Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

Најсветлији празник – Васкрс прослављен у више храмова у Бијелом Пољу

Послије Јутарње службе у десетак храмова Српске Црквене општине Бијело Поље служене су Васкршње литургије које су окупиле велики број вјерника и причесника, „да Христа Васкрслог прославе и да му се помоле“. У Цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, гдје се окупио највећи број вјерника јутарња служба је почела у пет, а у цркви Светог Николе у Никољцу у шест часова.

У свим храмовима је читана Васкршња Посланица нашег Патријарха Иринеја упућена вјерном народу. Љепоту највећег Хришћанског Празника увећао је велики број причесника. Само у цркви Светих Апостола Петра и Павла причестило се око 400 вјерника. Ипак, највећи украс и радост, у колонама вјерних који су стрпљиво чекали на причешће, били су малишани. Они су се највише и радовали Освештаним Васкршњим јајима, која су дијељена уз нафору.

- Што се тиче Бијелог Поља могу с поносом да кажем да је то један од најбољих дјелова Црне Горе. Народ се све више и брже враћа вјери и због свега тога је све љепше бити свештеник и служити овоме народу, - казао је протојереј Дарко Пејић. Много тога је обновљено на сјеверу Црне Горе, а што је најважније – обнавља се човјек, и Бијело Поље има један добар обичај и добре људе, који око себе окупљају добре људе. Похвалио бих вјернике који ево пету годину заредом даривају Васкршња јаја болесним вјерницима у Болници, као и затвореницима, да и њима овај дан буде благословен, – болеснима да донесе оздрављење а завореницима слободу, прије свега душе а онда и тијела, јер и бити и болестан и бити у затвору бива по Божијем допуштењу. Човјек не треба да очајава већ да се нада, рекао је отац Дарко и подсјетио на ријечи Светих отаца да на земљи постоје само двије врсте људи, „они који вјерују у Васкрсење Христово и они који вјерују у смрт Христову. – Они који вјерују у смрт они се држе смрти, и грчевито се држе земаљског и пропадљивог. Због тога је оволико безнађе завладало земљом, јер је више људи који вјерују у смрт Христову, казао је прота и још једном похвалио све већи број вјерника који се враћа цркви.

Ј.Ћ.

[Guest]

Васкрс свечано и молитвено прослављен у Никшићу

Свету Aрхијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу на празник Васкрсења Господа Исуса Христа служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Васкршње богослужење почело је јутрењем и празничном литијом вјерног народа, а у наставку је служена Литургија у којој је Преосвећеном Епископу Јоаникију саслуживало бројно свештенство, монаштво и ђаконство Саборног храма. Током богослужења пјевао је хор Светог новомученика Станка и пјевница никшићке Цркве, а молитвено сабрање окупило је велики број вјерника. Васкршњу посланицу Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, упућену Архијерејима, свештенству, монаштву и свим православним вјерницима прочитао је протојереј Драган Крушић.

Током Свете архијерејске Литургије Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије постригао је у чин чтеца никшићког Саборног храма Милана Јовановића. Светој тајни Тијела и Крви Христове приступили су бројни вјерници, а причешће је обављано из пет путира.

Прослављању Васкрсења Исуса Христа у никшићком Саборном храму посебну радост донијело је присуство дјеце, која су и ове године у великом броју учествовала у празничном богослужењу. Васкрс малишани нарочито воле због шарених јаја, па је свештенство сву дјецу и сабрани народ, даривало освештаним васкршњим јајима.

фотографије

[Guest]

Изложба васкршњих јаја

У црквеној гостионици Пасха у Никшићу, на празник Васкрсење Господа Исуса Христа, отворена продајна изложба васкршњих јаја. Изложба је хуманитарног карактера, а сав приход намијењен је дјеци са посебним потребама

Умјетнике, који су се својим радовима одазвали позиву за учешће и публику у гостионици Пасха, поздравио је Тадија Никчевић, управник. Он је казао да је ово трећа изложба васкршњих јаја, која је, са хуманитарним циљем, организована у Никшићу, а поставку чини око 60 експоната, чији су аутори умјетници са простора Црне Горе и Херцеговине и један број малишана из Никшића.

Изложбу је пригодном ријечју отворио доц. др Душан Крцуновић, који је казао да Васкрс, као тријумф живота, спаја идеју стварања свијета и идеју спасења, које је ново стварање.

„Према старозавјетном календару, Божије шестодневно стварање свијета врхуни у Сабату, дану Божијег починка и литургијског слављења стварања свијета. Али, за нас хришћане Сабат (који одговара нашој суботи) јесте дан Христовог почивања у гробу. Јер, Христос је васкрсао у недјељу, која је уједно први дан стварања седмодневног круга времена, а то симболизује и ово јаје, и нови, „осми дан“ или „господњи дан“, који има посебан темпорално-онтолошки статус.“

„Васкршњи дан и јаје, које је један од симбола, разбија обруч времена, у њему се оприсутњује и пројављује надвремени и вјечни живот. Шта је, онда, Христова Пасха ако не реалан историјски догађај преласка са плана робовања смрти на онтолошки план слободног живота. Стварност Христовог Васкрсења стоји пред човјеком као могућност његове истинске, онтолошке слободе“, нагласио је Крцуновић и додао да су стварање и васкрсење дјело снисходеће саможртвене, ослобађајуће љубави.

„Што је љубав већа, снисхођење је дубље; што је јача рањеност том љубављу, слобода и одговорност су већи и богатији евхаристични садржај нашег живота. А, евхаристичност је начин постојања, жртвено-стваралачки допринос слободног живота. Једна од манифестација те евхаристичне садржајности живота је и ова традиционална изложба васкршњих јаја у част празника над празницима. Честитам учесницима ове добротворне изложбе, која нам љепотом идеја и племенитошћу срца испуњава душу“, поручио је Душан Крцуновић.

Изложба васкршњих јаја изазвала је велико интересовање публике, па су неки од експоната већ приликом отварања, нашли своје купце. Поставку ће заинтересовани моћи да погледају наредних седам дана.

фотографије

[Зоран]

Да постанемо грађани Горњег Јерусалима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Васкршњи понедјељак, 25. априла Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Да постанемо грађани Горњег Јерусалима

У Литургији је саслуживало више свештенослужитеља архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира. Током Свете службе, Преосвећени Владика је у чин чтеца постригао Слободана Радојевића из Мојковца, студента Богословског факултета у Београду. Вјерницима, који су присуствовали богослужењу и причестили се Светим Тајнама тијела и крви Христове, архипастирском бесједом обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Честитајући празник Васкрсења Господа Исуса Христа он је пожелио да дани Свијетле недјеље свима буду на радост, обновљење и вјечно заједништво у Христу Спаситељу и Васкрситељу нашем.

“Драгоцјено је за свакога од нас да молитвено учествујемо у светим и великим данима Велике Недјеље, а нарочито да учествујемо у великим дјелима Божијим – да постанемо причасници Тајне вечере Христове, да се поклонимо страдањима Христовим, смрти и гробу Господњем, да дочекамо и свенародно прославимо свијетло и спасоносно васкрсење Христово. На тај начин обнављамо нашу Свету вјеру, обнављамо своју душу, своје мисли и свјетлост васкрсења Христовог нас изнова просвећује. Онај Који је просветио бездане, ад уништио, испразнио, осветио доње свјетове и онима, који су били свезани ланцима смрти дао нови живот и слободу, истовремено просвећује и нашу унутрашњу таму коју сабирамо својим гријесима, манама и недостацима.“

Да постанемо грађани Горњег Јерусалима

“Он је свјетлост новог живота и ми хришћани треба да се саображавамо Господу Који је васкрсење и живот, треба да живимо новим животом, да ми, који смо привремени грађани земље, постанемо грађани Горњег Јерусалима, вјечног града у коме Цар царева и Господ господара, Господ наш Исус Христос царује, и нас удостојава да са Њим сацарујемо и да се са Њим сапрослављамо“, рекао је Преосвећени Владика.

Према ријечима Епископа Јоаникија, од нас зависи колико ћемо своју душу отворити према вјечној свјетлости Божијој и колико ћемо направити мјеста у свом срцу Богу и Спаситељу нашем. Владика Јоаникије је поручио да се треба одрећи саможивости, себичности, сујете, злопамћења, мржње и пакости, јер ћемо, на тај начин, постати спремни и способни да почнемо да живимо новим животом и будемо заједничари Христови у све дане живота нашег.

“Сав труд и подвиг нас хришћана је у вези са тим да се прилагодимо и саобразимо Христу. Они који Бога љубе, на сваки начин се труде да Му угоде и буду у Његовој близини. То је у суштини лако, једино је тешко кад сами себи постављамо бремена, препреке, тешкоће које послије не можемо да савладамо. Неко од даровитих хришћана је рекао 'Хришћански живот је мудрост над мудростима и умјетност над умјетностима'. И заиста је тако, јер, колико труда, љубави и просветљеног осјећања треба да бисмо живјели по Богу, да бисмо Богу угађали, да бисмо имали љубав према Богу и према ближњима својим. У ове Свете велике дане, када изобилно добијамо милост Божију, најбоље можемо да се учимо томе како треба живјети, али то треба знати спровести у свакодневном животу, а не само када су празници и добијемо утјеху и незаслужене дарове од Бога. То треба да нам буде подстрек да се увијек трудимо и никад не постављамо препреке, не затварамо прозоре нашег бића љубави Божијој, свјетлости Божијој, која нас обасјава и животу Божијем, који нас укрепљује“, закључио је Његово Преосвештенство.

Да постанемо грађани Горњег Јерусалима

[Guest]

Васкршњи концерт у никшићком Саборном храму

У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, на Васкршњи уторак, 26. априла концерт је одржао хор Светог Апостола и Јеванђелисте Марка из Подгорице.

Празновање највећег и најрадоснијег хришћанског празника Васкрсења Господа Исуса Христа у Никшићу увеличао је наступ хора Светог Јеванђелисте Марка из Подгорице, који, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Г. Амфилохија, постоји нешто мање од двије деценије. Члановима хора и њиховом диригенту професору Људмили Радовић, у име никшићке Саборне цркве добродошлицу је пожелио ђакон Остоја Кнежевић.

“Црквена умјетност, било да је у питању иконопис, живопис, шарање васкршњих јаја или хорско црквено појање, представља учешће или продужетак Божијег дјела стварања на земљи. Црквена хорска музика је дубоко мистична, јер произноси молитвене пјесме и богослужбене текстове и плод је молитвених заноса њених аутора и извођача. Свједоци смо сви да, када уморни од свакодневних животних обавеза или растужени понекад дођемо у цркву, чувши лијепо појање хора одморимо се јер нам оно уноси радост у наша срца. Управо стога, да би у нашим срцима било још више радости, благодати и молитвености у овим васкршњим данима, приређен је овај васкршњи концерт“, рекао је у поздравном слову ђакон Кнежевић.

Хор Светог Марка са радом је почео 1992. године, а од 1999. њим руководи проф. Људмила Радовић. Некада је овај хор имао мали број чланова, који се временом увећавао и усавршавао у црквеном хорском појању, тако да сада броје око 40 чланова, а њихово дјеловање крунисано је једним објављеним компакт-диском. Поју на недјељним и празничним Литургијама, службама, академијама и свечаностима широм Црне Горе. Учествовали су на бројним међународним фестивалима, хорским сабрањима и такмичењима, на којима су њихови наступи плијенили велику пажњу, попут оних у Атини, Женеви, Варшави, Русији, Њемачкој, Копенхагену.

У оквиру Васкршњег концерта у Никшићу пјевали су тропаре Пасхи, не само на нашем богослужбеном црквено-словенском језику, већ и на њемачком, француском, арапском. Осим ових празничних пасхалних пјесмопјенија публика је имала прилику да чује и неколико српских народних пјесама.

[Guest]

Освештан иконостас у манастиру Бијела

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у сриједу, 27. априла Свету Архијерејску Литургију у манастиру Бијела код Шавника. Током богослужења је освештан нови иконостас, израђен у радионици Манастира

Преосвећеном Владици у Светој служби Божијој саслуживали су: свештеници Петар Крговић, Велимир Јововић, Драженко Ристић, парох шавнички и јерођакон Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Литургији је присуствовало сестринство манастира Подмалинско и вјерни народ из Шавника и Никшића.

Овом приликом је освештан нови иконостас. Иконостас је техником дубореза рађен у јаворовој дасци и на његовом лијепом и јединственом изгледу је било ангажовано више аутора. Осим јеромонаха Исаије, игумана Манастира, који се, у манастирској радионици, дуборезом бави посљедњих шест година, у изради иконостаса повремено су учествовали и мајстори Срђан Алетић и Митар Јакић. Иконостас манастира Бијела особеним чини сцена Тајне вечере, која стоји изнад двери, а његовој љепоти доприносе и иконе: Свете Тројице, затим иконе Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, које је осликала је монахиња Февронија из манастира Ждребаоник, иконе Благовијести, Светог Архангела Михаила и Светог Архиђакона Стефана, урадила је Наташа Бубања из Тополе, док су представе Светог Јована Крститеља и Светог Георгија Побједоносца дјело иконописца Бориса Маркуша из Никшића.

Манастир Бијела је, према народном предању, задужбина Светог Јована Владимира и кнеза Вуловића из Бијеле још из XI вијека и посвећен је Светом Георгију. Манастир је послије Другог свјетског рата запустио, а храм и манастирски конак су обновљени посљедњих година, трудом јеромонаха Исаије, бројних приложника и добротвора.

У манастирској радионици дубореза тренутно се ради један број стасидија за православни храм Светог Архангела Михаила у Шварцвалду у Њемачкој и иконостас за манастир Девич на Косову и Метохији.

[Guest]

Сасуд благодати Светог Духа и Апостол новог доба

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у уторак, 3. маја на празник Светог Николаја Жичког, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Владике Николаја у Његњеву код Бијелог Поља. Литијом и црквено-народним сабором прослављена је храмовна слава ове светиње

У цркви Светог Николаја Охридског и Жичког у Његњеву код Бијелог Поља, првој у Црној Гори која је посвећена овом Апостолу савремног доба, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је, уз саслужење свештенства, началствовао Његово Преосвештенство, Епископ Будимљанско- никшићки Господин Јоаникије. Током Светог богослужења освештан је славски колач и обављено причешће вјерника, који су затим учествовали у празничној литији око цркве. Посебну драж литији дала су многобројна дјечица из овог краја.

Обраћајући се вјерном народу, који ни киша није спријечила да се у великом броју окупи у молитвеном сабрању, Епископ Јоаникије је казао да многи Владику Николаја упоређују са Светим Савом, што није ни мало случајно.

„Иако Свети Сава бијаше принц по тјелесном и по духовноме поријеклу, а Свети Николај син обичног српског домаћина из Лелића, међутим, и он постаде духовни принц. Свети Сава је био просвјетитељ свога народа у она давна времена, а Свети Владика Николај просвјетитељ српскога народа у наше вријеме, у двадесетом вијеку. Можемо рачунати да је он наш, мало старији, савременик. Али, као и Свети Сава, он није само српски просвјетитељ нити само српски Светитељ, него уједно васељенски Светитељ, просвјетитељ и учитељ Цркве Божије“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Ми у Црној Гори имамо посебене разлоге да истакнемо заслуге Светог Владике Николаја за Црну Гору, јер, нико љепше од њега није описао Црну Гору и Црногорце, Његоша и Боку которску, црногорска брда и подвижнике са подручја данашње Црне Горе.

„Он је заиста један велики дар од Бога нашем народу и нашој Светој, напаћеној Цркви. Ријетко ћемо наћи неку личност у историји код које су се стекли толики дарови Божији, као код Светога Владике Николаја – велико образовање, али, исто тако, и још више, свијетли ум, Богом обдарен и просвијећен, таква дубина мудрости, висина мисли, која се саопштава једноставним ријечима и које свако од нас, донекле, може да разумије. Његова мисао је толико дубока, да кад читамо његова дјела, увијек осјећамо потребу да их изнова читамо и изнова доживимо. Ипак, оно што је најважније је његова пламена вјера и љубав, према Богу и ближњему своме, његова блискост са Богом, његова слобода у Господу, његов трепет пред Лицем и именом Божијим“, рекао је Преосвећени владика Јоаникије, истичући:

„Име Божије и ријеч Божија га је научила да и нас просвијетли, да нас научи страху Божијем, онако како говори Свети Цар Давид: 'Ходите чеда, да вас научим страху Господњему, јер је у њему, заиста, била жива ријеч Божија'. Он је постао извор Божије мудрости и Божије ријечи за све нас, из тога извора сви можемо да пијемо и то је велики дар нама и нашем народу. Велики је број оних у нашем времену, који су били залутали, а које је Свети Николај вратио на пут истине, правде и свјетлости Божије и то је још једно знамење да се, ваистину, ради о Божијем Човјеку, ономе, ко је имао Христа Господа у срцу своме па је ишао Његовим стопама. И он је доживио да га његов народ осуђује, да се забрањује, потискује, да га се боји, да буде прогнан из памћења свога народа, прогнан и прогањан. Они који су га прогонили, истовремено су га се и бојали“, истакао је Његово Преосвештенство.

Владика Јоаникије је подсјетио на људе из нашег народа, који су одлазили у затвор само зато што су јавно изразили поштовање према највећем сину свога народа.

„Да није било чуда Божијег да у Светом Николају и други народи, Руси, Грци, па и иновјерни и они које је жестоко критиковао; католици и протестанти, препознају новога Светитеља и Просвјетитеља васељене, новога Апостола Христовога, ко зна колико би и нама самима требало да га прихватимо, да га прогласимо за Светитеља и да му посветимо храмове. Сваки храм подигнут Светом Владици Николају је храм подигнут слави Божијој и Христу Господу, Који Га је учинио сасудом благодати Пресветога Духа“, закључио је Преосвећени Владика Г. Јоаникије.

Црква Светог Николаја Охридског и Жичког у Његњеву код Бијелог Поља, прва у Црној Гори, посвећена Светом Владици Николају Српском, почела је да се гради 2004, а освештана је 2007. године. У подизању ове дивне Светиње, учествовало је око 250 домаћинстава из села Његњево, Стројтаница и Олује. Одбор за изградњу, чији је предсједник г. Драган Шебек, уложио је велики труд и додатни напор, бавећи се и радовима на унутрашњем уређењу цркве, па је за храм у међувремену прибављен иконостас у дуборезу, а изнад улазних врата, техником мозаика, урађена је икона Светог Николаја, чији је аутор проф. Драган Поповић из Београда.

По повратку из Његњева Преосвећени владика је обишао радове на изградњи цркве Преподобне мати Параскеве у селу Расово, чији темељи су освештани на дан празника прошле године. Зидање храма почело је прије два дана, а Преосвећени Владика је пригодном здравицом честитао радове и благословио неимаре. Предсједник црквеног Одбора је Светозар-Свеле Величковић.

фотографије

[Guest]

Свети великомученик Георгије – слава манастира Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Георгија, у петак, 6. маја Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Храмовна слава Манастира прослављена је свечаном народном Литијом и црквено-народним сабором у порти ове древне немањићке задужбине

Преосвећени Владика Јоаникије је, уочи великог празника Цркве Божије, служио у манастиру Ђурђеви Ступови вечерњу службу са петохљебницом. У Светој Архијерејској Литургији, на дан празника Светог великомученика Георгија, Владици је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке. Молитвеном сабрању присуствовао је велики број вјерног народа овог краја и Васојевића, личности из јавног живота Берана и других градова Епархије будимљанско-никшићке, а прослављање храмовне славе увеличало је и присуство монаштва светих обитељи Жупе никшићке, Кончуља из Епархије рашко-призренске и Румунске православне цркве. Бесједом о недјељи, која је посвећена Светом Апостоли Томи и мучеништву Светитеља Георгија, народу се обратио јеромонах Јефтимије, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу.

Током богослужења, које је појањем пратио црквени хор Свете мати Анастасије из Берана, Светој тајни причешћа приступио је велики број вјерних. Причестило се око двије стотине људи. У славу Господу, а у спомен на Светог Ђорђа, освештани су и преломљени славски колачи. Домаћини овогодишње славе манастира Ђурђеви Ступови били су Беранци браћа Драган и Саво Дубак и братство Манастира. У порти храма уприличена је пригодна трпеза љубави, током које је одржан културно-умјетнички програм у којем су учествовали: пјесник Будимир Дубак, изворна група Лим из Берана и хор мати Анастасије.

У послијеподневним сатима, након вечерње службе, традиционална празнична Литија је прошла центром града. Литија вјерног народа, свештенства и монаштва, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, кренула је из порте Ђурђевих Ступова према Саборном храму Светог Симеона Мироточивог, који се гради у центру Берана. Пролазећи главним улицама уз пјевање тропара и читање Светог јеванђеља Литија се потом вратила у манастир, гдје се народу обратио Преосвећени Владика Јоаникије.

“У славу васкрсења Христовог и у славу данашњег празника Светог великомученика Георгија обависмо овај свештени ход кроз град Беране, да се наша срца и свих оних који живе у овом граду сједине у јединству вјере и љубави. То јединство остварује Дух Свети живоносни и животворни, то јединство је Богу угодно, а Бог је извор љубави и живота, радости и заједништва. Прођосмо, кадећи и појући духовне пјесме, кроз Беране, спојисмо два Света храма – овај древни и славни, који прославља 800 година од свог оснивања, који подиже жупан Првослав из доба Немањића и овај нови храм Светог Симеона Немање Мироточивог, који подижемо као нашу Саборну светињу. На такав начин спојисмо старо и ново, спојисмо вјекове и покољења, а наши преци који у вјери живјеше и са вјером одоше из овог живота и присајединише се свима Светима, радују се на Небесима када виде да њихово потомство иде стопама Светог Саве и Светих Немањића“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Он је додао да је Божији промисао хтио да се спомен на Светог Георгија, који је своју крв излио за Христа Господа и вјеру православну, слави одмах послије васкрсења Христовог. Господ Исус Христос је побиједио смрт својим васкрсењем из мртвих, а Свети Георгије се, такође, назива Побједоносцем, јер је побиједио незнабошце силом Господа Исуса Христа.

“Побиједио је силом Онога Који даје побједу, Који се својом благодаћу и свјетлошћу уселио у његово срце, те је поразио непријатеље православне вјере, незнабошце, идолопоклонике. Својом жртвом многе је, у његово вријеме и кроз сва времена, привео Христу Господу. Он је стекао слободу пред престолом Божијим да нас заступа својим светим молитвама, да буде наш помоћник са неба на кога се увијек можемо ослонити, а Свети Немања га је призивао као брзог помоћника у невољама. Свети Георгије му је помагао и зато је подигао Ђурђеве Ступове у Расу, ону стару, величанствену светињу, која, милошћу и промишљу Божијим, васкрсава у наше вријеме.“

“Бог је тако устројио да васкрсење Христово славимо у обновљењу нашег заједништва, у обновљењу вјере у нашем народу и то је још једна велика радост за наш напаћени народ, за потомство Светог Саве и види се да је благослов Божији на оном народу, који је око наших Светиња и који љуби своју Цркву, који његује своје коријене, држи памћење и зна како се зове, којим језиком говори и којим писмом пише. То смо дужни да знамо и да идемо путем оних који су достигли славу Божију и које је Бог уврстио у своје Свете. А кога бисмо прије изабрали за своје учитеље и на кога бисмо се прије угледали, него на Светитеље из рода нашег: Светог Саву и Светог Василија Острошког или на Светог Георгија. На њега да се угледамо, од њега научимо како треба љубити Бога и како своју вјеру да свједочимо. Вјера и љубав се свједоче на дјелу, а Свети Георгије је, укријепљен силом Божијом, посвједочио вјеру и љубав својом жртвом и крвљу. Зато га је Бог прославио и он има благодат да се моли за нас, да нам помаже у тешкоћама и невољама, када га год призивамо“, истакао је Преосвећени Владика Г. Јоаникије.

Празновање Светог Георгија, славе древне немањићке задужбине у стоном мјесту Епархије будимљанско-никшићке, настављено је у манастирској порти црквено-народним сабрањем и пригодним програмом.

фотографије

[Guest]

Отворена изложба монашког рукодјеља у Никшићу

У оквиру манифестације “Дани Светог Василија Острошког“, у суботу, 7. маја у Црквено-народном дому у Никшићу, отворена је изложба монашког рукодјеља. Поставку чини рукодјеље рађено у радионицама неколико манастира Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а изложени експонати су изазвали велику пажњу публике Предмете за најширу употребу, који су настали у радионицама: иконописа, керамике, веза, ткања, калиграфије, производње љековитих биљних препарата, а који сваки понаособ плијене љепотом израде и примјењивошћу, представили су манастири: Жупа никшићка, Дуга, Пипери, Рустово и Ријека Црнојевића. Иконе, бројанице, крстићи, свијеће и свијећњаци, писане поруке, молитве, свитци, кутијице за тамјан, ткане торбе и тканице, плетене и шивене дјечије играчке, манастирска вина, чајеви, балзами, тинктуре, биљна уља, капи, сирупи само су дио рукодјеља, које у манастирском послушању раде поменуте Свете обитељи, а са чиме ових дана има прилику да се упозна никшићка публика у оквиру манифестације Дани Светог Василија Острошког.

Пригодним словом изложбу је отворио архимандрит Лука Анић, игуман манастира Дајбабе који је казао да скривени рад срца монаха свој видљиви израз добија кроз рукодјеље.

“Сабрали смо се да видимо смотру нашег рукодјеља, да видимо смотру нашег послушања, јер свако рукодјеље и јесте послушање, лишено свјетске сујете и зато оно може да свједочи о унутарњем животу. Сам живот у манастиру окренут је унутрашњости, окренут је ка оном стожеру око кога се све окреће и тај стожер јесте Христос, а монаси, окрећући се око тог унутарњег, не заборављају ни спољашње трудољубље. Они раде, граде, саде и увијек имају једну исту мисао у своме срцу, а то је мисао о спасењу.“

“Та мисао онда протка сав њихов рад и свуда је видљива и зато, када гледамо ово наше рукодјеље, осјећамо дјечију радост, зато што то нису бездушни радови фабрике или још горег Бау-хауса у којем нема естетике, у којем доминира употребна естетика, већ је овдје присутна молитвена естетика, овдје је молитва преточена у рад, молитва оплемењује рад, даје му смисао и тај смислени рад предлаже се свима да би се, колико је могуће, могло завирити у срце монаха“, рекао је архимандрит Лука.

Сваки од изложених предмета, истакао је отац Лука, има своју причу, а како је овдје у питању рад из послушања и зато што тим рукодјељем монах жели да послуша Христа, онда је сваки од ових предмета потпуно чист и посједује неко своје унутрашње ткање.

“Та унутрашња ткања нам и доносе ову шароликост и радост и, посматрајући их, видимо да живот, који се у скривености срца одвија у манастирима, није фантомски живот некаквог непостојећег духа, већ, као што је Бог Дух Који ствара, тако и оно што је уписао у човјеку, Он из њега изњедрава, а то је у монашком животу ово рукодјеље. Зато оно има љепоту која није земаљска, али је много цјењенија, прије свега, у очима Божијим, а потом и код људи. Ево, видите колико нас се овдје сабрало да видимо нешто што, како би обичан човјек рекао, нема неку велику свјетску вриједност, али има једну огромну вриједност и кроз ту вриједност ми се поклањамо основној вриједности, основном мјерилу нашег духовног живота – Христу Господу, мајци Божијој, Светитељима и благодати Божијој, која нас осјењава кроз ове иконе, кроз ове предмете освештане намјером и молитвеним приносом монаха“.

Изложба рукодјеља, која је иначе продајног карактера, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу биће отворена до сриједе 11. маја.

фотографије

[Guest]

Прослављена крсна слава храма Светог Георгија на Требјеси

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Апостола и Јеванђелисте Марка, у недјељу, 8. маја Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Великомученика Георгија на Требјеси код Никшића. Храмовна слава цркве Светог Ђорђа, задужбине племена Требјешана, прослављена је ломљењем славског колача и црквено-народним сабором, чији домаћин је било братство Ђоковићи

Преосвећеном Владици саслуживали су: јереји Данило Зиројевић и Велимир Јововић, надлежни парох, јеромонах Исаија Крговић, игуман манастира Бијела код Шавника, свештеник Иван Радовић из Епархије канадске и ђакон остоја Кнежевић. Празничном богослужењу присуствовали су бројни вјерници, житељи Кличева и околних никшићких насеља, којима се, након Светог причешћа архипастирском бесједом обратио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Друга недјеља послије празника Васкрсења Христовог, према ријечима Владике Јоаникија, посвећена је женама мироносицама и Светом Јосипу Ариматејском, који се нијесу саблазнили видјевши Христа ухваћеног и пониженог, када су Га водили на распеће да га казне најстрашнијом казном.

“Тада су се Његови ученици били уплашили и, будући да им Господ још није дао пуноћу Духа и благодати да имају силу и храброст, сви су се разбјежали осим Јована Богослова, а са Христом остадоше Његова Пресвета мајка Богородица и неколико жена мироносица. Свети Јосип Ариматејски оде код Пилата и затражи да скине Христово тијело да га сахрани. Њих, који су видјели Његову смрт и страдање и који су присуствовали Његовој сахрани Господ је удостојио да виде и Његово преславно васкрсење из мртвих. Њима се јавио као побједитељ смрти, а јавио се и Светом Апостолу Марку, који је са Апостолом Петром побјегао, а касније је и њега, као и остале апостоле, васкрсли Господ сабрао, осим Јуду издајника који је пао у очајање и отпао“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Преосвећени Владика је казао да на овај недјељни, празнични дан славимо и Светог Великомученика Георгија, коме је посвећен древни храм на Требјеси. Свети Георгије је живио око три стотине година послије Христовог страдања, а пострадао је за васкрслог Господа, иако Га није видио својим тјелесним очима. Бог је просвијетлио његове унутрашње очи срца, да позна праву истину и повјерује у Христа оваплоћеног Који је за нас излио своју животворну, искупитељну крв и који се јавио као побједитељ смрти, рекао је Епископ Јоаникије и додао:

“Господ, Који је побиједио смрт и нама даровао ту побједу и Који је нас учинио саучесницима своје побједе, учинио је силним Светог Великомученика Георгија, те се и он јавио као побједитељ над непријатељима хришћанства, над незнабошцима, идолопоклоницима и идолослужитељима, јер је проповиједао правог, истинитог Бога, а пострадао је из љубави према Христу и према својој Светој цркви. Видјевши како безбожни цар Диоклецијан прогони хришћане Свети Георгије је скинуо војна одличја, био је војвода војске римске, и јавно исповиједио да је он војвода Цара небеског“.

“Црква Божија је кроз сва времена имала своје исповједнике, а имала је и мученике. Двадесети вијек је, такође, био вијек гоњења Цркве, али и Светих, великих мученика. У нашем народу, руском и свим православним народима наша света вјера коју су незнабошци новог доба били кренули да искоријене, ево, хвала Богу, данас васкрсава, она данас цвјета пролазећи кроз сва искушења, али доказује да су благодат и милост Божија на нашем народу, а то су молитве Светих мученика из нашег народа. Молитвама Светих из нашег народа, које је Господ услишио и излио своју милост на нас и овај Свети храм, који је био понижен и оскрнављен, да се обнови, а са овом светињом обновисмо се и ми, са њеном обновом обнови се и наше заједништво. Зато прослављамо име Господње и Светог великомученика Георгија, Који нас сабирају“, закључио је Преосвећени Владика.

Древни храм Светог Георгија на Требјеси, задужбина племена Требјешана, изграђен је 1728. г. Овај дом Божији, попут самог требјешког племена, претрпио је неколико турских разура. Из љубави према Господу вјерници су га више пута обнављали; 1905. године књегиња Милена, а потом и Требјешанин Андрија Ђоковић 1927. године. Црква је током Другог свјетског рата запустјела, а Удружење потомака старих Требјешана успјело је да након више година рада, труда и напора своју древну светињу обнови и дигне из рушевина. 2007. године она је и освештана. Од тада се старотребјешка братства овдје редовно окупљају на Ђурђевдан или неки други дан око празника Светог Георгија, њиховог небеског заступника. Домаћин овогодишње храмовне славе, која је прослављена ломљењем славског колача и братском трпезом љубави, било је братство Ђоковићи, а одржан је и пригодан програм.

фотографије

[Зоран]

Пројекција филма “Тврђава“

Љубитељи филмске умјетности у Никшићу имали су прилику да у недјељу, 8. маја у вечерњим сатима присуствују пројекцији украјинског филма “Тврђава“, који је приказан у оквиру програма “Дана Светог Василија Острошког“

Ријеч је о документарном филму, који је 2007. године режирао и урадио сценарио филмски стваралац Михаил Шадрин. Филм доноси потресну причу о дјеци без родитељског старања, која су уточиште нашла међу монасима украјинског манастира Светог Вазнесења. У овој манастираској обитељи, гдје влада љубав и слога, разумијевање слабости и саосјећање за ближњег, око 140 сирочади, међу којима има и дјеце са посебним потребама, узрастају учећи лекције о животу и љубави и сазнају да је и најјаднији од свих, достојан љубави и пажње, само се требамо сјећати туђе несреће.

Пројекција филма “Тврђава“

Пројекција филма наишла је на велику пажњу публике у Никшићу, која је из сале Црквено-народног дома “Светог Василија Острошког“ излазила са нескривеним емоцијама.

[Guest]

Предавање о духовном животу одржао јеромонах Артемиос

У понедјељак, 9. маја у Црквено-народном дому у Никшићу, предавање о духовном животу одржао је јеромонах Артемиос, сабрат манастира Григоријата на Светој Гори.

Гост манифестације “Дани Светог Василија Острошког“, чији организатори су Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић, ових дана је јеромонах Артемиос, сабрат манастира Григоријата. Јеромонаху Артемиосу добродошлицу је пожелио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је, овом приликом, казао да он у Никшић долази са благословом игумана Манастира оца Георгија, светогорца, чије су бесједе превођене на српски језик и који је познат као велики пријатељ нашег народа и Српске православне цркве.

“Са великом радошћу сам данас са вама овдје на овој духовној гозби, да бисмо прославили Светог Василија Острошког, великог пастира, подвижника и ревнитеља наше православне вјере. Не само више хиљада вјерника, већ и сама свијест наше православне Цркве доказује величину и висину светости овог Јерарха, који је са Светим Савом хиландарским и другим великим српским Светитељима обновио живот, културу, духовност овог многострадалног народа. Неко би га могао назвати новим Василијем Великим, као равночасним са његовим старим имењаком из античког доба и једнакочасним са оним великим јерарсима, као што су Свети Григорије Богослов, Јован Златоуст, Фотије Велики, Григорије Палама и остали, а то је зато што је и он, као и они, у оним тешким и мучним временима уложио труд и велику жртву да бисмо ми данас могли да прослављамо Господа Исуса Христа на православан, источни начин“, рекао је на почетку свог излагања јеромонах Артемиос.

Према његовим ријечима духовни живот је освећени живот, живот по Богу, а духовни човјек је онај човјек који је освећен и који се свакодневно освећује, ходећи путем Господњим, идући из славе у славу, из силе у силу, сагласно псалмопојцу Давиду и Апостолу Павлу.

“Духован човјек стреми уподобљавању Богу. Са распећем, гробом и васкрсењем Господа Исуса Христа наша људска природа се спасила у Христу. Са вазнесењем на Небеса Христос је прославио и почаствовао, више од било кога другог, нашу природу коју је примио од Пресвете Богородице. У дане Педесетнице послао је Пресветог Духа Који даје мудрост онима који су необразовани и неписмени и који сачињава читаву институцију Цркве, како би се, на тај начин, потврдило и усавршило цјелокупно Његово дјело спасења људи. Са нашом слободном вољом треба да отворимо прозоре наше душе за нестворену свјетлост нашег Господа и да прихватимо Светог Духа у себе, да кажемо: Да! – васкрсењу нашег Господа. Овдје се, у ствари, налази слободан људски избор, борба и подвижништво да би се човјек усавршио и постигао циљ, а то је обожење човјека“, истакао је отац Артемиос.

Он се запитао како један вјерник може да се обожи и како својим животом може да постане истински духован човјек, дакле, светитељ и Бог по благодати.

“Свако ко почиње духовни живот већ је, на неки начин, обожен човјек, а веома важно је да остане истрајан на том путу и да развије оно чега се подузео. Кад неко одлучи да живи духовним животом у дубини његове душе се већ пробио један зрак Божанске благодати. Када неко живи у мраку не може да појми величину свог страдања, али када дозволи да један зрак свјетлости уђе у његову душу он, у том тренутку, поима свој лични мрак и почиње да ходи путем духовног живота према обожењу. Слично пише Свети Јован Синаит говорећи да нико не може да се успење на степеницу врлине духовног живота једним наглим скоком, већ корак по корак, са подвигом и стрпљењем. Духовни живот и борба за живот у Христу не представља каталог тешких заповијести које сваки хришћанин треба да испуњава, нити низ закона и правила путем којих се човјек ослобађа и оправдава. Духовни живот не представља ни пријетњу казном или обећање наградом од стране Бога. Духовни живот је заједница и живот са самим Богом. Ко одлучи да живи духовним животом задобија свезу са истински добрим и јединственим Богом од Кога извире сваки савршени дар.“

Основно средство на „мучном и тегобном путу духовног живота, који је, у исто вријеме, слатки и плодоносни пут према обожењу и истинском животу по Светом Духу, према ријечима јеромонаха Артемиоса, јесте да човјек вјерује у истинског Бога свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом и свим умом својим, јер без темеља истинске вјере ништа не може да се одржи.

“Након вјере слиједи страх Божији, који се рађа од искрене вјере. Страх Божији не значи устрашеност или дисциплину, коју осјећамо пред неким тиранином, већ подразумијева љубав и поштовање према Богу Оцу Којег духовни човјек не жели да ражалости, како нам је то говорио старац Пајсије и из тог разлога показује ревност и служење према Њему. На нашем духовном путу усљед људске немоћи имамо падове и потребно је стално покајање које траје читавог живота, како би сваки вјерник могао да се врати кући свог Оца и да опет започне борбу без већих препрека. Покајање је духовно купање које нам је даровао Господ након покајања, приликом чега се обнавља само крштење и нада задобија крила, нада за наше спасење. Са покајањем иде Света тајна исповијести која не значи само изношење наших гријехова духовном оцу већ примјену савјета и опомена које добијамо од духовника. Са покајањем и исповијешћу постоји и туга због наших гријехова које смо чинили у прошлости, очишћујуће сузе, али то нијесу сузе безнађа, јадиковање из очаја већ радосна благодатна туга која смирује човјека. Послушање је темељ и основна врлина за сваког вјерника на путу духовне борбе, послушање игуману за општежитељне монахе, старцу за пустињаке, духовнику и Цркви за сваког вјерника. Послушање значи подражавање Христа у свему. У наставку, са свим овим долази молитва. Молитвом вјерник благодари Богу за добра дјела, за дарове које од Њега прима, а највећи дар који је задобио је божанско усмјерење на духовном путу и заједница коју остварује са Богом. Путем молитве вјерник прославља Божанску величину и славослови Га за премудрост и провиђење с обзиром на сва створена бића. Молитва доприноси сједињењу и обнови заједнице човјека са Богом. Што се више моли то се хришћанин више очишћује и освећује, довољно је да молитва буде са скрушеношћу и смирењем а не са узнесеношћу као што је то било са фарисејем из јеванђељске параболе.

Смирење у духовном животу је дубока врлина која се рађа од других врлина. Свако ко се каје, ко плаче и жалости за своје гријехове на скривен начин управо се тај човјек смирава. Духовни борац не треба да занемари дјелатне врлине као што су пост, бдење, метаније, тјелесни трудови, рад, јер су те врлине оруђа духовних врлина и од помоћи за све друге. Духовни човјек настоји да задобије и задобија љубав која представља врхунац љествице свих врлина. Љубав, с обзиром на свој квалитет, представља уподобљење Богу онолико колико је то човјеку могуће. С обзиром на своја својства, љубав означава извор вјере, дуготрпељивости и море смирења. Смисао љубави изједначава се са бестрашћем и усиновљењем од стране Бога Оца, љубав означава жртву, љубав означава крст, смрт и васкрсење духовног борца Христа ради. Нико не може да задобије врлине и да хода путем духовног живота без благодати Светог Духа, нико не може да дође до савршенства и обожења без учествовања у животу Цркве и у свештеним тајнама, у првом реду без крштења и миропомазања, без исповијести и без Божанског причешћа, који представљају храну и оснажење за савршенство духовног борца.

Оно чему данашњи свијет стреми јесте забава, задобијање среће и свега онога што чине земаљска добра. Човјек 21. вијека остаје безнадежно равнодушан према свему ономе што се односи на подвиг, на врлине, на духовни живот. Оно што савремени човјек жели јесте лако рјешење, површно задовољство и задовољење својих чула. Ријечи Светих Отаца таквом човјеку дјелују чудно, он тражи земаљски хљеб и чудеса, док борбу за задобијање живота у Христу сматра чистом лудошћу. Пост, уздржање, смирење, покајање и непосједавање – посматрају се као нешто неприродно, док се природним сматрају свака врста изопачења, перверзије и неодговорности. Уопште узев примјећује се криза, не само економска већ у првом реду духовна, алкохолизам, дроге, обожавање тијела, клађење, коцка, игре на срећу до страсти и слабости су се изокренуле у оно што називамо забавом и стога слиједи накнада за гријех а то су цунами, нуклеарне катастрофе, пораст ислама и међународни тероризам. Ова духовна криза није почела од скоро и од нас, већ од тренутка ослобађања балканских народа гдје су нас западњаци приморали да се потчинимо западном рационалистичком духу и да се осјећамо европејцима жељели ми то или не. То је тзв. западно убјеђење, самоувјереност, гордост и силни егоизам данашњег аутономног човјека који одриче и негира Бога, све што је духовно и вјерује само у себе самог.

Постоји ли нада у свему овоме? Нада постоји све док још увијек постоје вјерни, све док постоји опште добро и они бескомпромисни борци, који попут Спартанаца чувају Термопиле још увијек постоји нада. Наше сабрање и празник у част Светог Василија Острошког управо то и доказује. Све док се једнодушно сабирамо на једном мјесту, док славимо Господа, Богородицу, наше Светитеље, док се причешћујемо пречистим Тајнама, све док се савршава Божанска литурија, постоји нада за спасење. Христос нас није напустио, Христос нам је обећао да ће увијек да буде са нама у све дане до свршетка вијека. Наш Христос је исти данас, јуче и у вјекове вјекова и будући да је увијек имао промисао, бригу за читаво своје мало стадо, исто ће да ради данас. Неће нас напустити никад.

Оно што ми треба да радимо јесте да пазимо да ми Њега не оставимо, да га не жалостимо својим свакодневним сагрешењима. Зато је потребно да и ми, више од сваке друге епохе, да се пресаберемо и да заврнемо рукаве, да се припремимо за велике борбе, за један истински духовни живот без компромиса и колебања, зато што наша борба није против тијела и крви, већ против сила и принципа овог свијета. Тада и само тада удостојићемо се и ми да чујемо из уста самог Христа онај блажени позив који каже: Дођи слуго добри и вјерни, у маломе си ми био вјеран над добрим ћу те поставити. Дођи у радост Господара својега, закључио је јеромонах Артемиос.

Предавање је са грчког преводио др Микоња Кнежевић

фотографије

[Guest]

Евхаристијско славље у спомен на Светог Василија Острошког

Светом Архијерејском Литургијом, коју је, у никшићкој Саборној цркви, са бројним свештенством, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије прослављен је празник Светог Василија Острошког, крсна слава Саборног храма, посвећеног Светом Василију Острошком, духовном покровитељу Никшића и његових житеља

“Свети Василије Острошки је био и остао наш духовни пастир, духовни учитељ и вођа, заштитник и просветитељ. За нас су од једнаког значаја она велика дјела која је Свети Василије чинио још за живота на земљи, као и све оно што он данас чини у свом народу и својој Светој Цркви. За нас је значајна сила његовог трпљења и дубина његовог смирења, а та дубина зависила је од вјере и других врлина Светитеља Василија. Од значаја је његово чудотворство и покровитељство данас и то што нас његов Свети ћивот учи страху Господњем, правој истинитој вјери. Све то показује да је он још за живота био, ваистину, служитељ Христов, који се распиње и сараспиње са Христом Господом, распињући се и за своје стадо, страдајући и жртвујући се да га сачува у вјери и обједини га“, казао је, између осталог у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, током Свете Архијерсјке Литургије, коју је уз саслужење бројног свештенства, монаштва и ђаконства Епархије будимљанско-никшићке, са којима и јеромонахом Артемиосом, сабратом манастира Григоријата на Светој Гори, служио на празник Светог Василија Острошког у никшићкој Саборној цркви.

“Право, истинско јединство је оно јединство које даје Господ, које даје наша Света вјера, јер то јединство прожима Дух Свети животворни и животодавни. Свети Василије нас је томе учио и тако нас обједињавао, чувајући стадо Христово од вукова и насилника, а највише од турског насиља и латинског лукавства. Тада се размиљеше латински мисионари кроз Црну Гору, дођоше до Цетиња и прелестише тадашњег Митрополита Мардарија и по неког монаха, игумана поткупише и преварише, а било је таквих и у манастиру Тврдошу. Свети Василије Острошки, под толиким притиском, између турског чекића и латинског наковња, није могао опстати да није, ваистину, био човјек Божији, да није припадао Христу, на Њега се ослањао и за Њега везивао своје духовно стадо, осјећајући живо присуство распетог и васкрслог Господа у својој Светој Цркви и осјећајући да је истинита ријеч Божија она коју је Господ рекао приликом свог вазнесења: “Ја сам са вама у све дане до скончанија свијета и вијека“, казао је Преосвећени Владика.

Свети Василије Острошки, попут Светог Апостола Павла, Светог Игњатија Богоносца и других угодника Божијих, остао је чврст у вјери, није се поколебао, јер му је Господ дао снагу и мудрост да не поклекне, да одоли и светост да се прослави, нагласио је владика Јоаникије и додао:

“Тако је било у његово вријеме, а тако је и данас. Свети Василије нас обједињава око својих Светих моштију, око острошке светиње, заправо, око сваког нашег храма и око ове светиње, која је њему посвећена и то је благослов Божији за град Никшић, у којем је једно вријеме столовао и гдје је привео крају своје земаљско служење Господу, а на крају се повукао у острошку стијену и тамо предао своју Свету душу у наручје Божије. Бог је похитао да га прослави пред својим народом убрзо послије његовог упокојења, мада га је народ поштовао као Светог још за вријеме његовог живота, па је Светог Василија прославио многим и преславним чудесима. Његов спомен славимо у данима Васкрсења Христовог и јасније сагледавамо лик Светог Василија у свјетлости Пасхе Господње и Васкрсења Христовог, јер се он сараспињао са Христом и са својим народом, а осјењивала га је слава Божија, сила и свјетлост Васкрсења Христовог.“

“Он нам свијетли својим Светим животом, који је био богоугодан још од утробе мајке његове. Рано је отишао у манастир, рано се замонашио, примио свештеничку службу, примио епископску службу и све испунио у пуноћи вјере, у пуноћи жртве, у пуноћи љубави према Господу и зато, када сагледавамо живот Светог Василија Острошког видимо његове врлине, видимо светост и силу чудотворства, које потврђују да је он, ваистину, угодио Господу својом жртвом, да је његову христолику жртву Господ примио и због тога га прославио међу нама, у његовој пастви, у његовом народу, а и пред лицем свим других вјерујућих и невјерујућих народа.“

Нека нас све загрије топлина његових Светих молитава која је и њега гријала, како сам каже, топлина благодати Духа Светог, коју је измољавао и низводио са Неба својим Светим молитвама у хладној острошкој стијени. Нека нас у овом времену хладноће, отупјелости и отуђености молитвама Светог Василија, Господ приведе у Његову близину и у близину нашег духовног пастира Светог Оца Василија“, казао је на крају бесједе Његовог Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Светом богослужењу је присуствовао велики број вјерног народа Никшића, који је приступио Светој тајни причешћа. Празничну Литургију појањем су пратили хор Светог новомученика Станка и пјевница Саборне цркве. Крсна слава никшићког Саборног храма, небеског заштитника Никшића и његових житеља, прослављена је ломљењем славског колача, а освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара.

фотографије

[Guest]

Улицама Никшића прошла Литија у част и славу Светог Василија Острошког

Свечаном Литијом, која је на празник Светог Василија Острошког Чудотворца прошла улицама Никшића свенародно је прослављен спомен на Светог Василија Острошког, духовног Оца и Небеског заштитника града Никшића. На главном градском тргу уважене госте и вјерни народ, чије се присуство процјењује на неколико десетина хиљада, поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а сабрање je благословио и пригодном бесједом празник честитао Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Празнична Литија вјерног народа, свештенства и монаштва, предвођена Високопреосвeћеним Митрополитом Амфилохијем и Преосвећеном Господом Епископима захумско-херцеговачким и приморским Григоријем, диоклијским и Игуманом острошким Јованом и будимљанско-никшићким Јоаникијем, кренула је у 18 часова испред никшићког Саборног храма. Литија, којој су присуствовали и амбасадори Руске федерације у Црној Гори г. Андреј Несеренко са сарадницима, потом Украјине г-ђа Оксана Сљусаренко и Србије г. Зоран Лутовац, као и конзул Босне и Херцеговине г. Ненад Шкипина, прошла је главним улицама града Никшића, заустављајући се на неколико мјеста како би се читало Свето јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу. Вјерни народ и уважене госте, на градском тргу поздравио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Изишли смо, драга браћо и сестре, на овај свештени ход у славу Бога живог и у част и славу Светог Василија Острошког Чудотворца. Сјећамо се оног момента када смо пронијели његове Свете мошти под пљуском кише кроз град Никшић, када нас је загријала духовна топлота од његовог Светог ћивота, од његових свештених и чудотворних Моштију. Ту топлоту осјећамо и данас, она нас сабира и обједињује, јер Свети Василије Острошки сабира нас разједињене, лијечи и исцјељује наше туге, наше болести и наше немоћи, уклања завађе јер смо се завадили са собом и са ближњима због гријехова наших. Овај свештени ход, уз оволико присуство Божијег народа и вјерних душа, потврђује присуство Светог Василија Острошког и свједочи љепоту наше Свете вјере“, казао је Преосвећени владика Јоаникије.

Сабрање је благословио, честитајући празник Светог Василија Острошког, Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије.

“Свети Василије Острошки Чудотворац је био сљедбеник, ученик и насљедник Светог Саве. Он је био и остао путеводитељ пута који води у живот вјечни, а тај пут није само његов пут, није пут само Светог Саве и других Светитеља из рода нашег, већ је то пут свих оних душа које су Бога, Божије правде и истине жедни и гладни кроз вјекове. И ми се налазимо на том путу, ходећи овим свештеним ходом и на нама се остварује ријеч Христова послије Његовог васкрсења, коју је упутио својим ученицима: “Идите по свему свијету и проповиједајте Јеванђеље сваком створењу“. Тај пут који је Христов пут, пут који је сам Христос, јер Он је за себе рекао да је Он пут, истина и живот, јесте пут на који је призвано свако људско створење. Не путује ли дијете из утробе матере своје, не путују ли звијезде по небу и сунце има свој излазак и залазак, не путује ли путем који води истини сваки научник, који путујући својим умом и својим срцем, трага у васиони у себи, за оним најдубљим истинама самог постојања? Тако путују ријеке од својих извора према мору, све је на овој земљи на путу и ми смо на путу и није случајно да је Црква Христова од првих времена називана путем. Христова наука, Христова личност, истина Његова је онај пут којим је призван човјек да ходи и благо оној души која ходи за Њим, која ходи тим путем који води у живот вјечни“, рекао је Високопреосвећени Митрополит.

“Кроз вјекове ходе душе жедне и гладне Бога и Божије истине, ходе и проходе, али увијек иду за оним путеводитељима који воде истини и који откривају тајну вјечног и непролазног живота. Ти путеводитељи су „окати“, очи имају јер су сагледали дубље тајне, ум и срце њихово обасјано вјечном истином, вјечним смислом људског живота и они, видјевши то, чувши и опипавши, они су свједоци тог пута и те истине и носиоци тог вјечног живота. Треба ли нам бољи свједок за то од Светог Оца нашег Василија Острошког, није ли и он кренуо на свој пут из Мркоњића, није ли доспио до Хиландара, био у Пећкој патријаршији, гдје је примио рукоположење од Архиепископа Пајсија, није ли ходио и доходио и на крају се попео у острошке стијене и тамо гријао хладне стијене својим сузама, својим молитвама. Сви његови путеви су водили Христу Богу, Његовој истини и сви они су му откривали тајну вјечног живота, па је зато и у смрти и када је кренуо на онај посљедњи пут, тада је он ишао за тим путовођом и отуда његов ћивот Свети испуњен истином, добротом, љепотом, мудрошћу, знањем, снагом и силом, здрављем душе и тијела, па ми, ево, послије 340 година од његовог упокојења, ходимо за њим, његовим путем и овдје у Никшићу“, истакао је Његово Високопреосвештенство.

Свечана свенародна Литија улицама града, у којој је пронијет јастук Светог Василија Острошког, који се чува у никшићком Саборном храму, вратила се потом у цркву Светог Василија Острошког, гдје је вјерни народ поклоњењем исказао своју љубав, благодарност и почаст Светом Оцу нашем Василију Острошком Чудотворцу.

фотографије

[Guest]

Освећење темеља цркве Светог Јевстатија у Трепчи

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је у суботу, 14. маја, на празник Светог пророка Јеремије, темеље цркве која ће се градити у селу Трепча, у близини Андријевице

Будући храм у Трепчи, мјесту између Берана и Андријевице, биће посвећен Светом Јевстатију Српском, великом духовнику и угледном јерарху наше Свете Цркве. Темеље је, са више свештеника беранско-андријевичког намјесништва и монаха манастира Ђурђеви Ступови, освештао Преосвећени владика Јоаникије, а овом чину је присуствовао вјерни народ Берана и Андријевице, међу којима г. Вуко Голубовић, предсједник општине Беране и министар здравља у Влади Републике Црне Горе доц. др Миодраг Радуновић, који је кум храма. Пригодном бесједом обратио се Епископ Јоаникије.

“Господ је излио благодат свог Пресветог Духа, осветио ове темеље и утврдио их благодаћу Божијом да се на њима подигне храм у славу Божију, у славу живог Бога и његовог угодника Светог Јевстатија који бјеше Архиепископ српски у другој половини 13. вијека. Велики је Божији благослов данас на Трепчи, што се види и по овом Светом сабрању, а сабрали смо се у име Христа Бога, у славу имена Божијег“, рекао је Преосвећени Владика.

У близини овог мјеста некад раније постојао је храм посвећен Светом Јевстатију. То мјесто звало се Јастаће или Јастаћ, по храму Светог Јевстатија који се ту налазио, а народ је, из сопственог осјећаја, и самом мјесту дао име Јастаћ по Светом Јевстатију, односно Јестатију. Свети Јевстатије, родом из будимљанске Жупе, био је нешто млађи савременик Светог Саве и, сигурно, да га је запамтио и да се удостојио да се са њим Богу моли, да од Светог Саве узме благослов у манастиру Ђурђеви Ступови када је Свети посјећивао једну од својих осам основаних Епархија.

“Свети Јевстатије је био младић у доба Светог Саве и кренуо је путем, који нам је утврдио Светитељ Сава, први Архиепископ српски. Млад се замонашио, касније постао Игуман хиландарски, па Епископ зетски, а потом са освећене Катедре зетских Епископа узнапредовао на престо Патријараха пећких. Његове Свете мошти, према предању, почивале су у Жичи, затим су преношене у Пећку патријаршију, а у доба турског ропства, склањане су у манастир Црну Реку. Није познат тачан историјат његових Светих моштију, али, за нас је најважније да нас Свети Јевстатије, који је из рода нашег, својим молитвама заступа са неба и да га је Господ удостојио славе и слободе да се пред Њим моли за нас“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Преосвећени Епископ је у свом обраћању истакао активности Одбора за изградњу цркве у Трепчи, који је, са предсједником Славком Бабовићем, за кратко вријеме урадио значајан дио посла.

“Господ је ставио добру и племениту мисао у срца људи који живе у овом крају и који су родом одавде, објединивши их око дивне замисли да се у овим временима, која су тешка и пуна разних криза, овдје почне подизати храм. Као што видимо, Бог је благословио њихов труд и они су за кратко вријеме обавили велики посао, урадили су пројекат, прибавили материјал, откупили земљу на овом прекрасном мјесту, на узвишењу гдје ће се уздизати црква, гдје ће заблистати бјелина и љепота храма, да сачува сјећање на онај стари храм, који ће изнова да васкрсне на овом мјесту, да украси лимску долину и овај прекрасни крај, да допуни његову љепоту и буде украс свему што је Бог створио, овом мјесту и народу који овдје живи“.

“Господ је тај који нас обједињује, а чланови Одбора су се потрудили да ово Свето дјело започне како Бог заповиједа, да започне са вјером, љубављу и слогом. Градећи храм изграђујемо сами себе, изграђујемо своју будућност и зато молимо Бога и Светог Јевстатија да буду на помоћи свима онима који се укључе у градњу ове светиње. Надамо се да ће овај храм, када буде завршен и на њему подигнут златни крст, служити да се у њему окупљамо, крштавамо, вјенчавамо, служимо Свете службе Божије, да се преко Светих тајни приопштавамо заједници љубави Божије, да се просвећујемо и освећујемо Божијом благодаћу, милошћу и свјетлошћу, јер томе и служе православни храмови, а и ми смо, пошто нам је Господ даровао могућност да будемо богоносци и христоносци, храмови Бога живог“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Чин освећења темеља увеличало је саборно крштење. Вјерни народ је, приступајући, потом, цјеливању иконе Светог Јевстатија, кропљен Светом водицом којом су освештани темељи храма, а која даје здравље души и тијелу. Изведен је пригодан културно-умјетнички програм у којем су наступили црквени хор Свете мати Анастасије и етно-група Лим из Берана.

фотографије