко образовање веома важно за душевно и духовно узрастање сваког човјека, а духовно појање има нарочиту важност у нашем литургијском животу, припремајући наша чула за примање Божанске истине.

“Духовна музика побуђује нашу религиозну, односно молитвену пажњу, јер сваки црквени хор учествује, прије свега, у богослужењима, у вршењу Светих тајни, а црквено, односно духовно појање има функцију да припреми наша чула, наше биће за примање Божанског, Небеског садржаја истине и Духа Божијег, свјетлости и милости Божије, да припреми наше срце и наш ум, који треба да се уздигне и са анђелима прославља Бога. Зато је црквено појање изузетно озбиљна и важна ствар за Цркву и за оне који долазе у Цркву и учествују у Светим богослужењима“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки, додајући:

“Много је веће наше учешће у богослужењу када се чује лијепо појање, на шта се обраћа пажња. Међутим, црквено појање не треба да буде само показивање нашег талента, колико имамо добар глас или развијен слух, него и да све то усклађујемо са нашом светом вјером. У Цркви водимо рачуна да је наше појање без обзира да ли за пјевницом, када пјевају појци самостално или је хорско појање, буде усклађено са Светим тајнама, да буде усклађено и прожето нашом Светом вјером. Око тога има много посла, зато од срца благосиљам рад хора Преподобне мати Ангелине, њихове досадашње и будуће напоре. Он је напредовао, показао се раскош ових младих талената, а велики труд биће потребан да се њихови таленти развију и обликују онако како то Бог жели“, истакао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Обиљежавање десетогодишњице рада овај црквени хор из Никшића почео је недавно концертима у Котору, Тивту и Требињу. На њиховом репертоару налази се двадесетак духовних и свјетовних композиција, којима освајају велику пажњу и симпатије публике: “Богородице дјево“ С. Рахмањинова, “Херувика“ Фатејева, руски напјев композиције “Достојно јест“, потом “Бисер Мара“ Б. Таминџића, “Од лошо полошо“ Николовског, “Ерген деда“ бугарског композитора П. Љондева, “Тодорка“ Т. Скаловског, “Ага Асан ага“ непознатог аутора.

Солисти хора Преподобне мати Ангелине, који броји 60-ак чланова, млађе и старије групе, су Милена Васиљевић и Тијана Блечић. Турнеју настављају, како је планирано, наступима у Бару, Будви, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Бечу. Круну прослављања јубилеја представља концерт у Никшићу, који ће одржати у Саборној цркви Светог Василија Острошког за вријеме Божићних празника.

Прије концерта хор је пјевао у Светој Архијерејској Литургији коју је тог дана, у манастиру Ђурђеви Ступови служио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

[Guest]

Велика свечаност у Бугарској

29. октобра 1011. године навршило се 97 година од рођења Најсветијег Патријарха Бугарског Господина Максима.

Већ 40 година Његова Светост служи Господу и светој Цркви као првојерарх Бугарске Цркве. Сагласно одлуци Светог Синода Бугарске Цркве јубиларне свечаности су одржане у Бачковском манастиру и у граду Пловдиву. 28. октобра у Бачковском манастиру служена је вечерња. На сам дан празника 29. октобра служена је Божанска литургија којом је началствовао митрополит Русенски Неофит. По завршетку благодарствени молебан возглавио је Његова Светост Патријарх Максим уз саслужење свих епархијских митрополита и викарних архијереја и многобројног свештенства.

Истог дана Патријарх Максим посјетио је храм Свете Марине у Пловдиву, гдје је митрополит Пловдивски Николај возглавио молебан за здравље престојатеља Бугарске Цркве.

Преузето са http://www.mostat.ru

[Guest]

Светим тајнама Христовим постајемо учесници духовног блага са Неба

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 30. октобра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је монаштво Манастира, а вјерницима сабраним у празничном богослужењу бесједио је Преосвећени владика Јоаникије. Он се осврнуо на ријечи прочитане у Светом Јеванђељу о Христовим чудесима, које је Господ творио само у појединим приликама, а на поуку народу. Фарисеји, који су се заклињали у закон Божији, вјеру и Свето Писмо, тражили су од Христа да им да знак са Неба, али Господ није хтио, већ је рекао овом роду „неће се дати знак послије знака Јоне пророка“. А то, према ријечима Његовог Преосвештенства, значи да ће, ако буду имали способности, нешто схватити послије васкрсења Христовог и то ће им бити знак.

“Господ твори чудеса када то стварно и истински треба и када је то на поуку народу. Врло често Господ чини неко чудо па тек онда, када се код људи побуди пажња, “говорим ријеч да они схвате нешто“. Није био циљ Господу да твори чудеса и да чудесима приводи људе да вјерују, него је хтио да они схвате и повјерују. А чудеса се догађају стално. Највеће чудо је у томе што је Господ дошао у овај свијет, што је благоизволио да се оваплоти од Пресвете Дјеве Богородице, силом Духа Светог, по вољи Оца Небеског и да дође и изврши домострој спасења рода људског“, бесједио је Епископ Јоаникије, подсјетивши на догађај из прочитаног Јеванђеља, када се Господ сажалио на удовицу и на њеног преминулог јединца сина и васкрсао га из мртвих.

“Господ је само једном ријечју васкрсао сина јединца и вратио му живот, потврђујући тиме да је Он Животодавац, да је Он извор живота. Како Онај Који је дао живот не би могао и да га врати, како Творац и саздатељ наш, Који нам је удахнуо дух живота и оживио земљу од које смо саздани, не би могао опет вратити живот. Из овог догађаја сагледавамо оно о чему говори и Свети апостол Павле, о чему смо данас слушали да вјеру, коју је добио није примио од људи, нити је научио од некога, иако је био веома учен и добар познавалац Светог Писма. Оно што је од Бога добио веће је од свих писама и свих људских знања, јер је вјеру од Бога примио на путу за Дамаск, када га је васкрсли Господ срео, као гонитеља хришћана и ословио: “Павле, Павле зашто ме гониш“. Тада се његово срце преобратило и он испунио неким чудесним новим сазнањем, преобратило се његово срце, његов ум и цијело његово биће и од гонитеља хришћана, он је постао апостол Христов и највећи проповједник јеванђеља Божијег свих времена“, истакао је Преосвећени Владика.

Своју бесједу он је завршио ријечима да силу и чудеса, које је Господ пројављивао, пренио је на своје свете ученике и апостоле. Сви хришћани могу да буду учесници тог духовног блага са Неба, а, нарочито, ми који смо достојни да учествујемо у Светим тајнама Христовим.

“Оно што је Божанско постало је наше насљеђе и наше достојање, како пише у Светом Писму. За тим богатством и тим насљеђем треба да идемо и око њега да се трудимо, јер то је оно непролазно благо, а сва друга блага, као и овај земаљски живот, пролазна су и трулежна, камоли оно што стичемо и око чега се премного бринемо, трудећи се мало за оно што је вјечно и што је најважније за људску душу и за човјечији живот“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

[Guest]

Славећи Светог апостола Луку славимо распетог и васкрслог Христа Господа

Празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског свечано и молитвено је прослављен у понедјељак, 31. октобра у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Жупи никшићкој.

Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Алекса Павловић, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије захумско-херцеговачке и Епархије будимљанско-никшићке. Након читања Светог Јеванђеља сабраном народу се, бесједећи обратио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу.

“Ми, православни хришћани, који прослављамо Свету Тројицу, Оца и Сина и Светог Духа, узвишени смо пред људима, а скрушени пред Богом, Богом Којег је свједочио Свети апостол Лука и Свети Петар Цетињски, Богом Који се оваплотио и ушао у историју рода људског и постао човјек да би се ми људи обожили. Зато данас, када племе жупско и потомци Никшини, стари Требјешани, славе Светог апостола Луку славе и самог Христа, славимо распеће и васкрсење Његово. И сви ми славимо, јер је ово слава свеколиког рода православног, свеколиког рода српског, свеколиког рода Никшиног. Славећи ове Светитеље ми препознајемо једни у другима људе који су створени за вјечни живот, а не за пролазност“, рекао је отац Миодраг.

Он је истакао да друге можемо поштовати само ако у њима видимо слику, икону Божију, зато је Свети апостол Лука наш први иконописац, који је насликао Матер Божију. Уз Светог апостола Павла он је апостол народа, који је назнабошце научио, открио им живог Бога.

“Такав је био и Свети Петар Цетињски. У једној бесудној земљи гдје су сви на крв и смрт били завађени, он је успио да измири завађена племена, да им открије слику Бога живога. Свети Петар Цетињски је био велики и са крстом и са мачем, а то је онај мач Христов, мач који је “срео“ Наполеона и Махмута Бушатлију, мач којим је он бранио оно што је највеће, нашу вјеру и наш идентитет. Зато су Свети Лука, Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки и Стефан Пиперски и Жупски свједоци, путоводитељи и показатељи нашег најдубљег идентитета“.

“Тужно је, жалосно и помало невјероватно да данас има људи који кажу да ми, овдје, на овим просторима, којима су ходили Свети апостоли, Апостол Лука, Петар и Павле и Апостол Тит, треба сада изнова да тражимо свој идентитет, да треба изнова да читамо и сричемо слова, и изнова да се образујемо“, поручио је јереј Тодоровић.

Током богослужења обављено је крштење нових чланова Цркве Божије, а Светој тајни причешћа приступио је велики број вјерника, нарочито дјеце. Освештан је и пререзан славски колач, а пошто је Лучиндан крсна слава већине жупских породица, преломљени су и славски колачи свечара.

Храмовна слава Жупског манастира прослављена је, потом, трпезом љубави, чији домаћини су биле породице Видаковић и Пешикан. Са сестринством манастира, на трпези љубави, заједничарили су бројни вјерници, гости и пријатељи ове древне светиње. Пјесме са Косова и Метохије појао је црквени хор цркве из Гацка.

[Guest]

Обнавља се црква Светог Николаја у Драговој Луци

Недавно су мјештани никшићког насеља Драгова Лука покренули обнову цркве Светог Николе, која је, иако у ширем центру града, дуги низ година запуштена и у веома лошем стању.

Попут многих наших светиња и црква Светог Николе је током свог постојања пролазила кроз веома тешке периоде и страдања. Грађена је од 1898. до 1902.године када је освештао Митрополит Митрофан Бан. Током Првог и Другог свјетског рата ова богомоља била је претворена у утврђење и осматрачницу, када су је окупирали Аустро-угари, па Италијани. Њено пропадање наставило се и у послератном периоду, а зуб времена и људски немар остављали су трага на овом освештаном храмовном здању.

“Крајем деведесетих година прошлог вијека Драговолучани су, заједно са њиховим тадашњим парохом, свештеником Алексом Павловићем, покренули обнову храма. Успјели су тада да замијене кровни покривач, који је прокишњавао и измалтеришу унутрашњост цркве. Службе Божије почеле су да се редовније служе, од прије неких седам година, са доласком свештеника Бориса Брајовића, а нешто касније и оца Данила Зиројевића. Црква је, међутим, и даље била у веома лошем стању“, напомиње отац Никола Зечевић, који је однедавно постављен за пароха Драгове Луке и Оштроваца.

“Надам се да ће наша обнова на овом оронулом и запуштеном храмовном здању најзад уродити лијепим и трајнијим плодовима“, истиче свештеник Зечевић.

Он наводи да ће се радови на цркви Светог Николе одвијати у неколико фаза. Према његовим ријечима приоритет је спољашња заштита храма од влаге, за шта је неопходно урадити фуговање и замјену веома дотрајалих прозора. На овом послу ангажован је Перо Брборић са својим радницима. Осим овога, потребно је урадити и презиђивање звоника, на којем је малтер између камења пропао, па постоји опасност од обрушавања. Тек касније позабавиће се унутрашњошћу цркве, за коју ће, такође, бити потребна комплетна обнова. Неопходна ће бити набавка новог иконостаса, инвентара и мобилијара за богослужење, јер су постојеће богослужбене књиге пропале и једино могу да се, као свједочанство времена, похране у ризницу.

“Средства за радове који су у току, храму је приложила породица покојног Александра Костића, чија жеља је била да новчано помогне драговолучку цркву, а што је и испоштовала његова породица, која, иначе, живи у Швајцарској, а својим поријеклом везани су за Драгову Луку и сам храм. Један дио средстава сакупљен је прилозима мјештана, који су, у већем броју, заинтересовани за обнову светиње. У априлу ове године у цркву смо најзад увели и струју, захваљујући дародавцу Маринку Радуловићу, који је власник фирме “Рамел“, наглашава свештеник Никола Зечевић, додајући да за све планиране радове на обнови храма неће имати довољно средстава. Зато он у име својих парохијана позива све људе добре воље да, у складу са својим могућностима, помогну како би се обнова ове светиње, на радост вјерника и свих житеља Драгове Луке, успјешно привела крају.

У ту сврху отворен је жиро рачун код Атлас банке, а сви заинтересовани своје прилоге могу уплатити на рачун под називом “Епархија будимљанско-никшићка, православна парохија драговолучка“ са бројем 505-000000011469157 или се јавити лично свештенику Николи Зечевићу на телефон 067/ 210 654.

[Guest]

VII фил(м)ософија у Никшићу

У Никшићу је 3. новембра, у организацији Друштва философа Црне Горе и Студијског програма за философију, а у сарадњи са Креативним центром Бедем, одржана VII фил(м)ософија.

У оквиру VII фил(м)ософије је предавање одржао ђакон мр Никола Маројевић, на тему: „Бијеле ноћи“ Ф. М. Достојевског – Успомене једног сањара. Бројна публика је на никшићком Бедему посвједочила да не јењава интересовање са стваралачким дјелом овог великог руског писца. У наставку је приказан филм „Бијеле ноћи“ (Le notti bianche), италијанског режисера Лукина Висконтија из 1957, у коме је главну улогу имао Марчело Мастројани.

[Guest]

Саопштење за јавност

Чланак “Србија са СПЦ тужи Црну Гору“, аутора Нђ. Р. / Т. П., у дневном листу “Вијести“ (4. новембар 2011, година XV, број 4885, страна 3) као да служи да се прикрије следећа непријатна чињеница: Црна Гора нема намјеру да на правно цивилизован начин врати Цркви бесправно отету имовину и тиме принуђује Цркву да заштиту својих права тражи изван Црне Горе, која би иначе требала да свима јемчи право и правду. Уосталом, и сама Црна Гора као држава усмјерена је према централним европским институцијама, од којих и ми у овом случају очекујемо правну помоћ.

Непримјерено је да се о овом судском поступку уопште и пише без наших изјава, а камоли овако тенденциозно, нарочито зато што је процес још у току. Поново истичемо да се ради о спору имовинско-правне природе и да је суштина у нашем захтјеву за повраћајем неправедно одузете имовине.

Још једном је изузетно важно нагласити да је, због чињенице да држава Црна Гора још увијек није донијела закон о праведној реституцији, Епархија будимљанско-никшићка била принуђена да остварење својих права затражи преко Европског суда за људска права у Стразбуру, у чије дјеловање има пуно повјерење, па нам због тога у овом спору није потребна никаква помоћ. А какав је статус других држава, па и Србије, у овом спору најбоље ће објаснити поменути суд. Када су исцрпљени сви правни инструменти у једној држави, као што је то у нашем случају, сваком грађанину и свакој институцији пружена је могућност да тражи задовољење правде пред овим судом.

Свако медијско бављење овим процесом, поготово једнострано, не иде у прилог задовољења правде, него је првенствено покушај политизације овог процеса.

Служба за информисање Епархије будимљанско-никшићке