Епархија будимљанско-никшићка

[И.стојковић]

ПРЕОБРАЖЕЊСКЕ СВЕЧАНОСТИ У ТРЕБИЊУ

Саборни храм светог Преображења Господњег и општина Требиње свечано су прославили своју крсну Славу-Празник Преображења Господњег.На сам дан Преображења у Саборном Храму служена је света Архијерејска Литургија

Након вечерње службе истог дана улицама Требиња прошла је свечана Литија.

У литији су учесвовали. архиепископ Цетињски и митрополит Црногорско приморски г. Амфилохије, митрополит Месогеје и Лавреотике г. Николај, епископ Зворничко-тузлански г. Василије, епископ Бачки г. Иринеј, епископ будимљанско никшићки г. Јоаникије, епископ Липљански г. Теодосије, епископ умировљени Аљаски г. Николај, епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије, епископ умировљени Захумско-херцеговачки г. Атанасије, те  велики број свештеника и ђакона, монаха и монахиња из наше и других епархија. У литији је учесвовао и предсједник Владе Републике Српске г. Милорад Додик са представницима републичке власти као и министар вјера у Влади Републике Србије г. Богољуб Шијаковић. Након свечане Литије Великом броју вјерника испред саборног храма обратили су се епископ Григорије, Премијер Милорад Додик и начелник општине Требиње др. Доброслав Ћук.

Затим је приређена свечана вечера у порти саборног храма а празнична свечаност је завршена концертом Влада Георгијева испред Дома Културе.

[И.стојковић]

МОЛИТВЕНО ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ НА ЖАБЉАКУ

19. августа 2009. год.,на дан Преображења Господњег, на Жабљаку је прослављена храмовна слава.

Његова Преосвештенства Епископи Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и Липљански Г. Теодосије служили су ,са свештенством, Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег на Жабљаку.

Клир и верни народ су касније кренули у велику литију улицама Жабљака.

[И.стојковић]

СЛАВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ ЦАРИЦИ НЕБА И ЗЕМЉЕ

28. 08 2009. Празник Успеније Пресвете Богородице у Пивском манастиру прослављен је Светом архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а храмовна слава древне светиње обиљежена је свечаном духовном Академијом и црквено-народним Госпојинским сабором

Свету архијерејску Литургију у Пивском манастиру служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке, уз појање црквеног хора Новомученика Станка из Никшића. Велики хришћански празник Успеније Пресвете Богородице сабрао је у Светом богослужењу и храмовној слави велики број вјерног народа Пиве и других крајева, који су након великогоспојинског поста приступили Светој тајни причешћа.

Њима се ријечима празничне бесједе Преосвећени владика Јоаникије.

- Данас прослављамо велики празник Успеније Пресвете Богородице. Црква Божија овај празник посебно истиче и зато су многи свети храмови, као и ова пивска светиња, посвећени том дивном и спасоносном празнику. Можда најљепши храмови што је земља небу подигнула посвећени су Успенију Пресвете Богородице. И то није случајно, јер у овом празнику сабира се све оно што везујемо за Пресвету дјеву Богородицу, Њено рођење, Њено увођење у храм, благовјести које је примила са неба да ће родити сина Божијег и испуњење Духом Светим када је приликом Благовјести осјенио Дух Божији, зачеће и рођење сина Божијег и све оно што је она као мајка Спаситеља свијета, све оно велико, дивно, неописиво и величанствено, сабира се у овом празнику, казао је Преосвећени владика Јоаникије, додајући да Црква Божија Пресветој Богородици пјева бројне химне и славословља, призивајући је у помоћ, нарочито на Свети дан Њеног Успенија. - Њено уснуће и Њена смрт, такође, бјеше славна и преславна, свијетла, свијетли одлазак из овог живота у нови, вјечни и бесконачни живот у царству Божијем. Та Царица неба и земље сад царује са Сином својим на небесима у све вјекове и кроз сву вјечност. За њу је смрт била само дуг Адамовој природи која је због гријеха подлегла смрти, а заправо, Она се јавила јачом од смрти, јер како би она која је родила живот била подложна смрти, осим по Божијем промишљању и да би вратила онај дуг којим се Адама задужио гријехом својим и да би, на такав начин, показала своје крајње смирење, следујући Сину свом Који је на Крсту примио смрт за искупљење и за спасење цијелог свијета, за спасење рода људског, за наше обновљење, просвећење и освећење, за наше обесмрћење.

Храмовна слава дрвене пивске светиње прослављена је освештањем славског колача. Домаћин овогодишњег славља Миливоје Чаваркапа је дио крсног колача предао Василију Дурутовићу, који ће кум славе бити идуће године.

Потом је у манастирској порти одржана свечна духовна академија. Празник је сабраном народу честитао је проф. др Јован Делић, модератор духовне академије, а поздравним словом храмовну славу је благословио и Његово Преосвештенство Владика Јоаникије.

Пригодну бесједу одржао је Ђорђо Сладоје, књижевник из Новог Сада аутор више збирки поезије, чије стваралаштво је награђивано бројим књижевним наградама ипризнањима.

- На свим језицима свијета, чак и на немуштом, па и на оном који је ономад декретом установљен, мајка је најсветија ријеч. Њу прву измуцамо, оглашавајући своје присуство на земљи и последњу изушћујемо одлазећи са овог свијета. А Богомајка јесте ријеч над ријечима која се изговара и слуша стојећи, а за шта Грци имају лијеп израз акатист. Не помињем ово случајно, јер од свега што је у мору разноврсних текстова о Пресветој Богородици речено, можда је управо акатист Њој посвећен најљепши, најтачнији и најбогатији у сваком погледу. У овој, вјероватно, најславнијој пјесми православне традиције, поред осталог, се каже: „Теби Богородице, војвоткињи Која се бори за нас, ми слуге Твоје узносимо побједне захвалне пјесме, јер смо се избавили од зала.“, рекао је, поред осталог Ђорђо Сладоје, додајући: - Византијска престоница је била под заштитом Богородице, заштитнице свих војски као што је под Њеним окриљем и Света Гора и Хиландар и српски народ, а у крајњем и васколики православни свијет. Химна пореди Пречисту дјеву Марију са непоколебљивом кулом и каже за Њу да као гром страши непријатеље. Описује је као борбену и узвишену, а рефрен химне каже: „Радуј се невјесто неневјесна.“ Она је истовремено и храбра и мудра и посједује истинску свјетлост која просвјетљује разум вјерних. Пресвета Богородица је својом унутрашњом снагом душе и духа, својом светошћу распршила митове и коначно залупила врата подземног свијета, отворивши широм капије раја.

У културно-умјетничком програму учествовали су: етно-састав Браћа Теофиловићи, изворна група „Јахорина“ са Пала, извођач класичне музике на виоли Ина Благојевић и народни гуслар Здравко Кнежевић.

[И.стојковић]

ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ЗА НОВУ ЦРКВУ У ГОЛИЈИ

                Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обавио је на празник Светог Јевстатија Другог Архиепископа српског (субота, 29. август 2009.) освештање темеља будуће цркве у селу Јасиковица у Голији код Никшића.

Будући храм, чије темеље је, на празник Светог Јевстатија другог Архиепископа српског, освештао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, биће посвећен Преподобној мајци Параскеви, једној од најзаступљенијих слава у Голији. Преосвећеном владици Јоаникију у чину освећења саслуживали су свештеници архијерејског намјесништва никшићког: протојереј Драган Крушић, надлежни парох и јереј Данило Зиројевић, а уз учешће мјештана Јасиковице. Након читања грамате о подизању цркве, која је потом и зазидана у темеље, сабраном народу се, ријечима бесједе обратио Његово Преосвештенство Епископ Јоаикије, који је казао да их је Господ удостојио да учествују у светом дјелу подизања дома Божијег.

- Бог је ставио добру и богоугодну мисао и жељу у срца људи који су везани за овај крај, који овдје живе, овдје су рођени или своје поријеко воде из ових гора, да поред гробова ваших предака подигнете ову светињу, како би се у њој окупљали и Богу молили, како би се у њој ваша дјеца крштавала, млади вјенчавали, како бисте се, на светим службама, причешћивали светим тајнама Христовим, нарочито на дан Свете Петке Параскеве, али и недељама, празницима, на Божић, на Васкрс. На тај начин, ма гдје живјели људи који потичу одавде у овом светом храму ће се сабирати, јер нигдје није љепше састати се и видјети са браћом,  пријатељима и кумовима него на молитви у храму Божијем. Тада нас све заједно обасјава небеска Божанска свјетлост и милост и  Божије човјекољубље, оплемењује наша срца, приближава нас Богу и просвјетљује наше умове и наше душе. А када смо ближи Богу ближи смо и једни другима, када се сједињујемо са Богом и Духом Божијим онда се и наша срца сједињују. То је оно право заједништво које даје Црква Божија, које дају наши свети храмови у којима се окупљамо.

Од данас ће Јасиковица, бесједио је Владика, добити нови квалитет и нову снагу, јер ово освећено мјесто и освећени темељи даће вам снаге, кад будете градили овај храм заједно и сложно, онако као што се храм и једино може градити и како га ваља градити, заједнички и сложно, са вјером и са љубављу.

            - Нека Господ молитвама Свете Петке Параскеве вас све упути, нека вас ојача у вјери, у слози и у љубави, нека вам дарује снаге, крепости духовне и силе да ово свето дјело, које сте започели, успјешно и довршите, да градња тече богоугодно, да буде на спасење и на радост, да га градите радосно и у међусобној љубави, јер, заиста, дивно рече Свети владика Николај: „Не гради се црква ка` џамија, нит` се гради црква ка` ћуприја. Кад се црква православна зида прво душа од гријеха се вида.“ Да се вратимо вјери, да се покајемо за наше гријехе, да се очистимо, осветимо,  прилагодимо овом светом дјелу. Ова црква није велика по димензијама, али ће бити довољно велика, широка и пространа да вас све прими, загрије, да вас преко ње помилује Господ наш Исус Христос Спаситељ, да вас све нахрани небеском храном и све благослови. Зато није битно колика је црква, него како је градите, како у њу долазити, како ћете се према њој односити, како ћете је пазити и његовати.

Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је захвалио на труду Одбору за изградњу цркве у Јасиковици, а нарочито г. Маринку Канкарашу који је са својом породицом приложио земљу за градњу храма. Присутне мјештане Преосвећени владика је, ради здравља и напретка, покропио светом водом, а потом је уприличена пригодна трпеза љубави. У име Одбора за изградњу добродошлицу је пожелио Радоман Бабић, предсједник.

            - Подизати цркву и у већим и богатјим срединама, и у срећнијим временима од овог данашњег, није лако. Слушали смо дуго времена да то раде негдје у Херцеговини и Црној Гори, а, ево, доживјели смо да од данас и други можда причају о нама. Хвала Вам преосвећени Владико што сте данас овдје са нама, а Ваше присуство за нас је и подстрек у овом подухвату, казао је Бабић. - Знамо да нијесмо сами, да сте Ви и многи други пријатељи, наша браћа у Христу са нама и да ћемо од данас лакше ићи до крајњег циља – за литургијску службу и друге обреде спремног храма, који је посвећен Пресветој мајци Параскеви. Успјели смо да отпочнемо са радовима, а увјерен сам да ће се ускоро у овом сомнском осоју забијељети црква, уздићи звоник, огласити звоно, узносити пјесма Богу и Божијим угодницима, служити Света Литургија, примати Свете тајне и живјети боље и угодније. 

Село Јасиковица броји око 25 домаћинстава и махом сви они су изразили жељу да са прилозима учествују у градњи храма. Пројекат за њену изградњу урадио је архитекта Петар Тодоровић. О значају који ће за црквени живот Голијана имати ова богомоља говорио је надлежни парох, протојереј Драган Крушић.

Посјету селу Јасиковици Његово Преосвешетенство је искористио да обиђе радове на изградњи цркве Светог Саве у оближњем голијском селу Боботово гробље. 

 

[И.стојковић]

ОДРЖАН  ДОБРОТВОРНИ ТУРНИР У БЕРАНАМА

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у Беранама од 28 до 30 августа, на спортском терену "Kroft sporta", до Градског стадиона, одржан је хуманитарни турнир у малом фудбалу.

Организатори турнира су Пекара Бојовић са свештенством и монаштвом манастира Ђурђеви Ступови и кафе бар Portobelo. Сав приход намењен је изградњи храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама, а сакупљено је око 1100 евра.

На турниру су учествовале 32 екипе. Победник је екипа кафе бара Центар која је као награду добила кону Светог Симеона Мироточивог.

[И.стојковић]

ОСВЕЋЕЊЕ КРСТА НА ЗВОНИКУ У БРЗАВИ

У четвртак 3. септембра 2009. год., Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије присуствовао је Светој Литургији у манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама.

У поподневним часовима  извршио је, уз присуство свештенства, освећење крста на звонику цркве Светог Томе у Брзави.

[И.стојковић]

Прослава заветне славе Васојевића

У суботу 12. септембра 2009. год., поводом празника Светог Благоверног и великог књаза Александра Невског, заветне славе племена Васојевића, преосвећени Јоаникије Епископ Будимљанско-никшићки служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Архангела Михајла у Лијевој Ријеци.

Беседом се вернима обратио Владика Јоаникије где је посебно истакао величину подвига кнеза Александра учињено на добро народа православног.

Домаћини овогодишњег славља били су братство Ђукића, који су после Свете Литургије богато са љубављу угостили све присутне.

[Зоран]

Празник преподобног Харитона Исповедника у Земуну

У недељу 11. октобра 2009. године, на празник преподобног Харитона Исповједника, Његово Преосвештенство Епископ  будимљанско-никшићки Господин Јоаникије служио је Свету Архијерејску  Литургију у храму Светог Архангела Гаврила у Земуну.

Њему су саслуживали старешина храма протојереј-ставрофор Радован  Биговић, професор Богословског факултета у Београду, са свештенством овог храма.

[Зоран]

Архијерејска Литургија и крштење у манастиру Жупа Никшићка

20. октобра 2009. год. на празник Светог Мученика Сергеја и Вакха, Његово Преосвештенству Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Жупа Никшићка. Утоку службе  Владика је крстио ђорђа Брборића, који је пето дијете Василија Брборића, свештеника из Никшића. Наконтога отац Василије је угостио Владику натрпезу љубави у свом дому.

[Зоран]

Прослава на Цетињу

цетињеСвету службу Божију јутрос су служили Високопреосвештена Господа Mитрополити дабробосански Г. Николај и црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвештена Господа Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, липљански Г. Теодосије и диоклијски Г. Јован, са свештенством, уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

„Подсјећамо се данас, гледајући у славу Светог Петра Цетињскога у Господа, на поједине детаље из његовога земнога живота“, казао је владика будимљанско-никшићки Господин Јоаникије у архипастирској бесједи након читања Светог Јеванђеља. „И све оно што је у току свога мукотрпнога и крстоноснога живота радио служећи Господу, данас у нашим очима има посебну вриједност. И посебна свјетлост обасјава са неба његова дјела на земљи“, казао је он.

„То данас видимо, мада је то за вријеме његовога земнога живота многима било невидљиво, иако су га на крају његовога земнога живота у Црној Гори православни хришћани, а и шире, цио српски народ, поштовали као Божјег угодника“, нагласио је Владика Јоаникије.

У току Свете службе Митрополит Амфилохије је у ђаконски чин рукоположио ипођакона Миаjла Бацковића, а у чин протојереја  произвео свештеника Обрена Јовановића, пароха цетињског.

„Благодаримо Господу за овај дивни дан и овај дивни празник и што нас је сабрао са разних крајева, што нас утврђује и везује јединство међу свима нама. Нека благослов Христов почива на свима вама и нама“, рекао је на крају службе Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, поздрављајући госте који су се из разних крајева Црне Горе, Србије и Републике Српске сабрали на манастирској слави на Цетињу.

Светом богослужењу присуствовали су потомци династија Карађорђевић и Петровић, принц Владимир Карађорђевић са супругом Бригитом и Ђорђије Петровић.

Након Литургије, у Краљевском позоришту „Зетски дом“ приређена је свечана академија поводом славе Манастира и Богословије Светог Петра Цетињског, али и поводом 790 година постојања Митрополије црногорско-приморске и 170 година од оснивања Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора.

Послије Цетиња, владика Јоаникије је посјетио манастир Светог Апостола Луке у Жупи Никшићкој, који прославља своју крсну славу.

Осим манастира Жупе, крсну славу је прославио и манастир Калудра код Берана, као и храм Светог Луке у Бијелој Цркви код Рожаја и храм Светог Луке у Броћанцу крај Никшића.

У недјељу 1. новембра 2009. године, на празник Светог Прохора Пчињског, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки Господин Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана. Саслуживао му је викарни Епископ липљански Господин Теодосије, свештенство беранског намјесништва и један монах из манастира Дечани.

[Guest]

                                  ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ СВЕТОГ ЛУКЕ У КАЛУДРИ

                                                 

У суботу, 26. недјеље по Духовима Његово Преосвештенство Епископ будимљанско- никшићки Господин Јоаникије, Свету Архијерејску Литургију служио је у манастиру Светог апостола Луке у Калудри. У архипастирском  слову епископ Јоаникије пожелио је дободошлицу у ову свету обитељ настојатељици монахињи Ирини (Прашчевић) и монахињама Пелагији и Агатији. Поред осталих вјерника богослужењу су такође присуствовали ктитор манастира господин Вељко Ралевић и господин Добрашин Ралевић.

фотографије :

http://www.teofil.co.me/arhiva%20vesti/2010god/29_nov/Kaludra.htm

[Guest]

                                              ЛИТУРГИЈА У ЂУРЂЕВИМ СТУПОВИМА

                                                   

У недјељу 26. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију са свештенством у манастиру Ђурђеви Ступови. Пре почетка свете службе Божије, Епископ Јоаникије је произвео у чин ипођакона Г. Предрага Драгојевића.

фотографије :

http://www.teofil.co.me/arhiva%20vesti/2010god/30_nov/Djur_st.htm

[Guest]

                                        ПРАЗНИК ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

                                                 

На празничном бденију у манстиру Ђурђеви Ступови уочи празника Ваведења Пресвете Богородице,  Његово Преосвештенство епископ Будимљанско-никшићки Господин Јоаникије у чин расе и  камилавке замонашио је искушенике овога манастира Предрага Драгојевића студента теолошког факултета у Београду и Игора Ракочевића, давши им имена Агапит и Андроник, монаси су понијели имена по преподном Агапиту Кијевопечерском и светом апостолу Андронику. На сам дан празника епископ Јоаникије је служио Свету Архијерејску Литургију у манстиру Шудикова поводом славе тога манстира и том приликом је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Јеротеја (Калуђеровића), а у чин јерођакона монаха Агапита (Драгојевића).

Након Свете Литургије прослава празника је настављена у манастирској трпезарији гдје је уприличен славски ручак.

фотографије :

http://www.teofil.co.me/arhiva%20vesti/2010god/4_dec/Vavedenje.htm

[Guest]

ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ АМФИЛОХИЈА ИКОНИЈСКОГ У      МАНАСТИРУ ЖУПА

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Амфилохија Иконијског ( у понедељак, 6. 12 ) Свету Архијерејску Литургију у манастирској цркви посвећеној овом Светитељу у манастиру Жупа. Током Свете Литургије служен је помен почившем игуману Острошког манастира оцу Лазару, а како ових дана поплаве у Црној Гори изазивају велику материјалну штету, одслужен је и за молебан за престанак падавина

Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком Г. Јоаникију у Светој Архијерејској Литургији саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке и бихаћко-петровачке. Свето богослужење на другу недељу Божићног поста, сабрало је велики број вјерног народа, који је приступио Светој тајни причешћа, а Литургију је појањем пратио  црквени хор Преподобне мати Ангелине. Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени владика Јоаникије, говорећи најприје о Светом Амфилохију Иконијском, једном од отаца Цркве Христове, који је истину Господњу посвједочио ријечима и дјелима, због чега у црквеним пјесмама кажемо да је Он Божанствени гром, Божанска муња и свјетлост. 

- Све оно што је говорио и свједочио Свети Амфилохије Иконијски примио је са Неба, кроз Цркву Божију, примио је од Христа Господа у Цркви Божијој и зато пјевамо да је он Божанствени гром, Божанска муња, Божанска свјетлост и труба Духа, јер је постао сасуд Светог Духа и прије него што је изабран за Епископа. Прије него што је на Њега сишла благодат епископства, живио је Светим животом, не тежећи за чиновима, положајима и достојанствима у овом свијету, него тежећи сједињењу са Христом Господом. Њега је Бог зато и нашао достојног и на чудесан начин је изабран за Епископа и послан на Свето служење у архијерејском чину, а то је било много значајно у то вријеме разних смутњи, раскола, тешкоћа и подјела у Цркви, казао је Његово Преосвештенство.

Свети Амфилохије Иконијски, према ријечима Преосвећеног владике Јоаникија, је са Светим Василијем Великим, Светим Григоријем Богословом, а касније и Светим Јованом Златоустим, био следбеник Светих Апостола и бранич Цркве Божије и народа Божијег од лажног, јеретичког учења које је погубно за душе, јер низводи људе из свјетлости у мрак таме и пакла.

- Свети Амфилохије као богомудри, Богом просвјетљени, сам је учио и проповиједао Јеванђеље. До данас су сачувана нека његова дјела из којих можемо видјети да је био човјек духоносац и христоносац, да је носио Христа Господа у срцу своме, али се истовремено и смиравао, па за поједина питања, која су се тада постављала у животу Цркве, а постављају се и данас, није сам хтио да даје одговоре него, цијенећи Светог Василија Великог више од себе и препознавајући у њему тај велики дар, који му је Бог дао, Богом просвећеног и јеванђељског, Христовог ума он га је изазивао својим питањима да што више остави наслеђа јеванђељског учења из ризница Божанских, које му је Бог био отворио. Позната су његова писма и питања Светом Василију на која је Пресвети Василије одговарао ради добра вјерних, ради добра Цркве и то су постале ризнице светоотачког предања, темељне и спасоносне до дана данашњег, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Током Свете Архијерејске Литургије служен је помен почившем игуману манастира Острога Лазару ( Аџићу ). Овај велики духовник и служитељ Господњи, који је од 1991.г. био игуман манастира Острог, упокојио се 2000. године, а његови земни остаци похрањени су у острошком скиту Светог Јована Крститеља.

Како ових дана поплаве у Црној Гори, услед обилних киша, изазивају велике материјалне штете, одслужен је и молебан за престанак падавина.

У славу Господу, а у спомен на Светог Амфилохија Иконијског, који је храмовна слава манастирске цркве у Жупском манастиру и имендан Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, освештан је и пререзан славски колач. Сестринство ове древне немањићке светиње, које је на данашњи празник добило три нове искушенице, припремило је пригодну трпезу љубави на којој су заједничарили бројни пријатељи и гости манастира.

Након Свете Литургије прослава празника је настављена у манастирској трпезарији гдје је уприличен славски ручак.

фотографије:

http://www.teofil.co.me/arhiva%20vesti/2010god/8_dec/Amfilohije_Ikonijski.htm

[Guest]

НИКОЛА ЗЕЧЕВИЋ НОВИ СВЕШТЕНИК ЦРКВЕ БОЖИЈЕ

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Саве Освећеног ( субота 18. децембар ) Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Током Светог богослужења Преосвећени владика је у чин свештеника рукоположио досадашњег ђакона Николу Зечевића из Никшића

Његовом Преосвештенству Епископу Јоаникију у Светој Архијерејској Литургији, коју је служио у никшићкој Саборној цркви, саслуживало је неколико свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке: јеромонаси Јефтимије и Никифор, настојатељи манастира Косијерево и Пива, јереји Слободан Јокић, Данило Зиројевић и Василије Брборић, свештеник Мирко Вукотић, те ђакони Никола Зечевић, Никола Маројевић и Остоја Кнежевић. Током Свете службе Божије Преосвећени владика је у чин свештеника рукоположио досадашњег ђакона, теолога Николу Зечевића из Никшића и именовао га за пароха Драгове Луке. Честитајући оцу Николи почетак свештеничке службе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је казао да свештеник треба непрестано да разгорјева дарове Духа Светог, а ти дарови су, према ријечима Владике Јоаникија, ватра која загријева наша срца и свјетлост која прочишћује наше умове, то је благодат Духа Светог која даје нови живот.

- Свештеник треба да се потруди да би у тој тешкој служби постигао успјех. У Цркви Божијој су бројни примјери добрих свештеника, правих народних учитеља и пастира духовних, али на жалост, постоје и они који то нијесу испунили. Тим прије, треба да се трудимо како ћемо разгорјети тај благодатни дар. Знамо да, када неко хоће да пропири ватру, потребно је додати мало ваздуха како би се ватра разгорела, а овај благодатни дар разгоријева се повјетарцем Светог Духа, који се покреће молитвом и зато, прије свега, свештеник треба да је молитвен човјек, да се моли Богу у храму, да врши Свете службе, да се моли храмовном молитвом, али треба и да се моли у свом дому, свуда и на сваком мјесту да би се његово срце укријепило и у њему било љубави, да би га Бог умудрио и оснажио, јер, тежак је крст свештеничке службе, рекао је у својој бесједи Преосвећени владика Јоаникије.

Духовни огањ који је примио и који ће га укрепљивати служећи Свету Литургију и вршећи Свете тајне Христове, свештеник ће разгорјевати припремајући повјерене му вјернике за учествовање у Светој служби Божијој, додао је Његово Преосвештенство.

- Ми смо данас рукоположили оца Николу за пароха Драгове Луке, а намјерни смо да ово велико насеље сада има свог свештеника на тој парохији и црква  која се тамо налази, да има свог старјешину. Први задатак оца Николе, као новог свештеника, је да се потруди да посјети све домове у својој парохији и упозна све породице. Наћи ће тамо много добра, а видјеће и доста онога што није добро, али, свештеник треба да се научи једној вјештини - да тражи оно што је добро у човјеку, па ће добро наћи и оно ће му се вратити. У сваком човјеку скривено је неко добро, као неки бисер, неки драгуљ. Оно се тешко налази, али управо тај труд свештеник треба да уложи, да у свакоме нађе оно сјеме Божије које је Бог у сваку душу заложио. То је врхунац и оно што је највеће. Осим тога, важно је да се свешетеници припремају за Свету Литургију, да припремају и вјернике да учествују у Светој служби Божијој. Није довољно само да се он припрема, него да припреми и народ Божији, па када се заједно, свештеник који стоји пред престолом Божијим и народ који стоји у храму, моле, кад се те молитве удруже и обједине то је онда не само симфонија и духовна хармонија која годи нашем срцу и нашој души, него је то оно што је спасоносно и што даје живот нови, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Вјерници који су, на празник Преподобног Саве Освећеног, у Саборној цркви Светог Василија Острошког, били сабрани у Светој Архијерејског Литургији, приступили су Светој тајни Причешћа.

фотографије:

http://www.teofil.co.me/arhiva%20vesti/2010god/18_dec/Zele_rukopolozenje.htm