Свето причешће

[lab_man]

Па сматрају се "недостојним". И сам сам имао неколико пута такво искуство, нарочито у Божићном посту, где сам се трудио и све како треба, ал` дође Нова Година, бивао позван као млађи на неке журке, ово-оно, где не мрсих храном, ал` се добрано "омрсих" алкохолом и онда ме било срамота да се причестим за Божић

Ako gledamo po tome, čovek nikada nije uistinu toliko čist da je dostojan Svetog pričešća, pa da li to znači da nikada ne treba da se pričešćujemo..Radimo na sebi i pričešćujmo se što više, u tome je spas...

[lab_man]

Имам ја много проблема и страсти, али ми у борби са њима уопште не помаже узимање посне уместо обичне плазме или џема уместо мармеладе. Верујем да се тело смирује умереношћу у количини хране пре свега а не у томе шта се у њега уноси... Нарочито кад разлике у укусу и некаквом наслађивању храном и нема, јео хлеб намазан уљем или ненамазан, мени се исто хвата. Али, наравно, као што и рекох то је моје лично виђење, свако од нас је прича за себе, уопште не покушавам да тврдим да је ово моје виђење исправно за сваког.

Izvini, po ćemu džem ili marmelada nisu posni? 

[Срђан Шијакињић]

Izvini, po ćemu džem ili marmelada nisu posni? 

 

Ни сам нисам знао да мармелада није посна све док нисам чуо да неки кажу да у њој има желатина, који се како кажу добија из животињских костију. Па сами цените. А мени су џем и мармелада потпуно исте ствари, па сам поменуо да не видим зашто би се неко уздржавао од мармеладе а не од џема, па све и да иде у њу тај желатин. 

[Дијана.]

Mislim da je ap.Pavle dao uputstvo za to - prema savjesti treba odlučiti. Npr. dešavalo se da neko slavi djetetu rođendan petkom i tada bih, da ne bih pravila neprijatnu situaciju, malo omrsila (npr. ima meze, uzmem hljeba i malo sira, kolača minimalno, tek da ne privlačim pažnju i ne stvaram neprijatnost). Tu me savjest nije prekorila. Međutim, desilo se par puta da sam pod tim izgovorom u nebitnim situacijama s nebitnim ljjudima prekršila post pa me tu savjest jeste prekorila - jedva sam dočekala izgovor da ugodim stomaku. Desilo mi se i da me rodbina sili da prekršim post, i ja to učinim, uzevši samo supu i salatu, ali se veoma loše osjećam, da bih smanjila neprijatnost za sve, i zaričem se da im neću na tu "slavu" više otići. Znači, ljubav i neisticanje sebe, da, ali s rasuđivanjem, da ne bi bilo ugađanje slabosti.Inače post, i ako se samo o hrani priča -  nije samo vrsta hrane. U pitanju je i količina hrane - nema prežderavanja od "posne" hrane.  Takođe, nije post ni ugađanje stomaku tzv. posnom hranom - đakonije, kolači. Recimo, srijedom i petkom uzeću posne čokolade da bih nadoknadila energiju ako idem nekud, krećem se, ili radim; ali smatram da to nije u duhu posta. Tek to, šta je post osim vrste hrane, najčešće držim za sebe da ne bih druge sablažnjavala, u porodici i među najbližima to objasnim u prikladnoj situaciji i prikladnim tonom. Jer ljudi uglavnom misle da ako postim, to znači da jedem ribu, i treba puno energije da se ljudima objasni a da ne bude nadmeno da je post - post na vodi, naročito srijeda i petak, da je riba dozvoljena samo vikendom, itd.

Napomenula bih da je to što ponegdje monasi jedu meso - izuzetak i da ga ne treba predstavljati kao pravilo. Možda griješim ali to je izgleda neka "novotarija". Mislim da nije uzalud to pravilo postavljeno i da se na taj način efikasnije krote strasti gnjevva i bluda. Tako da nije slučajno što uz tjelesni post hranom ide i uzdržavanje od seksualnih odnosa. 

[Зорица Бубало]

Bio kod komsije da mu pomognem oko namestanja bojlera,

 

njegova supruga iznela pihtije i rakiju, ja rekao neka hvala i nikom nista.

 

Niti se on naljutio sto ja postim niti ja sto me nudi pihtijama, koje stvarno volim'

 

ali ne u vreme posta. Zasto praviti kompromise iz neke toboznje ljubavi prema bliznjem na stetu vere i crkvenog poretka.

 

Meni kad bi dosao musliman u goste ja ga svakako ne bi ponudio slaninom i cvarcima vec bi ga pitao sta on moze da jede,

 

ili ateista ako je mozda vegetarijanac. Ispostovati volju gosta i njegova uverenja, je takodje deo ljubavi i uvazavanja bliznjeg,

 

a ne samo popustati na svoju stetu.

Лепо сте ово рекли.

 

Ја бих се на пример послужила мрсном храном једино ако би то нека бакица спремила или нешто томе слично.

 

Дејаново тумачење да је био код једног ујака и јео посно, па код другог и из љубави јео шта је спремљено не пије воду.

 

Ујак дакле зна да треба да се пости али из својих убеђења припрема мрсну храну, и сад ја из љубави према ујаку требам да се послужим са оним што је он спремио.

 

Мало теже, да не кажем немогуће.

 

Сматрам да наши ближњи треба да науче шта је исправно и код мене нема снисхођења.

Ако они неће да посте ок, не осуђујем их, али исто то очекујем и са њихове стране.

[Иоанна]

Ne mrsim... Veoma retko odem u goste u to vreme,a ako odem ljudi kod kojih odem znaju da se postim i uvek imaju nesto za mene,zato nemam nikakvo iskusenje ni da mrsim ni da otkazem ljudima u ponudi mrsnog  :good2:

[Данче*]

U toku posta nikad ne mrsim u goste,doduse svi moji znaju da sam u postu tako da za mene uvek ima nesto posno ako nema hrane bar krastavci kiseli ima na pretek..

[Orthophill]

Ни сам нисам знао да мармелада није посна све док нисам чуо да неки кажу да у њој има желатина, који се како кажу добија из животињских костију. Па сами цените. А мени су џем и мармелада потпуно исте ствари, па сам поменуо да не видим зашто би се неко уздржавао од мармеладе а не од џема, па све и да иде у њу тај желатин. 

Обично у мармеладу се ставља пектин, а не желатин. Ево мало више о средствима за желирање. (Преузето од http://www.oetker.rs/oetker_srb/html/default/debi-7glgdv.srb.html)

 

 

• Želatin (životinjski): sastoji se od aminokiselina, koje se dobijaju od vezivnog tkiva svinja, goveda, peradi ili ribe.

• Pektin (biljni): se dobija iz kore citrusnog voća (citrusni pektin) ili od ostataka ceđenja prilikom proizvodnje soka od jabuke (jabučni pektin).

• Karagen (biljni): sušeni ekstrakt crvenih algi, koji se dobija specijalnim postupkom sušenja.

• Agar agar (biljni): dobija se od crvenih algi specijalnim postupkom ekstrakcije.

• Ksantal (mikrobški): polisaharid rastvorljiv u vodi, koji se dobija iz mikoorganizma ksantomonas (Xanthomonas).

[JESSY]

Колико год пута пијеш, задобијаш опроштај грехова и опијаш се у духу. Зато и апостол каже: „Не опијајте се вином, већ се испуњавајте у духу“ (Еф 5, 18). Ко се опија вином тетура се и кривуда. Ко се опија духом, укоренио се у Христу. И стога је благословена опијеност која дух чини трезним
Дошао си до олтара. Позива те Господ Исус (или твоју душу или Цркву) и каже: Пољубиће ме пољупцем уста својих (Песма над песмама 1, 1). Желиш да се сјединиш са Христом? Ништа милије од тога. Желиш са својом душом? Ништа држе од тога.
Пољубиће ме: Види да си чист од сваког греха, јер су преступи уништени. Стога те сматра достојним небеских светих тајни и стога те позива у небеску заједницу.
Пољубиће ме пољупцем уста својих. Ипак, због онога што следи, твоја душа (или људски положај, или Црква) види да је очишћена од свих грехова, достојна да би могла да приступи олтару Христовом (шта је олтар Христов, него ли слика тела Христовог?). Види чудесне свете тајне и каже. Пољубиће ме пољупцем уста својих, односно Христос ме пољупцем целива.
Зашто? Јер је боља твоја љубав од вина (Пнп 1, 1). У ствари, боља су осећања према теби, боље су твоје свете тајне од вина. Боља су од оног вина иако оно има слаткоћу, има радост, има благодат. Иако су у њему радости овоземаљске, а у теби је љупкост духовна.

[JESSY]

Још је тада Соломон увео венчања, било Христа и Цркве (или духа и тела или духа и душе). И додао је: Твоје име је уље разлито; зато те љубе девојке (Пнп 1, 2). Ко су ове девојке него ли душе појединаца које су одбациле старост овог тела и обновљене Духом Светим?
Вуци нас, да трчимо за мирисом твојих уља (Пнп 1, 3). Пази шта каже. Не можеш да идеш за Христом, ако те он сам не вуче. Зато да знаш: (Кад ја будем подигнут (од земље), рече, све ћу привући к себи(Јн 12, 32).
Уведе ме цар у ложницу своју (Пнп 1, 4) (ми бисмо рекли: у свој салон, у своју трпезарију). Ту су добре ђаконије, добри мириси, сладак мед, разно воће, разна јела и од многе хране састоји се твој ручак.
Дакле, дошао си до олтара. Примио си тело Христово. Чуј опет које свете тајне си задобио, слушај (светог) Давида који говори. Он је духом предвидео ове тајне и радовао се и говорио је да му ништа не недостаје. Зашто? Зато што, ко је примио тело Христово, неће огладнети у вечности.
Колико пута си чуо двадесет трећи псалм и ниси разумео? Обрати пажњу како се дотакао небеских светих тајни: Господ је пастир мој и ништа ми неће недостајати; на зеленој
паши пасе ме, води ме на тиху воду; душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега; да пођем и долином сијена смртнога, нећу се бојати зла, јер си ти са мном; штап твој и палица твоја теши ме (Пс 23, 1-4). Штап – власт, палица – страдање је. Односно: вечно божанство Христа, али и телесно страдање. Оне је створио, ове искупио. Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју и чаша је моја препуна (Пс 23, 5).

[JESSY]

Дошао си до олтара. Задобио си благодат Христову Стекли сте свете небеске тајне. Радује се Црква због искупљења многих. И весели се духовном радошћу што јој приступа оглашена породица. Налазиш ово и у Песми над песмама. Христа назива радошћу. Имаш припремљену гозбу, која се чини достојна небеске хране. Зато каже: нека дође драги мој у врт свој и нека једе красно воће своје (Пнп 4, 16). Која стабла доносе красно воће? Сасушено дрво постао си у Адаму, али сада, кроз благодат Христа растете као плодоносна стабла.
Радо прихвата Господ Исус и небеским достојанством одговара својој Цркви: Дођох, рече, у врт свој, убрах смирну своју и мирисе своје. Поједох хлеб свој и мед свој, попих своје вино, млеко своје. Једите, рече, браћо и опијте се (Пнп 5, 1).
Убрах смирну своју и мирисе своје: каква је ово берба? Упознајте виноград и биће вам позната и берба. Из Мисира, рече, си пренео чокот, у ствари, народ Божији. (Ви сте чокот). Ви сте грожђе, засађено као виноград. Као лоза дали сте плод. Убрах смирну своју и мирисе своје, односно, мирисе које сте задобили.
Поједох хлеб свој и мед свој: Видиш да у овом хлебу нема горчине, већ је сва слаткост. Попих своје вино и млеко своје. Видиш каква је радост која није окаљана прљавштином ниједног греха. Колико год пута пијеш, задобијаш опроштај грехова и опијаш се у духу. Зато и апостол каже: Не опијајте се вином, већ се испуњавајте у духу (Еф 5, 18). Ко се опија вином тетура се и кривуда. Ко се опија духом, укоренио се у Христу. И стога је благословена опијеност која дух чини трезним.

 

Свети Никита Ремезијански*
 

[Rubiroza]

Pozdrav svima,

 

Treba mi informacija čitao sam u jednom žitiju ali ne mogu da se setim kom, o svetitelju koji nije verovao da su vino i voda stvarna krv i telo Gospoda, pa je onda zaista video vino i hleb kao pravu krv i telo Gospoda. Da li možda znate koje je to žitije?

 

Ili gde ima neki tekst na netu koji obrazlaže i pobija razmišljanja da hleb i vino nisu zaista pravo i telo i krv?

 

Hvala unapred

[Piksi94]

Cuo sam za to cudo.Citao sam o jednom prezviteru (koji je sumnjao u istinitost pretvaranja vina i hleba u Precisto Telo i Krv),i da je zatim na liturgiji video u putiru bebicu,koji je ustvari bio Gospod Isus Hristos kao bebica.I pokajao se.Nisu spominjali ime.

[Дејан]

Episkop Ignatije je lepo to objasnio i koristio jednu reč simVol, nbisam uspeo da nadjem nigde a znam da je ima negde.

[Панарет]

Постоји таква епизода са једном женом која је посумњала, код светог папе Григорија Двојеслова.