Епархија будимљанско-никшићка

[Зоран]

Наша вјера живи постом и молитвом

У недјељу 21. августа, на празник Светог Емилијана Исповједника, Света Литургија служена је у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. Вјерници, који се постом и молитвом припремају за празник Успенија Пресвете Богородице, приступили су, у великом броју, Светој тајни причешћа.

У Литургији, којом је началствовао протојереј Марко Ђурковић, саслуживало је свештенство никшићког намјесништва: протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, јереји Данило Зиројевић и Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма, ђакони Остоја Кнежевић и Никола Маројевић. Гост овог празничног богослужења био је јерођакон Николај Дроздов из Санкт Петербурга.

Након читања Светог јеванђеља, вјерницима се пригодном бесједом обратио протосинђел Никифор Миловић, осврћући се на снагу вјере, кроз прочитану јеванђељску причу о исцјељењу бјесомучног дјечака, кога нијесу могли да исцијеле ни ученици Христови.

“Страдање дјечака у овој причи било је дејство злог духа. Он је низводио своје отровне стрелице и према човеку, то јесте према овом дечаку и према творевини Божијој, хотећи да нас превари и да каже да је Бог створио зло на земљи, а то није тачно. Бог није створио зло, страдања која се дешавају и која човек преживљава су последица греха; она су дејство зла. Страдање, с друге стране, може да буде и лек од зла, када Господ хоће да нас сачува од погибли и да нас више приближи себи“, поручио је отац Никифор и наставио:

“Отац болесног дечака вапи Господу: “Ако што можеш, помози“. Не каже као онај губави човек: „Господе, ако хоћеш можеш ме очистити“ или као што Јаир, чија је кћер била мртва, каже “Метни руку своју на моју кћер и оживеће“ или као онај капетан који каже “Само реци реч и слуга мој оздравиће“ или крвоточива жена, која није проговарала ни једну једину реч, већ је само мислила у себи “Ако се дотакнем скута од хаљине Његове, оздравићу и престаће течење крви моје“.“

Отац дечаков није имао довољно вјере као што су имали губави човек, капетан, Јаир, а нарочито не колико крвоточива жена. Вјера је, према ријечима оца Никифора, недостајала не само њему него и апостолима, ученицима Христовим, којима се, у свом очинском болу и очају, обратио за помоћ.

“Овај догађај збио се убрзо после силаска Господа са Тавора и Његовог славног, Светог Преображења када је својим најоданијим ученицима Петром, Јаковом и Јованом, показао да Он није само један од пророка, а то је посведочио говорећи на гори Тавору са Мојсијем и Илијом. Свети Христови ученици нису могли да исцеле дечака, јер ни они нису имали довољно вере, јер их Господ беше за тренутак оставио, па беху малаксали и поклекли. А Господ каже: “О, роде неверни и покварени докле ћу вас више трпети“, мислећи на људе који су се одали ђаволу, који су се окренули од Бога, који су се одали греху“, казао је у својој бесједи протосинђел Никифор.

Он је поручио да је Господу све могуће али само ако имамо јаку и чврсту вјеру у Њега. Наша вјера биће јака ако живимо истинским хришћанским животом, кроз пост и молитву.

“Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“ каже оцу оболелог дечака Господ. Ни вере не можемо имати у себи без помоћи Божије, зато човек мора да призива Бога у помоћ да би сачувао своју веру, а нарочито кроз молитву и пост. То Господ саветује, и потврђује да не може бити вере без молитве и поста, да молитва живи вером и постом и да пост постоји молитвом и вером“.

“Ова необична прича има још необичнији завршетак. Господ је завршава најавом свога страдања, о коме је разговарао на гори Тавор са пророцима Илијом и Мојсијем. И ми, браћо и сестре, морамо да будемо спремни да носимо крст свој и да страдамо, али да не заборавимо оно што је вечно, да се смиримо пред Господом. Сва искушења су по Божијем допуштењу, као лек од зла, да бисмо се смирили и да би нас Бог приближио себи, на начин на који то каже Свети Апостол Павле у посланици Коринћанима коју смо данас прочитали: “Благосиљајте оне који нас грде и трпите када вас гоне“, или као што је то радио Свети Емилијан, кога данас прослављамо, који је био велики борац против иконоборачке јереси. Исто такав пример нам даје Свети Мирон епископ критски, кога такође данас прославља наша света црква православна.

Нека би нам Бог дао вере и снаге за молитву и да овај пост, пред великим празником Успења Богоматере, успешно доведемо до краја не бисмо ли измолили милост од Пресвете Богородице, од Господа нашег Исуса Христа и свих светих“, закључио је отац Никифор.

[Guest]

Служен молебан за ученике и наставнике

Послије вечерње службе у цркви Светих Апостола Петра и Павла протојереј Дарко Пејић и јереј Златко Василић служили су у недјељу, 28. августа молебан за ђаке и наставнике поводом предстојеће школске године.

“Драги наставници, професори и дјецо, примили сте данас благослов кроз ову молитву. Нека Господ спусти благодат на срца ваша, да вас Господ води и руководи у изучавању науке за коју сте се опредијелили на радост родитеља и Цркве своје“, бесједио је о. Дарко, истакавши да је најважније да будемо добри људи, а потом се осврнуо на прошлост нашег народа у којем је било много непознавања вјере и историје.

“Свједоци смо и данас да се жели у потпуности промијенити идентитет једнога народа, да се жели поништити све што је вијековима стварано. Брише се дјело Светих Петровића и Светога Петра Цетињског, дјело Његоша, Светога Саве и Светога Василија. Јер, онај ко вјерује и поштује Свете претке наше он поштује и држи се онога што су нам оставили. А ко другачије учи и говори дјеци и народу лаже их. Видите да се непрестано напада наша Црква, а ко се “стара“ и “брине“ за њу до атеисти. Свако од њих изјашњава се као атеиста, али има потребу да рјешава црквена питања, иако не иде у цркву, нити му она шта значи. Интересује их једино када им дођу високе званице да се похвале какву имамо историју“.

„Сада је на реду језик, нешто што никада нико за хиљаду година није покушавао да промијени. Увијек је било ћирилично писмо и видјели сте, полако, нам додају латинична слова. И није нам што додају себи, него што тјерају друге да пишу и говоре онако како ни они сами не пишу и не говоре. Треба, браћо и сестре, наћи начина да сачувамо језик, историју и да памтимо Свете претке своје“, нагласио је о. Дарко.

Он је подсјетио да је за храм Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу прије 800 година писано Мирослављево Јеванђеље.

“Оно је писано ћирилицом и једно је од 150 највриједнијих културних добара на свијету, које је људска рука икада створила и под заштитом је УНЕСКО-а. Данас неко хоће да мијења наше писмо и памћење. Мијењају га људи попут Аднана Чиргића, којем ћирилица ништа не значи“, бесједио је о. Дарко и упитао шта би било са нама да су наши преци ћутали када се одлучивало о историји. Он је позвао дјецу да у већем броју долазе на вјеронауку која ће се и у будуће одржавати недјељом, послије Литургије.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Освештани темељи цркве Светог Саве у Дапсићима, надомак Берана

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је у понедјељак, 29. августа у послијеподневним часовима темеље цркве Светог Саве која ће се градити у селу Дапсићи, недалеко од Берана

Преосвећеном Владици у чину благосиљања и освештања темеља и крсног знамења, подигнутог на мјесту гдје ће се градити храм Светог Саве у Дапсићима, саслуживало је неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаха манастира Ђурђеви Ступови. Молитвеном и свечаном сабрању присуствовао је велики број вјерног народа овог краја. Благосиљајући започето богоугодно дјело, пригодном бесједом обратио се Његовог Преосвештенство Епископ Јоаникије.

“Нека је слава Господу Богу Који нас је удостојио да започнемо зидање овог светог храма и нека је благословен дан када смо освештали ове свете темеље, од данас утврђене силом Духа Божијег и благодаћу Божијом, вашом љубављу и слогом. Када почињемо да зидамо храм треба да уздигнемо свој дух, своја срца и своје мисли, да погледамо ка Небу и ка Богу, да се уздигнемо изнад обичних земаљских, свакодневних брига и да се потрудимо заједно око овог светог храма, са љубављу и слогом. Треба најприје да се измиримо са Богом, са својом савјешћу и једни са другима, да би међу нама процвјетала љубав Божија и да би на тај начин зидали овај свети храм, који се подиже у славу Божију, а у част Светог Оца нашег Саве Првог Архиепископа српског, нашег учитеља и духовног руководитеља, нашег небеског заступника, који нас је упутио на пут славе Божије и пут који води у вјечни живот непролазног Царства Христовог“, бесједио је Владика Јоаникије.

Он је нагласио да је дивљења и поштовања вриједна намјера житеља Дапсића да „у времену тешке материјалне и духовне оскудице“ подижу храм Господњи, а то дјело добија на својој величини када се зна да ће се овдје обављати свете службе Божије.

“Да ће Дух Божији на молитве свештеника силазити на Свете дарове које будемо приносили и на нас који се у њега будемо сабирали, да ће свјетлост Божија просвећивати и храм и све оне који буду у њега улазили, да ће се љубав Божија изливати на оне који се овдје буду Богу молили и да ће преко овог дома Божијег, којег ћемо утврђивати добром градњом и нашом љубављу, утврђивати и благосиљати наши домови, породице, и потомство. У овим тешким временима, временима оскудице, али не само материјалне, него, прије свега, моралне и духовне оскудице, наших расцјепљења и неслоге, најљепша ствар која може да се догоди једном мјесту је подизање светог храма, али управо на начин, на који сте ви започели градњу – са великом усрдношћу и љубављу према овом светом храму, према Светом Сави и према својој Светој вјери православној.“

“Био сам у прилици да се више пута сретнем са члановима Одбора за подизање овог храма, као и са људима који нијесу чланови Одбора, али су се већ уградили у ову светињу и утемељили је својим прилозима и својим трудом. Увјерио сам се да је ваше дјело, заиста, по Божијем надахнућу, да сте са чврстом намјером започели да подижете храм и ријешили да га посветимо Светом Сави. Нека вас Бог за све то благослови и укријепи“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Активности на изградњи цркве у Дапсићима почеле су на иницијативу мјештана и надлежног пароха јереја Стаменка Станковића. Прошле године је формиран Одбор на чијем челу је проф. Милан Цимбаљевић. Након куповине плаца кренули су радови на припремању терена за изливање темеља будуће цркве, а са обављеним освештањем и постављањем крста, одмах ће почети и зидање самог храмовног здања. Храм Светог Саве гради се према пројекту арх. Ранка Вуканића. Према ријечима свештеника Стаменка Станковића, уколико се буде располагало са довољно материјалних средстава градња ове светиње, на радост житеља, врло брзо може бити реализована. Мјештани су већ исказали жељу да у подизању своје богомоље учествују прилозима и физичким радом.

У Дапсићима је некада постојала црква, али се не зна на ком мјесту и коме је била посвећена.

Послије чина освећења темеља сабрани народ је, приступио цјеливању иконе и кропљен је освештаном водицом. У наставку је уприличена трпеза љубави и црквено-народно весеље.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Својим животом хришћани свједоче Царство Божије

Света Литургија служена је на празник Светог мученика Агатоника у недјељу, 4. септембра у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу

Литургијом је началствовао јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник уз саслужење протосинђела Никифора Миловића, секретара епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке и ђакона Остоје Кнежевића.

Након читања Светог Јеванђеља вјерном народу се обратио свештеник Слободан Јокић, осврнувши се на заповијести Божије које су наведене у данашњем Јеванђељу, а са којима вјерујући човјек у свом хришћанском животу може да се успиње ка задобијању Царства небеског.

“Наш нови живот, наше ново рођење у Духу истине, наше усиновљење започиње крштењем у име Оца и Сина и Светог Духа. Крштењем почиње залог нашег вјечног живота и због тога је крштење неопходно за улазак у заједницу са Богом, у заједницу крштених, у Цркву Божију“, казао је отац Слободан.

Он је додао, да наш хришћански живот треба да буде узвишен, јер хришћани имају привилегију, моћ и част да своји животом свједоче улазак у вјечно и непропадљиво Царство Божије. Осврћући се на десет Божијих заповијести, које је Господ сажео у двије новозавјетне, свештеник Јокић је рекао да се свака од датих нам заповијести односи на другога, прије свега на Господа и на то да најприје Њега “љубимо свим срцем својим“, а потом и ближње наше. Следујући заповијести на путу смо да задобијемо живот вјечни.

“Једна од њих каже: Не убиј! Ко си ти да одузмеш човјеку живот који је Бог створио? И за сваку “изговорену“ ријеч мораћеш да одговараш на Страшном суду, а тек за одузети људски живот? Људима треба да помажемо, као што је онај Самарићанин прибјегао да помогне човјеку са којим је био у завади, излијечио га и трудио се око њега док није оздравио“, рекао је јереј Слободан Јокић, а потом додао:

“Не чини прељубе каже још једна заповијест Божија, а нарочито данас људи једноставно и лако чине прељубу, не размишљајући, на жалост, да је много љепше сачувати брачну заједницу из које извире љубав и топлина и преноси се на читаву Цркву. Свако тијело је храм Духа Светог, како каже апостол Павле, а ко се споји са блудницом онда је једно са блудницом и он скрнави храм Духа Светога. Брак је велика Света тајна, коју Апостол, пореди са Црквом Божијом и због тога треба да се трудимо да чувамо светињу брака, јер тако чувамо светињу Божију, чувамо своје породице, своје домове и добијамо Божији благослов“, нагласио је отац Слободан.

Он је, осврћући се на Божију заповијест о лажном свједочењу, истакао да треба бити пажљив са изговореним ријечима, јер и са једном ријечју ми можемо повриједити нашу браћу и сестре, а таквим свједочењем постајемо ситни људи, мали и ништавни.

“Брату који гријеши треба помоћи; љепше је и опоменути га више пута, па ако ни тада не престане са својим гријеховима, о томе треба поразговарати у Цркви. Тако се поступа према ближњима. Покушати му помоћи да побиједи свој гријех, јер смо сви грешни, а нема гријеха који није побједив, који се не може опростити, само ако се искрено покајемо и почнемо да живимо новим животом.“

“Поштујте своје родитеље, пазите их, чувајте, а ако су се упокојили молите се Богу за њих. Заједница оца и мајке са својом дјецом никада не престаје. Ни овдје, а ни са смрћу, него се наставља у животу вјечном. Молимо се, помињемо и сјећамо их се, јер желимо да опет будемо заједно, а наше молитве упућене Господу управо то свједоче, да они за нас и сада живе, постоје и да не иду у заборав. Ако их упокојене заборавимо овдје, у овом животу, заборавиће и нас наша дјеца. Како онда да будемо уписани у ону Вјечну књигу гдје нема заборава, у Књигу вјечног живота.“

“И они који у овом животу имају материјалне повластице и веће могућности од осталих, моћи ће да уђу у Царство Божије ако то богатство задобијају на частан и поштен начин, ако га тако и троше, помажу сиротињу, помажу своју Цркву своју, помажу које знају и које не знају, рекао је отац Слободан, завршавајући своју бесједу ријечима:

“Чини нам се да је тешка свака од ових заповијести, али нијесу неоствариве и у томе је љепота хришћанског живота – да уложимо мали труд, ради добијања велике награде – вјечног живота у царству Божијем, гдје неће бити ни лажи, ни преваре, ни прељубе, него само Љубав и приношење Господу “Твоје од Твојих“.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Призив Светог Духа за почетак школске године

У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу у недјељу, 4. септембра служен је молебан за благословен почетак нове школске године.

Молебан за ученике основних и средњих школа, студенте, професоре и родитеље служили су свештеници: јереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник и Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, те ђакон Остоја Кнежевић. Призиву Светог Духа молитвом за добро здравље, стицање знања и умножавање љубави присуствовала су у већем броју дјеца школског и предшколског узраста са родитељима и омладина Никшића. Срећан и благословен почетак школске године просветним радницима и ђацима пожелио је отац Миодраг Тодоровић. Он је казао да Свети Дух, као присуство Божије, стално преображава човјека, а присуство Трећег лица Свете Тројице у школама значи непрестано човјеково мијењање, усавршавање и узрастање у Истини Божијој. Зато смисао призива Светог Духа на дјецу и њихове наставнике подразумијева образовање у мјери раста висине Христове.

“Смисао призива Светог Духа на дјецу и њихове наставнике јесте у томе да се дјеца образују у мјери раста висине Христове, да школе гаје и призивају такав Дух, како би наши ђаци узрасли у велике људе, праве, истинске, Божије људе. Тиме је велика одговорност наставника, родитеља, Цркве Божије и нас свештеника, наравно, да дјецу усмјеравамо на тај пут“, рекао је свештеник Тодоровић.

О тој свеприсутности Светог Духа свједоче плодови наше културе, која је, према ријечима оца Миодрага, цјелокупна израсла из Цркве Божије.

“Црква се моли да Свети Дух буде свуда присутан у породицама, у школама, на улицама, на сваком мјесту творевине Божије и Он је, заиста, присутан свуда гдје га људи призивају. Велика обавеза Цркве јесте чување предања. То предање које, такође, зовемо светим предањем, предато нам је на неком језику. Наши преци су одлично знали да именују људе, предмете и догађаје. Кад би човјек изрекао ону заклетву “Имена ми Божијег“ није се могло играти и поигравати са тим именом, са језиком, нити се онај истински, прави језик, језик који изражава Дух Свети, могао изједначавати са неком измишљотином или неком фикцијом. Сам језик ће се побринути да тим људима да називе и имена каква заслужују.“

“И ми смо данас пред великом одговорношћу да ствари именујемо онаквим какве јесу, да наша дјеца у будућности не би дошла у противрјечност са самим собом, са својим идентитетом“, поручио је јереј Миодраг Тодоровић.

Велика одговорност, према његовим ријечима, је на свим члановима друштва, родитељима, наставницима, свештеницима да, како рече Свети владика Николај “учинимо колико можемо и биће доста“, да се у васпитању младих људи сви потруде, не гледајући хоће ли то и неко други учинити. Ако ми данас будемо дјецу учили да није битно ко су и шта су, какви се онда плодови од њих могу очекивати, какви ће људи они постати и у какве личности ће израсти, запитао се у својој бесједи свештеник Тодоровић и додао:

“Нека би Свети Дух осјенио нас свештенике, родитеље и учитеље да препознамо одговорност коју имамо пред овом дјецом. Иако су мали, они врло добро осјећају ко их лаже и манипулише њима, а ко им говори истину и воли их. Морамо бити свјесни у какве људе желимо да стасају. Надам се да нико не би волио да наша дјеца постану полтрони, конфликтне личности, личности које имају комплекс да кажу ко су, како им је име. Црква зато и чува Свето предање, чува оно што је драгоцјено за човјека, чува тајну човјекове личности и има, не само право, него и обавезу, да именује одређене појаве у друштву и укаже на посљедице које могу проузроковати те појаве.“

“Нека би благослов Божији био на овој дјечици, а и на нама старијима, да се не заваравамо да оно што данас нијесмо учинили, а требали смо, можда сјутра нећемо моћи да учинимо. Нека Свети Дух, нека Света Тројица закрили све школе наше, наше породице и улице наше. Да Божији благослов прати овај град, Црну Гору и читав свијет Господњи.“

Сабрани народ приступио је потом цјеливању крста и кропљењу светом водом, а свима њима, поводом почетка школске године дариване су иконе.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Одржан трећи Сабор српских породица у Црној Гори

Сабор српских породица у Црној Гори, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одржан је у суботу, 9. септембра у манастиру Светог апостола Луке у Жупи никшићкој.

Сабор српских породица у Црној Гори, чије покретање је прије двије године благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, почео је Светим богослужењем. Литургију је служило неколико свештеника Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а уз појање црквеног хора Преподобне мати Ангелине. Молитвеном сабрању је присуствовао вјерни народ Жупе, Никшића и других мјеста Црне Горе, Србије и Херцеговине. Обављено је причешће вјерника, међу којима је био и велики број дјеце, а преломљен је и славски колач, који су, за своју славу – празник Сабора српских светитеља, принијели чланови организације Сабор српских породица. Вјерницима се, након читања Светог Јеванђеља, обратио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве.

„Данас када прослављамо празник Сабора српских светитеља, ми прослављамо оне људе из нашег српског рода који су освијетлили своме роду пут. Сјетимо се приче о Светом Сави, који нас је научио како да правимо кућу. Тако нас је и Христова наука, Христови апостоли и светитељи, међу којима и ови из рода нашег, научила како на душама и срцима нашим да отворимо прозоре и да истјерамо мрак пролазности, чамотиње, мржње, злобе, а да засија и у наша срца наша, наше душе и у чула наша, уђе све оно што је спасоносно, да уђе вјера, нада, љубав, жртва за другог и да се освијетли пут, који води према Царству небеском“, рекао је свештеник Тодоровић.

Он је подсјетио на библијску причу о стварању човјека. Бог није створио човјека да би био сам, већ је од Адамовог ребра направио човјечицу: „И зато ће човјек оставити оца свога и матер своју и прилијепиће се жени својој и биће двоје једно тијело“.

„Бог је створио човјека да тражи и налази испуњење у другом, да се даје другом. Зато је највећа радост када се човјек радује другом и живи за другог. Многе ствари које нам у овом свијету пружају лажну слику о томе да нешто стичемо и да уживамо, покажу се на крају погубним, јер се уморимо од тога, али се никад нико није уморио, нити дошао у психичку или духовну болест, чинећи добро другом. Све оно што је добро може само донијети добре плодове, а оно што је егоизам, саможивост, самољубље, а чега је данас пуно у овом свијету, све то ми или дјеца наша жањемо као горке плодове, како рекоше још у Старом Завјету.“

„Да се увијек сјећамо путева којима идемо, да се сјетимо и сами да се запитамо да ли идемо освијетљеним или мрачним путем, а ми, заиста, из наше историје имамо доста поука када су нам освјетљавали пут прави свјетлоносци и христоносци, гдје смо доспијевали и када су нам пут освјетљавали они који нијесу видјели ту свјетлост. Нека би Бог дао да се, молитвама српских светитеља и свих светих, наше породице, наша дјеца врате на тај пут и да њиме корачају, јер ће тако стићи у друштво оних најбољих, јер ће тако стићи у живот вјечни“, поручио је отац Миодраг Тодоровић.

Саборовање је потом настављено у манастирској порти пригодним културним програмом. У име организације Сабора српских породица, чије је сједиште у Никшићу добродошлицу је пожелио Миле Цицмил, предсједник Управног одбора.

„Потребна нам је, заиста, велика и непрекидна молитва, ако се имају у виду страшни и ужасни подаци да за једну годину наше српске мајке, односно немајке, у својим утробама убију око 100 хиљада дјеце. Ништа мање нијесу обезхрабрујући подаци да се у нашој отаџбини, а отаџбина је свуда гдје има живог Србина, роди око 30 хиљада мање дјеце, него што се упокоји нашег народа.“

„Ево, свједоци смо већ три године од када саборујемо, колико су обрадоване наше породице, а вјерујем да се рађању дјеце радујемо и шире, јер се никад нисмо себично молили само за своје спасење, него за сав род српски – да се окренемо једни другима, да заборавимо све оно што нам је наметнуто, да не идемо у расправе и не славимо оно што је пораз свих нас, да не разарамо свој језик и поштујемо Цркву. Од све те толике наше дјеце, којих не могу набројати, и хвала Богу што је тако, од Растка, Николаја, Константина, Василисе, Велимира, Ђорђија, данас хоћу да поменем малог Саву, који се приновио у породици Јова Драшковића. Овом молитвом, нека му Господ Бог да свако добро, да дочека широк траг и, ако Бог да, да буде један од оних који ће наставити ово наше сабрање“, нагласио је Миле Цицмил.

У програму су учествовали: црквени хор Преподобне мати Ангелине којим руководи проф. Ана Бојић, вокални дует Лука и Андрија Васиљевић и појац Лука Цицмил. Саборовање је, благодарећи гостопримству сестринства Жупског манастира, настављено уз пригодну трпезу љубави.

[Guest]

Још један острашћени памфлет „експерта“ Ђорђевића против Српске Православне Цркве

Најновија новинарска пашквила самозваног и за једнократну употребу ангажованог „вјерског аналитичара“, лажног социолога религије Мирка Ђорђевића (Mirko Đorđević, „Prolegomena za srpsko-rusku strategiju“, Republika, година 23, бр. 508-511, Београд 2011, 1. септембар – 31. октобар 2011; пренио лист Danas од 9. септембра 2011. под насловом Šta je mitropolit Ilarion predložio patrijarhu Irineju), сама собом не би заслуживала пажњу да није у њој низа неистинâ и да не иде на руку ионако дезинформисаној јавности и већ виђеним нападима на јединство Српске Православне Цркве и на њезину осмовјековну канонску јурисдикцију, коју поштују све помјесне Православне Цркве и све нормалне – што ће рећи демократске – државе.

Овог пута за атак на Српску Православну Цркву – а како ћемо видјети у памфлету, не оставља на миру ни државу Србију и њезине органе – повод му је била недавна посјета митрополита волоколамског г. Илариона Алфејева, предсједника Одјељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, Патријаршији српској у Београду и Митрополији црногорско-приморској, као и званичницима државе Црне Горе.

Прво се на удару Ђорђевића нашла држава Србија, њен предсједник и њен министар иностраних послова. Са министра Јеремића и однекуд само Ђорђевићу знаног „црногорског верског рата“ између Српске Православне Цркве и државе Србије – што је више него несувисло – он прелази на Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, вријеђајући га на крајње приземан и простачки начин. Не улазећи у анализу увреда изнесених на рачун залудног попа Јоаникија, како га назива врли Европејац Ђорђевић, јасно нам је да је прави повод уствари лист Danas и његова, најблаже речено, сумњива репутација. Сјетимо се: управо је владика Јоаникије тај који је медијима у кратком реаговању (26. јула) објаснио садржај поменуте посјете митрополита Илариона и нагласио да није било ни ријечи о фамозном „конфедералном статусу“ Митрополије црногорско-приморске унутар Српске Православне Цркве. Међутим, Danas и остале сличне „изворе“ у Србији и те како је погодила истина изречена од стране владике Јоаникија, па је из њихове перспективе реакција поменутог „стручњака“ неопходна и добродошла.

Аутор, иако се представља као изузетан „експерт“ за питања религије, не зна (!) да је владика Јоаникије епископ једне од најстаријих епархија Српске Православне Цркве, епархије коју је основао Свети Сава 1219/1220. године и која територијално обухвата већи дио данашње Црне Горе, односно цјелокупна подручја општинâ Никшић, Плужине, Шавник, Жабљак, Мојковац, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав и Рожаје, са близу стотину свештеника, монаха и монахиња, нити зна – или неће да зна – да је он и члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Толико би макар морао знати будући да је по наруџби државних црногорских медија у више наврата „расвјетљавао“ питања из историје Цркве у Црној Гори, а овдје се показује као незналица, човјек несвјестан елементарних чињеница из историје и савременог устројства Српске Православне Цркве. Није тешко претпоставити за коју се страну опредјељивао. Ни тада му није био манир да слиједи истину, па због чега би и сад нешто мијењао? Сада је својој више но површној, проблематичној и на несувислим претпоставкама заснованој „анализи“ само додао увредљиви тон, губећи осјећај за мјеру и елементарну пристојност – о човјечности и истинољубивости да и не зборимо...

Ђорђевић, по свему судећи, кад је исцрпио све могуће мотиве и мете, послије напада на Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја, са дрскошћу се обрушава и на митрополита Илариона („руски велможа“), који је један од најугледнијих епископа у православном свијету. Једина страна која остаје нетакнута његовим памфлеташким пером јесте црногорски државни врх и такозвана ЦПЦ. Не бисмо, попут њега, били издајници истине ако бисмо као наручиоце његових „писанија“ изнова препознали управо ове двије структуре и оне центре моћи који разбијају јединство нашег народа, а сада, по истом моделу, желе да разбију и јединство Српске Православне Цркве. С наше стране, наравно, изостаће вријеђање тог дичног аутора, не зато што га не заслужује већ стога што нам то не дозвољавају васпитање и моралне норме које поштујемо. Non omnia possumus omnes, а оно што може „експерт“ Ђорђевић заиста не може нико. Sapienti sat.

Служба за информисање Епархије будимљанско-никшићке

[Guest]

Помен за косовске јунаке и ратнике са Букове Пољане

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу, 10. септембра Свету Архијерејску Литургију у цркви која се гради на Буковој Пољани, а посвећена је Светом Виду и Великомученику косовском кнезу Лазару.

Преосвећеном Владици у првој Архијерејској Литургији, одслуженој у храму на Буковој Пољани, саслуживало је неколико свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Пригодном бесједом обратио се Епископ Јоаникије, који је казао да је Букова Пољана на данашњи дан пројавила своју светост, која је засијала кроз ову светињу и кроз сабор вјерног народа, окупљеног око обновљеног храма Божијег.

“Од давнина је на Буковој Пољани био храм, чије смо темеље нашли управо на овом мјесту и то на један чудесан, божански начин кроз који се пројавила воља Божија. Тај ранији храм вазнио се на Небо и преко њега нас је обасјавала свјетлост Божија, а да тога нијесмо били довољно свјесни. Али, свјесни су били поједини богобојажљиви људи који су жељели да се обнови стара светиња, али то дјело, на жалост, нијесу дочекали. Њихове душе су данас овдје са нама и радују се великом и неисказаном радошћу, као што се и ми радујемо васкрсењу овог светог храма из дубина земље“, рекао је Преосвећени Владика.

Иако грађена на веома неприступачном и удаљеном терену, гдје није лако наћи мајсторе, приложнике и добре материјале, црква Светог Вида и Великомученика косовског кнеза Лазара, подиже се са великом љубављу, пажњом и умијећем. Са вјером је уграђиван сваки камен и ова светиња окупљаће нас, сабирати и обједињавати у ово наше вријеме, а и будуће генерације у временима која долазе, поручио је Његово Преосвештенство.

“Данас нас је Бог удостојио да одслужимо прву Свету службу у храму који је скоро завршен и чије освећење планирамо за славу, на Видовдан идуће године. Храм је већ оспособљен да се у њему могу вршити Свете службе Божије, да се у њему можемо сабирати, крштавати, вјенчавати, Богу молити и Бога прослављати, Који нас је својом милошћу удостојио да обновимо светињу на овом знаменитом мјесту за славу Божију и за покој душа наших предака.“

“Нарочито за покој душе великог Војводе Миљана Вуковог, косовског Војводе, како га назва Марко Миљанов, а са Војводом Миљаном и за све његове саборце, сатруднике и састрадалнике, славне јунаке са Букове Пољане. За њихове душе смо се данас помолили, а поводом 125 година од смрти Војводе Миљана. Нека га Господ упокоји и овјенча вијенцем непролазне славе, јер је он веома заслужан за васојевићко племе и његово јединство. Благодарећи свима њима ми се данас овдје окупљамо и сабирамо“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.

Током Свете Архијерејске Литургије, у којој је обављено саборно крштење једног броја дјеце и одраслих људи, одслужен је помен за покој душа ратника који су, за крст часни и слободу златну, страдали у бици на Буковој Пољани. Војвода Миљан Вуков је те 1877. године са Васојевићима извојевао једну од најславнијих побједа над турском војском, којом је командовао до тада непобједиви Мехмет-Али паша. У молитвама су поменути и јунаци, мученици и новострадалници за вјеру и отачаство од Косовске битке до данашњег дана.

У црквено-народном сабору, којем је присуствовао велики број вјерног народа и гостију из разних крајева Црне Горе, одржан је и пригодан културни програм у којем су учествовали гуслари, пјесници, рецитатори, бесједничари.

Добродошлицу у име Одбора за изградњу цркве, са пригодне трпезе љубави, пожелио је Светислав Мартиновић, предсједник, а о значају битке на Буковој Пољани говорио је проф. др Слободан Томовић.

Црква у славу Васојевића – јунака који су своје животе положили за вјеру и отачаство од поља Косова до Букове Пољане, гради се од 2008. године. На Видовдан овог љета Господњег Преосвећени владика Јоаникије је освештао златне крстове, који су постављени на куполу и звоник цркве. Прва Архијерејска Литургија одслужена је у храму скоро у потпуности оспособљеном за богослужење. Чека се постављање неколико икона на иконостасу, а за празнично молитвено сабрање храм је, фрескописом над улазним вратима, уљепшао Анастасије Радовић.

[Guest]

Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 11. септембра на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаштво Манастира. Преосвећени владика Јоаникије је у својој бесједи нагласио да је Свети Јован Крститељ био Претеча Христов, који је својим животом, а нарочито својим огњеним проповиједима, указивао на долазак Спаситеља.

“Управо овај дан, када се молитвено сјећамо догађаја усековања његове Свете главе, свједочи због чега Светог Јована зовемо Христовим Претечом. Ишао је пред лицем Христовим од почетка до краја. Најприје је рођење Светог Јована, које је било чудесно и по посебном Божијем благослову, указивало на Христово рођење, које ће се догодити ради нас људи и ради нашег спасења. Потом његов свети живот, који је био тако изузетан да су многи када су видјели Светог Јована Крститеља, када су чули његову огњену ријеч, његову способност да прониче у људске савјести и да чисти људске душе покајањем, помишљали да је он Онај који је пророкован да се појави као Христос. Међутим, он је таквима одговарао „Долази за мном Онај Који прије мене бјеше“, указујући тиме на Божанство Христово, „Коме ја нијесам достојан одријешити ни веза на обући Његовој“.

“Тако се он смиравао пред Христом Господом, а из тог смирења сагледавамо, заправо, његову величину, јер се Христу уподобио својим животом, својим смирењем и проповиједањем истине Божије, спасоносне за род људски“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је истакао да мотиви због којих је убијен Свети Јован Крститељ изазивају ужас у нашим душама. Убијен је када је дошло вријеме да испуни своје дјело на земљи, а својом страшном смрћу указао је на скору смрт Христа Господа.

“Свети Јован Крститељ је пострадао прије Христа, посјечен мачем у тамници, од безбожног цара Ирода, по наговору његове безаконе жене Иродијаде. Његова смрт указује, дакле, на Христову смрт, а Господ, када је чуо за смрт Светог Јована Крститеља, за усјечење његове Свете главе, одмах је дао сигнал својим ученицима да се и њему приближава крај, да и он завршава своје дјело на земљи, указујући на своју смрт која ће се догодити у Јерусалиму.“

“Нашу мисао захвата ужас када видимо какво може бити зло људско, нарочито, када је мотивисано завишћу и пакошћу и када се удружи са демонским злом, којег има много у сваком злу људском. А зло се није само једном пројавило на Светом Јовану Крститељу, као ни на другим Божијим праведницима, него се пројављује стално у овом свијету преко наших слабости. Пројављује се, Богу хвала, и добро Божије и искупитељна сила Христовог крста, пројављује се моћ, сила и благодат Божија на онима који Бога љубе, који носе крст Господњи у овом животу. Њих непрестано обасјава милост Божија на такав начин, да би имали снаге да се боре у овом животу, да иду путем Господњим, да би се што више пројавила њихова праведност и да би се исплео њима вијенац славе и спасења“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије закључујући своју бесједу ријечима:

“Учимо се, драга браћо и сестре, кроз животе Божијих праведника, а нарочито кроз живот Светог Јована Крститеља. Из његовог примјера поучимо се шта је вјера и како треба живјети по вјери. Ми га, наравно, достићи не можемо, али гледајући у њега и поучавајући се из његовог примјера имаћемо велику корист на нашем путу на којем нас очекује велика борба. Нека молитве Светог Јована Крститеља све нас укријепе, и дају нам снаге да носимо крст свој, да будемо храбри и никада не посустанемо, онако као што свештеник позива на свакој Светој служби Божијој „Горе имајмо срца“.“

[Guest]

Свети Александар Невски, вјековна прислава Васојевића

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у понедјељак, 12. септембра, на празник Преноса моштију Светог Александра Невског Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Архангела Михаила на Књажевцу у Андријевици.

Величанственим црквено-народним сабором прослављена је, затим, прислава Васојевића, а домаћини славе су били братство Бојовићи

Саслуживало је више свештеника и монаха наше Епархије, а празнично богослужење сабрало је велики број вјерног народа васојевићког краја и њихових гостију из других мјеста Црне Горе. Поздрављајући уважене личности из јавног и друштвеног живота Црне Горе и Србије, међу којима и г. Зорана Лутовца, амбасадора Србије у Црној Горе, као и г. Млађана Ђорђевића, савјетника предсједника Републике Србије, те г. Веселина Бакића, предсједника Општине Андријевица, пригодном бесједом обратио се Преосвећени владика Јоаникије. Он је честитао празник Преноса моштију Светог Александра Невског, којег Васојевићи као своју приславу већ вјековима прослављају у знак великог пијетета према Русији и братском руском народу.

“Свети Александар Невски потиче из пријатељског и нама драгог словенског народа, а због његове вјере и жртве за свој народ и вјеру православну Господ га је удостојио такве светости, благодати и милости Божије да својим светим молитвама заступа све народе православне и цио васиони свијет. Господ, Који је принио жртву на крсту и своју искупитељну крв излио за цио род људски, награђује оне који иду Његовим путем, а Свети Александар Невски, велики крстоносац, страдалник и печалник руског народа, за своје само 43 године овоземаљског живота, учинио је таква дјела у славу Божију да је постао незабораван, не само у историји руског народа, него и у историји православне Цркве, у историји православља уопште“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Светог Александра Невског због тога прославља велика Русија и цио православни свијет, међу којима спомен на овог великог Божијег човјека, слави и српски народ. Међутим, нигдје се љепше, осим у лаври Светог Александра Невског, према мишљењу владике Јоаникија, не прославља него на Књажевцу у Андријевици, у Васовом племену, коме су заштитници Свети Архистратизи Божији Михаило и Гаврило и велики руски кнез Свети Александар Невски.

“Он је Васовом потомству био толико пута на помоћи и заштитио га од надирања католичанства из Албаније у своје вријеме преко Климената и у неколико наврата дао побједу Васојевићима те су одбранили своја огњишта, своје светиње и своју територију. Дакле, Свети Александар Невски нас обједињује и данас само се сабрали овдје око његовог и имена Христовог, Које нас једино може објединити, уразумити и научити, јер кад се год сабирамо у Цркви Божијој, ми се сабирамо око Христа Господа и Дух Свети нас обједињује, а наше сабирање није обично окупљање, нити обично празновање, него нас Господ призива у своју славу и својом вјечном свјетлошћу нас обасјава на оваквим саборима“, нагласио је Преосвећени Епископ.

Током Свете Архијерејске Литургије велики број вјерника приступио је Светом причешћу, а освештан је и преломљен славски колач. Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је заблагодарио братству Бојовића, који су са великом љубављу према својој Цркви, своме народу и својој браћи преузели да ове године буду домаћини славе, подсјетивши на доброчинства која ово братство чини према Светој Српској Православној Цркви.

У име братства Бојовић добродошлицу је пожелио г. Душко Бојовић.

“Дозволите ми да вам испред братства Бојовић и у своје лично име, свима захвалим на данашњем бројном одзиву да славу Светог Александра Невског прославимо заједно, братски, онако како нама Васојевићима и припада не само данас, него дуги низ година, па бих овом приликом хтио да захвалим свима, и оним претходним кумовима славе и братствима. Вашим присуством нама домаћинима, братству Бојовић чините незаборавну част и обавезу да овом скромном, али, вјерујте, најискренијом и широког срца трпезом љубави, која је припремљена и отворена према свима вама, прославимо нашу приславу онако како је Богу угодно и како је народ у долини Лима навикао. Нарочито желим да захвалим нашем духовном пастиру владици Јоаникију што је дао благослов нама Бојовићима да ове године будемо домаћини и угостимо братство и племе“, истакао је Бојовић.

Дио освештаног славског колача, у име Удружења Васојевића у Србији, које ће бити кум славе идуће године, преузео је г. Лука Кастратовић, предсједник Удружења.

На великом и величанственом црквено-народном сабрању у Књажевцу у Андријевици, одржаног поводом прослављања празника Преноса моштију Светог Александра Невског, одржан је културно-умјетнички програм. Свенародно весеље трајало је до касних послијеподневних часова.

[Guest]

Молебан за страдални народ на Косову и Метохији

У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу у четвртак, 15. септембра је служен Молебан за спас српског народа на Косову и Метохији.

Како је посљедњих дана угрожена безбједносна ситуација на Косову и Метохији, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је, са Светим Архијерејским Синодом и члановима Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора, упутио у четвртак, 15. септембра позив православном српском народу на молитву и пост за спас нашег страдалног народа који живи и опстаје у јужној српској покрајини. Тим поводом Молебан у никшићкој Саборној цркви служио је протојереј Драган Крушић. Он се након читања Светог Јеванђеља обратио сабраним вјерницима, позивајући их да се држе заповијести, коју је наша Света Црква упутила својој пастви за спас душе српског народа на Косову и Метохији. Поучена Светим и животворним Духом Божијим наша Мајка Црква, нагласио је свештеник Крушић, одређује у појединим ситуацијама ванредни пост, а како, на жалост, постоји опасност да наша историјска и духовна колијевка – Косово и Метохија – опет буде угрожена, Српска Православна Црква, Његова Светост Патријарх Иринеј и отачаствени Архијереји, одредили су овај ванредни пост који ће трајати три дана и током којих ће се у свим храмовима служити Молебан за спас српског народа на Косову и Метохији.

“Ми се, драга браћо и сестре, у својим молитвама држимо оних вјековних ријечи “Нада нема права ни у кога, осим Бога и у своје руке“. Наше ослањање је првенствено на Бога и зато се молимо да Господ Творац и Сведржитељ наш просвијетли ум и разум челницима Међународне заједнице, који криво и неправедно суде и хоће да нам отуђе Косово и Метохију, то срце из наших њедара, да наш свети Јерусалим отуђе од државе Србије.“

“Молимо се Богу да просвијетли све оне у чијим рукама је, да кажем, судбина нашег напаћеног народа на Косову и Метохији, који опстаје одолијевајући свим искушењима и бори се натчовјечанским напорима да остане на својим вјековним огњиштима. Није лако опстати под таквим околностима, али, докле год има и посљедњег монаха у нашим манастирима и нашим светињама, докле год има монаха да зажеже кандило у Светој Пећкој патријаршији, у Високим Дечанима, док се службе поју у славу Божију и у славу Светих Божијих угодника, српских светитеља и учитеља Косово и Метохија је српска и заувијек ће остаје тако“, поручио је отац Драган.

Он је казао да свако од нас треба да буде достојан насљедник Косова и Метохије и наших Светих предака, који су се у ондашње вријеме, вријеме тешких искушења опредијелили за Царство небеско.

“Да нам Косово и Метохија не буду само на уснама, да га се никад не одрекнемо, већ да припадност најсветијој српској земљи потврђујемо свако својим примјером. Господ нека просвијетли овоземаљске моћнике да схвате да за нас са Косовом и Метохијом нема трговине, јер како трговати са очињим видом, са највећом светињом, са историјском, духовном, културном колијевком нашег народа, како трговати са светом земљом која је заливена мученичком крвљу косовских јунака, оних који су се завјетовали за Царство небеско, за Христово Царство вјечно и непролазно. На њима је било да се одлуче за земаљско царство, ништавно и трулежно или за Царство Небеско. Поучени Духом Светим они се, на челу са Светим Кнезом великомучеником Лазаром, опредијелише за Царство Небеско, а то њихово опредјељење је опредјељење цијелог српског народа. Захваљујући избору косовских мученика ми смо на дјелу потврдили да смо народ Божији, да смо достојни Христовог учења, Светих отаца и светоотачког предања, да смо вјерни насљедници тог предања“, закључио је свештеник Драган Крушић.

Молебан у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служи се сваког дана послије вечерње службе, која почиње у 18 часова.

[Guest]

Молебан за Косово и Метохију служен у Ђурђевим Ступовима

У петак, 16. септембра у манастиру Ђурђеви Ступови служен је Молебан за спас страдалног српског народа на Косову и Метохији. Молебан је служило монаштво ове свете обитељи, а присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

У пригодном слову, којим се обратио сабраним вјерницима Преосвећени владика је казао да су и раније наилазила тешка времена у којима је српски народ носио свој крст. Уз велике жртве и кроз велика искушења чувао је и сачувао своје име, језик, вјеру и културу, остајао и опстаће на даље на својим огњиштима.

“Сваког дана послије вечерње службе, осим када је бденије, молићемо се Богу за наш страдајући народ на Косову и Метохији, за цио наш прогоњени народ и све хришћане који су прогоњени. Ово су тешка времена, а мало када нијесу била тешка за наш народ који је носио свој крст. Видите шта се све догађа на Косову и Метохији и у ове наше дане. Зато је наша Света Црква позвала цио српски православни народ и све људе добре воље да се моле Богу и држе пост ових дана и на тај начин дамо подршку нашем народу на Косову и Метохији, да наша браћа и сестре осјете да смо са њима и да помогнемо колико можемо. Најважније од свега је да људи остану на својим огњиштима, јер тамо гдје су наша огњишта, гдје су наше светиње и гробови наших отаца тамо је наша земља, наше небо, наша историја, тамо је наша садашњост, а, ако Бог да, биће и будућност“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Он је додао да иако имамо непријатеље не треба да се жалостимо, јер, читајући Свето Писмо и старозавјетну историју, видимо да онај народ, који је од Бога возљубљен и благословен, у историји пролази кроз тешка искушења и квалитет тог народа показује се у пуном свјетлу.

“У новије вријеме, иако смо оцрњени од наших непријатеља, ипак у много чему види се, хвала Богу, квалитет српског народа. Нашој култури, успјесима у спорту сада се диве, многи разумију и историју нашег народа и задивљени су духовном снагом народа, који је кроз сву своју историју страдао и свједочио своју вјеру, а опет издржао и сачувао своје име, културу, језик и, што је најважније, сачувао своју вјеру. Наравно, уз велике жртве, кроз велика искушења, али, хвала Богу, опстао је и опстаће на својим огњиштима“.

Преосвећени Владика је позвао вјерни народ да што чешће одлази на Косово и Метохију и поклања се нашим косовско-метохијским светињама.

“Јер смо сви ми везани за Косово и Метохију. Косово и Метохија је наше духовно огњиште, ту је наша славна историја и наше светиње. Монаштво на Косову и Метохији је и данас, у неком смислу, најјаче и најбројније у Српској Православној Цркви. Нека би Господ дао да тако буде и у будуће, а нарочито, ових дана пошто су велика искушења, људи трпе, али су храбри, боре се, одупиру се. Биће онако како буде Божија воља, а наше је да се Богу молимо и да помажемо колико будемо могли. Тешка су времена, сатјерани смо, што се каже, у мишију рупу, али се боримо и не попуштамо. Сигурни смо да нико неће предати Косово и Метохију и сигурни смо да ће наш народ остати поред својих огњишта и поред својих светиња и да ће Свети са Неба заштитити и помагати свој народ, као што су штитили и наше претке.“

[Guest]

Светом Литургијом отворен Немањин сабор у Новом Пазару

У суботу, 17. септембра у Петропавловској цркви у Новом Пазару служена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије уз саслужење Преосвећене Господе Епископа будимљанско - никшићког Јоаникија и рашко - призренског Теодосија. Немањин сабор је отворио Владика Теодосије.

Овом приликом бесједом сабраним вјерницима обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, који је говорио о цркви Светих Петра и Павла у Новом Пазару, древној светињи из које су, узимајући јеванђељску свјетлост, изишле многе друге наше светиње. Ово свето мјесто и славни град Рас, према ријечима Преосвећеног владике, су мјесто опредјељења српског народа за Царство небеско, јер се овдје наш духовни родитељ и родоначелник светородне лозе Немањића велики Стефан Немања опредијелио за православље.

“Он је тиме положио темеље духовности српском народу и темеље косовском опредјељењу, којег се држимо уз помоћ Божију и светих из рода нашег до дана данашњег. То опредјељење пјесник је изрекао пјевајући “Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“, јер је то опредјељење за Христа и за непролазне вриједности. Оно је извор врлина и добра за сваког од нас појединачно и за цио народ, а нарочито је важно, када први у народу, као што је Стефан Немања, за њим и остали Немањићи, а послије њих и Свети Кнез Лазар, имају такво опредјељење, када народне вође показују својим примјером којим путем треба ићи“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Он је нагласио да је Светопетровски сабор у цркви Светих првоврховних апостола Петра и Павла, поред славног града Раса коријен данашњем празнику – Сабору српских светитеља и учитеља.

“Јер гдје би се љепше састали и саборовали, гдје би најприје принијели заједничку молитву ако не овдје, на овом светом мјесту, нарочито, у овим тешким данима када је за наш народ на Косову и Метохији најважније да остане на својим огњиштима, у својим и око својих светиња, на својој завјетној земљи, да остане на мјесту своме онако као што говори Свети пророк. Треба да посвједочимо још једном, као и много пута до сада, да смо народ косовског опредјељења, народ који слиједи своје славне претке. Због тога смо се данас овдје сабрали на онај Сабор који је давно установљен, а обновљен прије десетак година. Диван је овај сабор био сваке године до сада, а биће тако и убудуће, јер је ово свето и свијетло мјесто, а наши сабори овдје биће све светији и Богу угоднији“, рекао је Преосвећени владика, додајући да вјерујући народ, истинске хришћане, који иду Христовим путем помаже и укрепљује силна десница Божија, а храни Дух Свети, да одоле тешким искушењима.

“Нека Господ укријепи драгог владику Теодосија, свештенство, монаштво и вјерни народ крстоносни ове славне Епархије, да у овим временима носи свој крст и не посустане, него да се укријепи светом вјером православном, која даје снагу и отвара видике којим путем треба да идемо. Ако ходимо путем Светог кнеза Лазара и Светих српских просветитеља, учитеља, путем Светог Саве и Светог Симеона Немање, онда ћемо имати благодат Божију и сила Часног крста укрепљиваће нас да идемо правим Божијим путем, да побјеђујемо сва искушења, јер кроз искушења испитује се наша света вјера и њена слава, одваја се жито од кукоља да би се жито, које је плодоносно и животворно, формирало у житницу вјечну на Небесима, у Царство небеско. А то је наш пут којим смо кренули, а Тим путем Божијим, кренули смо од Светих Кирила и Методија, томе путу су нас учили Свети Симеон Немања и Свети Сава, а тај пут Божији посвједочио је својом мученичком крвљу и Свети кнез Лазар. И не само он. Своју вјеру, опредјељење и своје име својим животима и својом крвљу, посвједочили су многи све до наших дана“, закључио је Епископ Јоаникије.

Светопетровско, дежевско сабрање благословио је и Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, подсјетивши да овај сабор траје вјековима, настављајући се у оном правцу који је зацртао књаз српски Мутимир 873. године управо овдје у старом Расу, када се опредијелио за Свети град Јерусалим, за Свето православље Истока, за велику Цркву цариградску, за Свету Гору и све оне светиње које су засијале и са Истока и обасјавају цијелу Божију творевину до данас.

“Од тада, дакле, од времена Свете браће Кирила и Методија па до данас, овај Светопетровски, дежевски сабор, како је назван касније у вријеме Немањића, наставља се и продужује. Нека би Бог дао да он буде све сабранији и саборнији и да се све више светосавског народа Божијег сабира на овај свети дан у којем прослављамо све Свете у роду српском, просијавше. Он је започео да се обнавља, а надамо се у Бога да ће, из године у годину, бити све више народа Божијег сабраног из свих наших српских земаља и наших крајева да се посвједочи да смо истински прави насљедници Свете браће Кирила и Методија, Светог Симеона, крштеног у овом светом храму у коме су крштени и Свети Сава и Свети Стефан Првовјенчани и други Свети Немањићи.“

“Бог вас благословио, Бог нека укријепи Владику Теодосија и његово свештенство, да носе ово Свето знамење као и њихови претходници. Нека би Бог благословио и укријепио нашу страдалну браћу на Косову и Метохији, који су на распећу већ више од 620 година. То се распеће наставља и у ове наше дане; некада отоманска окупација, онда наци-фашистичка, а сада нова и модерна, која се зове европска и натовска окупација, која траје и продужава се. Ништа ново, као што није нова истрајност и трпељивост нашег народа на Косову и Метохији и ношење Часног крста, светосавског и лазаревског“, поручио је у својој бесједи Митрополит Амфилохије.

[Guest]

Сви смо позвани на свадбу Царевог Сина

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог пророка Захарије и праведне Јелисавете у недјељу, 18. септембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови

У Литургији је саслуживало неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаха Манастира. Народу, сабраном у Светом богослужењу, бесједио је Преосвећени Владика, осврнувши се на причу из данашњег Јеванђеља, која говори о свадби царевог сина.

Да би људе поучио и открио им пут истине, Господ Исус Христос је, према ријечима Епископа Јоаникија, узимао примјере из свакодневног живота, из онога што је човјеку најближе и најразумљивије, јер се у догађајима свакодневице крију дубље истине, којих често нијесмо свјесни.

“Тако смо у данашњем Јеванђељу чули причу о томе како је Царство небеско слично свадби царевог сина, а позив за Царство небеско попут позива којим цар окупља званице на свечаност женидбе свог сина, а знамо сви колико је родитељу то важан догађај. Овдје се каже син, мислећи се, наравно, на Христа, а када јеванђељска прича помиње женидбу царевића, то подразумијева оснивање Цркве Божије, мада Господ о томе говори као о нечему свакодневном“, казао је Преосвећени Владика.

Позив који је цар упутио званицама у ствари је позив цјелокупном роду људском на нови живот. Од нарочито изабраних гостију, људи од повјерења, са којима се гради трајно пријатељство и очекује да ће се најприје одазвати позиву, неки су се изговорили одласком у трговину, други радом на њиви, а трећи породичним обавезама.

“Божији позив људима да живе новим животом, да се укључе у живот Цркве отворен је за све и кроз сва времена, али му се само један мали број одазива. Многи налазе изговор, а то су наше људске слабости и искушења. Тај позив је сталан, јер је то позив љубави Божије, која никада не престаје, а свима нам је потребна, и то у сваком тренутку, благослов, милост и љубав Божија. За то смо створени и позвани да нас вјечито обасјава милост, благост и љубав Бога Оца и заједница Светог Духа у Христу Исусу Господу нашем“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Он је истакао да се свадби царевог сина, како каже јеванђељска прича, одазвао обичан народ, међу којима не бјеше много оних угледних. Од тог простог народа су изабрани Божији, они који су нарочито почаствовани и удостојени да живе у Цркви Божијој, чега треба да буду свјесни и да се облаче у свечано рухо сваки пут кад излазе пред лице Божије.

“Многи ће помислити да то значи да се обучемо лијепо, као кад идемо на неку свечаност или у неку институцију, да се мало наредимо и припремимо. Међутим, то превасходно значи да се обучемо у благост, у мир, у доброту, да се измиримо са ближњима својим, јер када долазимо у цркву, када излазимо пред лице Божије, када желимо да ступимо у заједницу са Богом, да се Њему приближимо, онда треба да смо у миру са ближњима својим. О томе треба, нарочито, да водимо рачуна, почевши од оног мира и заједништва у породици или у манастиру или на неком другом мјесту, од оних најближих, јер се највише провјеравамо међу својим најближима.“

“Ту нам треба много духовне снаге да бисмо љубили једни друге, да бисмо их трпјели, да бисмо правили мјесто у срцу за ближњег свог. То је велики подвиг који је раван жртви, раван распећу за Бога и за ближњега свога. Праве љубави има једино гдје има жртве и то је она одјећа о којој се говори у Јеванђељу, драга браћо и сестре. У такву одјећу да се обучемо, у одјећу жртве за ближње и за Бога, за вјеру своју, да са свима имамо мир, а тај мир није обични мир, то је много дубље. То је онај мир који подразумијева највеће повјерење и највећу блискост, највећу љубав и спремност на жртву. О таквој се одјећи говори у овој причи коју сте данас слушали“.

“Нека би дао Господ да ми, који се сабирамо у дом Божији, чујемо глас Јеванђеља Божијег и да се из њега поучимо, да се потрудимо да испунимо заповијести Божије, а заповијести Божије воде путем правим, истинитим путем спасења, радости, обновљења, преображења и путем новог живота“, поручио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

[Guest]

Мала Госпојина, слава манастира Косијерево у Бањанима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Рођења Пресвете Богородице, у сриједу, 21. септембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијерево у Петровићима код Никшића.

Током Светог богослужења, у којем је саслуживало неколико свештеника и свештеномонаха Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке, обављено је причешће бројних вјерника, а празничну службу употпунио је и чин крштења у којем је печат дара Духа Светог примио малени Вељко Лучић.

Манастирска слава прослављена је освећењем и ломљењем славског колача, који је у име братства Лучића, овогодишњег домаћина славља, принио г. Милисав Лучић.

Бројним вјерницима, сабраним из разних крајева Црне Горе, Херцеговине, Србије, па и иностранства, обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, који је говорио о празнику Рођења Пресвете Богородице, манастирској слави ове древне немањићке задужбине која је, казао је Владика Јоаникије, вјековима обједињавала народ ових гора, требињског, никшићког и билећког краја, из старе Црне Горе, Грахова и приморја.

“Данас смо у овом слављу заједно са цијелом Црквом Божијом, са свим крштеним, православним народима земаљским, који прослављају Бога и оваплоћење Сина Његовог и Пресвету Богородицу, преко Које је Господ послао Сина свог у овај свијет да спасе род људски, да се оваплоти од Њене пречисте крви, од Ње да узме људску природу и постане као један од нас, али истинити Бог и истинити човјек Спаситељ наш, Коме се клањамо, Кога прослављамо, Њега и Његову Пречисту мајку Дјеву Богородицу.“

“Славећи рођендан Пресвете Богородице, преко Које је Божији промисао устројио спасење рода људског, славимо и рођендан Њеног сина, славимо и рођендан наше Свете Цркве, јер је овај празник коријен свим осталим празницима. Пресвета Богородица, заједно са Њеним Сином и Спаситељем нашим Господом Исусом Христом, прославља се од давнина, од првих хришћанских времена. Зато наше молитве прво упућујемо Богу, Пресветој и живоносној Тројици, Оцу и Сину и Светом Духу и оваплоћеном Господу Исусу Христу, а послије Христа своје молитве одмах узносимо Пресветој Дјеви Богородици, исповиједајући, на такав начин, оваплоћење Христово и Његово очовјечење, као најдубљу истину наше Свете вјере“, бесједио је Преосвећени Владика.

Након Свете службе Божије обављено је освећење новоизграђеног Црквено-народног дома, који су, за потребе манастира Косијерева и свих добронамјерних људи, подигли припадници братства Лучића. На дјелу, којим су оставили трајан спомен своје љубави, слоге и вјерности Српској православној Цркви, приложницима је захвалио Епископ Јоаникије, истичући да су подигли дивну задужбину, коју краси не само љепота израде, већ и то што је намијењена косијеревској светињи, намијењена љубави, заједништву, миру и слози међу браћом. За несебичну помоћ манастиру Косијерево Владика Јоаникије је одликовао архипастирском граматом братство Лучић, коју је уручио предсједнику Одбора за изградњу Црквено-народног дома г. Жељку Лучићу. Он је, овом приликом, Повељу и кључеве новоподигнутог Дома предао у власништво Епархији будимљанско-никшићкој и братству Манастира.

“Братство Лучићи, на овај свети дан, имамо част да, у славу празника Рођења Пресвете Богородице и славе манастира Косијерево, нашој Цркви и вјерном народу предамо на трајну употребу задужбину Црквено-народни дом. Објекат се састоји од свечане сале, сале за библиотеку и читаоницу и пратећих просторија на површини од 250 квадратних метара, на два спратна дијела.“

“Држећи се вјечне поруке наших часних предака, који су се чували од самовеличања и гордости, учећи нас да су мир и слога благослов од Бога, удруженим снагама и јаком вољом, успјели смо да од Ђурђевдана ове године припремимо пројекат и изградимо овај дом. С вјером у Господа, с повјерењем у вас, драга браћо и сестре, као и у нади за достојне потомке свих који ће чувати вјеру, слободу, језик и обичаје рода свог, убијеђени смо да ће овај Црквено-народни дом вјечно мирисати на тамјан и благослов Божији, да ће из њега искрити духовност и народно просвјећивање, да ће се у њему вјерни народ окупљати, не само у данима црквених празника, него и у вријеме вјенчања и крштења“, казао је Жељко Лучић.

Јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево даривао је, у знак захвалности, братство Лучић иконом Светог Јована Крститеља, а окупљене братственике и бројне госте манастирске славе пригодном бесједом поздравио је проф. др Чедо Лучић.

“Косијерево је остало незаобилазни центар духовности, културе и одвраћања од злих заума, било са чије стране долазили. Код богомоље смо која памти војничку славу највећу европску – српску, државу реда и закона највећу европску, опет српску. Памти кад су Свети земљом ходили, кад је ренесанса косовска свијет дивила, па кад опет, свега нестаде. Кад постаде најнесрећнија у Европи. Памти туђе силеџије и господаре, али и свога рода развратнике и напаснике. Памти кад му одсјекоше десно крило Херцеговине и Бечлијама даше и да би га за то утјешила сила Света до њега и ћивот Свеца Арсенија дошета.“

“Колико ли се само пута загавранило небо Херцеговине од кад Немањића круна одреди мјесто рођења Манастира младенца, Косијеревца. Колико зноја, суза и крви источи на земљи Растковој. Колико Божијих муња и громова је прекрсти и колико зрна и граната преко њега просвира. А Он, у небеске видике загледан, окупљаше, прекађиваше, мољаше. И кад најзад све мину, напусти речну долину и дође седмовјеки сиједи Старац Косијеревац да на Стражници пригрли дио праха граховских јунака, да ублажи крв праведника, да моли за опроштај онима што не знадоше шта раде, да помири да се зло не понови, да окупља на добро у домове своје, као и овај што је, који уз помоћ Господа, сложно братство Лучићи саградише“, рекао је, између осталог, Чедо Лучић.

У културно-умјетничком програму Малогоспојинског црквено-народног сабора учествовали су: ђакон Остоја Кнежевић, КУД-а “Пива“ из Плужина и “Зора“ из Билеће, хорови Светог Саве из Билеће и Преподобне мати Ангелине из Никшића, пјевачко друштво “Гацко“, народни гуслари Ђорђије Копривица и Бошко Вујачић, рецитатори Маја Кецојевић, Мина Лучић и Милисав Лучић, вокални солиста Вучко Белојевић.