Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

[Guest]

Вајање у времену – Стваралаштво Андреја Тарковског

У оквиру програма Фил(м)ософија, који организују Друштво философа Црне Горе и Студијски програм за философију, поклоници философије и филма су у понедјељак 28. новембра били у прилици да на Филозофском факултету, чују предавања јереја Слободана Јокића и професора философије Радинка Крулановића.

Предавања су посвећена стваралаштву једног од најистакнутијих свјетских синеаста, Андреја Тарковског, умјетника који је сматрао да је филм мозаик времена, те да редитељ, монтирајући, односно вајајући вријеме – из мноштва равнодушних времена и истина назначава прави живот и праву истину. Након предавања уприличена је пројекција његовог филма “Иваново дјетињство“.

Говорећи о Тарковском, о. Слободан Јокић је истакао да су филмови овог умјетника, који је у душама гледалаца изазивао стање трепета и усхићености пред неизрецивим, препуни књижевности (Достојевски, Толстој, Пушкин, Шекспир, Тјучев, Библија), сликарства (да Винчи, Бројгел, Дирер, Ван Ајк, де ла Франческа, Рубљов) и музике (Бах, Бетовен, електронска музика), да говоре о Истоку и Западу, природи, човјеку, његовом односу према другима, свијету, трагању за истином о животу и његовом смислу, о чежњи за апсолутним, о сновима итд.

Јокић је казао да основну вриједност стваралаштва Тарковског представља покушај да не само кроз своје филмове, већ и кроз своју писану ријеч, артикулише духовни ниво човјечанства, а када о томе говоримо, онда првенствено мислимо на истински духовни живот, право и пуно живљење јединственог психофизичког људског бића и личности. Јокић је истакао три примјера трагања за духовношћу у филмовима Андреја Тарковског: први су улоге “јуродивих“ или “светих луда“ (на примјер, у филмовима Рубљов, Сталкер и Носталгија); затим жртва, која је, наравно, повезана са љубављу, вјером, надом и молитвом, а трећи примјер је Сталкер, који је Јокић оцијенио као његов најдубљи филм, подсјећајући на његову радњу, али и на ријечи Стаматиса Склириса да претпоставка (какву налазимо у Сталкеру) не би могла да буде смишљена, осим од стране носиоца оног отачког предања које види у ријечима Господњим: по вјери твојој нека ти буде, дубоку и визионарску егзистенцијалну тајну вјере.

У свом осврту на дјело Андреја Тарковског, Радинко Крулановић је казао да истинска умјетност мора бити утемељена на моралу, јер она је увијек трагање за смислом постојања, она је увијек служење: другом, узвишеном, духовном. Ту је Тарковски дубоко у оном грчком разумијевању живота и умјетности, познатог као калокагатија, гдје нешто – да би било лијепо, мора да буде и добро. Такође, Тарковски ће рећи да је умјетност религиозна због тога што је надахнута посвећеношћу вишим циљевима, а ако није таква, онда је тривијална. Крулановић је истакао да су филмови Тарковског романескни, јер његови јунаци пролазе кроз страшни пакао сумњи и искушења, а такође поетични и мемоарични. Ови јунаци желе да се врате изгубљеном рају, дјетињству, моралној невиности, неисквареној природи, породици и дому, чак и ако се испостави да је та тежња илузорна или недостижна. Зато не чуди, примјећује Крулановић, што су главни јунаци филмова Тарковског умјетници, научници, интелектуалци, јер они су склони езотеричном са једне стране, а са друге, они су моћни и дужни да изнесу проблем до препознатљивости, до огољавања, они су дужни да укажу на пут, истину и живот. У филмовима Тарковског имамо указивање да је духовна криза неопходна да се човек пробуди из летаргије, као и провлачење појма жртвовања и саможртвовања зарад нечег вишег, бољег и љепшег. Крулановић је закључио да Тарковски, усправивши се изнад модерног грађанског кукавичлука и неслободе, својим филмовима указује да су на овом свијету благословени само путеви љубави.

Након предавања и пројекције филма услиједио је разговор са публиком.

[Guest]

Владика Јоаникије служио на Жабљаку

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу, 3. децембра Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Преображења Господњег на Жабљаку

Саслуживао је јерођакон Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Након причешћа вјерног народа Епископ Јоаникије се обратио пригодном бесједом у којој је благословио вјернике и указао на смисао и значај Божићног поста који је у току, а који сви хришћани треба да посте.

“Нека је благословен овај Божићни пост, који смо започели и нека наздравље дође велики празник Рођења Христовог, да се овим постом, празнујући Ваведење, Светог Николу и остале празнике и долазећи на свете службе, лијепо припремимо да заједно, саборно, свенародно прославимо празник Рођења Христовог. Рођење Христово донесе спасење цијелом роду људском, јер се Господ оваплоти, сиђе са Неба и постаде човјек као један од нас. У томе је наша нада, што је Господ дошао међу нас, што је остао међу нама, што је Он глава Своје Свете Цркве кроз сва времена и кроз сву вјечност.“

“Овај пост је веома драгоцјен, али треба да научимо да постимо и тјелесни и духовни пост. Тјелесним постом лијечимо и растерећујемо тијело, а душевним растерећујемо и лијечимо душу. Тек када знамо да постимо тјелесни и духовни пост онда постимо прави, истински пост, који доноси велики благослов и велику радост, велико обновљење душе и тијела. На такав начин припремамо своју душу за стан Богу живоме, а своје тијело да прими светињу и светост, јер Господ је дошао да спаси цијелог човјека и душу и тијело, да спаси све нас, да утврди наше заједништво, да нас надахне Духом Божијим, да нас надахне љубављу, да се испунимо љубави према Богу, љубави једних према другима“, казао је у својој бесједи Преосвећени Владика.

Он је истакао да није једноставно живјети таквим животом, а таква љубав, која је, према ријечима Епископа Јоаникија, свеза савршенства и врлина није достижна лако, као што људи обично мисле.

“Треба чисто и свето да држимо своју вјеру и све оно што нам наша Света Црква, преко Светог Јеванђеља, преко Светих апостола и Светих Отаца, наших Светих духовних учитеља – Светог Саве, Светог Василија, поручује, што нам преноси и заповиједа. Треба да држимо и да се научимо вјери православној, она је света и једноставна, али је и дубока, свијетла и неисцрпна. Најважније је да долазимо на Свете службе Божије, да живимо у страху Божијем, да се чувамо од гријеха, молимо се Богу и у свом дому, а нарочито да долазимо на Света богослужења недјељом и празником, колико ко може. У овом посту нам је заповијеђено да се чувамо од празнословља, од празних и сувишних ријечи, како бисмо наше овоземаљско вријеме искористили да стекнемо што веће духовно богатство“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Након Свете Архијерејске Литургије Владика је са вјерницима у Парохијском дому разговарао о црквеном животу Жабљака. Током посјете жабљачкој Црквеној општини Епископ Јоаникије је обишао село Стара Црна Гора, изнад Црног језера, у коме се налази црква посвећена Вазнесењу Господњем. Црква је грађена за вријеме владавине краља Николе, а 1889. године освештао је Митрополит Митрофан Бан. Представници Црквеног одбора села упознали су Владику са стањем у коме се налази овај храм, који ће ускоро бити обновљен.

[Guest]

Ваведење Пресвете Богородице, храмовна слава манастира Шудикова

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Ваведења Пресвете Богородице, у недјељу 4. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Шудикова код Берана.

Преосвећеном Владици у Литургији је саслуживало свештенство и монаштво беранског намјесништва: протосинђел Данило, игуман манастира Ђурђеви Ступови, протојереј Драган Ристић, јереј Стаменко Станковић, пароси берански, јеромонах Јеротеј и јерођакони Антоније и Агапит, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови, а у присуству великог броја вјерника из Берана, Васојевића и других крајева Црне Горе и Србије. Вјерницима се надахнутом бесједом обратио Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о овом великом и дивном празнику Цркве Божије и улози Пресвете Мајке Божије у домостроју спасења рода људског.

“Слава Божија се не може описати ријечима. Она се често назива свјетлост Божија или милост Божија и пројављивала се на видљиви начин, као што се пројавила на лицу Христовом када се на Гори Таворској молио са својим Светим ученицима и апостолима. И Свети пророк Језекиљ је видио храм Божији, будући вјечни храм, заправо, Цркву Божију, која је обухваћена славом Божијом. Сви ти храмови, почевши од Скиније Мојсијеве до храма Соломоновог и оног који је касније подигнут, Зоровавељевог храма, указивали су на онај прави, истински храм Божији, на Цркву Божију, а истовремено и на Пресвету Дјеву Богородицу. Она је прави, истински храм и права, истинска слика Цркве Божије. Зато данас празнујемо овај дивни празник Увођења Пресвете Дјеве Богородице, као триљетне дјевојчице у храм на посвећење, службу храму Божијем, да би она и сама постала храмом Бога живог“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Он је додао да је Пресвета Дјева Богородица постала храмом Бога живог у тренутку када јој се јавио анђео Господњи и рекао да ће родити сина Коме ће надјенути име Исус. Будући да се завјештала да живи у дјевству, да вјечито служи Богу и да само Њега љуби, Она је запитала како ће то бити, а анђео Господњи јој је открио тајну да ће Дух Свети сићи на Њу и осјениће је сила Свевишњег.

“Тај Дух Свети и сила са Неба, која је сишла на Пресвету Дјеву Богородицу, то је, заправо, слава Божија. У том моменту сишао је Дух Господњи са Неба и у Њеној пречистој дјевичанској утроби образовало се тијело Бога Логоса Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. То је велика тајна, велико чудо Божије, велики промисао Божији се ту догодио о спасењу рода људског, али преко Пресвете Дјеве. А Бог неће да изврши наше спасење, нити ишта што је добро за нас без нас самих, без нашег пристанка, нашег учешћа. У име цијелог рода људског Пресвета Дјева је била та која је рекла Господу: “Нека ми буде по ријечи Твојој“. У томе је, драга браћо и сестре, смисао овог данашњег празника и данашње свете службе.“

“У вријеме овог Светог Часног Божићњег поста треба да приђемо храму Божијем и да се подсјетимо да је Пресвета Дјева Богородица, ушавши у храм Божији и посветивши се њему, тиме, заправо, добила не само благослов за себе, него за цио род људски, за све нас, јер да није било Њеног уласка у храм Божији не би имало смисла, садржаја и значаја ни ово наше долажење у храм. Она нам је родила Спаситеља и Господа нашег Исуса Христа, главу Цркве Који нас сабира, око Кога се окупљамо и Који даје смисао нашем сабрању и окупљању, Који нам се открива по мјери наше вјере, открива се као Господ и Спаситељ, као наш прволик, као Онај Коме је достојно и праведно служити, Кога је достојно и праведно величати и прослављати у све дане живота нашег, као Онај Који је достојан да Му посветимо свој живот, као што му је Пресвета Дјева Богородица посветила своје срце, своје мисли, своју душу, јер је Он најљепши између синова људских“, поручио је Епископ Јоаникије, закључујући своју бесједу ријечима да је Ваведење Пресвете Богородице велики празник и веома је значајно што је он на самом почетку Божићног поста.

“Да се укријепимо благодаћу и милошћу Божијом, да осјетимо благодат поста. Овај пост прије Ваведења је веома значајан, јер се њиме припремамо за Свето причешће, њиме се припремамо за улазак у храм, њиме припремамо наше срце и наше биће да и оно само постане храмом Божијим, да се у њега настани Господ и да у њему нађе своје обиталиште, да нам донесе радост, да се испунимо љубављу Божијом, да се испунимо љубављу према Богу и једних према другима“.

Храмовска слава манастира Шудикова прослављена је потом свечаном народном литијом, која је трократно обишла храм, уз ношење икона и славског колача. Домаћини славља, које је приређено на братској трпези љубави, били су г. Милан Мојашевић и г. Велимир-Бата Ђуришић, а дио колача, са обавезом да буде домаћин славља идуће године, преузео је г. Мијаиле Секулић.

Празничну радост увеличао је још један догађај. Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије уручио је, овом приликом, орден Светог Саве Другог реда г. Здравку Станковићу из Берана. За велики труд и љубав према Цркви Божијој, г. Здравка Станковића, некадашњег предсједника Црквене општине Беране, а садашњег предсједника Одбора за изградњу Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама, одликовао је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Он је захвалио Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, Преосвећеном Владици Јоаникију и члановима Синода на добијеном високом признању Српске Цркве. Владика Јоаникије је са свештенослужитељима извршио помен упокојеним оцима и братији древног немањићког манастира Шудикове.

[Guest]

[Guest]

Освештана знона у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу

У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, на Ваведење, у поподневним часовима, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је са свештенством, у присуству великог броја вјерника освештао десет звона, која су донација Бјелопољца Љубивоја Јаћимовића и више добротвора из Русије које је он окупио.

Честитајући празник Ваведења Пресвете Богородице преосвећени Владика је бесједио како смо данас удостојени да одслужимо свету службу и да се причестимо Светим тајнама Христовим, као и да се саберемо у дом Божији а нарочито да “данас извршимо прву фазу обновљења овога светога храма и освећења светих звона која су нам стигла из братске Русије“.

“Освећење ових звона и њихово брујање на најљепши начин су огласили овај празник и обнову овога светога храма. Њихово брујање је зарадовало наша срца и зарадовало душе ктитора овога светога храма – великог кнеза Мирослава и свих његових свештенослужитеља, међу којима је велика поворка епископа хумских и осталих Божијих угодника, који су овдје служили и овдје се молили Богу. И ваших часних предака кроз минуле вјекове који су се сабирали у ову дивну и преславну али многострадалну светињу Светих Апостола Петра и Павла. Наша вјера је таква, драга браћо и сестре, да обнавља наша срца. Она има ту моћ да обнавља мисао, душу, да обнавља наше биће и заједништво. И она увијек васкрсава, кроз њу дјелује сила васкрсења и то се види на нашим храмовима, а нарочито на овој светињи, која изнова васкрсава. То је видљиви знак наше духовне обнове, а нарочито ово освећење звона доноси радост не само нама овдје окупљенима него и нашим покољењима. Посебно нам је драго што нас ова звона и њихово брујање повезују са братском и великом Русијом, јер су наша браћа православни Руси, чувши за обнову ове древне светиње, ријешили да дају прилог, да дају најљепши дар – ових десет звона – лијепо украшених и квалитетно урађених, онако како то братска љубав увијек чини. Зато, данас, са највећом благодарношћу желим да се захвалим нашим добротворима који су приложили ова звона. Кроз ово се изражава наша саборност и није случајно што су велики кнез Мирослав и његови потомци и краљеви Немањићи подигли овдје ова два звоника. Владика се захвалио добротворима и гостима из Русије, бјелопољском добротвору Саши Лековићу, удружењу “Кнез Мирослав“ на великом доприносу и помоћи у обнови древне светиње.

“На крају, али не на последњем мјесту, желим да се захвалим Црквеној општини Бијело Поље која је започела обнову ове светиње те имамо сада и подршку и од наше државе. Добили смо и дозволу Завода за заштиту споменика. Нека буде срећан празник и нека се памти овај датум у историји Бијелог Поља и ове светиње, када су забрујала ова звона на цркви Светих Апостола Петра и Павла, која ће будити вјеру и тражити вјеру у нашим срцима, а када оснаже вјеру оснажиће и сваку врлину а понајвише братстку слогу и међусобну љубав. Амин Боже дај и сада и у вјекове вјекова,“ бесједио је Преосвећени Владика Г. Јоаникије.

У име Удружења “Кнез Мирослав“ вјернике је поздравио Звонко Јеврић, који је у знак захвалности својим члановима и својој браћи која су донирали звона уручио повеље – за исказану братску љубав и изузетан допринос у очувању и обнови светиња. Повеље су уручене Реиљан Јурију Уговићу, Реиљан Кристини Јуријевној, Мороз Олегу Владимировићу, Јашим Константину Јевгенијевићу, Панкратов Виталију Викторовићу и бјелопољцима који Љубивоју Јаћимовићу и Саши Лековићу. Освећењу звона у Биејлом Пољу присуствовао је и представник Руске амбасаде ѕа вјерска питања Сергеј Форопонов, као и директор фабрике “Литекс“ Грицеанко Олег Вјачеславовић. Он је желио лично да дође у Бијело Поље и увијери се у љепоту древне светиње и величанствени звук звона. Иначе ова фабрика излила је звона је за више од хиљаду храмова у Русији и шире.

[Guest]

Владика Јоаникије служио у манастиру Подмалинско

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на дан Свете Великомученице Екатерине, у сриједу 7. децембра, а поводом имендана мати Катарине, игуманије манастира Подмалинско, Свету Архијерејску Литургију у овом древном Манастиру.

Владици је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке: архимандрит Исаија, игуман манастира Бијела код Шавника, јереј Драженко Ристић, парох шавнички и јерођакон Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ овог краја, којима се пригодном бесједом обратио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Честитајући празник Свете Великомученице Екатарине Преосвећени Владика је пожелио да их заступништво Светитељке Екатерине заштити и укријепи, а њене молитве упуте на прави, истини пут Божији, пут спасења.

“Нека је срећан имендан мати Катарини, игуманији ове свете обитељи која је добила име по Светој Великомученици Екатарини, великој Светитељки која је била препуна љубави према Господу и љубави према својој Светој Цркви. Толико је завољела Господа да ни живот свој, ни земаљске лагодности није пожалила, него је цијелу себе принијела на жртву Богу, тако да је пострадала за Христа Господа у вријеме гоњења хришћана.“

„Света Великомученица Катарина је заштитница свих хришћана. Она је брза помоћница и ко се год буде њој молио она ће му бити у помоћи. Оно што, нарочито, желимо је да наша игуманија Катарина има духовну силу и снагу да носи свој крст игуманије свете обитељи ове древне светиње, која се обнавља и васкрсава, која је опет пропојала и све нас изнова окупља.“

“Заиста је лијепо молити се Богу у овој древној светињи и заиста дивно одзвањају молитве испод ових освећених сводова, а када се год овдје Богу молимо са нама су присутни анђели Божији, јер је ово храм Светих арханђела, а присутне су и душе наших предака и душе оних који су се прије нас Богу молили и себе на жртву Богу приносили“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Током Светог богослужења обављено је причешће вјерника, а поводом имендана мати игуманије, освештан је и пререзан славски колач.

Иначе, храм Светог Архангела Михаила у манастиру Подмалинско је немањићка задужбина, подигнута, према предању средином 13. вијека, а његов ктитор је краљ Урош I. У порти Манастира се налази гроб Мирка Алексића, знаменитог дробњачког јунака који је посјекао Смаил-агу Ченгића.

Његово Преосвештенство је током дана обишао и цркву Успења Пресвете Богородице у шавничком селу Пошћењу, која је у значајном дијелу обновљена. И у наредном периоду радиће се на обнови овог гробљанског храма, који је у приличној мјери био запустио. У порти ове светиње налази се неколико занимљивих старих споменика и стећака за које се не зна коме припадају.

У послијеподневним сатима Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије имао је састанак са предсједником општине Жабљак г. Исаилом Шљиванчанином.

[Guest]

Света Архијерејска Литургија у манастиру Златешу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог преподобномученика Стефана, у недјељу 11. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Златешу у Томашеву код Бијелог Поља.

У Литургији су саслуживали свештеници и свештеномонаси Епархије будимљанско-никшићке: јеромонах Епифаније, игуман Манастира, протојереј-ставрофор Мираш Богавац, парох бјелопољски, јереј Зоран Бубања, парох павинопољски, те јерођакон Антоније Корунић и ипођакон Андроник Ракочевић, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови.

Вјерном народу Томашева и околине, сабраном у светом богослужењу, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Он се осврнуо на ријечи из Посланице Светог апостола Павла, којима нас овај Светитељ Божији позива да живимо као дјеца свјетлости.

На извјестан начин то, према ријечима Преосвећеног Владике, може да се односи на сунчану свјетлост, јер без ње нема живота, а када апостол Павле каже да будемо синови дана, то се, истакао је Владика, не односи на космички дан, нити на дане, који се смјењују са ноћима, него на нешто сасвим друго.

“То је Божија свјетлост, а земаљска, сунчана свјетлост је само символ, живи знак оне Божије свјетлости која сија. И сунчана свјетлост је, такође животворна, али за привремени живот, а вјечна, Божија свјетлост, даје вјечни живот и ови наши земаљски дани, који су обасјани сунчаном свјетлошћу, прије или касније се прекраћују. Наше земаљске дане треба да смијени вјечни дан, а земаљску, односно сунчану свјетлост да замијени вјечна свјетлост Божија о којој се говори у Откривењу. То је царство Небеско, то је онај дан који неће престајати, који се неће смјењивати са ноћима, него ће бити вјечни дан. Тада неће бити потребно ово космичко сунце, јер ће се, као сунце вјечно и непролазно, открити сам Господ Исус Христос“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Када се на светим богослужењима сабирамо у дом Божији, истакао је Његово Преосвештенство, ми излазимо пред лице Божије да нас обасја свјетлост Његовог лица, да нас обасјају зраци и да примимо ту вјечну свјетлост, колико је то могуће овдје на земљи.

“Таква је наша света вјера, она је свијетла, света, даје прави, истински живот, даје пуноћу живота, пуноћу радости. А та радост нам не долази тек онако, него долази преко крста, преко жртве и подвига. Добра прилика да учинимо малу жртву, да понесемо крст свој ради нашег и спасења наших ближњих, је овај пост, као и сви остали постови током године. Јер пост, с једне стране, јесте одрицање, али је, с друге, заиста, велики добитак. Колико год да се подвизавамо, постимо и одричемо се, то је мало у односу на оно што добијамо. И кад учинимо мали напор, али ако је са вјером, љубављу и покајањем, Господ ће нам дати оно што је важно за наше спасење“, рекао је Епископ Јоаникије.

Према ријечима Преосвећеног Владике, треба да научимо да постимо духовни, “свијетли пост“ о коме говори и Свети пророк Исаија, јер нас такав пост разрешава бремена греховних и у наша срца усељује љубав, доброту, милосрђе, добре мисли и добра дјела.

“То је пост који нас подстиче да чинимо добро, а да не мислимо зло, да очистимо своје срце од пакости и злобе, да свој језик не дамо за оружје свађи и расправи, него да он преноси наша добра осјећања и добре мисли. Тамо гдје је срце племенито и чисто, биће племенита ријеч и мисао, која се саопштава тим ријечима, јер из срца излази ријеч. Какво је наше срце, какво је стање нашег срца, такве су нам мисли, такве су нам ријечи и наша дјела. Треба да обратимо пажњу на своју душу, на своје мисли, а, нарочито, на своје срце. Срце је центар живота, не само тјелесног, него и духовног живота. Срце је, чак, центар људских мисли, јер, пише у Светом Писму, а то је мало дубља наука, него савремена психологија, да из срца излазе добре и лоше мисли и да добру мисао треба гајити у свом срцу“.

“О томе треба да се потрудимо у ове дане Божићног поста, припремајући се за најрадоснији празник, онај празник који доноси радост сваком човеку који је хришћанин, а нарочито, нашим породицама, јер Божић јесте црквени празник, али је и породични празник. У томе и нема много разлике, јер хришћанска породица је мала црква. Човјек ће за свој дом највише урадити, ако своју породицу веже за Цркву, ако дјецу своју доводи у цркву, ако их васпитава на прави начин, ако их учи вјери да их Бог просвети и уразуми, јер колико год се човјек труди око васпитања не може учинити баш све. Треба оставити Богу мјеста да Он дјелује“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, пожеливши срећну службу у овој светој обитељи, новооснованом манастиру Светог пророка Илије у Томашеву:

“Нека буде срећно и благословено, нека оцу Епифанију Господ дарује снаге да носи свој крст обнове ове светиње и осталих светиња овдје у Вранешкој долини. Нека свима вама, драга браћо и сестре, Господ дарује снаге да идете путем Божијим да се духовно обнављамо, па ће се тако обновити и наше светиње, а, што је најважније, тако ће се обновити Црква Божија и наше заједништво, да се, на такав начин, прослави име Пресвете и животворне Тројице, Бога и Спаситеља нашег. Амин.“

[Guest]

У шавничкој парохији се обнавља неколико храмова

На подручју општине Шавник, према ријечима надлежног пароха јереја Драженка Ристића, постоји 20 сеоских храмова, а о некадашњем црквеном и духовном животу овог краја живо свједоче обновљени манастири Бијела и Подмалинско, неколико црквишта и остаци порушеног манастира Јеловица, за који се претпоставља да потиче из периода послије обнове Пећке Патријаршије 1557. године.

Тежак период током и послије Другог свјетског рата оставио је посљедице и на шавничку парохију, када су богослужења скоро у потпуности престала, а многе цркве запустјеле и биле препуштене људском немару и зубу времена. Благословом Божијим, а великим трудом наших Архијереја, духовни живот на подручју ове општине, почео је да се обнавља посљедњих двадесетак година. Заслугу у обнављању храмова и литургијског живота, свештеник Ристић придаје садашњем архимандриту Исаији Крговићу, игуману манастира Бијела, који је већи дио своје свештеничке службе и монашког подвига посветио обнови и украшавању светиње у Бијелој.

“Његовим доласком у овај Манастир почиње обнова, како светиња, тако и духовног живота народа овог краја. Неколико храмова је већ обновљено, а током ове године настављена је обнова цркве Светог Архангела Михаила у селу Милошевићима. Завршени су спољашњи радови, уређење фасаде и постављање столарије, а црква је покривена новим лимом. Наредних мјесеци бавићемо се радовима на обнови унутрашњости и детаљним уређењем храма“, објашњава јереј Драженко Ристић.

Он наводи да је у селу Мљетичак, уз помоћ мјештана и људи добре воље, обновљен стари звоник саграђен, поред цркве Светог Јована Крститеља. Храм је подигнут 1884. године и у догледно вријеме приступиће се обнови унутрашњег дијела цркве.

“Посљедњих мјесеци обновили смо спољашњост храма Успења Пресвете Богородице у селу Пошћење. Фасада је опрана од патине, фугована, заштићена од влаге, а црква утегнута челичним затегама. Стари кров, који је још одржив, префарбан је и заштићен. Доведена је електрична енергија до храма, а ускоро ће се у цркви упалити и прва сијалица. На храму је постављен нови крст од камена, уграђени су нови прозори и врата, а планирамо и да замијенимо кров и урадимо унутрашње уређење цркве“, каже свештеник Ристић, истичући да су наведене активности финансирали житељи Пошћења и људи добре воље, који нијесу из овог села. Радове је изводио Петар Брборић са својим радницима уз савјете грађ. инжењера Радована Радовића.

И у селу Превиш је покренута иницијатива за обнову храма, посвећеног, иначе, Светом великомученику Георгију, који је, према предању, подигнут 1627. године. Зид цркве је напукао и постоји могућност већих оштећења. Одбор, који је задужен за обнову овог храма, тренутно ради на прикупљању новчаних средстава. Током љетњих мјесеци екипа, састављена од стручњака за изолацију, извршила је преглед цркве Светог великомученика Георгија у Шавнику и планирано је да се наредне године изврши санација шавничке Саборне цркве, наводи надлежни парох, истичући да ће у Шавнику са радом ускоро почети вјеронаука за дјецу, омладину и одрасле, која ће, нада се отац Драженко Ристић, побољшати духовну свијест житеља овог, привредно веома запуштеног, краја.

[Guest]

Постављен нови парох у Лукову код Никшића

На дан када наша Света Црква Православна слави Светог преподобномученика Стефана, у недјељу 11. децембра, Света Литургија служена је у цркви Светог Јована Крститеља на Лукову код Никшића.

Литургију су служили свештеници архијерејског намјесништва никшићког Василије Брборић, Слободан Јокић и Мирко Вукотић. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, овом приликом је извршена примопредаја парохије луковске од досадашњег пароха оца Василија Брборића новопостављеном пароху, јереју Слободану Јокићу.

Светом богослужењу су присуствовали бројни вјерници, од којих се већи број причестио Светим тајнама Тијела и Крви Христове.

Њима се обратио јереј Василије бесједећи о причи из прочитаног Светог Јеванђеља у којој се једном богатом, незаситом човјеку, који је гомилао своје богатство да би уживао у њему годинама, јавио глас Господњи и питао га чије ће све што је сабрао бити, ако те ноћи узме душу његову.

“Тако бива са сваким човјеком који се не богати Богом, него се узда у своје пролазно и земаљско благо. И родитељима који имају дјецу, нека им она не буду на првом мјесту, него нека им на првом мјесту буде Бог, као што кажу Свети Оци “ви родитељи који имате дјецу, нијесу то ваша дјеца, него вам их је Бог повјерио на овом свијету, да их васпитате у страху Божијем“. И то се, заиста, испуњава било шта човјек да ради, ако се узда у некакво своје земаљско благо више него у Бога, јер је то благо пролазно, смртно, једино је бесмртан Господ Исус Христос, Који нас је дао и Који је дошао у овај свијет и постао човјек, а кад је постао човјек није престао да буде Бог. Показао нам је којим путем да ходимо, крстио се, ходио на земљи, страдао је, али и васкрсао“, казао је отац Василије.

Он је својим досадашњим парохијанима представио новог свештеника оца Слободана Јокића и захвалио Луковљанима на пажњи и топлини са којима су га примали у своје домове.

Вјерном народу се потом обратио и јереј Слободан Јокић, који, иначе, врши дужност архијерејског намјесника никшићког. Отац Слободан је заблагодарио Богу на овом дану, у којем су се сабрали да заједно принесу молитве Господу.

“Благодаран сам Богу што долазим у ово мјесто гдје ријеч Божија никада није престајала да се чује и гдје вјера никада није утихнула, гдје се увијек чуло име Божије. Благодаран сам Богу што је, ево, данас пуна црква, ако Бог да, да буде још пунија. Много сам срећан кад видим ову дјецу, која су дошла да се причесте. Благодаран сам Богу и Светом Јовану Крститељу, и да заједно чувамо ову светињу, јер ја ништа не могу без вас, да заједно чувамо и испуњавамо овај дом Божији, да га испуњавамо, прије свега, молитвом, радошћу и весељем, да и наша срца испуњавамо, исто тако, радошћу и весељем, да све радимо заједно и приносимо Господу.“

“Захваљујем оцу Василију, који ме је представио, што је чувао ову цркву, молио се Богу и заједно са вама узносио молитве Господу. Захваљујем и оцу Мирку, вашем племенику, на искреној и топлој бризи да ме данас дочека овдје. Ако Бог да, да заједно служимо, да се заједно Богу молимо, да заједно славе славимо, да весеља чинимо и да нам Свети Јован свима да снаге, да нас укријепи и да нас његов благослов прати у све дане живота нашег“, поручио је отац Слободан Јокић, новопостављени парох у Лукову.

[Guest]

О анђелима, нашој небеској браћи

У петак, 16. децембра у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, предавање под називом “Учење Православне Цркве о Светим анђелима“ одржала је православни публициста и мисионар Јања Тодоровић.

Ово вече уједно је било промоција књиге “О анђелима, Свети Оци о анђелима Господњим“, изишле у издању манастира Подмаине, а у сарадњи са Јањом Тодоровић, која је приређивач и преводилац једног дијела књиге.

На промоцији је говорио јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине.

“Врло мало пажње, нажалост, посвећујемо нашим небеским заштитницима и нашој, како их је Свети ава Јустин називао “небеској браћи“, што је, донекле, и логично, јер о њима врло мало или скоро ништа не знамо. Постоји велика разлика између човјека који не зна и оног који зна да има свог ангела чувара, зна за постојање небеске војске, војинства оданог Господу нашем Исусу Христу, апсолутно слободног и послушног у духу љубави, спремног да помогну свима којима је стало до спасења и вјечног живота.“

“Важно је данас кад земаљске силе губимо, а притисак поднебесја је огроман, да се сјетимо Светих ангела и да обратимо пажњу на њих, јер је они обраћају на нас и вољни су да нам притекну у помоћ, не на силу и не против наше воље, наравно, јер ни њихов Владика не наступа насилно и не присиљава, него прилази тамо гдје су ум и воља отворени, гдје је срце жедно. Ако се отворимо кроз Цркву Христову Свети ангели могу да почну да дјелују снажно, и вјерујемо да би се многе ствари промијениле, ако бисмо кроз Свето покајање пришли Цркви, направили велики поклон пред нашим Владикама, нашим кивотима, нашим светим олтарима, у духу покајања, смирења, саборно. Плод тог покајања било би изливање велике благодати на сваког од нас.“

“Књига која је пред нама, на прихватљив и једноставан начин, говори о ономе што је важно кад је у питању тема ангелских сила, укључујући, притом, и информације о отпалим ангелима, злим силама, духовима из поднебесја. Она нуди добру, здраву и тачну информацију, онолико колико ми можемо да примимо, а примамо кроз нашу Свету Цркву која Духом Светим открива истине, открива и оно што је на Светим Небесима до те мјере, да некима од њих и имена знамо, попут Светог архангела Михаила, који није сам, већ су са њим све Небеске силе. Ова књига уводи читаоца у тајну постојања Небеских сила, које не постоје независно од нас, независно од Цркве, него јој органски припадају тако да је нама важно да знамо о њиховом постојању и начину дјеловања“, закључио је отац Рафаило.

Према ријечима Јање Тодоровић, приређивача књиге, постоје разни приступи проучавању ове духовне теме, а њен рад на поменутом дјелу заснован је на православно-хришћанском учењу, које се темељи на Светом Писму, Светом предању наше Цркве, светоотачком учењу и учењу оних који су по благодати Божијој имали духовно виђење устројства Царства Небеског и оставили нам га записаног, као што је Свети Дионисије Ареопагит и други Свети Оци. У овој књизи су уз њега заступљени су и Свети ава Јустин, Свети Николај Жички, Свети Јован Златоусти, Свети Јован Дамаскин.

“Ова књига, за коју сам превела један део штива руског аутора, са десет издања доживјела је велики успех, што значи да ова тема занима људе и, хвала Богу, треба да нас интересује, јер анђели су “наша старија браћа“. Оно што сматрам да је за нас битно, како бисмо разумели причу о анђелима, Светим и палим, јесте зашто се све то тиче нас и где смо у свему томе.“

“Сатана, који је постао непријатељ, клеветник Божији, стално клевеће Бога и човјека, и свака клевета, нарочито неправедна на наш рачун, потиче од диаволоса, ђавола, демона. Треба да знамо и да свако непријатељство, мржња, завист, гордост, злоба, свако осјећање, мисао, жеља таквог садржаја надахнитељ је дух злобе у нама. Ми хришћани смо војници Христови на попришту овог света. Анђели на небу водили су огорчену битку против демона и победили су их, демони су збачени са неба, али је нама остављено у задатак да у овом делу васионе водимо битку са демонима.“

“Човек јесте слаб, немоћан, мали, али уз помоћ благодати Божије, уз помоћ Светих ангела, које призивамо, уз помоћ Светитеља, који су битку са демонима већ добили, војевали су целог живота, ми морамо да будемо свесни да живимо животворно, благословено, благодатно како нас силе таме не би живе прогутале и у ад сатерале. Нисмо немоћни и нисмо губитници. У борби јесмо, притешњени, у боловима и неправди, али ако смо са Богом, на неки тајанствени начин опстајемо и побеђујемо, а сви они силници, моћници, који нам делују неуништиви и несавладиви, јер са њима иде војска демонска заједно и машинерија лажи, преваре, обмане и насиља, сва оружја безакоња иду са њима, важно је, само да се не плашимо, да немамо страха ниједног, осим страха Гоподњег“, казала је публициста Јања Тодоровић, додајући:

“Сваки праведник, ко је милостивог срца, ко воли Бога и ближње непријатељ је овом, оваквом свету и демонима, који своју борбу, филозофију, теологију заснивају на превари и обмани, а превара и обмана не могу дуго да трају. Они немају суштину, немају извор у Божанству, а ми имамо извор у Божанству, и када бисмо то свесно знали, били бисмо сигурни да смо непобедиви, па чак и да нас физички убију, во вјек вјека смо непобедиви.“

“Ми хришћани и у овом времену, овде и сада, треба да знамо да нисмо сами, да су са нама цело Небо, Бог, ангели и Свети људи, који су се уврстили међу анђеле небеске. Бог је из велике љубави створио човека и тај мали крхки човек у глиненим сасудима, каква су наша овоземаљска тела, свемоћну силу демонску побеђује смирењем, љубављу, трпљењем, праведношћу, милостивошћу, пожртвовањем, незлобивошћу, кротошћу, смерношћу, свим оним јеванђељским врлинама и оружјем Божијим. То је наш задатак, јер ми другог пута немамо.“

“Ако смо изабрали да будемо Христови са тим оружјем, заиста, побеђујемо и видимо благословене плодове. Бог је могао да уништи све те анђеле, да их одмах пошаље у пакао, али премудрост Божија није то учинила с разлогом. Човеку је дат задатак да војује са ђаволом на земљи и, са помоћи Божијом, да га победи. Ђаволу није одузета сила, она је, пак, ограничена дејством Светих анђела и васпитно је средство у рукама Господњим да нас поучи како да постанемо синови и кћери Оца небеског“, истакла је, између осталог, публициста Јања Тодоровић.

[Guest]

Прослава Дјетинаца у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Саве Освећеног и Дjетинце, у недјељу, 18. децембра, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу је саслуживало неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаха: протосинђел Данило (Трпчевски), игуман Ђурђевих Ступова, протојереј Марјан Вујовић, јеромонах Јеротеј, те јерођакони Антоније и Агапит, сабраћа Манастира.

Вјерном народу, сабраном у светом богослужењу, ријечима архипастирске бесједе обратио се Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Он се осврнуо на причу из Светог Јеванђеља која говори о дјелима безграничног човјекољубља Божијег, исказаног кроз исцјељење једне жене, коју је дуго мучила тешка болест.

“Случај жене, која је 18 година боловала и није могла ни да устане, а коју је Христос Господ, сажаливши се на њу, исцијелио и подигао, као и многе друге болеснике, није само њен случај, него свих људи, цијелог човјечанства. Сви смо ми свезани својим слабостима, па не каже ли Његош “слабост`ма смо земљи привезани“, свезани смо својим тјелесним немоћима и болестима, а, што је још опасније, свезани смо својим гријесима и манама. Од свега тога развезује нас Господ, ослобађа нас као кад сужња у тамници неко ослободи, кад се нађе неко милосрдан и милостив, па му, упркос његовим гријесима и осуди, све опрости и ослободи га.“

Гријеси су наше најтеже болести, највеће зло за човјека јесу гријех и помрачење, невјерје, безумље. Све се то множи и гомила тамо гдје нема праве вјере, а Господ је чинио чуда на тај начин што је прво уливао вјеру у срце оних које лијечи. Тако је и са овом женом о којој данас говори Свето Јеванђеље, проговорио је тек неколико ријечи и када је увидио да она вјерује да ће је јој Он помоћи, Исус Христос ју је једном ријечју и додиром руке исцијелио, прелио је оно вјечно здравље у њено онемоћало тијело и подигао је са болесничке постеље“, рекао је Преосвећени Владика.

У својој бесједи он се осврнуо и на празник Дјетинце, који наша Света Црква тог дана прославља.

“Кроз Божићни пост и кроз молитву, кроз дивне празнике који слиједе до Божића, као што су Дјетинци, Материце и Оци припремамо се да достојно прославимо рођење Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, Који је ради нас људи и ради нашег спасења постао дијете, оно дијете кроз Које нам је дошло спасење, Које је донијело спасење цијелом свијету. То дијете нас је ослободило и развезало свезе гријеха и свезе болести, свезе мрака и таме које су нас везивале. С друге стране, Он нас је ухватио у везе љубави, у мреже љубави Његове, а те мреже Његове љубави, које је бацио на цијели свијет, то су мреже које не заробљавају, него ослобађају човјека, мреже које испуњавају наше биће љубављу, свјетлошћу, миром, радошћу. То су везе и мреже које нас повезују и умрежују са Господом, са Оцем нашим Небеским и са ближњима нашим. У томе је наша слобода, наша радост и наш живот.“

“Чинећи, драга браћо и сестре, у славу Божију, а у ове дане прије рођења Христовог, дивне народне обичаје, позивам вас, нарочито мајке, да сљедеће недјеље, на празник Материца, у име Онога Који нас је ослободио веза греховних, да се одвежете и учините дар својој дјечици. И овдје у Манастиру лијепо ћемо прославити тај празник и сљедећи празник Отаца, да ако Бог да, припремајући се постом и молитвом, духовно и физички, достојно прославимо рођење Христово, које долази. Ми славимо Бога Небеског, Оца нашег, а славимо Га кроз Христа Господа, Који се оваплотио и постао човјек. Ми, заправо, славимо оваплоћење Христово на овај свети празник, који ће доћи. То је онај празник кроз који је Господ устројио наше спасење, јер ми, на тај начин, вјерујемо да је Господ извршио спасење преко свог Сина Кога је послао у овај свијет, Који је примио нашу људску природу и у њој устројио наше спасење, тиме што је постао као један од нас и показао своју неизмјерну и необјашњиву љубав“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

[Guest]

Изложба ликовних радова дјеце са сметњама у развоју

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у току је изложба ликовних радова, под називом “Постојим и ја“, чији су аутори дјеца, полазници васпитно-образовне установе “1. јун“ из Подгорице.

Изложбу је у недјељу, 18. децембра, у присуству ученика ове установе, њихових наставника и васпитача, отворио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, пожеливши им добродошлицу у кућу Светог Василија Острошког, заштитника храма и града Никшића.

“Вечерас је овдје једна лијепа изложба дјечијих ликовних радова, под мотом “Постојим и ја“. Може се рећи да је ово и у наслову, на неки начин, вишак, јер смо сви ми једно велико ја и колико год да нас има овдје, Бог нас је све створио различитим, неко је добар или, пак, мање добар у овим или у оним стварима, а ми људи, нажалост, врло често површно процјењујемо друге, сагледавамо их површним мјерилима.“

“Ова дјеца својим радовима свједоче да су они креативци и ствараоци, свако на свој начин. То је најљепша особина коју је Бог подарио нама људима, али је, најчешће, не развијамо. Уз помоћ својих васпитача, они су веома креативно направили ову изложбу, а како је, на неки начин, мисија Цркве у овом свијету да се бори за човјека и да чува људске душе, што се на најљепши начин остварује уважавајући сваког човјека и његове таленте, отуда су ова изложба и њени аутори вечерас овдје са нама“, казао је свештеник Тодоровић.

Епархији будимљанско-никшићкој и Црквеној општини Никшић на позиву за изложбу и пажњи, коју су указали дјеци-ученицима установе “1. јун“, захвалио је Жељко Дармановић, директор школе Центар за образовање и оспособљавање “1. јун“.

“Хвала вам што сте нам уступили овај дивни простор да покажемо лијепе радове наших ученика, да видите шта ми све знамо и умијемо и како се ради у нашој школи. Установа Центар за образовање и оспособљавање “1. јун“ је репрезент у области образовања и васпитања дјеце и омладине са сметњама у развоју у Црној Гори. Осим стицања знања, изузетну пажњу поклањамо и развоју вјештина. Управо вечерас представљамо вам ликовне радове наших ученика, представљамо вам наше могућности, које, можда, нијесу велике, али су прожете стрпљењем, жељом и љубављу, коју вам преносимо“, рекао је Дармановић.

Свештеник Тодоровић је, овом приликом, уручио директору школе на поклон монографију Саборног храма у Никшићу, а Црквено народни дом Светог Василија Острошког красиће убудуће и један лијеп ликовни рад ове дјеце.

Отварању изложбе “Постојим и ја“, коју ће публика моћи да погледа недјељу дана, присуствовало је и сестринство Жупског манастира, које је дјецу даривало пригодним поклонима.

[Guest]

Прослављена манстирска слава Светог Николаја Мирликијског у Бијелом Пољу

Светом литургијом, коју је у цркви Светог Николе у Никољцу у Бијелом Пољу служио протојереј-ставрофор Мираш Богавац (саслуживали протојереј Дарко Пејић и јереј Златко Василић), причешћем и пресијецањем славских колача прослављена је манстирска слава Светог Николaja Мирликијског Чудотворца.

У бесједи послије Свете Литургије о. Дарко је казао да је ово један од најљепших дана када српски народ слави једног од највећих светитеља Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.

“У историји примања православља записано је необично предање када су свети равопапостолни Ћирило и Методије дошли међу наше претке који су у то вријеме били многобошци. Њихови шатори и домови били су пуни разних паганских божанстава, а двојица светитеља почеше проповиједати вјеру једнога Бога на разне начине покушавајући да наговоре словенске народе да приме свету вјеру православну и приме Христа Господа за спаситеља. Међутим, народ навикао на рат и мач и непрестану борбу, није се много обазирао на оно што су они говорили. И када су они служили литургију и изнијели прву икону пред тај народ, и послије свете Литургије почели прву бесједу и проповијед, један од свете браће испричао је о житију Светога Николаја. Бесједио им је о томе како је Светом Николају још као дјечаку његов стриц рекао: “Благо народу којем ти будеш пастир.“ Пошто је убрзо остао без родитеља Свети Николај је узео све своје имање и раздијелио сиромасима. То се каже и у тропару пјесме његове да је био “сиромашан богатством, није имао ничега, ни богатство ни кров над главом, али богат вјером и Богом“. Када су Словени чули свједочење о таквом човјеку, паде један од словенских старјешина и прими крштење, а за њим и остали. А први дар који добише била је икона Светога Николаја Мирликијског Чудотворца. Како тада тако и данас, ни један Србин све док слави Светога Николаја и Светога Саву, док им се моли и узда у њихову помоћ, неће остати без помоћи. Свети Николај се толико слави јер је тако брз и вољан да помогне. Призивају га и на мору и свугдје. Ево и овдје у старом храму њему посвећеном молимо се Светом Николају, а у Бијелом Пољу највише је вјерника који славе Светог Николу“, бесједио је о. Дарко. Он се захвалио домаћину који је припремио трпезу љубави за овогодишњу славу хаџи Ранку Дамјановићу, као и домаћину за сљедећу годину Драгану Раховићу.

[Guest]

У славу Светог Николаја Мирликијског, обрасца вјере православне

Празник Светог Николаја Мирликијског, понедјељак 19. децембра, у Никшићу је прослављен је молитвено и свечано. Свету Архијерејску Литургију, у Саборној цркви Светог Василија Острошког, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: протосинђел Никифор (Миловић), протојереј-ставрофор Алекса Павловић, свештеници Василије Брборић, Миодраг Тодоровић и Остоја Кнежевић, те ђакони Антоније Корунић и Никола Маројевић. Молитвеном прослављању Светог Николаја присуствовао је, у великом броју, вјерни народ Никшића. Вјерницима и свечарима празник је честитао јереј Василије Брборић, бесједећи о Светом Николи, нашем великом заступнику и молитвенику пред Господом:

“Данас празнујемо Светог Николаја, Архиепископа Мирликијског и Чудотворца, рођеног од побожних и благочестивих родитеља. Свети Никола је имао стрица епископа, који је носио исто име. Видјећи да се његов синовац одликује хришћанским врлинама посвети га за свештеника и том приликом му предсказа сјајну будућност, рекавши: Ево, ја сад видим ново сунце које се рађа над земљом и јавља собом милостиву утјеху ојађенима. Благо оном стаду које се удостоји имати њега за пастира, јер ће он спасавати душе заблудјелих, водиће их на пашу побожности и биће усрдни помоћник онима што су у невољама и опасностима.“

Од ране младости Свети Никола се, према ријечима оца Василија, одрекао себе, оставивши и раздијеливши све своје имање сиромасима, Христа ради. Постао је сиромашни монах, посветио се посту и молитви, очистио себе од сваке страсти и гријеха светим животом, свој ум очистио, очистио своје срце, своју душу и, како се наводи у његовим дивним молитвама и стихирама, ум његов постао је обиталиште Свете Тројице, срце његово обитавалиште Духа Светог, душа обитавалиште Господа Христа, нагласио је свештеник Брборић.

“Свети Николај Чудотворац, то је чудо које учини Господ. Бог даје сву Божанску силу, али тражи душу чисту, срце, ум и тијело чисто, све да буде сасуд Божији. И тијело и дух и душа да се претворе у храм Божији. Свети Николај је то учинио и учинивши то највеће чудо у животу, одрекао се себе ради Христа. Пошао је за Господом, пошао је вјером, пошао молитвом, постом и свим другим светим врлинама. Његова је вјера, вјера која, заиста, покреће брда и планине, која душу сједињује са Богом, која небеске истине низводи у душу.“

“Таква је била вјера Светог Николаја и зато је у пјесми данашњој, тропару његовом, он и назван правилом вјере, правилом вјере православне. Он, кротак међу људима, смирен и скоро невидљив, постао је, како се опет каже у његовом Тропару, образ и примјер кротости. Испунио је Јеванђеље Господа Исуса Христа и показао пут свима нама, и казао нам тајну нашег живота, ради чега смо у овом свијету и зашто нас је Он створио. Створио нас је за живот вјечни, а наше је да вјером светом својом живимо, да љубав имамо у Господу Исусу Христу, да то учинимо својим призивом и својим достојањем, молитвом, постом, милосрђем и другим светим врлинама, да стално хитамо за Господом Христом, вођени, руковођени Његовим Светитељима“, поручио је у својој бесједи јереј Василије Брборић.

Током Свете Литургије у никшићком Саборном храму вјерници су приступили Светој тајни причешћа, а, како је Никољдан најчешћа слава у нашем народу, освештани су и преломљени славски колачи и жито бројних свечара.