Свето причешће

[Gandalf Sivi]

Шта би радио да му се одузме десна рука или да је нема уопште

 

Sveštenik ako li izgubi i jedan prst desne ruke, ne može više da sveštenosluži. Ostaje mu dostojanstvo sveštenika, ali ne može više da služi. 

[Gandalf Sivi]

Ја се дубоко надам да се у пракси овакве небулозе не спроводе.

to nijesu nebuloze. Sveštenik kada daje blagoslov on prstima oblikuje IS XS, tako da ukoliko nema jedan prst on ne može načiniti znak IS XS. Ne kažem da treba ići u krajnost, ali se ovakve stvari ne smiju nazvati nebulozom...

 

 

PS. Ja poznajem sveštenika koji nema polovinu malog prsta naq desnoj ruci i i dalje služi  

[malina :)]

to nijesu nebuloze. Sveštenik kada daje blagoslov on prstima oblikuje IS XS, tako da ukoliko nema jedan prst on ne može načiniti znak IS XS. Ne kažem da treba ići u krajnost, ali se ovakve stvari ne smiju nazvati nebulozom...

 

 

PS. Ja poznajem sveštenika koji nema polovinu malog prsta naq desnoj ruci i i dalje služi

 

За мене јесу. Благослов сигурно не зависи од имања или немања прстију. Колико видим та правила су да задовоље само форму, а суштина остаје небитна. И још једна ствар, они мушкарци који су тако рођени, због једног или пар прстију не могу ни да помисле да буду свештеници ..за мене је то тако тужно и просто не верујем да се та правила морају тако стриктно држати.

[Aquilius Cratus]

Cela ta ideja je potekla od toga da je kao simbolika uzeto da je kod vecine ljudi leva ruka mnogo manje "poslusna" umu nego desna. Pa je tu metaforicno povucena parale sa sataninom i Adamovom neposlusnocu Bogu. Pa je po toj metafori leva ruka "neposlusna" umu kao Adam. Odatle je right sinonim za ispravno i pravo pored desnog a left/sisnister sinonim za lose/zlo promasaj. Verovatno ste culi da oni koji metazicii prisutpaju okultno imaju te podele na levu i desnu stazu. Gde desna staza zeli kroz svoj sistem da se sjedini sa Bogom a leva staza da se buni da budu bogovi sami po sebi. To je to. Jena vrlo uvrezena metafora. Da li ima uticaj na blagoda ja ne znam ali ja licno ne verujem da ti ima bilo kakve veze sa stvarnoscu jer bi mi tada bili magovi i okultisti kad bi tako gledali na Bozije delovanje kroz Crvku.

[Ламех]

Али и "десне" помисли не морају бити праве. Могу бити, напротив, легло још већег зла - гордости.

 

Имате и ону фору када ђакон, свештеник стављају наруквице говоре две различите молитве.

[Гром]

Прочешће које свештеник обавља у цркви, је телесно причешће и оно је слика духовног причешћа.

Да би смо разумели духовно причешће морамо да разумемо шта је Духовни Хлеб и шта је Духовно вино, Крв Божја.

Реч Божја је духовна храна која је се у Исусу Христу Отелотворила, постала тело. Зато Исус Христос за време вечере каже ученицима; ово је тело моје, хотећи да каже да је Реч Божја духовна храна.

А затим узевши чашу вина каже; ово је крв моја. Духовно пиће, а то је Љубав.

Јер ко се напије вина томе је све лепо, све му је чисто, радостан је и весео итд... А ко се напије Љубави, такође му је све лепо, радостан је, весео, ништа му није ружно, нити га је стид и кад је го. Као што се Адам и Ева нису стидели свог голог тела док нису окусили са дрвета познања добра и зла.

Да би се човек телесно причестио треба да пости, а и да би се духовно причестио треба да пости, треба да се уздржава од лоших мисли у којима је мржња, љутња на браћу, гнев, Треба да се уздржава од својих страсти. Зашто све то? Зато што се наш ум храни кроз пажњу коју посвећијемо мислима и догажајима у свету око нас. Па ће се наш ум хахранити лошом храном уместо да га нахранимо Речју Божјом Читајући Св. Писмо. А чинећи добра дела из љубави према ближњима и према Богу ми кушамо Крв Христову која је Љубав, јер љубав се добија само када се даје.Тако је Бог уредио да љубав не може да прими онај ко не може да је да. Дакле када ми постећи духовно хранимо се духовним хлебом и пијући духовно вино, Љубав, ми се причешћујемо Духовно, Као последица оваквог причеста у нашем уму ће се родити нове идеје, Божја откровења која ће нам показати Тајне Царства Небеског и ми ћемо се причестити тим тајнама јер оне су честице са Божанске трпезе.

[Александар Милојков]

Ово што је професор написао важи за ВЕРНИКЕ - у правом и пуном смислу те речи. Дакле, за активне, литургијске хришћане, а не за "сезонце". Верници треба да се причешћују на свакој Литургији, водећи рачуна о свом животу и о покајању. Професор је јасно рекао: не причешћује се само онај ко има забрану, епитимију. Дакле, не треба пред свако причешће тражити благослов свештеника.

[Srdjan]

Прочешће које свештеник обавља у цркви, је телесно причешће и оно је слика духовног причешћа.

Да би смо разумели духовно причешће морамо да разумемо шта је Духовни Хлеб и шта је Духовно вино, Крв Божја.

Реч Божја је духовна храна која је се у Исусу Христу Отелотворила, постала тело. Зато Исус Христос за време вечере каже ученицима; ово је тело моје, хотећи да каже да је Реч Божја духовна храна.

А затим узевши чашу вина каже; ово је крв моја. Духовно пиће, а то је Љубав.

Јер ко се напије вина томе је све лепо, све му је чисто, радостан је и весео итд... А ко се напије Љубави, такође му је све лепо, радостан је, весео, ништа му није ружно, нити га је стид и кад је го. Као што се Адам и Ева нису стидели свог голог тела док нису окусили са дрвета познања добра и зла.

Да би се човек телесно причестио треба да пости, а и да би се духовно причестио треба да пости, треба да се уздржава од лоших мисли у којима је мржња, љутња на браћу, гнев, Треба да се уздржава од својих страсти. Зашто све то? Зато што се наш ум храни кроз пажњу коју посвећијемо мислима и догажајима у свету око нас. Па ће се наш ум хахранити лошом храном уместо да га нахранимо Речју Божјом Читајући Св. Писмо. А чинећи добра дела из љубави према ближњима и према Богу ми кушамо Крв Христову која је Љубав, јер љубав се добија само када се даје.Тако је Бог уредио да љубав не може да прими онај ко не може да је да. Дакле када ми постећи духовно хранимо се духовним хлебом и пијући духовно вино, Љубав, ми се причешћујемо Духовно, Као последица оваквог причеста у нашем уму ће се родити нове идеје, Божја откровења која ће нам показати Тајне Царства Небеског и ми ћемо се причестити тим тајнама јер оне су честице са Божанске трпезе.

 

Ко је ово рекао?

[Драшко]

Дакле, не треба пред свако причешће тражити благослов свештеника

ово сам баш хтео да питам

 

заиста је тако?

[Драгана Милошевић]

Pa ja ne pitam za blagoslov zato sto mi je blagosloveno samo u toku posta i zbog nemoci . Tek kad me vidi na ispovesti zna da sam spremna.

[Srdjan]

Ако заиста не знамо време своје смрти, а сваки дан треба живети као да нам је последњи (као што каже св. Антоније Велики), зашто да не учествујемо у заједничарењу причешћујући се Господом сваки пут када смо то у могућности?

[Александар Милојков]

ово сам баш хтео да питам

 

заиста је тако?

 

Требало би да буде тако. Нажалост, има још увек свештеника и парохијских заједница где ово није најјасније. У таквој ситуацији треба се смирити и понашати се онако како надлежни благослове. Не треба дизати галаму. Треба у миру разговарати, уздајући се у Бога, како би те преостале аномалије у нашем литургијском животу ишчезле. Смисао Литургије јесте - причешће Телом и Крвљу господњом. Причешћивање је РЕДОВНО стање верног човека. Непричашћивање значи нешто ВАНРЕДНО, нешто што се неуобичајено десило. Зато, ствари треба окренути супротно (јер дуго већ стоје наопачке): не тражити балгослов пред свако причешће већ давати забрану (епитимију) онда када то треба. Ово прво је редовни живот верника, ово друго је ванредна околност. А не како то неки схватају да је причешће нешто ванредно у животу верника, па треба нека специјална дозвола да се човек причести.

[Александар Милојков]

Све ово што рекох важи за ВЕРНИКЕ, за активне литургијске хришћане - не за "сезонце".

[JESSY]

Ово што је професор написао важи за ВЕРНИКЕ - у правом и пуном смислу те речи. Дакле, за активне, литургијске хришћане, а не за "сезонце". Верници треба да се причешћују на свакој Литургији, водећи рачуна о свом животу и о покајању. Професор је јасно рекао: не причешћује се само онај ко има забрану, епитимију. Дакле, не треба пред свако причешће тражити благослов свештеника.

.mense.

[Гром]

Ко је ово рекао?

Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. По Јовану 7.17