Епархија будимљанско-никшићка

[Guest Светлана]

ЖИВО СВЈЕДОЧЕЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

У оквиру манифестације -Дани Светог Василија Острошког-, у недељу 10. маја одржана је промоција часописа Слово, посвећеног српском језику, књижевности и култури. Ово гласило уређује група професора из Никшића који су се 2004.г. успротивили преименовању српског језика у тзв. матерњи, односно црногорски језик

Часопис Слово, раније Распеће језика српског, покренула је НВО Актив професора српског језика и књижености из Никшића, тачније они професори никшићких средњих школа, који су одбили да изводе наставу на тзв. матерњем, односно црногорском језику и због тога су од 2004. остављени без посла. Под називом Слово часопис излази од 2006.г., чиме је група ових интелектуалаца наставила своју борбу против насиља над српским језиком и духовним идентитетом српског народа у Црној Гори. Упркос веома тешким материјалним условима и недостатку финансијских средстава, Слово успијева да континуирано излази, са жељом, како је на промоцији рекао његов главни уредник проф. Веселин Матовић, да наредне генерације у неком будућем времену, испод политичких наноса, ипак препознају своје корјене и истинску прошлост свог народа.

- Слово је намијењено њима и неким бољима временима, за која вјерујемо да ће доћи. Радећи на овом часопису ми, у ствари, слажемо једну обимну, исцрпну, аргументовану и богату оптужницу против овог времена које је, као што видимо, измислило један нов облик насиља над људима, а то је промјена имена језика и идентитета народа. Таквих покушаја било је и раније у историји, али су, најчешће, били ефемерни, краткотрајни и нијесу имали успјеха. Вјерујемо да ни покушај преименовања српског језика у Црној Гори нема будућности, колико год нам тренутна ситуација изгледала тешка, казао је Матовић. - Слово не обухвата само језичку и полемику о идентитету српског народа, мада је то основа његовог покретања, наш часопис његује и афирмацију стваралаштва на српском језику, посебно у Црној Гори, али и из цјелокупног српског говорног подручја. Наши сарадници су ствараоци из најразличитијих српских простора, који и даље прихватају сарадњу са Словом и шаљу текстове а, куповином, продајом и другим видовима помоћи, омогућују његово даље излажење.

У промоцији је учествовала и мр Драга Бојовић. Она је казала да часопис Слово, препознатљивим у свијету културе, чини квалитет, како онај који се тиче методолошке и конценпцијске осмишљености, тако и онај који се односи на садржаје који се нуде читаоцу у виду научних и научно-популарних текстова у вези са српским језиком, као и белетристичко, есејистичко, огледно и друго штиво интригантног садржаја.

- Послије ријечи уредника, који у сваком броју иронијом као стилском фигуром исказује оно што промотери празнога језика у Црној Гори раде, у овом броју налазимо разговор са Јелицом Стојановић, којим се раскринкавају све обмане у нашој симулираној јавности о српском језичком идентитету. Њена запажања крећу се од научне акрибиције и ерудиције о историјској вертикали српског језика -као нашег духовног дома- па до анализе трагикомичне ситуације рада Савјета за стандардизацију црногорског језика и позива да се духовним оптимизмом истрајава у свједочењу истине о српском језику, запазила је Драга Бојовић. Она је у свом слову о овом часопису говорила о садржају и избору тема последњег, 20. броја, а као примјер квалитетних и веома стручних текстова, чији су аутори еминентни познаваоци из разних области, навела је, поред осталих, прилоге проф. Петра Милосављевића и проф. Драга Ћупића, као и есеје Владимира Димитријевића и Милутина Мићовића. - Од Слова до Слова Слово нас обавјештава о збивањима у култури, промоцији књиге почившег Вука Велаша Карневалски бјесови, која је Књига слова и манифестацији Дани Његошеви, којом Његошево стваралаштво изнова исијава свјетлост Црној Гори. Слово ће, вјерујемо, остати и опстајати као луча, свједок по скромној људској (не)моћи, у ријечима, овог тешког времена које заједно треба да преодолимо, да као народ не бисмо нестали и уписали се, уз непрестани труд, и молитве Светом Василију острошком, у чију славу празнујемо ове Дане, у људско и Божије памћење.

Овом приликом јереј Миодраг Тодоровић подсјетио је на 1916.г. када је у окупираној Црној Гори у школама била забрањена употреба српског језика и ћирилице, и учење патриотских пјесама. Највећи дио просветних радника у тадашњој Црној Гори прихватио је наређење аустријских власти, али један број учитеља, углавном из Бјелопавлића око Даниловграда, по ријечима свештеника Тодоровића, није се помирио са наметнутом одлуком.

- Тада су осуђени учитељи: Вуксан Радовић, Саво Ђуровић и Велизар Ђурановић, који су у затвору били два мјесеца, док су учитељи: Илија Мијушковић, Трипко Брајевић, Андрија Драговић, Саво Јововић, Томо Драговић, Радован Поповић, Миладин Вујадиновић, Ново Вучинић, Блажо Радоњић, Цветко Станишић и Јакша Брајевић интернирани у логор Болдогасан, а касније за Нежидер, гдје су остали до краја Првог свјетског рата, казао је отац Миодраг, напомињући да је у тадашњим временима за човјека било добро ако је уз унију, јер је доносила овоземљаске повластице, али је умртвљивала живот и оно што је најдрагоцјеније за сваког човјека. Зато у овим Данима Светог Василија Острошког, а његови су сви дани, треба, свакако, да се сјетимо оних наших светих људи, какви су Свети Василије Острошки и Свети Стефан Пиперски, који су знали да одговоре на изазове свог времена и да кроз њихове животе размишљамо о нашим, спознавајући да Бог никада неће човјеку дати никакво искушење, осим оно које је за његово спасење, за побједу над временом и за досезање вјечности.

Нови, 22. број часописа Слово из штампе излази ових дана. Његов садржај биће веома актуелан и разноврсан, а једна од најављених тема, како се чуло током промоције, јесте тренутна ситуација око језичке стандардизације у Црној Гори и конфузије која влада у редовима оних који су на себе преузели улогу нових језикотвораца.

http://www.teofil.cg.yu/arhiva%20vesti/2009god/maj/slovo.htm

[marija]

Владика Јоаникије служио у Ђурђевим Ступовима

6. јул 2009 - 14:01

У недељу 5. јула 2009. године, на дан Свете Анастасије Српске, мајке Светог Саве, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[marija]

Обнова цркве Светог Архангела Михаила у Студенцима код Никшића

8. јул 2009 - 11:52

Ових дана почели су радови на обнови цркве Светог архангела Михаила у мјесту Студенца код Никшића. Обнову прилично запуштеног храма, који је донедавно био станиште за стоку, иницирали су мјештани Студенаца, а у извођењу радова својим прилозима учествују и људи добре воље, чија помоћ је у овим тешким временима итекако добродошла. Црква Светог архангела Михаила налази се између Горњих и Доњих Студенаца у којима живе братства Ђапића, Пешаља, Ђукића, Ђуровића и дугих.

Грађена је почетком 20.в. и по свему судећи, након подизања, црквено здање није освештано, а како су године које су услиједиле биле ратне и историјски тешке, овај дом Господњи остао је све до наших дана препуштен забораву и зубу времена. Ипак, мјештани Студенаца одлучили су недавно да покрену радове на обнови цркве, која је била у прилично девастираном стању, а од погледа случајних пролазника, заклањала је права шума нараслог корова, напомиње надлежни парох јереј Велимир Јововић.

- У Шематизму наше Цркве стоји податак да је храм Светог архангела Михаила грађен 1910.г., и вјероватно да није освештан услед балканских ратова који су убрзо потом услиједили. Затекли смо га у оронулом и запуштеном стању, без крова, прозора и врата, мада су темељи, зидови и волат од сиге прилично стабилни. Недавно смо, уз помоћ Божију и добрих људи, кренули у акцију обнављања храма, којој су се Студенчани у највећем броју одазвали и сви, без изузетка, учествују у обнови цркви, истиче свештеник Велимир Јововић. - Како на цркви није било врата она је, до прије неколико мјесеци, била и станиште за стоку, што не чуди јер ми људи, као стадо Божије, до скоро нијесмо хтјели у њу улазити. Молимо се Богу да Господ подари просвјетљење ума и разума домаћину који је пустио да му стока у цркву залази. Схватиће и он, ако Бог да, да то не доличи ниједној грађевини, а нарочито не храму Божијем.

У акцији на обнови цркве Светог архангела Михаила у Студенцима ових дана је урађено доста посла. Црквено здање је очишћено, постављена су врата и прозори које приложила никшићанка Љиљана Дурутовић. Поправљен је и саниран пут у дужини од једног километра, тако да се сада до цркве може стићи и путничким аутомобилом. Поравњен је и уређен плато испред храма, гдје се некада налазило гробље доњостуденчана. Мјештани су претходних година гробна мјеста својих најближих измјестили у градско и страшевинско гробље, остављајући поред цркве Светог архангела Михаила недоличну слику. На предлог Преосвећеног Владике Јоаникија од преосталих споменичких плоча, које су радили стари мајстори и било би штета бацити их и уништити, биће направљена палионица свијећа. У току је прикупљање средстава којима би се обезбиједила набавка крова за цркву.

- Иако је веома тешка економска ситуација у цјелокупном друштву, хвала Богу, има још доброте у нашем народу. Поједини привредници Никшића изразили су спремност да својим прилозима помогну обнову овог храма. Коме год да смо се обратили људи нам, у складу са својим могућностима, излазе у сусрет. У Студенцима има око 30 домаћинстава и они не би могли сами да исфинансирају планиране радове. Јесте да су већ дали свој прилог, ангажоваће се и радом, али, то је недовољно, тако да је помоћ људи добре воље, заиста, добродошла, напомиње јереј Јововић.

Он је изразио наду да ће до октобра ове године на храмовном здању бити постављен кров, а радови ће се потом наставити са прољећним данима. Како се догодине навршава стогодишњица изградње храма Светог архангела Михаила, жеља мјештана Студенаца и њиховог пароха, је да радови на обнови до тада буду завршена, а црква освештана током љетњих мјесеци. Планирано је да се установи и црквено-народно сабрање у Студенцима које ће се наредних година одржавати увијек око празника Сабор светог архангела Гаврила и бестјелесних сила.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[shalom777]

Nesto o Preosvecenom Joanikiju, Episkopu eparhije budimljansko-niksicke:

На предлог Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина

Амфилохија, Свети архијерејски Сабор на свом редовном засједању маја мјесеца 2000. године, од дијела Митрополије Црногорско-приморске васпоставио је бившу Захумско-рашку Епархију, изниклу из светосавске Будимљанске и потоње Будимљанско-полимске Епархије.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, Господин ЈОАНИКИЈЕ Мићовић је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу.

Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду.

Владика Јоаникије

Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина.

1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији.

Септембра 1995. године унапређен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије.

За викарног епископа Будимљанског изабрао га је Свети архијерејски Сабор на редовном засједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског Господина Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.

[marija]

Саборно крштење у манастигу Црнча

13. јул 2009 - 13:05

У понедељак 6. јула 2009. године, уочи Ивандана, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије извршио је саборно крштење у манастиру Црнча поред Бијелог Поља. Овом приликом Владика је крстио 98 душа.

Извор; Епархија будимљанско-никшићка

[marija]

Владика Јоаникије служио у Намастиру

16. јул 2009 - 13:55

На празник Полагања ризе Пресвете Богородице 15. јула 2009. год Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију на темељима Светиње у Кошутићима зване Намастир која се налази на 10 километара од Андријевице према Комовима. Прошле године археолог Предраг Лутовац откопао је темеље Намастира и нашао манастирску цркву са помоћним зградама као и остатке заштитне тврђаве на оближњој стијени.

Народно предање говори да је овај Манастир из доба Немањића. После откривања темеља формиран је Одбор заобнову Намастира чији је прецједник господин Милета Ђерковић. У току је израда пројекта за реконструкције. Пошто је манастир био посвећен Пресветој Богородици, Епископ Јоаникије је одредио да летњи молитвени сабор у Кошутићина буде на празник Полагања ризе Пресвете Богородице. Уданашњем молитвеном сабору узели су учешћа и мјештани овога села у великом броју.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[И.стојковић]

Сабор на Самограду

11. август 2009 - 13:28

9. августа 2009. год.,на дан Светог Пантелејмона Његово Преосвештенство Епископ Будиљанско-никшићки Г. Јоаникије, са свештенством, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној том светитељу у Самограду, и том приликом се крстило двоје деце и једна одрасла особа.

У наставку је освећен нови парохиски дом, а Владика Јоаникије је доделио Архијерејску Грамату господину Вучети Дробњаку. Храмовној слави је присуствовао велики број верника. Овај летњи сабор на Самограду започео је пре неколко година, а поводом обнове старих светиња на знаменитом месту.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[И.стојковић]

Освећење цркве у Војном Селу

14. август 2009 - 10:29

13. августа 2009. године Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Николаја у Војном Селу и освештао ову новосаграђену цркву. У наставку је одржан културно-уметнички програн на ком су учествовали гуслари и народни певачи.

У послеподневним часовима Владика Јоаникије присуствовао је вечерњој служби у Андријевици и изношењу Часног Крста.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[И.стојковић]

Слава дечијег црквеног хора у Никшићу

17. август 2009 - 11:44

Света Литургија служена је на празник Преподобне мати Ангелине ( 12. августа 2009. ) у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Уједно је и прослављена слава дјечијег црквеног хора преподобне мати Ангелине, који, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, постоји већ осам година.

Свету Литургију у никшићкој Саборној цркви служили су: протојереј Драган Крушић и јереј Миодраг Тодоровић, уз појање пјевнице Саборног храма и дјечијег црквеног хора Преподобне мати Ангелине, који је на овај празник молитвено и свечано прославио своју славу. Вјерни народ, сабран у Светом богослужењу, приступио је Светој тајни причешћа, учествујући затим и у освештању славског колача и жита, које су принијели домаћини славе чланови хора са њиховим диригентом професором Аном Бојић. О личности Преподобне мати Ангелине, говорио је протојереј Драган Крушић.

- Преподобна мајка Ангелина била је ћерка албанског великаша Ђорђа Комнина, а супруга изгнаног српског деспота Стефана, сина Ђурђа Бранковића. Како каже њено свето житије, Ангелина је са својим мужем напустила Албанију 1461., а на препоруку њеног зета ( Скендербега ), отишли су у Италију. У тешком сиромаштву провела је шеснаест година, све до смрти деспота Стефана. Са моштима свог мужа и са синовима Ђорђем и Јованом стигла је у Срем 1486. гдје је у Купинову подигла цркву и у њу положила мошти свог мужа, рекао је свештеник Крушић. - Ангелинин син деспот Ђорђе се повукао са деспотског положаја и примио монашки чин, а наследио га је Јован, који је умро 1502. Не зна се са сигурношћу када се Ангелина замонашила. Била је савршена хришћанка, узорна супруга и мајка, зато је Срби називају српском мајком Ангелином. Посебно се истакла у изградњи и обнови српских цркава и манастира. Подигла је манастир посвећен Сретењу Господњем, недалеко од будућег манастира Крушедола, гдје је провела остатак живота у посту, молитви, бдијући над моштима супруга и синова. Упокојила се почетком 16.в. Мошти мати Ангелине почивају са моштима њеног супруга и синова у манастиру Крушедолу, прослављајући бројним чудима Христа Спаситеља. 

Честитајући славу хору Преподобне мати Ангелине протојереј Драган Крушић је пожелио да их њихова небеска заштитница и надаље надахњује у појању, које слави име Господње, име Пресвете мајке Божије и свих светитеља и угодника Божијих. 

Прослављање славе хора настављено је пригодном трпезом љубави. Иначе, дјечији црквени хор са радом је почео 2001.г. благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и врло брзо изашао је изашао је из локалних оквира, наступајући у Подгорици, Цетињу, Мојковцу, Колашину, Беранама. Као један од значајнијих наступа издвајају учешће на Првом сабору српских хорова дијаспоре и отаџбине „Видовдан 2003.г." у Београду. Репертоар овог дјечијег црквеног хора није мали, па осим литургијских, пјевају и традиционалне грчке, руске и српске изворне пјесме. У протеклих осам година хор Преподобне мати Ангелине нашао је своје мјесто у црквеном животу никшићке парохије, појањем на недељним и празничним Литургијама у Саборној цркви Светог Василија Острошког.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[И.стојковић]

Парастос у Ђурђевим Ступовима

20. август 2009 - 11:54

Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију 15. августа 2009. године у манастиру Ђурђеви Ступови. После Свете Литургије служен је помен код гробнице где су похрањене кости пронађене у порти манастира.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

[И.стојковић]

ЛИТУРГИЈА  У МАНАСТИРУ ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

16. августа 2009. год.,у недељу Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

У попдневним часовима Владика Јоаникије обишао је Грабово брдо, где је по предању постојала црква. Становници околних места су заинтересовани су да се одатле поново једног дана чују црквена звона, и осети мирис тамјана.

[И.стојковић]

БОГ МИ ЈЕ СВЕДОК

17. августа 2009. год., у Бијелон Пољу, Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, присуствовао је промоцији књиге о свештеномученику митрополиту Црногорско-приморском Јоаникију (Липовцу) аутора Жељка Вировића. О књизи и животу свештеномученика Јоаникија говорили су Пресвећени Владика Јоаникије и аутор књиге.

[И.стојковић]

УОЧИ ПРАЗНИКА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ

18. августа 2009. год.,уочи празника Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, присуствовао је вечерњој служби у цркви посвећеној прослављању овог празника у центру Берана.

Касније је у посету Епархији стигао Преосвећени Владика Липљански Г. Теодосије.

[И.стојковић]

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ ПРОСЛАВЉЕНО МОЛИТВЕНО У НИКШИЋУ

( 19. 08 2009. ) Празник Преображења Господњег прослављен Светом Литургијом у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. Као што је и обичај освештан је нови род винове лозе

Свету Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу служило је свештенство архијерејског намјесништва никшићког: протојер Марко Ђурковић, јереји Миодраг Тодоровић и Слободан Јокић, уз појање пјевнице Саборног храма и црквеног хора Новомученика Станка. О празнику Преображења Господњег говорио је свештеник Миодраг Тодоровић. Он је казао да су за појам преображење, метаморфозис, знале и старе цивилизације, али суштину ове ријечи нијесу спознавали. „Када се Христос на гори Тавор показао у слави ученицима и апостолима својим, Он им се није показао ради Њега самог или ради своје славе, него све што је радио, Он је чинио ради нас људи, ради нашег спасења“, рекао је у својој бесједи јереј Тодоровић, додајући да се апостол Петар, који је био присутан током преображења Господњег, одрекао касније Христа, када је Он требао да пострада. „Заборавио је на божанску свјетлост, на тајну преображења. Али, Петар се, због тога, покајао и свој живот положио, знајући да га полаже за Онога који је слава, који је свјетлост, који је просвијетлио и просвјетљује свијет и који ће то чинити до краја вијека“, бесједио је отац Миодраг Тодоровић.

- Одрицање и кајање Петрово личи на нас људе. Кад смо слаби у вјери лако се догоди да заборавимо на славу Божију и на оно што је потребно за наше спасење. Или, када се приклонимо оном малом и ововременом, када се приклонимо, као што је Христос био кушан, трима највећим искушењима: искушењу власти, славе и чуда. Нема човјека који се није нашао у неком од ових искушења, и нема човјека који нема разлога да се каје за нешто. Зато, драга браћо и сестре, уз славу Божију можемо остати што више само ако се истински покајемо. Кајањем пазимо на своју душу. Кајање не значи, као што би рекли људи који нијесу у хришћанском духу, самоосуђивање, него је кајање распаљивање у својој души тог огња и те свјетлости коју је Христос пројавио на гори Тавору, казао је о. Миодраг. – У Христовом преображењу, у Његовој свјетлости је она свјетлост која нас свакодневно озарује, свјетлост која би требала да буде у срцима нашим, у нашим домовима, школама, породицама. Свима нам фали да нас обасја Христоа свјетлост, да нас просвијетли и покаже онај пут који је Бог показао Адаму и Еви ка дрвету живота. 

            Празник Преображења Господњег сабрао је у Саборној цркви Светог Василија Острошког велики број вјерника, који су приступили Светом причешћу. У знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, као што је обичај на овај празник, благосиљан је и освештан нови род грожђа, које је потом дијељено народу.

На Жабљаку је прослављена храмовна слава. Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је ,са свештенством, Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег на Жабљаку. Служби је присуствовао и Епископ Липљански Г. Теодосије. Клир и верни народ су касније кренули у велику литију улицама Жабљака.

[чтец Филип]

Ових дана из штампе је изашао нови, 53. број Свевиђа, часописа Епархије будимљанско-никшићке.

Из садржаја издвајамо: Спомен Свете Мироносице Марије Магдалине - ава Јустин Поповић, Телевизија као проблем сваременог пастирства -Митрополит Виталије, Радост породичног живота у Христу - Сенка Чоловић, Храмовно песмино тело - Милица Краљ.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка