Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

На Четврту недјељу Часног Поста

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 3. априла Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана.

Саслуживало је неколико свештеномонаха Манастира и свештеника архијерејског намјесништва беранског.

У Светој служби Божијој на Средопосну Недјељу учествовали су бројни вјерници, који су приступили Светој Тајни причешћа.

фотографије

[Guest]

Молитвено сабрање у Саборној цркви у Павином Пољу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недељу, 10. априла Свету Архијерејску Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у Павином Пољу код Бијелог Поља.

У Литургији на Глувну, пету Недјељу Часног Поста, Преосвећеном Владици су саслуживали јеромонах Дамаскин, настојатељ манастира Подврх, јереј Зоран Бубања и јерођакон Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Светом богослужењу присуствовао је вјерни народ овог краја, који је у литургијском сабрању испунио храм Успења Пресвете Богородице.

У архипастирској бесједи вјерницима Епископ Јоаникије је говорио о значају који пост има у животу православних хришћана.

Након Свете Литургије Владика Јоаникије је разговарао са члановима Црквене општине Вранеш о могућностима да се приступи обнови цркве Успења Пресвете Богородице, која се сматра најстаријом светињом овог краја.

Ктитор храма у Павином Пољу је краљ Александар Карађорђевић, али се вјерује да је ова светиња подигнута на темељима немањићке богомоље. О труду житеља и бризи самог Краљевског Височанства за свету вјеру православну свједочи сачувани натпис на јужној страни цркве: „Под највишим покровитељством Његовог Височанства краља Срба, Хрвата и Словенаца Александра I Карађорђевића народ Општине Павино Поље подиже и обнови велику цркву у славу Пресвете Богородице 1929. године“.

Вранешани су свој Саборни храм, који се налази у сеоском гробљу, донекле обновили 1990. године и том приликом га оспособили за редовна богослужења. Ипак, црквено здање је временом, нарочито због влаге, оштећено и изискује комплетну обнову. Обавезу око радова на обнови преузела је Црквена општина Вранеш, која је, благословом Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, формирана прије годину дана. Са обезбијеђеним материјалним средствима приступиће се планираним радовима, прије свега, замјени крова и постављању новог кровног покривача од бакра, што је, према ријечима надлежног пароха свештеника Зорана Бубање, и највећа инвестиција. Осим тога, биће неопходно урадити спољашњу фасаду, а потом и уредити унутрашњост храма. Црква Успења Пресвете Богородице посједује, наглашава отац Зоран, иконостас оригиналне љепоте. Начином израдом овај иконостас, дјело непознатог аутора, риједак је на овим просторима.

Црквена општина и парох Зоран Бубања позивају све људе добре воље, а нарочито Вранешане да им, уколико су у могућности, помогну у обнови ове светиње, која је, поручују, бисер у Вранешу и матица свих Вранешана.

фотографије

[Guest]

Благовјештенско путовање кроз Херцеговину

Саборна црква Светог Василија Острошког у Никшићу организовала је на Благовијести једнодневно поклоничко путовање манастирима Херцеговине.

Вође пута били су свештеници Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки и Никола Зечевић парох драговолучки и теолог Антоније Кнежевић, вјероучитељ. Поклоници, њих 50-ак, најприје су, поводом храмовне славе – Благовијести, посјетили манастир Херцеговачку Грачаницу, гдје је Преосвећеном Епископу захумско-херцеговачком и приморском Г. Григорију у Светој Архијерејској Литургији саслуживало бројно свештенство, међу којима, са поменутим свештеницима из Никшића, и протојереј Петар Крговић, парох граховски. На крају Литургије служен је помен на гробу у цркви пјеснику Јовану Дучићу, чији се земаљски живот завршио управо на Благовијести 1943. године. Учесници путовања присуствовали су храмовној слави и духовној светковини, која је одржана на Црквини. У програму су, у присуству пјесника Матије Бећковића, уприличене промоције књига „Антологија Бећковић“ и „Монографија Матија“. О овим дјелима говорили су проф. др Јован Делић и пјесник Селимир Радуловић, а наступили су и фолклорна група из Петро-Павловог поља и хор храма Херцеговачке Грачанице.

Вјерници из Никшића посјетили су, затим, манастир Тврдош. У обиласку манастирске цркве они млађи су се упознали са историјатом ове светиње, која је кроз историју више пута рушена и обнављана. У Тврдошу се подвизавао Свети Василије Острошки и сједиште је Захумско-херцеговачке Епархије. Монашко братство се непрекидно стара да Светињу тврдошке Богородице, што више обнови.

Након Тврдоша поклоници су обишли Требиње, град који својом љепотом и аутентичношћу, никога не оставља равнодушним, његову Саборну цркву Преображења Господњег, чија је једна од реликвија митра Светог Василија Острошког и Тврдошког.

Са историјатом манастира Добрићево вјернике из Никшића упознала је мати Текла, игуманија ове древне светиње. Одржали су помен на гробу архимандрита Симеона Биберџића, некадашњег игумана Манастира и помолили се за покој душе овог дивног старца, који је више од шест деценија био служитељ Олтара Божијег.

Благовјештенско путовање завршено је посјетом манастиру Косијерево, гдје је поклонике, са радошћу, дочекао јеромонах Арсеније. Уз пригодно послужење испричао им је појединости из живота овог Манастира у којем се налази стопало Светог Апостола Луке, а једно вријеме у Косијереву су се налазиле и мошти Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа Српског.

Поклоници херцеговачким светињама вратили су се у Никшић препуни лијепих утисака. Најмлађи у овој групи био је мали Василије који има двије и по године, док је најстарији загазио у осму деценију живота. Лијепе утиске са њима дијеле и други путници, махом студенти, ђаци и пензионери. Иако различитих узраста и интересовања, спојила их је љубав према светој православној вјери и светињама, које су биле и остале ослонац нашег народа.

фотографије

[Guest]

Ходочашће је посебан благослов

У цркви Светог Николе у Бијелом Пољу у недјељу, 10. априла служен молебан за ходочаснике у Свету земљу.

Послије Свете Литургије, која је на Глувну недјељу Великог Поста, служена у храму Светог Николе у Никољцу у Бијелом Пољу, одржан је молебан за путнике, поводом одласка протојереја-ставрофора Мираша Богавца, архијерејског намјесника бјелопољског и г. Ранка Дамјановића, предсједника Црквене општине Бијело Поље на ходочашће у Свети град Јерусалим.

Обраћајући се вјерном народу протојереј Мираш је подсјетио да је Хаџилук у нашој православној вјери циљ сваког Хришћанина.

“Најбоље вријеме да се посјети Света Земља је баш у дане Велике Недјеље током Часног Поста и на Васкрс, а ходочашће је и ако се вјерник поклони било којој светињи. За нас у Бијелом Пољу, уз манастир Острог и поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу, највећа светиња је манастир Куманица и поклоњење моштима Светог Григорија Куманичког.“

„Ходочашће је за сваког православног хришћанина, па и за мене као бјелопољског пароха, највећа жеља“, рекао је отац Мираш.

Он је додао да ће у Светом граду, он и г. Дамјановић, бити у молитвеном јединству са вјерницима, у нади да ће их, по повратку, затећи здраве и веселе.

[Guest]

Амбасадор Украјине у Црној Гори посјетила административно сједиште наше Епархије

У сриједу 13. априла у званичној посјети административном сједишту Епархије будимљанско-никшићке у Никшићу, била је г-ђа Оксана Сљусаренко, амбасадор Украјине у Црној Гори.

Њену Екселенцију са групом умјетника из Украјине, који су ових дана у посјети Црној Гори, примио је и пожелио им добродошлицу у Саборној цркви Светог Василија Острошког протосинђел Никифор Миловић, секретар Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке. Са историјатом никшићког Саборног храма уважене госте упознао је ђакон Остоја Кнежевић, а потом је уприличен пријем у просторијама новообновљеног Владичанског двора. Поздраве и благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија пренио је протосинђел Никифор.

„Епископ Јоаникије данас, на жалост, није могао да буде овдје са нама и да Вас угости. Дозволите ми да Вас са неколико ријечи упознам са нашом Епархијом која територијално обухвата десет општина Црне Горе. Епархију будимљанску је основао Свети Сава, Први Српски Архиепископ 1219. године и од тада Владике столују у манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама. У Никшићу се од недавно налази административно сједиште наше Епархије. Иначе, у будимљанско-никшићкој Епархији постоји велики број цркава и веома познатих и лијепих манастира. Посљедњих година се нарочито много гради и обнавља и организује много духовних свечаности на којима је г-ђа Оксана Сљусаренко радо виђен гост“, казао је протосинђел Никифор.

Госте из Украјине, познате личности из разних области умјетности и јавног живота, са којима је био и г. Игор Васиљевич, директор грађевинско-инвестиционе компаније из Кијева, представила је г-ђа Валентина Ивановна Балабанова, Савјетник потпредсједника Владе Украјине.

извор

[Guest]

Лазарева субота прослављена у манастиру Жупа код Никшића

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 16. априла, на Лазареву суботу, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Жупи никшићкој.

Преосвећеном Владици у Светом богослужењу саслуживали су свештенослужитељи архијерејског намјесништва никшићког: јеромонах Јефтимије Шкулетић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког, свештеници Мирко Вукотић и Никола Зечевић и ђакон Остоја Кнежевић. Сабраним вјерницима и сестринству манастира Светог Луке, надахнутом бесједом о празнику, посвећеном васкрсењу Лазара из Витаније, говорио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Он је подсјетио на ријечи које је Господ изговорио прије свог страдања, а уочи Лазаревог Васкрсења: „Ја сам васкрсење и живот“, којима Господ вјерујућима упућује поруку да Он, не само да може друге да васкрсне, него да се Он сам, а то ћемо видјети из Његовог Васкрсења, јавио као васкрсли из мртвих. Тајна Његовог страдања, смрти и васкрсења је тајна љубави Божије према роду људском.

“У суочавању Господа са смрћу ћерке Јаирове, коју је васкрсао, и са смрћу сина јединца удовице из Сарепте сидонске, кога је такође васкрсао, а сада и са смрћу Лазаревом, видимо да смрти пред Оним, Који је васкрсење и живот нема, она је сан и нешто привремено.“

“Као што пише Свети Боговидац и тајновидац Јован Богослов, од страшног задаха трулежи, јер Лазар, четири дана након смрти, већ заудараше и Господ се потресао. Он се потресао над смрћу, над трагедијом смрти људске, а и над трагедијом смрти свог пријатеља Лазара, са којим је, и сестрама његовим, био једно у љубави. Има неког дубоког слућења и дубоке наде, још недефинисане, у ријечима сестара Лазаревих: „Господе, да си ти био овдје не би умро брат наш“, које осјећају да је у Њему извор живота. Он је показао власт над смрћу са само једном ријечју, када је својим животворним, стваралачким гласом у коме је живот, свјетлост и Божанска сила, позвао Лазара: „Лазаре, устани“.

Васкрсење Лазарево, додао је Владика, било је по промислу Божијем. Крећући да испуни дјело спасења рода људског и да добровољно пострада, Господ је утврђивао своје ученике, па и све нас, преко њих, утврђивао их да бисмо и ми знали и да бисмо вјеровали да је Његово страдање добровољно, и да се не бисмо саблазнили гледајући Господа на крсту распетог и немоћног и гомилу помахниталог народа и демона како ликују.

“Међутим, врло брзо се уништи смрт управо Христовом немоћи преко које је дјеловала Божија свемоћ, Божија сила, Божија мудрост, а надасве Божански живот и светост. Гледајући својим духовним очима на тај чудесни догађај Лазаревог васкрсења, ми се, на прагу Велике Недјеље, која управо почиње, утврђујемо у вјери и пјевамо химну о Лазаревом васкрсењу, која је и химна празника Цвијети, пјевамо о општем васкрсењу. Лазарево васкрсење је символ свеопштег васкрсења које неће бити по некој стихији или неким другим путевима, него васкрсење и живот имамо у Христу Господу, Који је свима нама и васкрсење и живот“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

На крају Свете Архијерејске Литургије освештан је и преломљен славски колач, који је, поводом празновања Лазареве суботе, крсне славе трију сестара Жупског манастира припремило сестринство ове свете обитељи.

фотографије

[Guest]

Лазарева субота у никшићком Саборном храму

У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу на Лазареву суботу, 16. априла служено је, уочи празника Цвијети, вечерње богослужење. Свечаном литијом око храма началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Вечерње богослужење служило је више свештеника архијерејског намјесништва никшићког. Освештане врбове гранчице дијељене су народу, а нарочито су радосна била дјеца, која су у великом броју присуствовала служби уочи празника посвећеног Христовом уласку у Јерусалим. Свечана празнична Литија, са црквеним барјацима, рипидама, чирацима и Светим Јеванђељем, пјевајући тропаре Лазареве суботе опходила је потом Саборну цркву, а по повратку у храм народу је празник пригодном бесједом честитао Његово Преосвештенство. Владика је казао да су Цвијети радостан празник, прије свега, за дјецу, али и за сву дјецу Божију, јер је Господ у овај свијет дошао да све људе учини синовима и кћерима Божијим.

“Господ је ушао у Јерусалим прије Свог страдања, али је ушао као побједник смрти, као Онај Који је једном својом ријечју васкрсао четвородневног Лазара који је био умро и почео да се распада, али га је ријеч Божија, Дух Божији животворни опет оживио и васкрсао. Тиме је назначено да се припрема васкрсење, али не само Христово, него опште васкрсење, јер Лазарево васкрсење, Силом Божијом, символ је васкрсења Христовог и символ нашег свеопштег васкрсења у Господу нашем Исусу Христу, Који је првенац из мртвих, и за којим слиједе многи“, нагласио је Владика.

“Он је ради нас људи и ради нашег спасења примио смрт, излио своју животворну крв за наше очишћење и обновљење, својом смрћу смрт уништио, васкрсењем нас сјединио са собом и увео у своје вјечно царство. То Царство већ овдје предокушамо и оно нам се пројављује кроз празнике које празнујемо и свете службе које служимо. Нарочито је овај празник радостан, укрепљује нас и оснажује да уђемо у Велику Недјељу, Недјељу великих дјела Божијих, дјела спасења рода људског. Овај празник нас укрепљује да се удостојимо да на Велики Четвртак будемо учесници Тајне вечере Христове, а на Велики Петак да се сараспињемо са Христом, да осјетимо искупитељну силу Његових страдања, обновитељску силу Његовог Крста и смрти, и на тај начин се припремимо да прославимо васкрсење Христово, које је највећи хришћански празник, основа наше Свете вјере“, закључио је Епископ Јоаникије.

Како су Цвијети празник дјеце, сви малишани који су учествовали у вечерњој служби, од никшићког Саборног храма на дар су добили звончиће. Дјеца, међу којима и они најмањи, од неколико мјесеци стављали су вјенчиће од врбовог прућа на главу, а звончиће, везане на тробојку, око врата. Смијех, радост и звук звончића испунили су порту и нашу Саборну цркву.

фотографије

[Guest]

Ћирилица је живоносно и просвјећујуће слово

У парохијском дому цркве Светог Саве на Врачару у четвртак, 14. априла је отворена је изложба „Ћирилица данас – професор Стјепан Филеки“. Овом приликом одржан је скуп под називом „Ћирилица у информатичком друштву“, на којем су, уз Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја, говорили Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, Веско Драшковић, предсједник Удружења „Кнез Мирослав“ из Београда и архитекта Драгољуб Ацовић.

Скуп посвећен „Ћирилици у информатичком друштву“, којем су присуствовали Његова Светост Патријарх Иринеј, Преосвећени владика Јоаникије и бројне личности јавног и културног живота Србије, почео је отварањем изложбе ћириличних фонтова „Ћирилица данас – проф. Стјепан Филеки“. Скуп је благословио и пригодном ријечју о значају ћирилице и неопходности да јој се вратимо, изложбу отворио Патријарх Иринеј.

„Желим да на овом светом месту и на овом дивном сабрању, са предивном темом, а то је наша српска ћирилица, другим речима Свето писмо, кажем на наш прекор и срамоту да смо то писмо готово заборавили.

Ако прођемо нашим престоним градом ретко где ћемо наћи фирму исписану ћирилицом, још ређе са српским именима, познатим нашем народу. Не само да образовани ретко употребљавају ћирилицу, него и они полуписмени радије употребљавају латиницу. Немамо ништа против латинице, и то је значајно писмо, и добро је што знамо и једно и друго, али ми као народ немамо разлога, нити икаквог оправдања, да се стидимо ћирилице. То је, рекох, Свето писмо, јер прва реч, која је написана тим писмом јесте „У почетку беше реч“, дакле, реч јеванђељска. Зато је наше писмо свето писмо, а сем тога ћирилицом су написана наша најлепша, најзначајнија дела, међу која спада и Мирослављево јеванђеље – понос наше културе и наше писмености“, нагласио је Његова Светост.

“И не само Мирослављево јеванђеље, већ и друга велика и славна дела, с којима излазимо на историјску позорницу, којима сведочимо о себи, нашој историји и култури и којима се представљамо данашњем модерном свету. Ћирилица је заиста дивно писмо. Погледајте слова Мирослављевог јеванђеља – украсно писмо које нам чини велику част. Браћа Руси нису заборавили ћирилицу, ни Бугари је нису заборавили, а ми је се лако одричемо и прихватамо туђе писмо. Зато је ово лепа прилика да почнемо о томе да говоримо у нашим школама и у нашим медијима“, поручио је Патријарх Иринеј.

Присутнима се обратио и Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Треба да се подсјетимо да смо ми као народ са примањем вјере примили и ћирилично писмо, односно ћирилично слово, а слово има значење вјечног и живог, животворног слова Божијег, које је створило све, и све привело из небића у биће. Оно је извор живота, оно је извор сваке словесности, смисла, извор свјетлости. Када то говоримо мислимо на Логоса Божијег, друго лице Свете Тројице, преко Које је Бог Отац призвао све из небића у биће. У словенским језицима слово значи и ријеч или бесједу, прије свега бесједу која је надахнута вјечним и животворним словом Божијим и Духом Божијим. То је, заправо, јеванђељска ријеч која је нас очистила од паганства и незнабоштва и учинила нас хришћанима, писменим и културним народом. Слово значи и графички знак, а ћирилично слово, у својим разним облицима, привлачи наш вид, дјелује на нас својом љепотом, има неку своју мистику, зато што је оно препуно смисла и што је у историји српског народа било живоносно и просвећујуће слово. Ћирилично писмо се поистовјећује са нашим народом у слави, али и у распећима, страдањима и васкрсењима, а то, поготово, можемо видјети овдје на Врачару, гдје васкрсава храм словесности и духовности, храм Светог Оца нашег Саве Првог Архиепископа српског“, истакао је Његово Преосвештенство.

“Ћирилично слово дијели, у потпуности, судбину српског народа од када смо га примили до дана данашњег, а тако ће бити и у будућности. Оно је прослављано, али и забрањивано и затварано, оно је, као што видимо, и бомбардовано, уништавано, али је васкрсавало у свој својој љепоти и слави. Ћирилично слово нас је увијек изнова отварало према свијету. У њему нема никакве искључивости, нити освете, него нас оно чини способним да разумијевамо своју културу, да је поимамо и примамо, али и да, што је такође важно, разумијемо и друге културе, да их поштујемо, да се њима обогаћујемо и просвећујемо“, закључио је своје обраћање Преосвећени владика Јоаникије.

На скупу се, излагањем „Удружење Кнез Мирослав, ко смо, шта смо и зашто смо се окупили“, обратио проф. др Веско Драшковић, предсједник Удружења, док је тема рада архитекте Драгомира Ацовића била „Обнова илуминације и очување ћирилице за будућност“.

На изложби је осим ћириличних слова била приказана Повеља задужбинарства са књигом задужбинара који помажу обнову цркве Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, као и обнову других светиња и културних добара на подручјима која насељава српски народ.

Удружење Кнез Мирослав је основано у Београду, са благословом блаженопочившег Патријарха Г. Павла, 2002. године. До сада су организовали више културних програма, са циљем очувања и презентовања српске духовне баштине. Њихова пажња сада је усмјерена на ћирилично писмо и његово очување.

фотографије

[Guest]

Посјета челника Електропривреде АД Епархији будимљанско-никшићкој

У посјети административном сједишту Епархије будимљанско-никшићке у Никшићу, у петак 15. априла били су представници Електропривреде Црне Горе АД Никшић.

Овом приликом г. Енрика Малербу, извршног директора ЕПЦГ и његовог сарадника Роберта Кастелана, у новообновљеном владичанском двору примио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са протосинђелом Никифором Миловићем, секретаром епархијског Управног одбора.

На састанку је било ријечи о могућностима сарадње Електропривреде Црне Горе са Епархијом будимљанско-никшићком, чије се административно сједиште налази у Никшићу. Пожеливши уваженим гостима успјех у раду, Преосвећени Владика је изразио увјерење да ће компанија А2А из Милана, као један од власника Електропривреде Црне Горе, допринијети унапређењу пословања најзначајније енергетске институције у Црној Гори. Он је указао на „судбину“ коју су поједини храмови на подручју Црне Горе, доживјели изградњом акумулационих језера средином 20. вијека, када су били измјештани, разиђивани и поново грађени на другим мјестима. Црква је, према ријечима Његовог Преосвештенства, у циљу унапређења пословања Електропривреде и уопште живота људи, била добар сарадник држави али је то, на жалост, било на трајну штету православних светиња, прије свих манастира Косијерево, Пива и Дубочица, оцијенио је владика Јоаникије. Према његовом мишљењу Електропривреда Црне Горе је углавном имала разумијевања за одређене потребе Цркве, односно будимљанско-никшићке Епархије, тако да договори нијесу изостајали у случајевима када је поједине храмове требало заједнички заштитити као културно-историјске споменике.

Г. Енрико Малерба је изразио спремност да, као извршни директор Електропривреде, сагледа реалност у Црној Гори и да у складу са својим могућностима помогне у рјешавању проблема који постоје у општини Никшић. У том циљу наставиће се контакти и разговори између Епархије будимљанско-никшићке и Електропривреде Црне Горе, а на крају састанка Епископ Јоаникије је упутио позив за учешће на културно-духовним манифестацијама које се организују у Никшићу, а једна од предстојећих је 12. мај, празник Светог Василија Острошког, слава заштитиника града.

фотографије

[Guest]

Умировљени Епископ Атанасије одржао предавање у Никшићу

У организацији Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, у петак, 15. априла предавање на тему „Васкрсење Лазарево и наше васкрсење“ одржао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије Јевтић.

Добродошлицу Преосвећеном владици Атанасију пожелио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а поменуто предавање изазвало је велико интересовање публике, која је до посљедњег мјеста испунила салу Црквено-народног дома Светог Василија Острошког у Никшићу.

фотографије

[Guest]

Празник Цвијети прослављен у Бијелом Пољу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 17. априла на празник Цвијети Свету Архијерејску Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу. Преосвећени Владика началствовао је потом свечаном народном Литијом, која је прошла улицама града

Епископу Јоаникију у Светој Архијерејској Литургији саслуживало је неколико свештеника архијерејског намјесништва бјелопољског, а током богослужења у чин јереја рукоположен је досадашњи ђакон Мирослав Михајиловић. Након Свете службе Божије, у којој се причестио велики број вјерника, одржана је празнична Литија, којом је началствовао Преосвећени владика. Литија свештенства и вјерног народа, уз до сада највеће присуство дјеце и омладине, кренула је од цркве Светих Петра и Павла, пролазећи центром града и вратила се назад до Саборног храма, гдје се сабранима, ријечима архипастирске бесједе, обратио Владика Јоаникије.

“На овај дан имамо празник цркве свуда, по цијелој васељени, а нарочито свечано је овдје, у Бијелом Пољу на празник Цвијети. Овдје, гдје се преко храма Светих Апостола Петра и Павла, излива Божија милост и благодат на овај град и на све оне који дођу да се нахране ријечју Божијом и Небеским хљебом. Господа славимо и нарочито се сјећамо након празника Цвијети, кад се кријепимо новом духовном силом да уђемо у Велику недјељу, недјељу поста и молитве, да бисмо осјетили како нам васкрсење Христово даје бољи живот, обесмрћује нас и укључује у вјечну заједницу Цркве Божије“, казао је Његово Преосвештенство.

Владика Јоаникије је сабране вјернике позвао да се труде да живе према Светом јеванђељу и саобразе се са Господом, Који се прво саобразио са народом.

“Постао је један од нас, један од најчаснијих људи, Који јаше, не на бијелом коњу као побједник, већ на магарету, јер му не треба спољашња слава. Он је извор вјечне и непропадљиве славе, зато почнимо да испуњавамо заповијести Божије, које су спасоносне, тако да и ми напредујемо из славе у славу. Нека Божији благослов буде на овом граду и онима који у њему живе, на вашим породицама, вашим домовима, а нарочито на овој дјечици и цијелом народу нашем, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

На Светој Литургији и Литији појао је црквени хор Светог Николе, а празнично заједничарење настављено је пригодним послужењем испред Саборног храма Светих Петра и Павла.

Иначе, у Бијелом Пољу литије се традиционално одржавају на Цвијети и Петровдан. Постоје свједочанства да је Црква празничне Литије на Петровдан у овом граду организовала још и прије Другог свјетског рата, а посљедња је одржана 1946. године. Литије на празник Светих Апостола Петра и Павла обновљене су 2003. године, а већ од наредне године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, почеле су и Литије на Цвијети. Ово сабрање родило се из жеље вјерног народа Бијелог Поља, симоблизујући успомену на догађај уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим.

фотографије

[Guest]

Света тајна Јелеосвећења

На Велику сриједу, 20. априла Света тајна Jелеосвећења служена је у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Молебан Господу и призив Светог Духа да освешта уље да би било на исцјељење душа и тијела народа сабраног у никшићком Храму Светог Василија Острошког, служили су свештенослужитељи: протојереј Драган Крушић, протосинђел Никифор Миловић, секретар епархијског Управног одбора, јереји Данило Зиројевић, Жељко Ројевић и Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Никола Зечевић, јеромонах Јефтимије Шкулетић, старјешина Саборне цркве и ђакон Остоја Кнежевић.

Изговореним молитвама призивано је саосјећање од Бога да вјерницима окупљеним у обреду Свете тајне Јелеосвећења олакша болест и ојача тијело, а у исто вријеме и да опрости њихове гријехове, препороди биће и обнови живот у Христу Господу.

Вјерницима се кратко обратио јеромонах Јефтимије Шкулетић.

Свету тајну Јелеосвећења, тј. помазивање освештаним уљем за исцјељење од болести и за опроштај од гријехова, примили су бројни вјерници, а помазање је вршило више свештеника.

фотографије

[Guest]

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику

Поводом предстојећег великог празника – Васкрса, који се, поред осталог, обиљежава и фарбањем јаја, што нарочито весели дјецу, обишли смо сестринство манастира Светог Луке у Жупи никшићкој. Вриједне руке сестара, већ током Велике Недјеље, прионуле су да офарбају и ишарају васкршња јаја, која ће на празник Васкрсења Господа Исуса Христа, као благослов бити дијељена бројним гостима Манастира.

За Васкрс су у нашем народу везани лијепи обичаји, а фарбање, украшавање и даривање јаја, као један од најљепших и најрадоснијих задржао се и у градским срединама. Домаћица васкршња јаја боји на Велики Петак, дан када се, због успомене на страшни догађај Христовог старадања, ништа друго не ради.

Шарању јаја, као и сваком другом послу, приступа се са побожношћу, молитвом и љубављу.

У суд са водом, у коме ће се кувати и фарбати јаја, додаје се освећена водица. У воду са бојом, која лагано ври, спушта једно по једно јаје, да би била равномјерно обојена. Прво офарбано јаје, оставља се до идућег Васкрса и у нашем народу, оно се зове „чуваркућа“. Уобичајено је да се јаја фарбају у луковици или у броћу, а и за остале боје могу се пронаћи одговарајуће биљке у природи.

Сестринство Манастира васкршња јаја фарба природним пигментима, који се користи и за иконописање. Природни пигменти су земљаног поријекла и нијесу штетни за људско здравље, у случају да боја продре под кору. Пигмент се раствара јајчаном емулзијом, која се прави од жуманцета, кашике воде и сирћета. На тако офарбано јаје извлаче се разне шаре и дезени, који зависе од дара за сликање, маште и умијећа. Украшена јаја, уколико су намијењена за продају, лакирају се лаком у спреју, а она за исхрану се не лакирају, већ остају каква јесу.

За потребе наше репортаже сестре су показале како се јаје украшава техником растопљеног воска.

Користи се справа од бакра, која има мало буренце у који се стави комад воска. Восак се загријава на лаганој температури док достигне средњу густину, односно, више је течан него густ. Када је восак загријан, чесмица, чији је отвор 0,8 милиметара, прислони се уз кору јајета и праве жељене шаре. Сачека се да се восак осуши, а онда се јаји боји. Са обојеног јајета се потом скида восак, а на површини гдје се восак налазио остаје бијела шара. У исту сврху може да послужи и перо, али је процес компликованији и траје много дуже. Као замјена за восак могу да послуже воштане бојице.

Црвена боја у коју се васкршња јаја фарбају, симболише Христову Божанску, а плава људску природу и зато се јаја најчешће фарбају у те двије боје.

фотографије

[Guest]

Велики Четвртак у Ђурђевим Ступовима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Велики Четвртак Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Говорећи о Тајној вечери, као највећем знаку љубави Божије Преосвештени Владика је казао да је Господ своје тијело и крв дао за храну онима који вјерују у Њега да, на такав начин, постану сутјелесници Христови.

“Његова љубав истовјетна је са Његовом жртвом, а Његова жртва истовјетна са љубављу Његовом безграничном. Најубједљивије знаке своје љубави Господ је показао на Тајној вечери. Показао је да је Његова смрт и страдање било добровољно, а не принудно, као што је и говорио раније: “Власт имам положити душу своју, живот свој и власт имам узети је опет“ (Јн. 10). Тиме је Господ своје ученике, уводећи их у велику Тајну нашег спасења, припремао за час свог страдања, и указивао истовремено на своје тридневно васкрсење, када каже: “Власт имам опет узети је“. Указивао је на Своје васкрсење, да ће Он добровољно пострадати и да ће самовласно, али уз вољу Бога Оца и садејство Светог Духа, васкрснути, побиједити смрт. То је велика тајна, али ипак још сакривена“, рекао је Епископ Јоаникије.

Владика је додао да су сви Свети апостоли, осим Јуде, имали вољу да буду са Господом до краја а, по промислу Божијем, догодило се да им Господ у часу страдања одузме храброст и сви су се разбјежали, јер их још није био оснажио благодаћу Пресветог Духа и силом Свог тридневног васкрсења.

“Ти апостоли, који су се разбјежали, када су Јевреји и Римљани ухватили Господа и повели га на страдање, апостоли, који су се претходно зарицали да Га нико оставити неће, показаше се као кукавице, а послије од њих постадоше, не хероји, него много веће од тога, постадоше они који слободно говорише и свједочише Јеванђеље Божије, Јеванђеље о Христовом страдању и нашем искупљењу, о Христовом васкрсењу и нашем прослављењу са Господом. То Јеванђеље проповиједаше Свети апостоли и пред непријатељима Божијим и пред непријатељима Цркве све до краја свог живота и пострадаше сви, осим Светог Јована Богослова. Пострадаше подобно свом Господу, јер их је Господ испунио храброшћу, мудрошћу, силом истине и силом благодати Пресветог Духа, која их је укрепљивала и оснаживала.“

“Свети апостол Павле говори: “Ако Онај који је без гријеха и који је Син Божији, живот свој положи за нас, онда и ми треба да живимо за Њега“. Знаке своје љубави Господ је показао на један чудесан, тајанствен, светотајински начин. На овај Свети и велики дан учинио нас је својим заједничарима. На Својој Тајној вечери даровао нам је Небески хљеб, даровао нам самог себе, жртвујући се за нас и сједињујући се са нама, да бисмо и ми, иако људи, већ овдје живјели небеским, новим животом, да бисмо постали нова твар у Христу Исусу Господу и Спаситељу нашем“, закључио је своју бесједу Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије

фотографије

[Guest]

Велики Четвртак у никшићком Саборном храму

На Велики Четвртак, када Православна Црква слави успомену на установљење Свете тајне причешћа, у Саборној цркви Светог Василија Острошког служена је Литургија Светог Василија Великог.

Свештенство је на великој вечерњој служби читало одломке из 12 Јеванђеља о страдањима Христовим. Читање јеванђеља народ је слушао у молитвеном и скрушеном тону, клечући.

фотографије